Госпођа Јудита Поповић, однедавно бивша чланица Савета РЕМ je 4. јула у програму Телевизије Nova S,  изјавила да је Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, 2015. године као председник Савета РРА-а, потписао необавезујућу препоруку која је омогућила да се ријалити програми приказују 24 сата дневно. Иста телевизија је ову изјаву понављала и у другим емисијама и на интернету, а дневни лист Данас је, објавио у интернетском и у штампаном издању.

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије  оставку на место председника Савета Републичке радиодифузне агенције, поднео је годину дана раније, 30. маја 2014. године, пошто га је Свети Архијерејски Сабор изабрао за Митрополита загребачко-љубљанског. Очигледно је да су тврдње госпође Јудите Поповић неистините. Дакле, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије није потписао одлуку, нити било какав други акт који омогућује да се ријалити програми приказују 24 сата дневно.

https://spc.rs/patrijarh-nije-potpisao-odluku-koja-omogucuje-da-se-rijaliti-programi-prikazuju-24-sata-dnevno/

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Фондација "Лаза Костић" приређује у суботу 01. јула 2023. године у Вазнесењској цркви у Жаркову, свечану прославу славе младих "Лазиних амбасадора", дана св. Јована шангајског и санфранцисканског. Бденије и потом резање славког колача од 18 часова предводиће прота Бранко Митровић старешина овог храма, од 18 часова и 30 минута млади амбасадори ће дочекати све људе добре воље као драге госте. Марина Милић Радовић, еминентну српски пијаниста, професор Академије уметности у Новом Саду и оснивач Фондације, слушаоцима Радија "Слово љубве" открива више изузетних момената везаних за овогодишњу прославу и програм под називом "Рат и мир у нама и са другима":

Извор: Радио "Слово љубве"

Музеј СПЦ, уочи Видовдана 2023. године, представља тродимензионалну реконструкцију бесцен-блага српског народа и његове Српске Православне Цркве – свечану одору Светог Кнеза Лазара, која се чува у Музеју. Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука, пре 1389. године. Скинута је са моштију Светитеља 4. децембра 1826. године, када је Митрополит Стефан Стратимировић пресвукао и пренео мошти из старог кивота у нови.

Једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа чува се у Музеју Српске Православне Цркве. У питању је свечана одора Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. Нажалост, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара. Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио.

У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана. Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су нова научна сазнања у вези овог предмета од изузетног националног и верског значаја, која обогаћују узбудљиву историју ове одоре као реликвије. Она су резултирала новим закључцима, помоћу којих нам је, између осталог, пружена могућност да сагледамо технику ткања и веза тканине и упоредимо их са сличним текстилним предметима из тог времена, до тога да смо смо успели да урадимо и идеалну реконструкцију првобитног изгледа целовите одоре.

Реконструкција Одоре, Инстаграм страница Музеја СПЦ

Интернет страница Музеја СПЦ

Братство и Управа Спомен-Храма Светога Саве на Врачару озивају вас на молитвену прославу славе цркве св. великомученика Кнеза Лазара србског која се малази у крипти ове светиње. Прослава ће почети у уторак 27. јуна 2023. године празничним бденијем од 18 часова, а на дан празника у среду 28. јуна, света Литургија ће почети у 9 часова. Како је наведено, у малом Светосавском храму, Литургија ће бити служена од 7 сати и 30 минута.

Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

Извор: Храм Светог Саве

На тему „Садашњост као извор спонтаности, вечности и аутентичности“ говориће вечерас, 24. јуна 2023. године, у 18 часова, у Дому културе Студентски град (Сала Магистрала) - ђакон др Александар Милојков, психолог Кристина Станковић, антрополог Миодраг Симовић и уметник и редитељ Новица Бабовић. Модератори трибине биће Валеријан Матвејев и Вук Жикић. Улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

У храму св. великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу ће у петак 23. јуна 2023. године од 17 часова, бити служена Света Тајна јелеосвећења, потврдио је за Радио "Слово љубве" старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Поповић. Потребно је понети уље и брашно које ће бити освештано и дељено народу за употребу. Храм св. Трифуна налази се на Општини Звездара, у улици 20. октобра број 13ц, а до њега се стиже минибусом ГСП број 310 који полази са окретнице у Шумицама.

Извор: Радио "Слово љубве"

Јубиларна, 10. по реду Спортска манифестација Удружења Света Србија биће одржана у недељу, 11. јуна, на спортским теренима Аде Циганлије (са десне стране од кружног тока), а почеће у 9 часова Светом Литургијом коју ће са благословом Патријарха српског, служити викарни Епископ новобрдски г. Иларион, најавио је за "Слово љубве" председник удружења "Свети Срб и ја" г. Димитрије Стикић. Током претходних девет година, укупно, више од 200.000 посетилаца је прошло кроз овај спортско-духовно-културни програм који је бесплатан за све учеснике, а захваљујући великом интересовању читавих породица, поготово деце, ово јубиларно сабрање носи слоган управо њима посвећен, са жељом да сви будемо као они: "Ми смо десетка!". Значајно је поменути да је 10. по реду Сабрање проширило свој Међународни карактер јер ће се међу децом и младим спортистима наћи и њихови вршњаци из Федерације БиХ, Републике Хрватске, Републике Српске, Црне Горе, Републике Северне Македоније, Грузије и Грчке. Као и свих претходних година, за све посетиоце су, осим спортских, културних и образовних садржаја, припремљени и поклони - мајице, сладоледи, балони и увек најпосећенија трпеза љубави на Ади Циганлији - војнички пасуљ.

ЦЕО РАЗГОВОР са г. Димитријем Стикићем о 10. Спортском сабрању Свете Србије на Ади (емисија "Епархија инфо", 9. јун 2023)

Пријатељи манифестације су: Компанија ”Телеком Србија” и Банка ”Поштанска штедионица”, а партнер и званична вода Сабрања је ”Вода Вода”. Сабрање су између осталих подржали и: Министарство омладине и спорта, Канцеларија за Косово и Метохију, Канцеларија за Дијаспору, Град Београд, , Градска општина Чукарица, Градска општина Палилула, ГСП ”Београд”, ЈП ”Ада Циганлија”, Општина Стара Пазова, Верско добротворно старатељство АЕМ-а, Београдски сајам, Војска Србије, Министарство унутрашљих послова Србије, Црвени крст Србије, Горска служба спасавања, Савез извиђача Србије, Саобраћајни институт ”ЦИП”, Српско витешко борење ”Свибор”, Елексроисток изградња, Српски атлетски савез, Спортски савез Србије, Рукоменти савез Србије и Београда, Одбојкашку савез Србије и Београда, Фудбалски савез Србије, Спортски савез Београда, Спортско удружење ”Богатић”, Крфско удружење грчко-српског пријатељства, Митрополија Крфа и Дијапоснких остврва, Град Крф, ФК ”Керкира”, Тениска академија ”Богдан Обрадовић”, Спортски савез особа са инвалидитетом Београд, Текбол Нови Београд, Нелкстгрупа, ”Дамар рекордс”, ”Нектар”, ”Бамби”, ”Лидо”, ”Прехрана д.о.о.” Пожега, Компанија ”Имлек”, Компанија ”Фриком”, Компанија ”Фронери”, Компанија ”Адок”, ”Стровбери енерџи”, ”Интегралтехник”, Падел клуб ”Брос”, ”ЦМИК Колибри”, Туристичка агенција ”Тамо далеко”, Српска радња ”Крф”, ”Баштина Балкана”, Фондација ”Даница Грујичић”, Тв ”Храм”, Радио ”Слово љубве”, Тв ”К1”, Тв ”Прва”, Курир, РТВ ”Студио Б” и многи други.

Извор: Радио Слово љубве

У храму Свете Петке на Чукаричкој падини, у којем се налази делић одежде са моштију Светог Јована Руса добијен од стране Игумана из манастира у месту Прокопи на острву Евија, поводом празника Божјег угодника Светог Јована Руса, у петак 9. јуна биће служена Света Литургија са почетком у 8 часова. Добро дошли на Литургијско сабрање!

Повест о Светом Јовану Русу:

СВЕТИ ЈОВАН РУС – СИЛАН У КРОТОСТИ

Један од омиљених светаца у данашњој Грчкој јесте свети Јован Рус, чије су нетљене мошти понос острва Евија. Због мноштва народа који долази ради поклоњења, из Атине је уведена и посебна аутобуска линија. Небројна су чуда од моштију и икона светог Јована, па чак и данас - када светски дух са толиком жестином разара традиционалну грчку побожност, могу се наћи иконе Светитеља скоро у сваком православном дому, а често и у аутобусима. Свети Јован није био ни архијереј, ни речит богослов, већ прост млади човек, који је већи део свог живота провео у једној штали.

Свети Јован је рођен на југу Русије од побожних родитеља. Још као младић, 1711. године, учествовао је у рату против Турака. Делећи несретну судбину многих руских војника, Светац бива заробљен и продан као роб турском коњичком команданту из села Прокопион, у малоазијској Кесарији. Фанатизовани у својим исламским увјерењима, Турци су мучили робове хришћане, не би ли их натерали да се одрекну своје вере. Док су неки попустили таквом убеђивању, многи су радије бирали мученичку смрт. Читави зборови мученика прибројани су небесним хоровима. У својој заслепљеној ревности Турци су отимали синове хришћана и преваспитавали их у фанатизовану исламску војску. У Прокопиону је био смештен војни логор ових Јаничара - мрзитеља хришћана. Нови роб турског Аге постао је мета њиховог исмевања. Али ни њихове увреде ни батине његовог господара нису могле да поколебају веру побожног руског младића, који је отворено исповедио да ће радије умрети него изгубити оно што цени изнад свега - свету православну веру.

Блажени Јован је био постављен да ради у штали, где је морао и да спава. Сећајући се убоге витлејемске пећине и јасли где је Спаситељ света први пут наслонио Своју главу, Светац се радовао таквом суровом станишту. У свом смирењу сматрао је ћошак штале малим рајем где је могао слободно да приноси молитве и хвале истинитом Богу.

Непоколебљива чврстина његове вере, трпљење, храброст и благост духа полако су омекшали срца Аге и његове жене, који су понудили кротком дечаку из штале малу собицу поред шупе. Али Јован је више волео да остане у штали, где је могао усрдније да се подвизава, покоравајући своје тело под власт духа, сагласно апостолској заповести. Јео је јако мало, многео сате проводећи у молитви са Давидовим Псалмима непрестано на уснама. Сваке недеље се спремао за причешће најсветијим Тајнама у оближној цркви, знајући да без силе Христове неће моћи да издржи на путу праве вере. Ноћу би кришом одлазио и бдио у припрати цркве. Бог је наградио труд Свог верног слуге и преко њега благословио и његовог господара Турчина, који је постао један од богатијих и утицајнијих људи у Прокопиону. Ага, схвативши разлог свог новог благостања, није се устезао да о томе говори својим суграђанима.

Једном је Ага отишао на ходочашће у Меку, најсветији муслимански град. Док је био на путу, његова жена окупила је пријатеље и рођаке да се помоле за Агин сретан повратак са тако напорног путовања. Кад су се спремали да почну да једу, господарица је, окренувши се Јовану, који је послуживао за трпезом, рекла: „Како би само био задовољан твој господар када би био овде и јео са нама овај пилав!" Пилав, уобичајено јело од пиринча на Средњем Истоку, било је Агино омиљено јело. Желећи све најбоље своме господару и чврсто верујући у Божију свемоћ, Јован је затражио од господарице тањир пун пилава, рекавши да ће га послати своме господару у Меку. Гости су се смејали, но господарица је замолила кувара да учини тако као што је младић тражио, мислећи да ће јело однети некој сиротој хришћанској породици, што је често радио.

Нетљене мошти Светог Јована Руса

Они који познају Јеванђеље не би требали да се чуде оном што се потом десило, јер није ли Господ казао да ако будмо имали вере колико је зрно горушичино и горе ћемо померати? Са чврстом вером, блажени се са тањиром вратио у шталу, и док је умољавао Господа, као одговор на његову чврсту молбу, тањир је ишчезао. Какво ли је само чуђење читавог домаћинства било када се Ага напокон вратио из Меке носећи са собом онај бакрени тањир у коме је била храна. Исто тако био је зачуђен и сам Ага када се вратио из џамије, нашавши врући тањир пилава у својој закључаној соби, где је ноћивао. Још више се збунио када је приметио да су у бакреном тањиру угравирани његови иницијали, као и на свим посудама у његовој кући. „У име Алаха, не могу да схватим како је дошао у Меку и ко га је донео!" Када му је жена казала о Јовановој молитви, схватили су да је овај необични догађај чудо Божије и од тада су сви сматрали Јована за праведника који је нашао милост код Бога. Још једном је Ага са својом женом покушавао да убеди блаженог да промени место свог боравка, али је Светац радије остао да живи међу животињама, где је са вољом испуњавао своје дужности и постојано се подвизавао. Са оваквим начином живота наставио је док се није након неколико година разболео. Предвиђајући своју кончнину позвао је духовника и замолио га да га причести Светим Тајнама. Бојећи се фанатизованих Турака, свештеник се није усуђивао да јавно донесе Свете Дарове. Примивши мудрост одозго, досетио се да издуби јабуку, и обложивши удубљење воском, ставио је у њега Свето Причешће, те га тако безбедно донео до Светог. Примивши пречисто Тело и Крв Христову, блажени је предао своју свету душу у руке Бога, Кога је тако много волео. Упокојио се 27. маја (по старом календару, 9. јуна по новом прим.прир.), 1730. године, проживевши четрдесетак година у овој пролазној долини греха и жалости. Свети Јован је сахрањен са опелом, по наредби Аге, који је као знамење своје љубави и великог поштовања према Свецу дао скупоцени покров за његове мошти.

Три године касније, на његовом гробу појавила се светлост, коју су многи могли да виде. Истовремено, Светац се у сну јавио своме духовнику преносећи му да је воља Божија да се његове мошти откопају, јер му је тело нетрулежно. До 1924. године мошти су лежале у цркви светог Георгија у Прокопиону. Међутим, након размена становништва између Грчке и Турске, када је велики број хришћана из Прокопиона био смештен на острво Евија, мошти њиховог љубљеног светог Јована су такође пренете и са великом чашћу и поштовањем дочекане од тамошњих Грка и положене у величаствен храм који је посвећен њему у селу Нови Прокопион. До данашњег дана реке побожних грчких поклоника се сливају у ово село на острву Евија, где свети Јован одговара на веру њихових искрених молитава својим чврстим и брзим заступништвом пред престолом Божјим.

Нека од чуда Светог Јована

Свети Јован је учинио многа чудеса и после своје блажене кончнине. Агин потомак је многима испричао следеће чудо: „Моја деца су живела веома кратко, умирала би још као мала. Њихова несретна мајка, након што је изгубила сву наду у мудрост медицине, потрчала је без мог знања моштима роба Јована, молећи да јој дарује дете које не би умрло тако младо, да би се могли радовати видећи га као младића или девојку... И заиста, праведни Јован је чуо је преклињање моје жене. Бог нам је даровао младог дечака кога зовемо, као што знате, Коле Гуван Оглу, (тј. Син роба Јована), и који још и данас живи Божијом силом и молитвама Јовановим." Неколико пута се свети Јован јављао у сновима и виђењима упозоравајући на блиске опасности. Једном је упозорио неке ђаке у Грчкој да ће кров пасти; имали су довољно времена да се ничице баце испод клупа, и када се кров срушио, греде су пале на клупе не повредивши ниједно дете. Недавно смо чули о чудноватом исцељењу два тежа случаја менингитиса - 19-годишњег пастира на југу Грчке и 3-годишњег дечака у Лондону. Данас се део десне руке светог Јована, која је смештена у посебан сребрни кивот, налази у Светопреображењском манастиру у Бостону, где долази много света да јој се поклони и тражи молитве од овог простог исповедника хришћанске вере, знајући да Господ - Који се противи гордима - брзо услишава молитве кротких.

СВЕТИ ЈОВАН РУСКИ КАО СРПСКИ ВОЈНИК

У манастиру посвећеном Светом Пантелејмону посебно место заузима необична икона. Икону урадило сестринство цркве поводом чуда које се догодило током НАТО бомбардовања.

У селу Лепчињцу, надомак Врања, на пропланку окруженом нетакнутом природом, смештен је женски манастир посвећен Светом Панте-лејмону, заштитнику болесних. Многобројни верници, мештани и становници Пчињског округа радо долазе у манастир по душевни мир или да уживају у лепоти која никог не оставља равнодушним. Ипак, овај манастир у цркви која је део комплекса чува једну специфичност која код многих који долазе први пут у манастир изазове изненађење.

На зиду цркве посебно место заузима икона војника у униформу. Овакви призори права су реткост у православним храмовима, а претпоставља се да је реч о јединој икони оваквог типа у српским храмовима. Икона представља Светог Јована Руског у стојећем ставу, обученог у униформу српске војске.

Икону су насликале сестре манастира Светог Пантелејмона поводом чуда које се догодило 1999. године, о коме смо сазнали из дописа свештеника у цркви где се чувају мошти Светог Јована Руског у селу Прокопион, на острву Евији - појашњава свештеник Синиша Пиљановић.

Допис који је дошао из поменутог храма у Грчкој стигао је на адресу Епархије врањске. И он је, према речима Пиљановића, својеврсно сведочанство о помоћи коју је светитељ указао нашем народу у време страдања. У допису је описано како су у цркву на Евији те године у време НАТО бомбардовања дошла два човека из различитих крајева Грчке. Иако се нису познавали, они су свештеницима овог светог храма испричали готово истоветну причу.

Монахиње се присећају да је мир који је значио и престанак бомбардовања на Србију потписан у Куманову, на дан када се прославља Свети Јован Руски, 9. јуна. Својеврсна симболика и мир који је уследио разлог су што се светитељ у војној униформи српске војске нашао у цркви.

Оне кажу и да је светих војника из свих времена много у православним црквама по целом православном свету. Икона Светог Јована Руског у манастиру у Лепчињцу је јединствена по томе што је то ретки пример светитеља обученог у униформу савремене српске војске.

САН

Сањали су, независно један од другог, Светог Јована како скида свету одежду у коју је био одевен и облачи војничку униформу. Тада је рекао: "Идем у Србију, да помогнем нашој браћи Србима, јер се тамо прогони православље" - причају монахиње манастира Свети Пантелејмонa разлог доласка двојице Грка у цркву на Евији.

Извор: Радио Слово љубве

5. јуна 2023. године, у Миленијумској кули на Гардошу у Земуну отворена је изложба иконописачке школе Свети Лазар иконописца Марије Бајић, саопштила је Информативна служба СПЦ. Изложбу "Боје благодати Божје" је, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, отворио Његово Преосвештенство Епископ новобрдски и викар Патријарха српског г. Иларион.

Изложба је изазвала велико интересовање, посебно због великог броја деце која похађају ову школу. Деца су владику Илариона дочекали молитвом на коју је Преосвећени, преневши благослове и молитве патријарха Порфирија, узвратио пригодним речима: – Посебно ми је драго што у овој школи иконописа Свети Лазар има деце различитог узраста… Иконе су прозор у вечни живот а вама децо желим да овим бојама изразите што више лепоте, да то буде вама на радост и вашим ближњима како би прослављали Бога кроз прозор који гледа у вечни живот.

Иконописачка школа Свети Лазар делује од 2010. године. Посетиоци изложбе могу да виде радове преко двадесеторо деце различитог узраста као и радове петоро одраслих полазника. Поставка ће бити доступна за разгледање до 8. јуна 2023. године.

Извор: Информативна служба СПЦ