Протојереј-ставрофор др Милош Весин одржаће предавање на Коларцу и говорити на тему "Да ли и како нам Бог говори и да ли Га чујемо?". Предавање ће бити одржано у великој сали у среду, 8. маја 2024. године са почетком у 19 часова. Улаз је слободан.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43869

Благодарећи братству храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, преносимо распоред богослужења у овом светом храму о Васкрсу и у Светлој седмици.

Извор: Радио "Слово љубве"

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2024. године:
Васкршња посланица Српске Православне Цркве:

ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
Када си сишао к смрти, Животе бесмртни,
тада си умртвио ад блистањем Божанства,
а када си умрле од праискони васкрсао,
све силе небеске Ти клицаху:
Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Изговарајући смело и непоколебиво речи ове богонадахнуте химне, придружимо се светим праоцима, патријарсима, пророцима, апостолима, мученицима, преподобнима, праведницима, исповедницима и учитељима вере, као и свим анђелским хоровима, који данас на небесима славе свето и животодавно Васкрсење Господње! Похитајмо и ми са женама мироносицама ка празном гробу Христовом, да и ми чујемо речи анђеоске, испуњене непролазном радошћу:
„Време плачу престаде; не плачите
него Васкрсење aпостолима јавите!”
Ваистину, нестадоше сузе са лица оних који су били под влашћу смрти, испуњена је нада свих верујућих и утешена су срца оних који су туговали. „Нека се весели небо и нека се радује земља! Христос васкрсе и живот царује!” – победоносно одзвањају небом и земљом у векове векова благовествујуће речи светог Јована Златоуста, великог проповедника Цркве Васкрслога Христа.
Драга наша децо духовна, све свештене књиге Старог и Новог Завета упућују на истину, истину о Васкрсењу. Богонадахнути псалмопојац Давид пророкује о страдању и Васкрсењу Христовом овим речима:
„Колике си ми показао невоље многе и зле
и повративши се оживео си ме
и из бездана земље опет си ме извео” (Пс. 70, 20).
Велики старозаветни пророк Исаија, кога богоносни Оци Цркве с правом зову старозаветним јеванђелистом, унапред јасно види страдање и Васкрсење Христово и записује: „А он болести наше носи и немоћи наше узе на себе, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; казна беше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо. […] И би метнут међу злочинце, а сâм носи грехе многих и за злочинце се моли” (Ис. 53, 4 – 5 и 12).
Заједно са великим Исаијом, на тајанствен и задивљујући начин, и ми постајемо сведоци свега овога што се нас ради збило. И не само да смо сведоци него бивамо и учесници ове чудесне тајне славећи данас Празник над празницима. Зато се у овај велики и светли дан радујемо Истини, радујемо се јер је смрт побеђена у сусрету са Живим, Оваплоћеним Богом. Уосталом, није чудно што народ на нашем Југу Васкрс често назива Великдан, а у Грчкој Ламбри, што ће рећи Светли Дан. Све што чинимо добра ради, сваки труд, прегнуће и самопрегор, свака жртва, свака суза и сваки поднети бол добили су смисао у вечности тријумфом живота над смрћу, Васкрсењем Господњим. Ипак, и у ове сверадосне празничне дане сведоци смо да око нас одјекује неутешни плач мајки за пострадалом децом, деце за пострадалим родитељима, браћом и сестрама, женâ за изгинулим мужевима, и тај плач раздире груди припадникâ многих народа, а међу њима и нашега, српског народа. Насиље се врши и мимо ратова, јер у времену у којем живимо ни одсуство рата – а рат је, нажалост, вазда ту – није гарант истинског мира; злочини и насиље су постали део свакодневице. Жене, којима је Господ дао част да буду прве благовеснице Његовог Васкрсења, најчешће су жртве насиља. Кроз страдања женâ страдају и целе породице. Деца су, на жалост и срамоту света који се лицемерно хвали „демократијом” и „људским правима”, жртве злочинâ и у рату и у миру. Уза све то, ми људи смо све више безвољни и апатични, себични и равнодушни према туђој невољи, према страдању ближњих, па се с правом можемо запитати: није ли већ наступила гнусоба опустошења о којој говори свети пророк Данило? Другим речима, не живимо ли већ увелико не у такозваном постхришћанском свету већ у антихришћанском или, штавише, антихристовском свету, свету без вере, морала и начелâ?
Човек данашњице вапи: Господе, зашто си нас оставио? Али, истом човеку данашњице Бог би могао да узврати питањем: Човече, зашто си оставио другог човека? Где је твој ближњи? Самим тим, где сам за тебе Ја, Творац, Спаситељ и једини вечни и прави Пријатељ и Добротвор твој?
Син Божји Оваплоћени, Господ Исус Христос, Спаситељ и Избавитељ наш, Који је страдао за многе, за све, укључујући и оне који Га мрзе, и даље страда за нас кроз сва наша страдања. На свом крстоносном путу и ми, народ српски, носећи крст свој, носимо и Крст Христов. Понели смо га и у Првом светском рату када смо, у односу на број наших сународника, били највећи страдалници света. Наш крстоносни ход се наставио и у Другом светском рату, када су, у злогласној и срамној Независној Држави Хрватској, прављени логори чак и за нашу децу у којима су деца умирала од глади, студени, болести и злостављања. Само су код нас, у окупираној Србији, под митраљеским мецима немачких нациста после школских часова умирале чете ђака у једном дану. Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида.
Као пастири словеснога стада Христовог, са жаљењем подсећамо све на чињеницу да је свет у коме живимо заборавио геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота.
Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на коме је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност. Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у коме се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице. Нажалост, на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција. По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол због исте. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што „мудро” прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који својим наметањем ексклузивног права на бол и жртве, остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност.
У природи створеног бића је садржана његова повезаност са светом, са природом, односно са земљом на којој живи, која је његова колевка, дом и место погреба. Косово и Метохија су и наша колевка и наш дом. На Косову и Метохији, у Старој Србији, налазе се наши живи и наши покојници. Мртвих нема. Ми смо Црква живих. Ми смо хришћански народ, народ Голготе и Васкрсења. Ми смо народ хришћанског идентитета израженог кроз задужбине, које чине најгушћи молитвени венац храмова на свету, венац који смо исплели на Косову и Метохији. И то је истина што на гори стоји! Ту се преплићу наша прошлост, садашњост и будућност. Јер, ова света и крсноваскрсна земља за нас није обична територија него управо она света земља из које ће се пробудити и васкрснути наше „поље сухих костију“. Треба да се увек молимо и да будемо уз нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, који су живи израз наде, љубави, трајања и претрајавања у Распетом и Васкрслом Христу Господу, уз њих који су мета насиља само зато што су православни хришћани, православни Срби, што су своји на своме. Они живе у такозваном миру, у „миру” у којем нема слободе, у „миру” у којем има само страха и неправде. Опет смо, као и много пута раније, суочени са недаћама и притисцима, али су нам свагда на уму речи светога пророка Наума: „Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи” (Наум 1, 12).
Господ наш Исус Христос, Који је принео Себе на жртву, једном за свагда, за живот света, како би понео грехе многих, наш Емануил, што значи Са нама је Бог, није нас никада до сада заборавио нити оставио. Њему се у ове свете дане обраћамо коленопреклоном молитвом да заштити, спасе, помилује и сачува род наш православни од свих пошасти, неправди и насиља. У том молитвеном сусрету са Њим, Живим Богом, Васкрслим, верујемо и знамо да свака трагичност постаје простор наде и смисла, док без Њега свуда царују, без обзира у какве хаљине били одевени, безнађе и бесмисао. Ово представља један од највећих изазова нашег времена, наспрам којег ми хришћани, као они који су сателесници Оваплоћеног Смисла и Речи, морамо стајати чврсто и непоколебиво, сведочећи да постоје прави Пут, Истина и Живот – наспрам лажних.
Стога вас позивамо, драга децо духовна, да неуморно негујемо, што значи да молитвено и трудољубиво изражавамо, легитимну и природну потребу за народним јединством. То наше народно јединство остварујемо под омофором Светог Саве, у Цркви Христа, Бога Живога, чије Распеће и Васкрсење српски православни народ проживљава и иконизује у свом ходу кроз историју. Света Црква Христова темељни је дом сваког нашег овоземаљског пребивалишта и не познаје границе. Ко може да одреди границе Васкрсења и живота на којима се темељи наша Црква? Реч је Христова: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, ако и умре, живеће. И свако ко живи и верује у мене, неће умрети вавек” (Јов. 11, 25 – 26). Стога, старајмо се да благодатно и богослужбено урањамо у Тајну Крста и Васкрсења Христовог, да љубимо једни друге као што Христос љуби нас. „А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт (IКор. 15, 54), и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље” (Ис. 25, 8).
Христос васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2024. године

Извор: Информативна служба СПЦ

Користим ову прилику и да се и лично обратим нашој деци, ђацима основних и средњих школа у Србији. Прошло је годину дана од трагедије која је задесила ваше другаре, ученике Основне школе „Владислав Рибникар“. Ми, одрасли, нисмо створили свет у којем се врлина и другарство цене. Како будете одрастали, драга децо, искуство ће вас учити да смо вам оставили свет у којем има много неправде и зла. Али никада немојте помислити да је читава стварност таква. Није! И не мора бити! За бољи свет се, међутим, морамо борити; али не тако што ћемо на насиље узвраћати насиљем, него добротом – попут Христа, који се чак и са Крста моли за оне који га распињу и вређају, и жели им добро. Знајте да је победа зла и неправде привремена, и привидна! Велики петак није коначна истина о доброти коју носите у срцима, којој вас уче ваши родитељи, учитељи и наставници; којој се надате и коју прижељкујете да видите у целом свету, а коју јасно видите у Христу. Лепо васпитање, искрено пријатељство, љубав и пожртвованост, имају смисла зато што их Бог потврђује, зато што им се анђели радују. Будите, дакле, храбри и истрајни у добру; а када вам буде тешко – угледајте се на Христа; и знајте да доброта односи коначну победу! Васкрсење Христово је ваша победа! Христос Васкрсе!
Обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија:

 
Извор: Информативна служба СПЦ

Света Тајна јелеосвећења ће у Велику среду, 1. маја 2024. године, бити служена у Саборном храму св. Архангела Михајла од 17 часова и 30 минута, а у храму св. Апостола и Јеванђелисте Марка од 18 сати, саопштено је из ових светиња. Подсетимо да треба понети спискове имена живих сродника и пријатеља за здравље, а по могућности, литар уља и килограм брашна. Сви су, као и увек, добродошли на молитву!

Извор: Радио "Слово љубве"

Братство Спомен-Храма Светога Саве на Врачару позива благочестиви народ у Велику среду, 1. маја 2024. године, на Свету Тајну јелеосвећења, која ће се служити са почетком у 18 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

У храму Светог Вазнесења Господњег ће у Велику Среду, 01. маја 2024. године, бити служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве". Почетак ове службе је у 18 часова, а позива се благочестиви народ да припреми спискове имена за здравље и да, по могућности, понесе литар уља и килограм брашна који ће бити освештани дељени сабранима.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија предавање на тему "Са Богочовеком Христом на путу ка Крсту и Васкрсењу" одржаће презвитер др Србољуб Убипариповић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду, у понедељак, 29. априла 2024. године у Дому културе Студентски град у малој сали са почетком у 19 часова.

Извор: Радио Слово љубве

Као што је и најављено, у организацији Мисионарског одељења АЕМ, а у сарадњи са храмом Светог Александра Невског, 25. 4. 2024 је одржано предавање на тему „Тајна Цркве“ на енглеском језику.
Предавач је био ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у београдској Богословији „Светог Саве“ и свештенослужитељ који је више година провео на Западу школујући се на познатим богословским академским институцијама.
На почетку вечери, присутнима се обратио презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења и модератор догађаја. Он је укратко представио пројекат NevskyTalks и у наставку се осврнуо на тему, наводећи павловски доживљај Цркве као Тела Христовог, изведен из искуства богопознања. Одмах потом је дао реч професору Петровићу, који је одржао изузетно садржајно предавање, начином достојним богословских установа на којима се школовао.
Особиту пажњу је професор Петровић ставио на литургијски доживљај Цркве и догматску терминологију Символа вере у домену еклисиологије. Увиди које је професор Петровић изнео у свом предавању су били дубоки. Присутни су могли чути много тога: о Цркви као заједници призваних и одазваних, о Тајни Христа и нашег односа са Њим кроз Цркву, о разлици између нествореног и створеног…
У наставку је уследила плодна размена мишљења, у којој је професор Петровић стрпљиво и зналачки одговарао на питања свих присутних, а са модератором размењивао мишљења на тему адекватног превода богословских термина значајних за ову тему.
Духовно вече је трајало укупно око 90 минута. И овог пута NevskyTalks је окупио слушаоце пореклом са свих страна света: из Америке, Канаде, Аустралије, Ирске, Бурундија. На предавању је присуствовао и један професор из Турске, који се стицајем околности нашао испред Невског храма непосредно пред почетак догађаја. А било је, као и увек до сада, и грађана Србије који су дошли да виде како изгледају предавања за стране држављане у оквиру NevskyTalks мисионарског пројекта.
На крају духовне вечери, презвитер Оливер Суботић је испред Мисионарског одељења АЕМ захвалио ђакону Ђорђу Петровићу на одличном предавању и најавио присутнима да ће следеће сабрање у оквиру NevskyTalks циклуса бити крајем маја месеца. Предавач ће бити презвитер Александар Секулић, који је такође студирао у САД и сабрат је храма Светог Александра Невског.

https://мисија.срб/одржано-предавање-тајна-цркве-на-енг/

У Блоку 45 на Новом Београду, на платоу шеталишта "Лазаро Карденас", у суботу, 27. априла, биће одржана манифестација "Лазарева субота - празник дечијег осмеха", а садржајан програм који очекује све посетиоце од 11 до 14 часова, организују СПЦ - Архиепископија београдско-карловачка, Општина Нови Београд и "Новобеоградска културна мрежа". Видећете и чути - дечје црквене хорове, концерте музичких група, игроказ за децу, трибину о посту и здрављу, изложбу ношњи, базар старих заната, деца ће добити звончиће, и много тога још - најављује за Слово љубве Ана Ивановић, диригент хорова храма св. Георгија у Старој Бежанији.

У оквиру редовних духовних сабрања суботом Православне мисионарске школе при храму св. Александра Невског на Дорћолу, 27. априла 2024. године ће после вечерњег богослужења, од 19 часова, бити одржано предавање на тему "Како да се молимо?". Беседиће ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у Богословији Светога Саве у Београду. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Великог поста, настављају се у четвртак 25. априла 2024. године. Предавање на тему "Пост - пут ка Васкрслом Господу" одржаће јереј Драган Каран, доцент на Православном богословском факултету у Београду, после вечерње службе у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову, док ће у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, такође после вечерњег богослужења, предавање на тему "О идентитету цркве и идентитетима Хришћана" одржати др Раде Кисић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду.

Извор: Радио Слово љубве

У оквиру даљег развоја мисионарског пројекта NevskyTalks, Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке организује предавање и духовни разговор на енглеском језику на тему „Тајна Цркве“. Предавање ће бити одржано у четвртак, 25. априла 2024. године у 19 часова, у просторијама парохијског дома храма Светог Александра Невског на Дорћолу.
Предавач је ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у београдској Богословији Свети Саве, а модератор духовних разговора у наставку је презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ.
Улаз је слободан.

https://misija.rs/predavanje-na-temu-tajna-crkve-na-engleskom-jeziku/