Непосредно упознат од стране Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована, као и других свештеника из Сирије и Турске, са веома трагичним последицама земљотреса, а посебно са чињеницом да је Сирија остала готово без икакве помоћи, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је одлучио да понови апел верном народу да приложи новчану помоћ у готовини у храмовима или на рачун Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке бр. 205-58219-31 и бр. 265-1630310006939-56. Помоћ ће бити упућена тамо где је најпотребнија, без обзира на то како се Богу моле они који трпе од последица земљотреса.

Извор: СПЦ.РС

Први пут после 150 година мошти се износе из храма у Румунији и доносе у Београд у Храм Светог великомученика Трифуна.

Мошти света три јерарха – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог – данас су први пут донете у Београд из Румуније, у Храм Светог великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу. До цркве, која се налази у Улици 20. октобра број 13ц, стиже се минибусом ГСП-а 310, који полази са окретнице у Шумицама.

 – Дочек моштију је у подне када ће бити служен и акатист, а празнично бденије почиње од 16 часова, док ће сутра на празник Света три јерарха литургија бити служена од девет, а света тајна јелеосвећења од 16 сати. Мошти долазе са благословом његовог преосвештенства епископа будимског и администратора темишварског Лукијана, а донеће их архијерејски намесник темишварски протојереј-ставрофор Стојан Петровић. Мошти ће у нашој цркви остати током овог викенда, а за вернике црква ће оба дана бити отворена од 7 до 19 сати – поручио је свештеник Миодраг Поповић.

Мошти света три јерарха, смештене у сребрном кивоту, даривала је Лаура Мочоњи Чарнојевић (1839–1892), праунука Јоакима Чарнојевића, брата патријарха Арсенија Чарнојевића, Храму Успенија Пресвете Богородице у селу Фењ, у румунском делу Баната, а оне се и данас тамо чувају као велика светиња.

– Први пут после 150 година мошти се износе из фењског храма и доносе у Србију, а ово је прилика да у нашу цркву на молитву и поклон светињи уз парохијане дође и народ из других насеља у престоници, али према могућностима и из других градова – поручио је Поповић.

Село Фењ се први пут помиње крајем 13. века, а као место насељено Србима истиче се 1660. година, када су српски монаси пописали Србе приложнике за Пећку патријаршију. Приликом пописа православног клира 1797. године регистровани су православни свештеници – отац Николаје Савић и отац Василије Поповић, који су се служили српским и румунским језиком. Када су се продавали ераријални поседи 1781. године, село је купила племићка породица Поповић-Мочоњи. Прва православна црква у Фењу подигнута је 1750. године и посвећена је празнику Успенија Пресвете Богородице. Због трошности, 1878. године била је затворена. Нову српску богомољу по пројекту архитекте Константина Јовановића (који је пројектовао и Народну банку Србије и здање Народне скупштине) направила је и поклонила Србима из Фења племенита Лаура. Она је била и добротворка српске цркве и школе у Фењу, а супруга Андреја Мочоњија, румунског академика и добротвора, и кћерка нашег познатог племића Петра Чарнојевића „од Маче”.

Црквена општина Фењска јавно је захвалила Петру 1893. године на поклону полијелеја са 18 свећњака тамошњој цркви. Тако је записано да, док год буде и последњег дана православне Србинове душе у Фењу, увек ће се са благодарношћу спомињати и величати имена великих заштитника – добротвора српске православне цркве у Фењу. Мислило се на кнеза Александра Карађорђевића, чијој кући је Петар био кум. Кнез Алекса дао је да се запише да велико звоно прилаже фењској цркви у знак вечног спомена и љубави за православље. И данас се у цркви чува звоно и крст за часну трпезу које је поклонио кнез Александар Карађорђевић, као и црквене књиге из 18. и 19. века.

Житељи Фења памте да је српска црква за време велике поплаве 2005. године остала непотопљена, као острво, иако се ово село налази близу реке Тамиш. Село је од давнина било вишенародно, а Срби су увек били мањина, али верно чувају свој духовни и културни идентитет, сложно живећи са другим сународницима.

Празник Света три јерарха

Празник Света три јерарха – Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоусти – непокретни је празник, што значи да се увек обележава 12. фебруара и у календару је означен црвеним словом. То је и крсна слава многих породица, цркава и манастира.

Свети Василије Велики био је чувен по књижевној мудрости, реторици и филозофији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је и у светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти био чувен и по дивним беседама и тумачењу Светог писма.

Сваки од ове тројице светитеља имају и свој засебни празник у календару Српске православне цркве. А заједничко за Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог је састављање анафора светих литургија које носе њихова имена, а које се до данас служе у цркви.

Постоје и народна веровања за овај празник, према којима Света три јерарха штите народ и животиње од јаких ветрова и мразева. А чобани у појединим крајевима наше земље окупљају се на овај дан и удружено свирају фрулу.

https://www.politika.rs/scc/clanak/537237/mosti-rumunija-zvezdara

У суботу, 11. фебруара 2023. године, у храму Светог Саве на Врачару, на пригодној свечаности која ће почети у 10 часова, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће поделити 3000 светосавских пакетића ученицима првог и другог разреда београдских основних школа, саопштила је Информативна служба СПЦ.

Позивамо медије да: 

1) извештавају са овог догађаја, 

2) не објављују најаву како се не би стварала прекомерна и беспотребна гужва, 

3) екипе акредитују на info@spc.rs, a акредитације преузму у 9 часова на северном улазу у храм и потом оду на предвиђено место у храму.

Извор: Инфо служба СПЦ

Предавање на тему „Прича о блудном сину – Јеванђеље по Луки 15, 11-32“ одржаће др Јован Лазаревић, професор Богословије Светог Саве, у четвртак, 9. фебруара 2023. године, од 18 часова, у крипти цркве Светог апостола и јевађелисте Марка у Београду.

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом великог празника Светога Саве, славе Спомен храма на Врачару, свету Литургију служе Епископи: сремски г. Василије, викари Његове Светости, ремезијански г. Стефан, новобрдски г. Иларион, липљански г. Доситеј и топлички г. Петар. Беседу о Светом Сави као "утемељитељу свега најзначајнијег у нашем роду, камену на којем се Црква утемељила" произнео је Епископ Иларион. На крају свете Литургије верном народу се обратио Архијереј сремски г. Василије, који је, говорећи о оцу наше Цркве, подсетио на речи св. владике Николаја да је Сава "најлепше дете које је родила српска мајка".

Владика Иларион је истакао да је Свети Сава "поставио камен на коме се Црква утемељила, камен који је донео са Свете Горе Атонске" и додао да је "са тим каменом и тим утемељењем поставио и темеље наше државе, просвете и наше дипломатије". Указао је да "ми не можемо себе да разумемо ако не погледамо у своје срце и ако у том срцу не видимо Светог оца Саву и Онога коме је Он служио, Господа Исуса Христа. Нека бисмо и ми кренули путем Светога Саве на Свету Гору, јер сви смо Светогорци, и мушкарци и жене, и мали и велики, и млади и стари, јер нас је породио један Светогорац... Ето, парадокса, један монах толику децу има, један Светогорац толико род изродио. И заиста, на Њему се остварује оно обећање изречено праоцу Аврааму - да ће ти потомство бити више него звезда на небу..."

У беседи је Епископ Иларион још казао да поучени примером Светога Саве, идући на Гору, у дубину нашег бића, доживимо награду Спаситеља коју је Он доживео, "...и онда, вративши се научени, поучени, да знамо како да се понашамо за катедром, да знамо како да се понашамо у школи, да знамо како да се понашамо када проповедамо, када учимо, када тешимо, када лечимо, када бранимо своје достојанство, када преговарамо, када треба да смо мудри. Нека би нам Свети Сава сваког дана био саговорник - са оцем треба да се саветујеш, њега треба да питаш - када не знамо, треба Њега да питамо".

На крају свете Литургије, верном народу се обратио Преосвећени Владика сремски г. Василије који је посебно истакао да се "од Ванкувера до Новог Зеланда налази лик Светог Саве", да се у Његовој икони огледамо као што се Он огледа у лику Господа нашег, те да, прослављајући овај велики дан, станемо пред икону Савину и да тражимо благослов и опроштај, да нас Господ Савиним молитвама помилује, да утихне све ратове и жаришта у васцелом свету, да одагна болести од нас и наше деце, Његовим стопама и снагом духа, јер је то "Најлепше дете које је родила српска мајка".

Извор: Радио Слово љубве

Поводом прославе Светога Саве, у параклису Православног богословског факултета Универзитета у Београду, ће у четвртак 26. јануара бити служено свечано празнично бденије са почетком у 19 часова, најавио је ПБФ на својој интеернет-страници. Централна свечаност биће литургијски обележена у заветном Храму Светога Саве на Врачару на дан празника, 27. јануара са почетком у 9 часова, а Свечана славска Академија овог факултета одржаће се у амфитеатру ПБФ са почетком у 12 часова.

Извор: Православни богословски факултет

У Храму светог Марка на Ташмајдану и овог последњег недељног дана у месецу, 29. јануара 2023. године, биће служен Молебан за болесне, најавио је за Радио "Слово љубве" о. Владимир Пекић, парох овог светог храма. Подсећамо вас на разговор који смо тим поводом водили са о. Владимиром, који је нагласио да "људима на првом месту треба исцељење, повезивање и близина Божија. А молитва је једини начин да се приближимо Богу. Бити исцељен значи постати целовит".

Извор: Радио "Слово љубве"