Са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија братство Световазнесењског храма у центру Београда је ове јесени започело циклус духовних трибина и разговора посвећених Светом Писму Старог и Новог Завета. Наставак трибина је у уторак 28. новембра 2023. године од 18 часова, када ће парохијски ђакон др Александар Милојков беседити о Каину и Авељу. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У четвртак, 23. новембра 2023, у парохијском дому Храма св. Александра Невског на Дорћолу, од 18 ч, на тему "Како препознати сродну душу?" говориће др Влајко Пановић, клинички психолог. Ово је друго по реду предавање "Центра за Живот", у новом циклусу трибина намењених младима од 18 до 30 година. Предавања се одржавају четвртаком у парохијском дому на Дорћолу, са циљем - упознати младе о суштинским питањима и одговорима везаним за животне циљеве и приоритете, кроз призму православног светотајинског живота - о чему је у Јутарњем програму Радија говорио др Бојан Цакић, координатор "Центра за Живот".

Прво предавање је прошле седмице одржао Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског, о Светосављу.

Разговор са др Бојаном Цакићем, координатором "Центра за Живот", у Јутарњем програму Радија Слово љубве.

Извор: Радио Слово љубве

Вокално-инструментални ансамбл "Фенечки бисери" позива све људе добре воље да у понедељак 20. новембра 2023. године, од 19 часова, присуствују још једном хуманитарном концерту, овога пута за породицу Зековић из Републике Српске. Поред добро познатих лица и гласова "Бисера", вече ће својим наступима обогатити и Јован и Катарина Савић, као и Тамбурашки оркестар Љубинка Лазића. Цена карте је 600 динара, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Братство Спомен-Храма св. Саве на Врачару са благословом Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Патријарха српског г. Порфирија, обавештава благочестиви народ да ће у понедељак 20. новембра 2023. године, молитвено бити обележена годишњица од упокојења блаженопочившег Патријарха Иринеја. У крипти Светосавског храма ће тога дана у 7 сати и 30 минута бити служена света Литургија и у наставку парастос блаженопочившем Патријарху Иринеју, првом српском Патријарху који почива у заветном храму српског народа.

Извор: Храм Светог Саве

Братство Спомен-Храма св. Саве на Врачару позива благочестиви народ на молитвену прославу празника св. Нектарија егинског, у среду 22. новембра 2023. године. Света Литургија ће бити служена у малом храму св. Саве, у коме се чува честица моштију св. Нектарија, од 7 сати и 30 минута, а света Тајна јелеосвећења ће бити служена од 16 сати у великом Светосавском храму.

Извор: Храм Светог Саве

Низ духовних трибина посвећених светој Марији Гатчинској у којима учествује и Виктор Александрович Васиљев, писац житија и Акатиста овој руској светитељки, историчар и секретар Комисије за канонизацију Светих Гатчинске Епархије Руске Цркве, своју завршницу има у Рипњу у недељу 19. новембра 2023. године. Најпре после свете Литургије у манастиру Богородице Тројеручице, где се чува и честица моштију ове страдалнице Христове, а потом и од 18 часова у парохијском дому храма Свете Тројице у Рипњу. Старешина овог храма јереј Драган С. Ђурић позива све заинтересоване да те вечери погледају и документарни филм о св. Марији Гатчинској, аутора Јелене Мићић. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове Светости, служио је данас, 15. новембра 2023. године, на 14. годишњицу упокојења Патријарха Павла, свету Литургију и помен на гробу блаженопочившег Патријарха у манастиру Раковица, известила је за Радио "Слово љубве" Зорица Зец. Епископ Иларион је у кратком слову после помена рекао да смо се сабрали на гробу "који постаје храм", "дођосмо на празник кончине која је почетак новога и вечнога живота, а то је рађање светитеља за вечност, рађање светитеља у Богу". Након Владикиног слова, деца из Основне школе "Никола Тесла" су читала мисли блаженопочившег Патријарха Павла. Почаст вољеном српском Патријарху, крсним ходом су одали и ученици Гимназије "Патријарх Павле".

Патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра 2009. године на Војно-медицинској академији у Београду, у сну, након примања Светог Причешћа, у 10 часова и 45 минута, тек што је у већини православних српских храмова завршена Света Литургија. Напустио је овај свет у 96. години. Заупокојене Архијерејске Литургије служене су од 16. до 18. новембра 2009. године, у Саборној цркви, крај одра блаженопочившег Патријарха, а хиљаде људи су спонтано притицале у београдску Саборну цркву, у непрекидној колони, дању и ноћу, у миру и тишини, како би целивали свето тело и опростили се са вољеним Патријархом. Дана 19. новембра, када се у црквеном календару слави спомен на Св. Павла Исповедника, сахрањен је 44. поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Павле у Манастиру Раковици. У испраћају су учествовали представници свих помесних Православних Цркава.

Животопис блаженопочившег Патријарха Павла

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и “вратио се кући да умре” кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка. Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко”, поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете Tројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима” и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког” (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III” (1998).

Приређује допуњено издање „Србљака”, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники” од М. Скабалановича.

Аутор је и издања „Требника”, „Молитвеника”, „Дополнитељног требника”, „Великог типика” и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством” објављује 1988. године, а „Молитве и молбе” 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих” из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник” на српском језику.

Од када је постао српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и Информативна служба Српске Православне Цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија СПЦ за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге Патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски Патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске Православне Цркве.

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру редовних духовних сабрања која се одржавају у Вазнесењском храму у центру Београда (улица Адмирала Гепрата број 19), ове јесени је са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија почео циклус разговора о Светом Јеванђељу. Наставак је у среду, 15. новембра 2023. године од 18 часова, када ће старешина ове светиње, протојереј Арсеније Арсенијевић беседити на тему "Тумачење Јеванђеља". Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Из духовне заједнице храма св. Јована Владимира у насељу Медаковић (улица Игњата Јоба број 75), сазнајемо да ће у уторак, 14. новембра 2023. године, бити служен Акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 17 часова. Сви су добродошли на молитву.

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру редовних духовних сабрања суботом у храму св. Александра Невског на Дорћолу, 11. новембра 2023. године од 18 сати и 45 минута ће о св. Марији Гатчинској, страдалној руској светитељки, говорити г. Виктор Александрович Васиљев, историчар, писац тропара, кондака и житија ове Божије угоднице. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

На дан светих лекара и безсребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2023. године, на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду биће организована нова акција добровољног давања крви, сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи г. Александру Бојанићу из Студентског парламента. Сви који су у могућности да дарују крв за нашу потребиту браћу и сестре, могу доћи у учионицу број 15 на ПБФ од 10 до 15 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"