Братство храма светог Александра Невског на Дорћолу позива све заинтересоване на предавање на тему "Тумачење Дела апостолских" (3.глава) у суботу, 23. маја 2026. године. Предавање ће одржати јереј др Александар Милојков. Добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У недељу, 24. маја 2026. године, на празник Свете браће Кирила и Методија, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће одржано Републичко такмичење из Верске наставе – православног катихизиса. Ове године пласирало се 90 ученика осмог разреда Основних школа из 10 епархија Српске Православне Цркве са територије Републике Србије, који су право учешћа изборили на градским и окружним нивоима такмичења. Такмичење ће почети Светом архијерејском Литургијом у капели Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету, коју ће служити председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, викар Његове Светости Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион.

Након Литургије и одржаног такмичења, ученици ће заједно са својим вероучитељима – менторима и Епископом Иларионом посетити Спомен-храм Светог Саве на Врачару, где ће се поклонити Часном појасу Пресвете Богородице.

Посебно истичемо да је од ове школске године Републичко такмичење из Верске наставе – православног катихизиса уврштено у званичан Календар такмичења и смотри Министарства просвете Републике Србије, што представља значајан корак у унапређењу и афирмацији верске наставе у образовном систему.

Извор: Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

Чудесни појас Пресвете Мајке наше Богородице, из манастира Ватопед на Светој Гори милошћу Божијом, свечано је данас, 20. маја 2026. године, дочекан у порти Вазнесењске цркве у Београду уочи празника Вазнесења Господњег и славе престонице Србије. У пратњи игумана манастира Ватопед, Архимандрита Јефрема и братије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Архијереји, многобројни свештеници и верни народ у молитвеној радости дочекали су велику светињу Православне Цркве коју је Пресвета Богомајка сама исплела, известила је Ивана Обрадовић, репортер нашег Радија. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион.

Ова светиња враћа се на српско тло после више од шест векова и остаће у Београду до 29. маја. Овогодишње Спасовданске литије, предводиће управо Чудесни Богородичин појас, а литија ће кренути у 19 часова из Вазнесењске цркве и кретаће се до Храма Светог Саве где ће појас бити изложен до повратка у манастир Ватопед. 

"Пресвета Богородице, спаси нас!"

Вест у изради

Извор: Радио "Слово љубве"

Јефимија Девичка, у народу познатија као Блажена Стојна, на последњем Светом Архијерејском Сабору Српске православне цркве прибројана је Лику светих. Сабор је препознао њен врлински и подвижнички живот, а за датум њеног празничног спомена одређен је 28. фебруар (односно 15. фебруар по старом календару).
Интересантно је да је прво житије ове нове светитељке написао још свети владика Николај Велимировић, описујући њен несвакидашњи животни пут и дубоки траг који је оставила у народу Новопазарског и Сјеничког краја, али и на Косову и Метохији.

Од чувања стада до девичких шума

Света Јефимија је рођена 1815. године као Стојна Зарић у селу Доње Лопиже код Сјенице, у угледној свештеничкој породици. У младости је била позната по смерности и послушности, бавећи се уобичајеним сеоским пословима и чувањем оваца. Међутим, у својој двадесетој години осетила је духовни позив и отишла у манастир Девич, смештен у девичким шумама у Дреници, где се замонашила и добила име Јефимија.
У овој древној светињи, подигнутој око гроба Светог Јоаникија Девичког, монахиња Јефимија је започела изузетно строг подвиг. Живела је на хлебу и води, спавала кратко и неудобно, и проводила сате у дугим, сузним молитвама на коленима, бринући се истовремено о самом манастиру и гробу светог Јоаникија.

Јуродивост и надимак „Покајаније“

Оно што је издвајало Блажену Стојну био је специфичан вид хришћанског подвига – јуродивост. Иако је била световно неука, народ је у њеном понашању препознавао дубоку духовну мудрост. Обилазећи околна места како би сакупљала помоћ за манастир, она је користила прилику да подучава народ вери.
Била је непосредна и оштра, али пуна љубави. Отворено је позивала људе на покајање, због чега је добила надимак „Покајаније“. Благосиљала је, али и отворено претила и грдила оне који су грешили, да би им након тога праштала. Због њеног праведног живота и духовних дарова, поштовали су је подједнако и локални хришћани и муслимани, који су у њој видели истинску божију угодницу.

Чудо над гробом у Новом Пазару

Након што је, према предању, унапред сазнала за време своје смрти, Блажена Стојна се упокојила 15. фебруара 1895. године у Новом Пазару.
Њене мошти сахрањене су испред Петрове цркве у Расу (Цркве Светих апостола Петра и Павла). Народно поштовање према њој додатно је учвршћено након што су верници, према сведочењима, годинама виђали пламену светлост изнад њеног гроба, што је у православној традицији чест знак светитељства. Након више од једног века од њене смрти, СПЦ је овом одлуком само званично потврдила оно што је народ у Рашкој области и на Космету знао генерацијама.

Припремила редакција Компас инфо

Појас Пресвете Богородице је лични предмет Пресвете Дјеве Марије и као такав нам доноси благодат какву наш престони Београд и наша отаџбина Србија нису вековима видели и доживели. Пред нама је несумњиво догађај који ћемо заувек памтити и који ће остати уписан у историји Српске Православне Цркве. То је велики благослов Пресвете Богомајке који, по промислу Божјем, долази у наше време на све нас. Свака хришћанска душа у Србији ће осетити благодат и радост којом та светиња осењује све где год се налазила.

- Веома је важна чињеница да ће Појас Пресвете Богородице први пут бити пронет у Спасовданској литији у граду који Богородицу слави као заштитницу, а биће изложен у Вазнесењској цркви и храму Светог Саве. Богородичин појас ће, како је планирано, 20. маја свечано бити испраћен из манастира Ватопед на Светој Гори до брода у манастирској луци, који ће га онда одвести до луке у Солуну. Затим пут наставља до солунског аеродрома, где ће игуман Јефрем са светињом и свештеном пратњом авионом кренути за Србију. На београдском аеродрому светињу ће уз црквене и државне почасти дочекати Патријарх српски господин Порфирије са највишим црквеним и државним великодостојницима.

Чим Појас стигне у Београд биће однет у Вазнесењску цркву, где ће верни народ моћи да приђе и поклони се светињи. Постојаће и тренуци када се из практичних богослужбених разлога неће моћи прићи кивоту у којем се чува појас Пресвете Богородице. Сутрадан, на дан градске славе - Спасовдан, у порти храма ће бити служена света архијерејска Литургија, којом ће началствовати Патријарх. У току службе верни народ ће моћи да приђе светињи. У вечерњим часовима, у 19 сати, креће Спасовданска литија коју ће предводити Патријарх и у којој ће се кроз београдске улице до храма Светог Саве пронети Појас Пресвете Богородице ради освештања града и његових житеља. Када литија дође до Светосавског храма, светиња ће бити унета унутра и тада ће почети да се служе одговарајуће службе. Тада, као и наредних девет дана, Појас Пресвете Богородице ће бити изложен верном народу на помоћ, благослов, оздрављење тела и спасење душе у Храму Светог Саве. Свако ко жели моћи ће да приђе и поклони се Богородичиној светињи.

- Постоје бројна сведочења верника о помоћи и исцељењима повезаним са Појасом Пресвете Богородице. Црква таква искуства тумачи као чудесна - управо онако како их и називамо. У Светом Писму за Божје чудо често се користи и реч знамење. Кроз таква знамења открива се Бог, откривају се Његова љубав и сила, као и благодат Божја која је увек суштински извор сваког чуда. Међутим, да би се чудо догодило, потребна је и жива и искрена вера. Целокупна историја Цркве прожета је таквим непрекидним знамењима Божјим, која нам Господ, по својој безграничној љубави, шаље да нас укрепи и утврди у вери, управо упркос нашој људској слабости.

Свети Појас је, учи нас свето Предање, покривао утробу Пресвете Богородице док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос и зато се верује да је на њега пренета благодат исцељења. У манастиру Ватопед постоји древна традиција да се побожним поклоницима, на њихову молбу, дарују комадићи траке освештане на самом Појасу Богородице. И овом приликом у Београду ће се вернима, који то затраже, делити по комадић траке освештан на самом Часном Појасу Богородице.

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ О ПОЈАСУ

Часни Појас Пресвете Богородице, који се данас чува у манастиру Ватопеду, подељен је у три дела и представља јединствену светињу опсталу из овоземаљског живота Мајке Божје. Свето Предање нас учи да је Појас од камиље длаке саткала сама Богородица, а приликом њеног вазнесења на небеса, предала га је апостолу Томи: Узневши се у непорочној слави, Чиста Дјево, поклонила си апостолу Томи свој Свети Појас, поје се у цркви у оквиру отпуста на празник Полагања Часног Појаса Пресвете Богородице.

Чување Часног Појаса преузеле су две побожне жене из Јерусалима. Богородица је непосредно пре свог Успења наложила јеванђелисти Јовану да овим женама подели и њене две ризе. Дужност чувања њене одеће из генерације у генерацију настављала би по једна побожна, невина девојка која је потицала из њихове породице.

У време императора Аркадија, сина Теодосија Великог, Часни Појас је пренет у славну престоницу Византијског царства, Константинопољ. Положен је 31. августа у предиван мошчаник назван „Свети кивот“. Светиња је штитила престоницу и њене становнике од сваког непријатељског напада, несреће и демонске замке.

После неколико година, царица Пулхерија, Аркадијева ћерка, подигла је велелепни храм Халкопратион у који је положен Часни Појас. Царица га је својим рукама украсила златним концем и он се као такав и дан-данас може видети у манастиру Ватопеду.

У наредном веку, мада се не зна када тачно и на који начин, Часни Појас је пренет у град Зилу у Кападокији, јужно од Амасије. У Константинопољ је поново враћен у време цара Јустинијана Првог (527-565), задужбинара Свете Софије. Његов наследник Јустин Други са својом супругом Софијом обновио је храм Халкопратион при којем су подигли и капелу посвећену Светом кивоту. Свети Појас је чуван на Часној трпези.

Многа чуда су се десила код Часног Појаса Пресвете Богородице у Константинопољу. Захваљујући њему излечила се Зоја Зауци, супруга цара Лава Шестог Мудрог (886-912), коју је мучио некакав нечисти дух. Када је патријарх положио на њу Часни Појас, мучење је одмах престало.

Цариградски патријарх Герман Први (715-730) помиње у песничком заносу да Часни Појас вечно задржава свој божански миомирис, доносећи исцељење и чинећи да они који му притичу смерно и са вером осете неизрециву радост. Тако и Јосиф Химнописац (око 816-866) велича ову њену свету реликвију, јер Појас Богородичином благодаћу освећује верне који долазе да му се поклоне са страхопоштовањем и уздиже их изнад пропасти, ослобађајући их сваке болести и жалости.

Око 1150. године Часни Појас се налазио у Великој палати у Цариграду, у храму Светог архангела Михаила. Највероватније је исечен, а његови делови су пренети у остале храмове.

У 12. веку, тачније у време владавине цара Манојла I Комнина (1143-1180), званично је успостављен празник Часног Појаса 31. августа, док се раније обележавао 2. јула, када и празник Полагање Часне ризе Пресвете Богородице у Влахерни.

Након крсташког освајања Цариграда 1204. године и по завршетку Четвртог крсташког похода, неки делови Појаса бејаху украдени током ове варварске најезде и пренети на запад. Срећом, нису сви делови били изгубљени. Поуздано се зна да је један део Часног Појаса остао у Цариграду, а по ослобођењу Цариграда од латинске власти 1261. године, које је извојевао цар Михајло Осми Палеолог, Појас је чуван у Влахернској цркви.

Списи непознатог руског ходочасника који је боравио у Цариграду између 1424. и 1453. године представљају последње сведочанство о чувању Часног Појаса у овом граду. Није познато шта се са Појасом догодило по паду Цариграда 1453. године. Највећи део Часног Појаса који је до данас опстао се чува у нашем манастиру, у који је доспео након многих пустоловина у којима се обрео.

Константин Велики исковао је крст који је носио са собом у ратне походе како би тиме заштитио себе и своју војску. Овај крст је у средини садржао делић Часног Крста. Такође су на њему постојале преграде у којима беху положене свете мошти најзначајнијих хришћанских мученика, као и један део Часног Појаса. Константинов крст је пратио и остале цареве при поласку у рат. У једном походу на Бугарску, цар Исак Други Анђео (1185-1195) бива поражен од бугарског владара Асена. Тада је један свештеник бацио у воду царски крст како га непријатељи не би оскрнавили. Међутим, они су га одмах пронашли и предали бугарском цару Асену.

Бугари нису били у добрим односима са Србима. Штавише, њихови односи су се само погоршавали. Око 1330. године бугарску војску поразио је у једној бици Свети Краљ Стефан Дечански. Царски крст прешао је у српске руке. Четрдесет година касније, Свети кнез Лазар је поклонио манастиру Ватопеду крст Константина Великог заједно са честицом Часног Крста, делом Часног Појаса и осталим светим моштима. Иза Часног Крста налази се овај натпис на српском језику: Ја, Лазар, у Христу Богу кнез Србије и цар Грчке, уз непорочан Појас Пресвете Богородице, приносим и ово силовито оружје као дар манастиру Ватопеду, који се налази у саставу моје царевине. Од тада се Појас чува у олтару католикона - саборног храма манастира.

За време Туркократије братство манастира је одлазило у литије носећи Часни Појас на Крит, Македонију, Тракију и у Малу Азију ради освећења и укрепљења подјармљеног  грчког народа, као и ради ослобађљња сваке заразне болести.

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом доласка Појаса Пресвете Богородице у Београд — Богородичин град, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће одржано предавање архимандрита Јефрема, игумана светогорског манастира Манастир Ватопед, на тему „Теологија као искуство живота у Цркви“. Предавање ће бити одржано у петак, 22. маја 2026. године, са почетком у 19 часова, у Великом амфитеатру Факултета (Мије Ковачевића 11Б).

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

У Парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу вечерас од 18 часова и 30 минута биће представљена књига под називом "Тиховање у Хиландару", аутора Божидара Витаса. О делу ће поред аутора говорити и књижевници, др Драгица Ужарева и др Радован Калабић, а догађај ће украсити појац Бојана Тривковић.

Божидар Витас светлописом се бави од 1957. године, а његова дела приказана су на 308 колективних изложби широм три континента. Објавио је 16 књига кратких прича, илустрованих својим светлописима.

"Овом књигом желим да оставим обједињену документацију и сачувам од заборава то како сам доживео најсветију кућу свесрбског простора. Истовремено, желим да књигом приближим свету манастир Хиландар - свима онима који нису били на Светој Гори и неће имати прилику да је посете, а онима који су били, да вратим сећање на дане проведене са монасима Хиландара", истакао је аутор.

Извор: Радио "Слово љубве"

Мисионарско одељење АЕМ у уторак 19. маја у Дому омладине Београда организује нови дискусиони панел. Овога пута, на тему „Љубав после заљубљености – брак као подвиг и благослов“, говориће протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, проф. др Тамара Кликовац са Философског факултета Универзитета у Београду и дипл. психолог Владан Беара, психотерапеут, а домаћин вечери је презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења. Почетак је у 19 часова, улаз је слободан, добро дошли у Дом омладине.

Панел је организован са циљем да отвори простор за промишљен и одговоран разговор о једној од најважнијих тема савременог друштва.

У времену у којем се љубав често поистовећује са осећањем, овај дискусиони панел настоји да отвори простор за дубље разумевање брака као заједнице која превазилази пролазне емоције.

Полазећи од психолошких и духовних увида, разговор ће се бавити питањима криза, периода ћутања и удаљавања, али и могућношћу нових почетака и обнове односа. Посебан нагласак биће стављен на љубав као свесну и слободну одлуку, верност, стрпљење и спремност на жртву – као подвиг који, управо кроз искушења, постаје пут ка благослову и пуноћи заједнице.

Извор: Радио "Слово љубве"

Земунска гимназија позива на посебно духовно вече у уторак 19. маја 2026. године, када ће у свечаној сали ове школе од 18 часова, у оквиру подухвата "Хиландарски светионик", бити одржан програм под називом "Сава је моје име" којим ће бити обележена два велика јубилеја – 850 година од рођења и 835 година од бекства принца Растка Немањића на Свету Гору. Како се каже у најави овог лепо догађаја, Гимназија ће имати изразито велику част да дочека Архијереје СПЦ и високопреподобног архимандрита Методија, игумана хиландарског са делом братства Свете царске српске лавре. Најављен је и долазак директора, професора и ученика свих школа које активно сарађују са Светим манастиром Хиландаром у оквиру пројекта "Хиландарски светионик", а који их је све "на аутентичан начин сабрао и упознао са Хиландаром и једне са другима". Сви сте добро дошли, уторак 19. мај, Земунска гимназија, 18 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

У сарадњи са Културним центром Чукарица, Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке од маја месеца покреће нови трибински циклус под називом "Православље и психологија". У питању је догађај који ће се одржавати једном месечно у малој сали КЦ Чукарица и окупљати предаваче из света православног богословља и психологије, зарад дијалога на заједничке теме из датих области.

Трибине се покрећу у знак сећања на Старца Тадеја Витовничког (1914 – 2003), изузетног познаваоца људске душе, који је под сводовима зграде у којој се налази КЦ Чукарица својевремено одржао своје антологијско предавање у препуној сали биоскопа "Шумадија".

Модератор трибина ће бити психолог Виктор Вицановић, духовно чадо Старца Тадеја и стални стручни сарадник Мисионарског одељења АЕМ.

Датум, тема и учесници прве трибине у овом циклусу биће благовремено објављени на интернет-страници Мисионарског одељења АЕМ.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

У оквиру пројекта „Књига – повод за разговор“ Мисионарско одељење АЕМ организује разговор на тему "Наука између вере и атеизма", 11. маја 2026. године од 19 часова, у простору Књижаре-кафеа "Слово", у центру Београда, као будућем сталном месту дијалога о књизи у организацији Мисионарског одељења. У разговору учествују др Алексеј Тарасјев, научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитета у Београду и презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења.

Повод за овај разговор представљају књиге "Заблуда о Богу" и "Прерастање Бога", аутора Ричарда Докинса, британског еволуционог биолога, који је познати популиаризатор науке, али и промотер тзв. "новоатеистичког" покрета. Књиге су изазвале широку јавну и академску расправу о односу науке, религије и атеизма у савременом друштву, а тезе изнете у њима захтевају критички осврт, кажу из Мисионарског одељења.

Посебно се позивају сви заинтересовани припадници академске заједнице да учествују у отвореном и аргументованом разговору о једном од кључних питања нашег времена – односу између научног сазнања, вере и атеистичког погледа на свет.

Добро дошли, црквена књижара "Слово" налази се у улици Ђуре Јакшића број 4, понедељак 11. мај, 19 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

Београд, град посвећен Пресветој Богородици, припрема се за велики догађај: долазак Чудесног појаса Пресвете Богородице, уз делове Часног крста Господњег, највеће светиње васцелог хришћанског света, разлог је што ће овогодишњи 21. мај, када пада Спасовдан, слава Београда, остати забележен као један од најзначајнијих датума и догађаја у историји престоног града. У Београд ће Свети појас посебним летом донети игуман светогорског манастира Ватопеда г. Јефрем са братством, уочи градске славе, у среду 20. маја 2026. године. Дочек ове светиње, која верујућем народу доноси благодат какву наш престони Београд и наша Отаџбина нису вековима видели и доживели, биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17 часова, када ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служити празнично вечерње. Сутрадан, у порти Вазнесењског храма Његова Светост ће началствовати, уз саслужење отачаствених архијереја, светогорских монаха и нашег клира, на празничној светој Литургији. Чудесни појас Мајке Божје ће и претходне вечери и током Божанствене службе на празник Вазнесења Господњег бити доступан вернима за поклоњење.

Традиционална славска литија од Вазнесењског до Светосавског храма, коју ће предводити Мајка Божја посредством свог Чудесног појаса, јединог личног предмета који је остао по Њеном Успењу на небо, кренуће у 19 часова и благословити и освештати сабрани верни народ и престоничке улице и тргове. По доласку у Саборни храм православног српског народа на Врачару биће служен акатист Пресветој Богородици и Њеном Чудесном појасу, а Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије ће одржати беседу поводом овог историјског догађаја.

О детаљима везаним за боравак Чудесног појаса Пресвете  Богородице у српској престоници у наредним данима верни народ ће бити  благовремено обавештен.

***

Свето предање нас учи да  је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о  исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.

Извор: Информативна служба СПЦ

У недељу, 10. маја 2026. године, са почетком у 18 часова у цркви Светог великомученика Пантелејмона у Миријеву биће одржана 21. смотра духовног беседништва средњошколаца. Програм воде Константин Младеновић и Ања Вулетић, а програм ће украсити наступи Дечије драмске групе Радио Београда, под менторством Петра Станојловића и Српски византијски хор "Мојсије Петровић" са хоровођом Николом Попмихајловим, а уводно слово одржаће протојереј Владимир Замахајев.

Беседиће: Лав Милић, Војна гимназија, Београд: Победник; Сава Матић, Богословија Светог Јована Златоустог, Крагујевац: Беседа на Недељу православља; Петар Димитрић, Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад: Пост – казна или пут ка Христу; Марија Јанковић, Економска школа „Стана Милановић“, Шабац: Самарићани, где сте?; Уна Станић, Филолошка гимназија Београд: Кад будем...; Јана Чичарова, Гимназија ,,Филип Вишњић“, Бијељина: Смрт је смрћу побеђена; Василије Жагран, Богословија Светог Саве, Београд: Истинско ново; Дуња Голубовић, Економска школа „Стана Милановић“, Шабац: О доброти; Вук Кљајић, Богословија Светог Саве, Београд: Губитак; Елена Сергијевић, Правно-пословна школа, Београд;  Елементи; Јана Симоновић, Гимназија „Патријарх Павле“, Београд;  Покајање; Страхиња Лазић,  Филолошка гимназија, Београд: Вечност.

Извор: Информативна служба СПЦ

У заједничкој организацији Мисионарског одељења и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, у Основној школи "Ослободиоци Београда", у четвртак, 7. маја 2026. године, са почетком у 17 часова, биће одржано предавање у оквиру пројекта "Школа родитељства". На тему "Идеја – од водиље до култа" говориће г. Зоран Луковић, међународни стручњак за област праћења сектног и манипулативног деловања и координатор Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ.

У недељи сећања, којом се обележавају 3. и 4. мај - дани пред чијим је трагичним догађајима човечанство занемело - циљ нам је да отворимо разговор о изазовима који вребају вашу децу а наше ученике, као и да укажемо на далекосежне последице које је могуће предупредити узајамним поверењем и заједничком посвећеношћу њиховом одрастању.

Предавање је намењено родитељима, наставницима и свима који се баве васпитањем и образовањем деце, са циљем да осветли значај љубави као темељне вредности у развоју личности и изградњи здравих породичних односа.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ