Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, на челу са архимандритом Нектаријем (Ђурићем), позива верујући народ престолног града на богослужења у првој, Чистој седмици Часнога поста. Распоред богослужења је на фотографији уз ову вест. Нека је свима на здравље и спасење!

Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у четвртак 23. фебруара 2023. године, доделио је, у крипти Храма Светог Саве, годишње стипендије студентима завршних година Философског, Медицинског, Електротехничког, Правног, Богословског и Машинског факултета Универзитета у Београду.

Свечаној додели стипендија присуствовали су и Преосвећена господа Епископи: марчански Сава, новобрдски Иларион, липљански Доситеј и топлички Петар, главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, директор Патријаршијске управне канцеларије архимандрит Данило, министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић, ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић, декани факултета, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, као и друге високе званице.

На почетку свечаности студентску химну Gaudeamus igitur  извео је  здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац из Београда под уметничким руковођењем професора Бранка Тадића, који је у наставку извео и химну Светом Сави, као и песму Милешевка тихо жубори.

"Наша Црква, поред ове иницијативе коју смо покренули прошле године, амбиција нам је да већ у следећем кораку будемо присутни на овај начин, да нађемо модел, да будемо присутни и на свим другим универзитетима нашег народа, али мимо тога, Патријарх српски води хуманитарни фонд "Привредник" и фондацију Симе Игуманова, из те фондације се стипендирају само деца са Косова, у овом тренутку их има сто, ми смо се потрудили да повећамо висину стипендије. Због свега тога смо веома радосни и можемо да честитамо добитницима стипендије. Знамо да је још много оних који то завређују. Сматрамо да је образовање кључна тачка у једном народу", истакао је патријарх Порфирије.

Министар Ружић је реао да је Српска Православна Црква одувек несебично подржавала младе људе, школе и факултете, подсећајући да су се под њеним окриљем отварале прве школе, а у многим манастирима образовали људи: "Подсетићу да је једну од наших најбољих гимназија - Карловачку основао карловачки митрополит Стеван Стратимировић 1791. године, а захваљујући његовој визији и благослову ми дана имамо и образовну институцију која је изнедрила великане попут Бранка Радичевића, Димитрија Давидовића и многих других".

Ружић је истакао да држава деценијама стипендира ученике и студенте, обезбеђује и побољшава услове за смештај и исхрану у студентским домовима, финансира студирање великог броја младих, гради факултете те обезбеђује све услове за учење и рад, студентски живот. Али, истакао је Ружић: "Брига о младима није задатак само једне институције или појединца, о младима би требало да бринемо сви заједно као друштво, важно је да их подстичемо и надахњујемо на даље успехе".

Присутнима се обратио и Ђорђе Гојковић, студент четврте године Правног факултета и победник овогодишњег такмичења у говорништву, одржаном на празник Светог Саве на Правном факултету, који је овом приликом изговорио део своје победничке беседе.

На крају, у име свих добитника стипендије Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, присутнима се обратила студенткиња Медицинског факултета Лидија Маслаћ.

Извор: Радио Слово љубве

Свештеник Владимир Пекић, сабрат храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, позива благочестиви народ на молебан за болесне који се, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, служи сваког последњег недељног дана у месецу. Овога пута, молебан ће бити служен у петак 24. фебруара, због прашталног вечерња које се служи у недељу, уочи почетка Великог Часног поста. Замолили смо о. Владимира да за наш радио каже и коју реч о овом богослужењу.

По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у неколико београдских храмова ће у недељу Сиропусну, ове године и на празник св. Симеона Мироточивог 26. фебруара 2022. године, бити организована акција добровољног давања крви, саопштила је Информативна служба СПЦ. Акција ће се при храмовима: Светога Саве на Врачару, св. Јована Владимира у Медаковићу, св. Василија Острошког на Бежанијској коси, Светог Вазнесења Господњег у Жаркову и Рођења Пресвете Богородице у Земуну, одвијати тога дана од 10 до 14 часова.

Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије захваљује свима који су изразили братску солидарност и дали прилог за помоћ жртвама разорних земљотреса који су погодили и још увек погађају Републику Турску и Сиријску Арапску Републику. У исто време, Патријарх је поновио позив да се у свим храмовима Српске Православне Цркве у Отаџбини и у дијаспори организује прикупљање помоћи свима који су у овој трагедији изгубили своје домове и чији су животи угрожени последицама ове катастрофе.

Бројеви рачуна Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке на које се може уплатити прилог су:

205-58219-31, позив на брoj 239363

и

265-1630310006939-56, позив на брoj 239363.

Извор: Информативна служба СПЦ

Непосредно упознат од стране Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована, као и других свештеника из Сирије и Турске, са веома трагичним последицама земљотреса, а посебно са чињеницом да је Сирија остала готово без икакве помоћи, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је одлучио да понови апел верном народу да приложи новчану помоћ у готовини у храмовима или на рачун Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке бр. 205-58219-31 и бр. 265-1630310006939-56. Помоћ ће бити упућена тамо где је најпотребнија, без обзира на то како се Богу моле они који трпе од последица земљотреса.

Извор: СПЦ.РС

Први пут после 150 година мошти се износе из храма у Румунији и доносе у Београд у Храм Светог великомученика Трифуна.

Мошти света три јерарха – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог – данас су први пут донете у Београд из Румуније, у Храм Светог великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу. До цркве, која се налази у Улици 20. октобра број 13ц, стиже се минибусом ГСП-а 310, који полази са окретнице у Шумицама.

 – Дочек моштију је у подне када ће бити служен и акатист, а празнично бденије почиње од 16 часова, док ће сутра на празник Света три јерарха литургија бити служена од девет, а света тајна јелеосвећења од 16 сати. Мошти долазе са благословом његовог преосвештенства епископа будимског и администратора темишварског Лукијана, а донеће их архијерејски намесник темишварски протојереј-ставрофор Стојан Петровић. Мошти ће у нашој цркви остати током овог викенда, а за вернике црква ће оба дана бити отворена од 7 до 19 сати – поручио је свештеник Миодраг Поповић.

Мошти света три јерарха, смештене у сребрном кивоту, даривала је Лаура Мочоњи Чарнојевић (1839–1892), праунука Јоакима Чарнојевића, брата патријарха Арсенија Чарнојевића, Храму Успенија Пресвете Богородице у селу Фењ, у румунском делу Баната, а оне се и данас тамо чувају као велика светиња.

– Први пут после 150 година мошти се износе из фењског храма и доносе у Србију, а ово је прилика да у нашу цркву на молитву и поклон светињи уз парохијане дође и народ из других насеља у престоници, али према могућностима и из других градова – поручио је Поповић.

Село Фењ се први пут помиње крајем 13. века, а као место насељено Србима истиче се 1660. година, када су српски монаси пописали Србе приложнике за Пећку патријаршију. Приликом пописа православног клира 1797. године регистровани су православни свештеници – отац Николаје Савић и отац Василије Поповић, који су се служили српским и румунским језиком. Када су се продавали ераријални поседи 1781. године, село је купила племићка породица Поповић-Мочоњи. Прва православна црква у Фењу подигнута је 1750. године и посвећена је празнику Успенија Пресвете Богородице. Због трошности, 1878. године била је затворена. Нову српску богомољу по пројекту архитекте Константина Јовановића (који је пројектовао и Народну банку Србије и здање Народне скупштине) направила је и поклонила Србима из Фења племенита Лаура. Она је била и добротворка српске цркве и школе у Фењу, а супруга Андреја Мочоњија, румунског академика и добротвора, и кћерка нашег познатог племића Петра Чарнојевића „од Маче”.

Црквена општина Фењска јавно је захвалила Петру 1893. године на поклону полијелеја са 18 свећњака тамошњој цркви. Тако је записано да, док год буде и последњег дана православне Србинове душе у Фењу, увек ће се са благодарношћу спомињати и величати имена великих заштитника – добротвора српске православне цркве у Фењу. Мислило се на кнеза Александра Карађорђевића, чијој кући је Петар био кум. Кнез Алекса дао је да се запише да велико звоно прилаже фењској цркви у знак вечног спомена и љубави за православље. И данас се у цркви чува звоно и крст за часну трпезу које је поклонио кнез Александар Карађорђевић, као и црквене књиге из 18. и 19. века.

Житељи Фења памте да је српска црква за време велике поплаве 2005. године остала непотопљена, као острво, иако се ово село налази близу реке Тамиш. Село је од давнина било вишенародно, а Срби су увек били мањина, али верно чувају свој духовни и културни идентитет, сложно живећи са другим сународницима.

Празник Света три јерарха

Празник Света три јерарха – Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоусти – непокретни је празник, што значи да се увек обележава 12. фебруара и у календару је означен црвеним словом. То је и крсна слава многих породица, цркава и манастира.

Свети Василије Велики био је чувен по књижевној мудрости, реторици и филозофији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је и у светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти био чувен и по дивним беседама и тумачењу Светог писма.

Сваки од ове тројице светитеља имају и свој засебни празник у календару Српске православне цркве. А заједничко за Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог је састављање анафора светих литургија које носе њихова имена, а које се до данас служе у цркви.

Постоје и народна веровања за овај празник, према којима Света три јерарха штите народ и животиње од јаких ветрова и мразева. А чобани у појединим крајевима наше земље окупљају се на овај дан и удружено свирају фрулу.

https://www.politika.rs/scc/clanak/537237/mosti-rumunija-zvezdara

У суботу, 11. фебруара 2023. године, у храму Светог Саве на Врачару, на пригодној свечаности која ће почети у 10 часова, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће поделити 3000 светосавских пакетића ученицима првог и другог разреда београдских основних школа, саопштила је Информативна служба СПЦ.

Позивамо медије да: 

1) извештавају са овог догађаја, 

2) не објављују најаву како се не би стварала прекомерна и беспотребна гужва, 

3) екипе акредитују на info@spc.rs, a акредитације преузму у 9 часова на северном улазу у храм и потом оду на предвиђено место у храму.

Извор: Инфо служба СПЦ

Предавање на тему „Прича о блудном сину – Јеванђеље по Луки 15, 11-32“ одржаће др Јован Лазаревић, професор Богословије Светог Саве, у четвртак, 9. фебруара 2023. године, од 18 часова, у крипти цркве Светог апостола и јевађелисте Марка у Београду.

Извор: Радио "Слово љубве"