На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, 24. aприла 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свечано Пасхално вечерње у Саборном храму Светог Саве на Врачару.

Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи ремезијански  Стефан и марчански Сава, викари Патријарха српског, архимандрит Нектарије, протосинђел Данило, протојереји Витали Тарасјев, старешина цркве Свете Тројице и Подворја Руске Православне Цркве, Ненад Јовановић, Бранислав Кличковић, јереји Панајотис Карастасиос, Мирослав Чолаковић, Иван Штрбачки и Далибор Стојадиновић, протођакони Младен Ковачевић и Радомир Врућинић и ђакони Владан Таталовић и Ђорђе Петровић.

По устаљеном типику, након вечерњег входа и великог прокимена, прочитан је одељак из светог Јеванђеља по Јовану на српском, црквенословенском, руском, грчком, енглеском, латинском, италијанском, немачком, француском и македонском језику.

На крају вечерњег богослужења сви су целивали Часни Крст, светог Јеванђеља и икону Васкрсења Христовог, које су у рукама држали патријарх Порфирије и архијереји. 

По отпусту вечерњег патријарх Порфирије је честитао Васкрс и појаснио по чему се пасхално вечерње разликује од других у току године: ”Браћо и сестре, служили смо вечерње љубави, тако се зове ова служба. А зове се због тога, што се на овој вечерњој служби, на дан Васкрса само, а то је једанпут у години, чита Јеванђеље на многим језицима, због тога што је Господ наш Исус Христос Бог Сведржитељ, један и једини Бог свих људи. Који је дошао у овај свет, распео се и васкрсао победивши смрт ради свих људи. Зато се Јеванђеље чита на многим језицима, а говори овај одломак, који смо управо чули о Васкрсењу Христовом, то јест о васкрслом Христу кога ученици препознају. И једино Тома апостол је онај који није био када је Господ дошао и јавио им се и није веровао. И тек када је ставио своје своје прсте, своју руку, на ране од клинова онда је исповедио: ”Господ мој и Бог мој”. Дакле, ово вечерње љубави служили смо зато што сви народи су позвани да славе Господа и због тога што је Он дошао да спасе све људе независно од тога ко је одакле, где се и када родио и ком народу припадао.”

Извор: Радио Слово љубве

Саслуживали су протојереј-ставрофор Рајко Недић, протојереји Григориј Сапсај, Александар Бајић и Војислав Костић, јереји Марко Којић, Стеван Васиљевић, Иван Фаранов и Зоран Недић, архиђакон Марко (Момчиловић), протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић и ђакон Николај Сапсај. У наставку преносимо Патријархову беседу у целини:

У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо и сестре, данас је Велика субота и, ево нас, ми смо очевици, ми смо учесници завршетка драме и пута који је Господ наш преузео, узео на себе из љубави према људском роду, из љубави према сваком од нас, како бисмо ми дошли до спасења, до смисла свог постојања, али и до смисла постојања читаве творевине и сваког човека проистеклог из љубави Божје као икона Божја.

Ево нас на крају драме и на почетку нашег учествовања и живота у вечности. Јуче је био Велики петак и ми смо потврдили и показали да сами без Бога не знамо шта нам ваља чинити. И не само то! Показали смо да не можемо пронаћи истину, правду и лепоту и све то учинити садржајем свога живота. Штавише, показали смо да нам је све то сувишно, јер смо истину, правду, лепоту, јер смо Сина Божјег распели. Распињући Њега распели смо и себе. То наше распеће може имати два правца. То наше распеће по љубави Божјој, по дару Његовом, може бити распеће оног разбојника који је распет због греха својих, праведно и оправдано био са леве стране распетог Господа нашег и који се ругао Господу. То његово распеће пут је у тоталну пропаст, у тотални мрак, у потпуну самоћу и отуђеност. То његово распеће јесте распеће коначно за бесмисао, за пакао. Међутим, наше распеће може бити и сараспеће са оним разбојником који је био са десне стране распетог Господа. То распеће јесте распеће на коме је Црква. Распеће разбојника, који је такође оправдано био осуђен и распет, јесте распеће које има свест о свом промашају, о свом недостатку. Оно има дубоку спознају да је Бог потребан човеку, да је све оно за чим чезне и што у себи осећа јесте глад за вечношћу, за пуноћом, за радошћу и за љубављу која постоји у Господу. То распеће јесте спознаја која се развија у вапају и у крику људске природе и сваког од нас: Сети ме се, Господе, у Царству Твоме!

Црква Христова јесте заједница верних. Господ је глава Цркве и Црква непрестано молитвено славећи Бога истовремено и моли Господа: Сети ме се, Господе, у Царству Твоме. Међутим, све то што је Црква изговорила и што изговара, већ је у Господу дато и реализовано или постоји у Цркви. Господ у Цркви својој не само да нас се сећа, него више од тога, нераскидиво је сједињен са нама. Нераскидиво је сједињен са нама и то управо овде, на светој Литургији, окушамо и живимо. Зато је Царство Божје са нама и међу нама и у нама већ овде и сада у историји и, наравно, у пуноћи очекује све нас у есхатону, у будућем веку. 

Дакле, ми, браћо и сестре, знамо и свесно смо се определили за то да иако смо разбојник, иако распињемо Христа и помислима и речима и делима, јесмо онај разбојник са десне стране који не само да није без наде, него је испуњен и храброшћу и радошћу. Знамо да иако смо и ми разбојник, који је са десне стране, да онда када мрзимо једни друге, када завидимо једни другима, када осуђујемо једни друге и када чинимо много тога што је супротно Јеванђељу Христовом, распели смо Га. Баш због тога што знамо да Га распињемо, Њему се обраћамо речима: Сети ме се, Господе, у Царству Твоме.

Данас је субота и данас бисмо требали да ћутимо молитвено, како каже црквена песма, јер се збива велика тајна. Господ је сишао у Ад и васкрсао ту нашу смртну пролазну људску природу. Победио смрт! Сишао је у чељусти нашег непријатеља да би њега ту где он царује победио. Није Господ васкрсао на Небесима, него међу нама и баш тамо где не само да нам прети највећи непријатељ, него смо ту већ његови робови у потпуности. И зато данађње Јеванђеље казује да је Господ када је срео жене мироносице употребио две речи имајући на уму непријатеља нашег. Рекао је: Не бојте се! и: Радујте се!, јер тај непријатељ који се зове смрт, нечастиви, грех, у нама изазива непрестани дубоки страх који нас везује да будемо потпуно слободни, да чинимо истинско добро и творимо врлину. Тај страх истовремено доприноси да је наша радост - чак и онда кад постоји – помућена, а најчешће је нема када је угрожена страхом, страхом од смрти као страхом од потпуног ишчезнућа и тоталне усамљености у вечном мраку. Господ је зато сишао у тај мрак, у Ад, да би унео светлост изнутра, у нама и са нама. Зато јеванђелисти не говоре о томе како се Васкрсење збило, већ говоре о последицама Васкрсења, а то је слобода и радост. За разлику, на пример, од представљања тајне Васкрсења у западној иконографији где је Христос представљен као младић, као Аполон који носи знакове победе, а прате Га људи који примају дар Његове победе, наша иконографија представља Господа који из дубине Ада за руке води Адама и Еву и многе светитеље са ореолом управо да бисмо ми разумели да Господ не долази са небеса, да не чини ту победу споља, него изнутра, из нас, из срца нашег непријатеља.

Данас, на Велику суботу, већ учествујемо у радости Васкрсења Христовог, а то значи да и ми заједно славимо своје васкрсење у Њему. Већ сада, на Велику суботу, Господ нам поручује поручујући мироносицама: : Не бојте се! и: Радујте се! Зато, браћо и сестре, иако данас треба да ћутимо молитвено, ми се радујемо и не бојимо се и овде и сада и у векове векова. Амин!

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_raspeli_smo_hrista_time_smo_raspeli_sebe

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 22. априла 2022. године, на Велики петак, јутрење Велике суботе са статијама у Саборном храму Светог Саве на Врачару.

Саслуживало је братство храма у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана. Богослужење је почело малим повечерјем са каноном Распетом Христу, познатијем као Плач Мајке Божје, да би у продужетку било служено јутрење Велике суботе са статијама. Патријарх је затим предводио литију са плаштаницом око храма и прочитао зачало из Јеванђеља по Матеју.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_sluzhio_jutrenje_velike_subote

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године

+ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ево дана који створи Господ,
обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24)

Драга наша децо духовна,

Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића.

Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42).

У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23).

Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје.

И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36).

Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без разлике чинимо свакоме од „ових најмањих“ у њиховој потреби. Царство Христово није од овога света и зато загрлимо другога као Господа самог, јер ћемо само тако бити прихваћени као Његови.

Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности. Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!

Бесмртна дела саможртвене љубави према Богу и отаџбини показали су у протеклим месецима многи наши лекари, здравствени радници и бројни други људи који су се нашли на тешким и одговорним дужностима. Гледајући на светитеље Цркве Христове и угледајући се на свете претке, они су ходили и ходе путем христоподобних врлина, путем љубави која све у себи садржи и осмишљава, по којој се познају ученици Христови и народ Божји. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15, 13) – тако нам је Господ Христос завештао пут истинског живота и мира, ван кога су животне тешкоће попут праве арене бесмисла.

У васкршњој радости са особитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве нашим сестрама и браћи у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци, поручујући им да знамо њихова искушења и борбе, али да ће њихова Мајка Црква увек бити уз њих као и до сада. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту где живите. Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“

Срећан вам и Богом благословен овај дан у који смо се родили за живот вечни! Са овим жељама и молитвама Васкрсломе Господу Христу желимо вам свако истинско добро и поздрављамо вас најрадоснијим поздравом:

Христос васкрсе — Ваистину васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2022. године

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијскиЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузланскиФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ
Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 21. априла 2022. године, на Велики четвртак, светом архијерејском Литургијом Светог Василија Великог у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

Саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски г. Јован и преосвећена господа епископи будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, брегалнички Марко, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, ваљевски Исихије, топлички Јеротеј, марчански Сава и умировљени канадски Георгије, архимандрити Тихон (Ракичевић) и Нектарије (Самарџић), протојереји - ставрофори Петар Лукић, проф. др Владимир Вукашиновић, Бранко Топаловић, Бранко Митровић, Божо Бакајлић и ректор Карловачке Богословије Јован Миловановић, декан Православног богослословског факултета протојереј Зоран Ранковић, јереји проф. др Зоран Деврња, проф. др Србољуб Убипариповић и Филип Милуновић, архиђакон Марко (Момчиловић), протођакони Стеван Рапајић, проф. др Драган Радић, ректор београдске Богословије ”Свети Сава” Радомир Врућинић и ђакони Бранислав Јоцић, Владимир Антић и Василије Старовлах, у молитвеном присуству Преосвећеног Епископа хвостанског г. Јустина.

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је на Велики уторак, 19. априла 2022. године, први дан манифестације Дечије васкршње чаролије која је одржана у дворишту Конака књегиње Љубице. Ову манифестацију традиционално организују Организација деца Палилуле, Скупштина града Београда, Црква Светог Марка и Музеј града Београда.

”Нема ништа лепше од могућности да се сусрећемо, да се дружимо, у било којој прилици, а нарочито када су поводи благословени”, рекао је, том приликом, Патријарх додавши да је данашњи сусрет веома благословен јер је и повод за окупљање благословен, а то је фарбање Ускршњих јаја. 

”Јаје је символ празника Васкрсења. Символ као оно из чега се рађа живот, јер на празник Васкрсења Христовог ми празнујемо живот. Празнујемо нашу веру у то да смо створени за радост, за љубав, за лепоту и, у крајњој линији, за живот, а не за било шта што је супротно животу. Зато празник Васкрсења Христовог ми православни хришћани имамо и доживљавамо га као највећи хришћански празник” истакао је патријарх Порфирије.

Ове године у већем броју присуствују деца из Косовске Митровице, Грачанице, Јагодине, Ниша, Бања Луке и Скопља.

Дечије васкршње чаролије настале су као наставак дружења деце у поводу Васкршњих празника 1999. године, током НАТО агресије. Наиме, желећи да се деци Београда омогући да, као ранијих година, а у условима бомбардовања, обележе дане Васкрса. Организација деца Палилуле позвала је најмлађе да 9. априла 1999. године, на Велики петак, дођу у парк Ташмајдан. Требало је понети ликовни прибор и барена јаја, уз увек присутну дечју машту. Одазвало се преко 400 деце уз пратњу одраслих чланова породица.

И ове године, као и ранијих, на Чаролијама учествују деца свих узраста: од предшколаца до средњошколаца. Како је најављено другог дана манифестације, на Велику среду, у 12 часова, медијски спонзор манифестације, РТС организује изложбу најуспешније осликаних јаја и ликовних радова на тему Васкрса. 

По традицији, на дан Васкрса, деца ће ићи у обилазак деце у болницама и у Дому у Звечанској, а након васкршње Литургије, у 12 часова, у парку Ташмајдан, одржаће се такмичење у туцању шареним васкршњим јајима. Како су организатори најавили сви такмичари биће даривани посластицама најпознатијих посластичара Београда.

Извор: Радио Слобо љубве

У Велику Среду, 20. априла 2022. године, са почетком у 17 часова, у храму Сабора Српских Светитеља на Карабурми (улици Пера Ћетковића 6 а) биће служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи свештенику Јову Калинићу. Позива се благочестиви народ на ово молитвено сабрање, а подсетимо да би требало, по могућности, понети уље и брашно за освећење, као и списак имена потребитих који ће бити читан током ове Свете Тајне.

Извор: Радио "Слово љубве"

У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, преосвећене господе епископа брегалничког Марка, хвостанског Јустина, марчанског Саве и умировљеног канадског Георгија, као и високопреподобног игумана студеничког архимандрита Тихона, светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј.

Саслуживали су архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Божо Бакајлић и Вајо Јовић и протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић. Свештеној лепоти богослужења појањем су допринели студенти Православног богословског факултета и чтечеви ученици Богословије Светог Саве.

Његова Светост Патријарх г. Порфирије је, после малог освећења воде, упалио свећу која ће горети у данима мироварења, а затим је улио освећену воду, бело вино и маслиново уље у казане испод којих је трикиријама упалио ватру.

Протосинђели Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, и Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, принели су већ припремљена вештаства која је патријарх Порфирије сипао у казане.

По почетку мироварења, Његова Светост Патријарх је започео читање светог Јеванђеља, а за њим том чину су приступили и преосвећена господа архијереји брегалнички Марко, хвостански Јустин, топлички Јеротеј и умировљени канадски Георгије, као и чредни свештеници који су преузели ту част и дужност у наредним данима све до Великог четвртка.

http://www.spc.rs/sr/u_patrijarshiji_srpskoj_otpocheo_sveti_chin_mirovarenja

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=33208

Информативна служба СПЦ преноси честитку коју је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, поводом Пасхе, упутио Главном рабину Јеврејске заједнице у Србији г. Исаку Асиелу:

"Уважени рабине Асиел, поводом великог празника Песаха, благдана који се празнује у спомен на ослобођење јеврејског народа из египатског ропства и који, у јеврејској традицији, представља симбол слободе и наде у бољи живот, упућујемо Вам наше најискреније честитке са жељом да га Ви, Ваши сарадници и верници, као и сви Јевреји у целом свету, проведете у миру, благостању и радости у кругу својих најмилијих. У исто време, молимо се Оцу Небеском да нас све заједно избави од искушења којима обилује време у коме живимо и да нам подари љубави и снаге за превазилажење свих препрека које угрожавају наш суживот".

Извор: Информативна служба СПЦ

Братство храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда позива благочестиви народ престонице на Свету Тајну јелеосвећења која ће бити служена у Велики Уторак, 19. априла 2022. године, са почетком у 17 часова. Поред спискова имена за помињање у молитви, потребно је, по могућности, понети литар уља и килограм брашна, које се оставља у Храму, а свако ће добити освештано уље и брашно које носи кући и које се користи за помазивање и кување. Позива се благочестиви народ да у што већем броју узме молитвеног учешћа у овој Светој Тајни, за исцељење наших душевних и телесних немоћи.

Извор: Радио "Слово љубве"

Патријарх Порфирије: Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина и нека широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је празник Васкрсења Христовог Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, Апостолском нунцију надбискупу Лучану Суријанију, Надбискупу београдском Станиславу Хочевару, председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Бискупу зрењанинском Ласлу Немету, Надбискупу загребачком Јосипу Бозанићу, Надбискупу љубљанском Станиславу Зореу, бискупима и великодостојницима цркава реформације и свој браћи и сестрама који сутра славе Празник над празницима. У Патријарховој честитки се између осталог наводи:

Свети апостол Павле нас подсећа да се Христова победа над грехом и смрћу објавила свету чудесним и пресветлим Васкрсењем Господњим, у коме је темељ нашег бића, истичући да ако Христос није устао, узалуд вјера ваша (1. Кор. 15, 17). Пролази обличје овога свијета (1. Кор. 7, 31) а наступа зора тајанственога дана (Акатист Пресветој Богородици). Стога, испуњени неисказаном радошћу апостола Павла можемо само да ускликнемо: Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се (Филип. 4, 4). Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина, а међу њима и Вас и Ваше пастве, и да широм свеколике Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!