Шеста београдска гимназија и ове године, од 8. до 15. маја, организује манифестацију "Дани патријарха Павла", у спомен на свог некадашњег ванредног ученика Гојка Стојчевића - потоњег Епископа рашко-призренског и великог Патријарха српског, који је знања у овој школи стицао од 1938. до 1942. године. Активности професора и ученика Гимназије почеће посетом манастиру Раковица 8. маја, а наставиће се 11. маја у свечаној сали школе када ће Душка Кисин, професор музичке културе, у сарадњи са одељењем III9, представити путопис о Светој Земљи.

Уследиће и наступ групе "Шести елемент" 12. маја у Свечаној сали школе, затим предавање свештеника др Александра Ђаковца на тему "Хришћанство и образовање" 14. маја у Конференцијској сали, као и завршни догађај - Свечана академија 15. маја у Свечаној сали школе.

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру пројекта "Молитва као лек" Мисионарске делатности при Храму Светог Саве, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, честицу светих моштију Нектарија егинског су у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" донели протојереј-ставрофор Димитрије Касапис и гђа Ивана Јелић. У овој болници где се свакодневно води тешка и упорна борба за очување људских живота, захваљујући срдачној добродошлици проф. др Владимира Ђукића, директора, асс. др Предрага Савића, заменика директора, главне сестре болнице, као и целокупне управе, омогућен је овај благословени сусрет светиње и оних којима је утеха најпотребнија.

Након молитве, отац Димитрије се окупљенима обратио надахнутом беседом, подсећајући да вера не уклања увек бол, али даје снагу да се он поднесе са надом и миром.

Велики број лекара, медицинских сестара, медицинског и осталог особља, заједно са болесницима, са побожношћу је приступио да целива свете мошти и прими благослов, уз молитвено присуство духовника ове установе, о. Александра Петровића. Обилазак је обухватио оба дела болнице, блок А и Б, а присуство мира, утехе и тихе радости било је готово опипљиво.

Био је ово дубоко дирљив сусрет, сусрет где су се сјединили труд медицине и снага молитве, подсећајући да човек истински оздравља онда када се, уз лечење тела, негује и исцељује душа.

Извор: Храм Светог Саве

Одсек за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке организује нови дискусиони панел, који ће бити одржан у уторак, 28. априла 2026. године, са почетком у 19 часова, у Дому омладине Београда. На тему „Да ли је морал лична ствар – однос личне савести и јавне етике“, говориће проф. др Александар Петровић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, затим проф. др Здравко Пено са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и проф. др Ненад Цекић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Домаћин вечери је презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ. Улаз је слободан, сви су добро дошли!

У времену наглашеног индивидуализма, питање морала све чешће се своди на лични избор и субјективни осећај исправности. Али да ли је морал заиста искључиво приватна ствар или постоји и заједнички етички темељ који обликује друштво?

На дискусионом панелу биће речи о односу личне савести и јавне етике, о границама слободе и одговорности, као и о изазовима које питање заједничких вредности поставља пред савремено плуралистичко друштво. Да ли је могуће говорити о општем моралном добру у свету различитих уверења и погледа на свет? И какву улогу у том разговору може имати Црква, као чувар традиције, али и као живи саговорник савременог човека?

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од 27. априла до 10. маја 2026. године, биће одржани сада већ традиционални Дани Богословије Светога Саве, најстарије средње школе у Београду. Поред редовних богослужења, најављена су и предавања еминентних српских стручњака на пољу уметности, књижевности и културе у просторијама Богословије. Прво предавање ће 27. априла у 19 часова одржати г. Ненад Гугл на тему "Светосавље - темељ просвете", док ће проф. др Дарко Танасковић 4. маја од 19 часова говорити на тему "Свети Сава - Путоказ за сва времена".

Од 29. априла до 10. маја, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару биће постављена и изложба о историјату београдске Богословије, аутора ђакона Будимира Кокотовића, док ће од 3. до 10. маја у просторијама школе бити постављена изложба калиграфских радова богословаца.

Уочи школске славе, 9. маја од 20 часова, присутни ће имати прилику да се на Свечаној академији упознају са животом, радом и делима најстарије средње школе града Београда, док ће на сам дан празника - Спаљивања моштију св. Саве , бити служена Света Архијерејска Литургија у величанственом Светосавском Храму на Врачару са почетком у 9 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, братство Храма Светог Саве на Врачару организује у недељу 26. априла 2026. године, у Парохијском дому ове светиње, предавање светски познатог грчког мултиинструменталисте, композитора и градитеља инструмената, Јаниса Пантазиса на тему "Музиком до Христа - од Санторинија до Храма св. Саве, музика као лек за душу и тело". Почетак предавања је у 18 часова и 30 минута, а више о овом уметнику сазнајте у наставку вести.

Јанис Пантазис (1978., Гревена, Грчка) данас суоснивач и сувласник Културног центра "Symposion" на чувеном грчком острву Санторини, одрастао је у породици музичара, што му је усадило доживотну страст према музици и културном изражавању. Најпре је завршио Конзерваторијум „Делидимос Лазарос“ у Солуну, на смеру музичка теорија и саксофон, апотом је студије наставио на Конзерваторијуму „Христос Папулакос“ у Лариси.

Каријеру је започео 2001. године, наступао је са разним групама и продубљивао своју љубав према народној музици, да би 2006. године, док је учио код пастира на Наксосу, открио "цабуну" - грчке гајде. Истраживао је локалне фестивале у Италији, унапређивао свој музички израз, а потом се преселио на Санторини да би оживео традицију инструмента "цабуна". Од 2011. године је члан одбора Пан-кикладског скупа народних дувачких инструмената, а већ наредне, 2012. године постаје суоснивач радионице "Ла Понта" у Акротирију, за израду "цабуне". Свој први албум објавио је 2013. године, када је и номинован за награду за Светско културно наслеђе "Националне географије". Пантазис је од 2018. године суоснивач и сувласник Културног центра "Symposion" на Санторинију који се бави неговањем грчке музике, уметности и митологије, а од 2020. године своју пажњу усмерава ка истраживању и развијању интерактивне музичке догађаје о грчкој митологији.

Компоновао је музику за филм „ Гладијатор II“ у режији Ридлија Скота (2025.), сарађивао са студиом "Universal Pictures" на предстојећем филму Кристофера Нолана „Одисеја“ (премијера у јулу ове године) као градитељ и надзорник специјализованих музичких инструмената. Развио је и прилагођене инструменте за познате уметнике попут Вангелиса и групе "Дед Кен Денс" ("Dead Can Dance").

Посебно се издваја његов ауторски пројекат "Флутопија" - бесплатан, иновативни стручни програм за глуве и наглуве особе, програм стручног оспособљавања за особе са инвалидитетом. Учесници уче да праве древне грчке музичке инструменте (сиринкс, плагиаулос, двоструки сиринкс) и биоразградиве СОС (Stainless Steel Straws) сламчице од трске, одрживог, брзо обновљивог материјала. Јединствена метода заснована на вибрацијама омогућава учесницима да штимују инструменте без обзира на ниво слуха. Готови производи се продају директно, а профит се враћа произвођачима. До краја овог пројекта, 2030. године, "Флутопија" има за циљ да постане глобална мрежа културне дипломатије, са грчким тренерима за особе са инвалидитетом који путују широм Европе, Африке и Азије како би делили одрживе занатске вештине и инклузивне праксе наслеђа. Програм је посвећен сећању на почившу Софију Џејн Какисис, сликарку на стаклу и познату хуманитарку која је и дала име целом пројекту.

Прошле године, Јанис Пантазис одржао је предавање на тему „Музика и митологија у медицинској уметности“ на Универзитету у Кембриџу, а био је и главни говорник на Конференцији о алхемији у Великој Британији на Универзитету Оксфорд, где је говорио о музици, митологији и лековитим уметностима. Такође, Јанис је наступао и водио радионице у Грчкој, Великој Британији, Француској, Турској и САД.

Извор животописа: Симпосион Санторини, обрада Редакција Радија "Слово љубве"

Извор: Радио "Слово љубве"

Једна од најлепших ученичких манифестација Смотра духовног беседништва средњошколаца, коју по 22. пут организује њен идејни творац протојереј Владимир Замахајев, биће одржана у четвртак, 23. априла 2026. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Ова дивна манифестација, која код младих људи негује и развија низ племенитих особина, почеће у 17 часова и 30 минута. "Добро дошли на слово добро", поручују организатори.

О овој смотри смо у више наврата разговарали са о. Владимиром, а препоручујемо да чујете једну од емисија "Реч пастира", посвећену управо овој важној манифестацији.

Извор: Радио "Слово љубве"

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ
 
ПОРФИРИЈЕ
православни Архиепископ пећки,  Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне  Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 
Реч Божја, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божје, из које се десницом Господњом у срца наша сеју семена вечнога живота, препуна је истина скривених у Богу. То нису апстрактне идеје него речи које се испуњавају у нашим животима. Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље (Откр. 6, 3 – 4), када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство (Мат. 24, 6 – 7 и Лук. 21, 9 – 10).

Ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдањâ и неизвесности у свету. Док небо парају трагови ракетâ смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања, из дубинâ празног Христовог гроба чује се глас анђела, сведока Васкрсења, који поручује женама мироносицама, а преко њих и свима нама, као и сваком људском бићу: „Не бојте се!” (Мат. 28, 5). Страх не одгони од нас само анђео него, пре и више од њега, Онај Који је укинуо страх од смрти, која јесте суштински разлог за сваки страх. Смрћу смрт победивши, Васкрсли Богочовек Христос нам се такође обраћа речима: „Не бојте се!” (Мат. 28, 10). Тако охрабрени, знамо да застрашујући догађаји наших дана нису последња реч историје него позив на будност и утврђење у Богу.

Шта нам говоре данашњи знаци времена? Иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч, у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем. Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и гресима против љубави Божје. Ти гробови, упркос Васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сâм живот као бесцен-дар љубави Божје.

Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских (ср. Откр. 18, 3), — финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, — док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди — она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи.

Свет у коме живимо све је нестабилнији, а човек све уплашенији. Системи вредности се организовано и присилно мењају, притом у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе. Сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла.

Зашто се у том свеопштем мраку не препознаје и не види Васкрсли Господ? Одговор на то питање већ је дат у самом Јеванђељу. Васкрслог Богочовека Христа нису одмах могли да препознају ни Његови ученици и непосредни следбеници. Марија Магдалина Га је видела крај празнога Гроба, не знајући да је то Господ Исус Христос (Јов. 20, 14). Препознала Га је пошто јој се обратио именом: „Марија!” (Јов. 20, 16). Исто тако, апостоли Лука и Клеопа нису препознали Господа (Лук. 24, 16) на путу у Емаус него „при ломљењу хлеба” (Лук. 24, 35), када их је Господ причестио.

Васкрслога Господа нису препознали ни апостоли док је са обале Тиверијадског мора посматрао њихов безуспешни риболов (Јов. 21, 4). Препознали су Га тек пошто су, послушавши Његову заповест, бацили мрежу са десне стране лађе и ухватили много риба (Јов. 21, 6 – 7). Препознали су га у чуду као духовном простору у коме се сусрећу и целивају сила Божја и вера људска.

Нису Га апостоли препознали ни у недељним сабрањима иза затворених врата: једном су, уплашени, помислили да виде духа (Лук. 24, 37), а други пут су на основу ранâ од клинова и копља поверовали у стварност Васкрсења и Његово присуство (Јов. 20, 27). Васкрсли Богочовек Христос налазио се међу њима, али они нису били у стању да Га одмах препознају на општељудске начине, до тада њима познате. Тајна непрепознавања није остала само догађај из далеке прошлости, везан за прве дане по Васкрсењу Спасовом; она је стварност која траје до данашњег дана.

Да бисмо видели и препознали Васкрслога Господа, није довољан обичан људски вид. Неопходно је ново, духовно сагледавање — дар одозго, светодуховско искуство. Другим речима, неопходно је да уђемо у однос са Њим да би нам Он даровао познање Самога Себе. Тако је Својим ученицима Луки и Клеопи Господ, на крају, отворио очи и даровао им духовни вид да би Га познали (Лук. 24, 31), а апостолима сабраним иза затворених врата отворио ум да би разумели пророштва Светог Писма (Лук. 24, 45) и оно што се са Господом имало збити.

То што Васкрсли Христос није био одмах препознат не значи да се Он скривао од људи него да је поштовао њихову слободу. На тај начин је поново показао и потврдио оно што је човеку од почетка даровано: слобода да се определи за Бога и да Му из те слободе верује и служи. Христос није људском роду наметнуо истину Васкрсења него ју је положио у простор вере. Шта би било да се Васкрсли јавио Пилату, стао пред Синедрион или се појавио на јерусалимским трговима? Тада би благовест о Васкрсењу постала демонстрација силе и моћи, а сама истина била би, на известан начин, наметнута. Уместо тога, Господ се јавља онима који Га љубе и тиме утемељује нове начине препознавања и прихватања истинског живота.

Који су то начини и како савремени човек може да доживи ту стварност? Савремени човек ту стварност доживљава пре свега као лични сусрет са Богом, у којем га Васкрсли ословљава именом, као што се открио Марији Магдалини. Без личног молитвеног и подвижничког односа није могуће ни упознати ни препознати Бога. Доживљава је затим као општење, заједничарење, у евхаристијском сабрању, причешћујући се телом и крвљу Христовом на светој Литургији. Човек, попут Луке и Клеопе, из самих руку Христових — кроз руке свештенослужитеља — прима Хлеб који силази са неба и дарује живот свету. И најзад, доживљава је као послушање речи Божјој и као искуство чуда, попут апостолâ који су на Тиверијадском мору појмили да је све у Васкрслом Богочовеку чудесно и спасоносно.

Чуда нису само необични догађаји нити само велики Божји захвати у историји. Раздвајање Црвеног мора јесте било чудо. Али је чудо и кад опростимо и прекинемо круг мржње. То није тек морални захтев нити апстрактно начело. То је пројава Васкрсења и учествовање у његовој сили и слави. Освета је распеће без васкрсења, а непраштање и мржња су смрт и заувек запечаћени гроб. Зато Васкрсење није само догађај који припада прошлости него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, када не узвраћамо ударцем на ударац и кад у непријатељу препознајемо брата. Тада бирамо живот уместо смрти. Тада се камен помера и са нашег унутрашњег гроба.

Препознајемо Господа и у сваком људском страдању, којег, нажалост, има напретек, као и у сваком сиромашном, одбаченом и презреном, сусрећући Га у њима кроз делатну љубав. Јер, Васкрсли Господ Исус Христос је рекао: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мат. 25, 40). Управо се у томе показује да вера у Васкрсење није само унутрашње уверење него сила која обликује наш однос према ближњима, према сваком човеку као икони Божјој.

Данас се, с посебном пажњом и бригом, молимо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, вековном историјском изворишту и духовном средишту српског народа, непосредно делећи с њима сва искушења и изазове с којима се непрекидно суочавају и крепећи их да истрају у свом сведочењу и да остану верни својој Цркви, вери и себи самима. Истовремено, подсећамо све и сваког међу нама да није довољно волети Косово и Метохију, само на речима. Та се љубав мора преточити у дела, у конкретну бригу о ближњима, у братољубива дела милосрђа, у старање о деци и о свима којима је помоћ неопходна. Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и из Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба Старе Србије, нема бољег живота ни за кога од нас. Сви смо ми један народ и једно Тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али и истом надом и истим прослављењем.

Из такве вере и таквог заједништва, драга децо духовна, уђимо у радост Васкрсења и рецимо: „Васкрсење Христово видевши, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме”, и са Светим апостолом Павлом ускликнимо: „Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?” (IКор. 15, 55). Утешени силом и благодаћу овог великог и свечаног Празника над празницима, Пасхе нове и свештене, Пасхе велике и непорочне, Пасхе тајанствене, Пасхе која нам је отворила двери рајске, загрлимо једни друге и рецимо и онима који нас мрзе: Браћо! На крају, који је и почетак, сложно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.

Све вас поздрављамо свепобедним и сверадосним поздравом:
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
 
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2026. године.

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је дознавши да су израелске власти јуче укинуле забрану посете светим местима у Јерусалиму, како у саопштењу тамошње полиције стоји, одмах дао благослов да надлежне црквене службе предузму одговарајуће мере како би и ове године Свети и благодатни огањ са Христовог гроба доспео у престони Београд.

Тако данас, већ са великим поуздањем можемо објавити веома радносну вест: на почетку Васкршњег јутрења, тачно у 23.00 часа, началствујући архијереј ће у заветном храму српског православног народа, Спомен-храму Светог Саве на Врачару, Светим и благодатним огњем упалити прву свећу, да би затим тим светим пламеном сви присутни верници упалили своје свеће.

О Благодатном огњу

Сваке година на Велику суботу, дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрсења Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. Toг дана је тело Господа Христа било у Гробу. Велика субота је символ целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама – победе над смрћу.

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребењу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар храма Васкрсења у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред Васкрс када служи православни првојерарх, сада Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофил, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће патријарху, а потом и осталим верницима.

На Велику суботу поклоници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у храм Гроба Господњег и чекају посебан Божји благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије су запечаћена. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх остаје само у стихару и са тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи са усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава белоплавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никог не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа.

„… Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се двадесет пута“.

„Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином“.

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:

„Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња.“ (Чуда на Гробу Господњем, 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.

О Благодатном огњу писали су још Свети Григорије Ниски (4. век) и Свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи…

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: „Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата… Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео’, одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!’

Извор: СПЦ

Манастир св. Архиђакона Стефана у Сланцима позива вас на Цвети, у недељу 5. априла 2026. године, на свету Литургију и традиционално предавање у наставку. Овога пута ће о самом празнику говорити др Јован Лазаревић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Сви су добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

На Лазареву суботу, 4. априла 2026. године, после Литургије ће у готово свим београдским храмовима, са благословом Патријарха српског Порфирија и у сарадњи са Верским добротворним старатељством АЕМ, бити одржана нова акција Хуманитарне организације "Срби за Србе" - "Крофне из блока". Сви који уз добровољни прилог узму једну од најомиљенијих (посних) посластица, помоћи ће угроженим породицама у традиционалној Васкршњој акцији "Срба за Србе", али и раду београдског Верског добротворног старатељства. О свим детаљима ове акције ће у нашем "Поподневу" са Наталијом и Аном говорити Марија Моровић, задужена за односе са јавношћу испред организације "Срби за Србе" - у четвртак 2. априла од 13 до 15 часова, а у наставку погледајте детаљан списак храмова у којима ће акција бити одржана:

"Крофне из блока", Лазарева субота, 4. април 2026. године:

Храм Светог Саве на Врачару, црква Светог Марка на Ташмајдану, Манастир Раковица, храм Светог Александра Невског на Дорћолу, црква Светог Архангела Гаврила у Хумској улици, цркве Светог Василија Острошког на Бањици и Бежанијској коси, црква Светог Ђорђа на Бановом Брду, црква Ружица на Калемегдану, црква Светог Николе у Вишњици, црква Свете Петке на Чукаричкој падини, црква Сабора српских Светитеља на Карабурми, храм Вазнесења Господњег у Жаркову, црква Светог Краља Стефана Дечанског у Железнику, храмови Свете Тројице у Земуну, Заклопачи, Кумодражу и Сремчици, црква Светих ђакона Авакума и игумана Пајсија у насељу Алтина, црква Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије у насељу Галеника, црква Рођења Пресвете Богородице у Земуну, црква Светог Атанасија Великог у насељу Плави Хоризонти, цркве Преноса моштију Светог Оца Николаја у Земуну и Остружници, црква Светих Апостола Петра и Павла у Котежу, цркве Светог великомученика Пантелејмона и Светог пророка Илије у Миријеву, црква Светог Јована Владимира у Медаковићу, цркве Светог Димитрија, Светог Симеона Мироточивог и Светог Георгија на Новом Београду, као и цркве Светог Трифуна на Топчидерском гробљу и у Малом Мокром лугу.

Ова акција ће на подручју Београда на Лазареву суботу, 4. априла, бити одржана и у Цркви Сабора Срба Светитеља у Падинској скели (Епархија банатска СПЦ) и Цркви Светог апостола и Јеванђелисте Матеја на Лединама (Епархија сремска СПЦ).

У недељу 5. априла, на Цвети, акција се одржава и у Батајници, у храмовима који припадају Епархији сремској СПЦ: Светог Јована Шангајског, Светог архангела Гаврила, Рођења Пресвете Богородице и Свете Великомученице Недеље.

Додајмо да је ова акција истога дана најављена у великом броју градова, а списак локација пронаћи ћете на интернет-страници удружења "Срби за Србе".

+++

Детаљне информације о раду Хуманитарне организације "Срби за Србе", реализоване пројекте помоћи угроженим српским породицама али и оне који су току, можете пронаћи на интернет-страници овог угледног удружења.

Најуспешнија Васкршња акција за помоћ породицама на Косову и Метохији одржана је прошле године широм света и обухватила је чак 163 локације у 29 градова и држава. Свакако, један од најмасовнијих догађаја биле су управо "Крофне из блока", које су прошле године продаване на више од 100 локација, укључујући градове широм Србије, Републике Српске, Црне Горе али и дијаспоре – у Аустрији, Немачкој, САД-у, Аустралији, Швајцарској и на Малти.

Подсећамо да је ХО "Срби за Србе" на Видовдан, 28. јуна 2015. године у порти манастира Грачаница, додељено изузетно и високо одликовање СПЦ - Орден Светог Саве 2. реда. Удружење краси транспарентан и одговоран рад благодарећи коме је у регистровано чак 11 земаља света. Породицу добротвора чини више од 250.000 душа које помажу више од 200 угрожених породица годишње.

Придружите се и ви!

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру великопосног циклуса предавања у организацији Високе школе - Академије СПЦ за уметности и консервацију, викарни Епископ моравички Тихон ће у среду 1. априла 2026. године од 19 часова одржати предавање на тему "Духовна средишта архимандрита и архиепископа Саве Немањића". Предавање ће бити одржано у свечаној сали Светосавског културног и медијског центра АЕМ у Земуну на адреси Рајачићева улица број 2.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у четвртак 2. априла биће настављен циклус предавања "Православље и медицина" који организује Мисионарска делатност при Храму св. Саве на Врачару. Овога пута ће ендокринолог проф. др Светлана Вујовић говорити на тему "Од Православље преко Немањића до бескраја", а почетак предавања у сали Парохијског дома је у 18 часова и 30 минута.

Извор: Радио "Слово љубве"

Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења АЕМ наставља организацију редовних месечних предавања на енглеском језику у оквиру "NevskyTalks" пројекта. У недељу, 29. марта 2026. године, после Свете Литургије у 11 часова, у просторијама Одељења при парохијском дому храма св. Александра Невског, на тему „Ја, ти и Он (Рим. 5,12)“ говориће ђакон др Ђорђе Петровић. Предвиђено је да модератор буде г. Давид Ђорђевић, стални стручни сарадник Одсека за спољашњу мисију.

Предавања на енглеском језику у организацији Мисионарског одељења, усмерена су ка раду са страним држављанима који живе у Београду, а заинтересовани су за православно хришћанство.

Ђакон др Ђорђе Петровић је професор догматике у Богословији Светог Саве у Београду, који је више година провео на Западу, студирајући на реномираним богословским факултетима.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Мало повечерје са Акатистом Пресветој Богородици биће служено у петак 27. марта 2026. године у 18 часова, у Храму Светога Саве на Врачару, најавило је братство ове светиње. Сви су, као и увек, добро дошли на молитву.

Подсетимо да се Акатист Пресветој Богородици служи у суботу пете недеље Великог поста, док се у прве четири недеље чита сваког петка подељен у четири дела - по три кондака и три икоса.

Извор: Радио "Слово љубве"