Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, началствовао је на празник светог апостола и јеванђелисте Марка, у Недељу жена мироносница 8. маја 2022. године, светом архијерејском Литургијом у београдском храму посвећеном овом светитељу.

Патријару је саслуживао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, архимандрит Данило (Љуботиња), архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, протојереј Виталиј Тарасјев, старешина цркве Свете Тројице и Подворја Руске Православне Цркве, протојереји – ставрофори Радивој Панић, Сретен Младеновић, Милош Миловановић, Јован Благојевић, Тоде Јефтинић, Михајло Арнаут, јереји Александар Лучић, Марко Којић, протођакони проф. дрДраган Радић и Радомир Врућинић, ректор београдске Богословије ”Свети Сава”, ђакони проф. др Драган Ашковић, Никола Костић, Славко Аничић и Владимир Руменић.

У беседи, након прочитаног Јеванђеља, патријарх Порфирије је појаснио разлоге за страх апостола који су се уплашили ”иако непрестано били уз Господа, слушали Његову реч, гледали својим очима шта Он твори, каква све чуда чини и онда када је било питање живота и смрти, онда кад је Господ прикован на крст, и када је убијан,  они су због страха којим су били обузети побегли. Уплашили су да неће бити откривени као ученици Исусови и да ће онда и они бити ухапшени и на њима бити извршена смртна казна. Дакле страх који је био у њима надјачао је њихово искуство, њихову веру и у том тренутку и њихова љубав није била довољно велика да их покрене да недустану од Христа да се не уплаше.” Са друге стране имао и слику жена мироносница у чијем примеру имао ”пројаву истинске љубави, вере и наде у Господа јединог.”

”Страх је стање којим смо често сви ми испуњени или боље рећи не постоји тренутак, не постоји дан, у којем ми нисмо обузети неком врстом страха. Питање је само да ли смо тога свесни или смо страх неким својим психолошким механизмима потиснули, покушали да га заборавимо онда дође нека ситуација у које потребно иступити из себе, показати храброст истинску у Христу јунаштво и онда се пројави страх, пројаве се ланци узе страха које нас спутавају да идемо до краја у љубави за Христом. А ево жене мироносице и онда када је Господ страдао кад је распињан, и онда када је сахрањен и када је постављена стража испред његовог гроба да му нико не може приступити жене мироносице имале су толику љубав огромну, велику да је сваки страх та њихова љубав изсваког дела њиховог бића био изагњан. Љубав страх изгони. Најбољи могући пример јесу жене мироносице а толики примери кроз историју Цркве јесу и мученици свети и мученици из наше Цркве, из нашег рода, који су имали љубав већу од сваке друге љубави. Љубав према Христу већ онда када је већа љубав према Богу од љубави према себи. Када је веће христољубље од самољубља тада нестаје браћо и сестре сваки страх баш као у случају и у примеру мироносица жена. И зато будући да су имале огромну љубав према Христу не само да је страх отишао. Не само да су биле у правом смислу те речи слободне. Јер то је слобода када немамо страха. Страха од зла. Однечастивог. Када имамо истинску и праву љубав у односу на Бога. Када та љубав надјачава све у тој љубави се налази истинска и права слобода. Јер љубав тада усмерава нашу слободу ка циљу нашег постојања тада наша слобода није да чинимо шта хоћемо. Јер често када чинимо шта хоћемо изабрали смо нешто што нас деградирашто укида наше аутентичном постојање што нас води не у непостојање, то није истинска и права слобода. Слобода је у љубави према Богу, да чинимо оно што је Богу мило. Воли Бога и чини шта хоћеш. Ту те љубавограничава до у бескрај твога узрастања и напредовања у врлини у добру, у спасењу, узрастању иконе Божије у нама. И отуда дакле браћо и сестре Господ јасно не гледа на то ко какву функцију има, не гледа на то ко и какво место и позицију у Цркви има. Гледа на чисту љубав и на веру попут мироносица. Њима се најпре јавља као васкрсли, и њих одређује да буду  апостоли апостолима. Да објаве радосну вест, да буду усмени јеванђелисти да пренесу истину о томе да је Христос васкрсао и да смрт више не влада светом. И зато је рекао мироносицама небојте се и радујте се. То је ултимативна радост. Радост која нема свој почетак у времену и простору али ни свој крај. Радост која полази из вечности и пружа се у сву вечност”, рекао је патријарх Порфирије.

Након Свете Литургије патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а затим је пресекао славске колаче које су принели кум славе Његова Екселенција изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Црној Гори др Владимир Божовић и челници ГО Палилула домаћин председник ГО Палилула Мирослав Ивановић са својим сарадницима и члановима Већа Општине.

Извор: Радио Слово љубве

 

 

 

Патријарх српски г. Порфирије ће од 9. до 12. маја 2022. боравити у канонској посети светосавским епархијама Милешевској, Захумско-херцеговачкој, Црногорско-приморској и Будимљанско-никшићкој, одазивајући се жељи верног народа и позиву надлежних архијереја, а поводом обележавања важних годишњица - 425 година од спаљивања моштију Светог Саве и 350 година од упокојења Светог Василија Острошког. Најаву Инфо службе СПЦ преносимо у наставку:

Одазивајући се жељи верног народа и позиву надлежних архијереја, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије боравиће од 9. до 12. маја 2022. године у канонској посети светосавским епархијама Милешевској, Захумско-херцеговачкој, Црногорско-приморској и Будимљанско-никшићкој.

Ову канонску посету Патријарх српски ће започети у манастиру Милешеви где ће у понедељак, 9. маја у 18 часова, бити приређен свечани дочек и доксологија. У уторак, 10. маја у 8,30 часова, на 425, годишњицу спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост ће служити свету архијерејску Литургију у манастиру Милешеви, у коме су мошти првог Архиепископа српског почивале 360 година. Истог дана у раним поподневним часовима, Светејши ће наставити боравак у Епархији милешевској, где ће му око 14 часова пред храмом Светог великомученика Георгија на Гукама у Пљевљима бити приређен свечани дочек, а планирано је и освећење црквено-народног дома. 

Већ око 19 часова истог дана, Његова Светост Патријарх г. Порфирије ће стићи у Епископију захумско-херцеговачку, а свечани дочек и доксологија у његову част биће одржани у катедралном храму Преображења Господњег у Требињу, где ће сутрадан, 11. маја у 9 часова, служити свету архијерејску Литургију. 

Ради началстовавања свечаностима које се приређују поводом 350. годишњице од  упокојења Светог Василија Острошког (1671-2021), поглавар Српске Православне Цркве ће присуствовати у среду, 11. маја око 19 часова, празничној вечерњој служби са петохлебницом у манастиру Острогу, а потом ће се обратити окупљеном верном народу. Сутрадан, 12. маја 2022. године, на дан када молитвено прослављамо Острошког Чудотворца, Његова Светост ће служити свету архијерејску Литругију у манастиру Острогу са почетком у 8 часова, а истог дана у 18 часова Патријарх српски ће предводити Световасилијевску литију у Никшићу. Пригодни спот можете погледати на фејсбук страници Патријарха српског г. Порфирија овде.

Извор: СПЦ.РС

У наставку можете да видите распоред предавања при Мисионарској школи храма Светог Александра Невског за месец мај - традиционална трибина суботом увече обухвата теме недељних Јеванђеља, као и информацију о верској настави за одрасле - "Разговор са свештеником о вери", која почиње 16. маја 2022:

МИСИОНАРСКА ШКОЛА ПРИ  ХРАМУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

 РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА ЗА МЕСЕЦ МАЈ

 

СУБОТА, 7. МАЈ

ТЕМА: ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ И УЛОГА ЖЕНЕ У ЦРКВИ

Предавач: јереј Бранислав Кеџић, проф. Богословије

 

СУБОТА, 14. МАЈ

ТЕМА: БАЊА ВИТЕЗДА –ИСЦЕЛЕЊЕ РАСЛАБЉЕНОГА

  Предавач: јереј др Оливер Суботић

 

СУБОТА, 21. МАЈ

ТЕМА: РАЗГОВОР ХРИСТА СА  ЖЕНОМ САМАРЈАНКОМ

Предавач: протојереј-ставрофор Вајо Јовић

 

СУБОТА, 28. МАЈ

ТЕМА: ИСЦЕЛЕЊЕ СЛЕПОГ ОД РОЂЕЊА У ЈЕРУСАЛИМУ

Предавач: протојереј Бранислав Јелић

 

Предавања се одржавају у великој сали парохијског дома, после Бденија, око 18, 30 часова.

**

 

РАЗГОВОР СА СВЕШТЕНИКОМ О ВЕРИ

Сви који желе да се крсте, као и они који су крштени, а нису поучени у вери, имају прилику да се, кроз десет часова веронауке, поуче и разговарају са свештеником.

Разговори почињу у понедељак 16. маја, и трају до петка 27. маја 2022. године, сваког дана осим суботе и недеље, после вечерњег богослужења, око 18:30 часова.

Вероучитељи: 

Протојереј-ставрофор Вајо Јовић презвитер Оливер Суботић

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

 

Да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница, и постеље поставити болеснима за лежање и одмор и работника им дати како би им помагао у свему – тим речима је још 1208. године утемељен рад прве болнице на територији Србије. Исписао их је Свети Сава и део су Студеничког типика, написаног за истоимени манастир у којем је основана прва српска болница. У наше време, има оних којима је медицина постала религија, има и оних за које је она уносан бизнис, али и настављача дела Светог Саве, оних који држе до његовог упозорења, такође из Студеничког типика:, „Не волимо да икога са врата наших празног отпустите”.

Тако у Верском добротворном старатељству (ВДС) Архиепископије београдско-карловачке од поновног оснивања 1996. до данас хране и облаче, дарују и теше, саветују и лече сиромашне, социјално угрожене, болесне, људе без адресе, без здравствене књижице, оне којима је подршка и утеха потребна. У згради у Француској 31 у Београду тим лекара добровољаца из Здравственог саветовалишта већ 26 година несебично дарују своје време, знање и искуство одазивајући се позиву своје цркве и оном сопственом, професионалном и хришћанском. Корисници старатељства и они који имају потребу за лекарским прегледом, а немају могућности да га обаве у државним здравственим установама или желе да се посаветују са докторима који волонтирају у хуманитарној организацији српске цркве, прегледе заказују телефоном, с тим што свакога дана у старатељству дежура један лекар, објашњава нам ђакон Бранислав Јоцић из Верског добротворног старатељства. На челу саветовалишта од 2018. је др Чедо Миљевић, који обави и више од 30 прегледа месечно.

– Различити специјалисти раде са нашим корисницима, кардиолози, епилептолози, неуропсихијатри, офталмолози, педијатри, логопеди, психолози, психотерапеути, интернисти... Око 20 лекара чини здравствену секцију, али ако се укаже потреба за још неким специјалистом, најчешће наши доктори позову неког од својих колега и они се увек одазову. Имали смо и лекаре који су овде волонтирали више од 15 година, попут чувеног доктора Богдана Златара, кога смо недавно испратили код Господа, а чији син др Милан Златар и данас сарађује са нама – каже ђакон Бранислав Јоцић.

Он додаје да је потреба за лекарима велика, нарочито за термине код неуропсихијатра, психолога и психотерапеута.

– Живимо у таквом времену да су те специјалности најпотребније, људима треба простор за разговор, да их неко саслуша, да с неким попричају. Ту су др Чедо Миљевић, наш уважени неуропсихијатар, психијатар Снежана Миљевић, психотерапеут Бојана Вулетић, који ту редовно дежурају и чији су термини увек заузети – прича нам Јоцић.

Идеја да здравствено саветовалиште прерасте у малу поликлинику постоји већ дуго година, а недавно је учињен конкретан корак ка успостављању првог црквеног дома здравља када су викарни епископ хвостански Јустин, координатор хуманитарних активности Архиепископије београдско-карловачке, и др Милан Динић, директор приватног Дома здравља „Визим” и председник Лекарске коморе Србије, потписали споразум о пословно-техничкој сарадњи. Црква није могла према закону да самостално региструје ту врсту делатности, па је уз помоћ и добру вољу надлежних из Министарства здравља, пре свега државног секретара др Радисава Шћепановића, пронађено одговарајуће правно решење, објашњава за „Политику” владика Јустин.

– Ми смо регистровани као једно одељење приватног дома здравља, али наступамо самостално јер није било законских услова да се та регистрација обави другачије. Процедура је у току, очекујемо да амбуланта буде регистрована, да добијемо покриће и пред законом и пред државом за ту заиста узвишену делатност коју црква обавља и коју је вазда и обављала. Јер то није ништа ново. До 11. века у Византији све болнице је водила црква, као што је касније и наш Свети Сава оснивао прве болнице и амбуланте. Црква је болница духовна, али људи смо који имамо и тело, у свету живимо, па смо и у том смислу ангажовани. Већ имамо опрему за комплетну стоматолошку ординацију, а добили смо и ултразвучни апарат. Осим прегледа у амбуланти, лекари ће моћи да издају рецепте, све наравно бесплатно и без обзира на веру, боју коже. Сви којима је било који вид такве помоћи потребан, а немају други начин да до ње дођу, помоћи ћемо им у Француској 31 према нашим могућностима, које ће се, надамо се, и унапређивати – каже владика Јустин.

Он додаје да ВДС већ има тим лекара, али да има још много оних спремних да помогну и да је потребан систем који ће им омогућити да остваре своје племените намере.

– Ово је позив и другим људима да се укључе у милосрдне активности, не само у рад ВДС-а, него да развију емпатију једни према другима, да имамо осећај да око нас има људи који су гладни, жедни, боси, наги – наводи владика Јустин.

Ако хоћемо да живимо и сведочимо хришћански етос то је управо начин: кроз помоћ ближњем, истиче епископ хвостански. Да никога са својих врата празног не отпустимо.

https://www.politika.rs/scc/clanak/505710/Duhovna-bolnica-i-leciliste-tela-u-Francuskoj-31?fbclid=IwAR1SkdtmeFeqMQjhY13Fdhyx6mY-Dee4l4jGN96o_Q6yNN2YDZLO6_Z_jXs