Празник св. Јована Богослова, који данас прослављамо, обележава се свечано као слава Капеле и студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, најпре бденијем и Светом Литургијом, уз ломљење славског колача и жито које спремају студенти, а ово, мајско празновање је посебно у односу на октобарско зато што се додељују дипломе свим студентима који су у претходном периоду завршили студије, нагласили су, у разговору за Јутарњи програм Радија Слово љубве, Александар Бојанић, представник Студентског парламента, задужен у Сектору за односе с јавношћу, и Миљана Асановић, потпредседник Сектора за хуманитарни и волонтерски рад ПБФ-а. Све генерације студената ове угледне високошколске образовне институције СПЦ су познате као велики хуманитарци, а наши гости су говорили о актуелним акцијама - скупљање школског прибора до 25. августа 2024. за децу на Косову и Метохији и скупљање новчане помоћи за породице у јужној Покрајини. Из разговора издвајамо ове две теме:

Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.

То што је поглавару Српске Православне Цркве онемогућено да оде у Пећку Патријаршију је као да папи буде забрањено да оде у Ватикан или поглавару Цркве Енглеске у катедралу у Кентерберију. Ми архијереји, сабирамо се једном годишње из целог света, са свих континената, пролазимо многобројне границе без проблема, осим када треба да дођемо на Косово и Метохију, своје духовно огњиште.

Ово безакоње учињено пред лицем света у часу када се власт у Приштини нада пријему у Савет Европе, бледа је слика онога што тамошња власт свакодневно чини српском народу који живи на свом вековном животном простору, на Косову и у Метохији најмање миленијум и по, о чему живо сведоче древни манастири и цркве, гробови, фреске и иконе непроцењиве вредности. Стога Свети Архијерејски Сабор указује свим одговорним међународним чиниоцима који имају могућност да утичу на приштинске власти да су овим актом грубо показале да за Патријарха српског, епископе, свештенство и верни народ Српске Православне Цркве на простору Косова и Метохије не важе међународно признате и општеобавезујуће одредбе Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и других конвенција које сваком човеку, па и Патријарху српском, архијерејима, свештеницима и верницима Српске Православне Цркве, непосредно гарантују право на слободу кретања, право на слободу мисли, савести и вероисповести, право на слободу мирног окупљања и друга зајемчена људска права и слободе. Позивамо такође православни и сав хришћански свет и његове духовне вође да се молитвом и другим начинима заузму за поштовање наших верских права.

Српска Православна Црква никада није била, није ни сада, а засигурно ни убудуће неће бити политичка институција већ јесте и остаје духовна Мајка православних Срба која своју духовну мисију неометано врши у државама широм света. Српска Православна Црква ни у Републици Србији ни у другим државама нема статус државне Цркве или политичке организације и зато се на њу не могу примењивати политичка мерила.

Актуелне власти у Приштини су класичном злоупотребом права и подривањем темеља владавине права, у данима када православни хришћани прослављају Васкрсење Христово, покушале да понизе Српску Православну Цркву и да међу косовско-метохијске Србе унесу нове страхове и зебње не би ли их принудили да напусте своје светиње и домове.

Српска Православна Црква је свуда, а посебно на Косову и Метохији посведочила, а и данас сведочи да остаје са својим народом без обзира на насиље које се систематски и некажњено спроводи над православним Србима деценијама, а посебно од 1999. године до данас.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем апелује на међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Патријарх српски и архијереји Српске Православне Цркве остају са својим народом на Косову  и Метохији.

СПЦ

На основу члана 59 Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је сазвао Свети Архијерејски Сабор у његово редовно заседање које ће свечано почети 14. маја 2024. године саборном светом Литургијом са Призивом Духа Светог у храму Светих Апостола у ставропигијалној лаври Пећкој Патријаршији.

Радни део највишег јерархијског, црквено-законодавног и црквено-судског тела Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, започеће сутрадан, 15. маја 2024. године, у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару.

По процедури одређеној Пословником о раду, заседање почиње усвајањем дневног реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност.

СПЦ

Како је Радију Слово љубве потврђено у Храму Светог Саве на Врачару, данас, 9. маја, у 18 ч, у Храм ће бити донете мошти Светих: Јустина Ћелијског, Николаја Жичког, Охридског и Лелићког, Доситеја Загребачког и Платона Бањалучког. У петак, 10. маја, на дан спомена Спаљивања моштију Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће служити Свету Литургију, од 9 часова. Мошти Светог Николаја остаће у Светосавском храму до празника Силаска Светог Духа на Апостоле (23. јуна), а мошти других Светих биће у Храму до 10. маја (до вечерње службе).

Извор: Радио Слово љубве

Протојереј-ставрофор др Милош Весин одржаће предавање на Коларцу и говорити на тему "Да ли и како нам Бог говори и да ли Га чујемо?". Предавање ће бити одржано у великој сали у среду, 8. маја 2024. године са почетком у 19 часова. Улаз је слободан.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43869

Благодарећи братству храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, преносимо распоред богослужења у овом светом храму о Васкрсу и у Светлој седмици.

Извор: Радио "Слово љубве"

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2024. године:
Васкршња посланица Српске Православне Цркве:

ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
Када си сишао к смрти, Животе бесмртни,
тада си умртвио ад блистањем Божанства,
а када си умрле од праискони васкрсао,
све силе небеске Ти клицаху:
Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Изговарајући смело и непоколебиво речи ове богонадахнуте химне, придружимо се светим праоцима, патријарсима, пророцима, апостолима, мученицима, преподобнима, праведницима, исповедницима и учитељима вере, као и свим анђелским хоровима, који данас на небесима славе свето и животодавно Васкрсење Господње! Похитајмо и ми са женама мироносицама ка празном гробу Христовом, да и ми чујемо речи анђеоске, испуњене непролазном радошћу:
„Време плачу престаде; не плачите
него Васкрсење aпостолима јавите!”
Ваистину, нестадоше сузе са лица оних који су били под влашћу смрти, испуњена је нада свих верујућих и утешена су срца оних који су туговали. „Нека се весели небо и нека се радује земља! Христос васкрсе и живот царује!” – победоносно одзвањају небом и земљом у векове векова благовествујуће речи светог Јована Златоуста, великог проповедника Цркве Васкрслога Христа.
Драга наша децо духовна, све свештене књиге Старог и Новог Завета упућују на истину, истину о Васкрсењу. Богонадахнути псалмопојац Давид пророкује о страдању и Васкрсењу Христовом овим речима:
„Колике си ми показао невоље многе и зле
и повративши се оживео си ме
и из бездана земље опет си ме извео” (Пс. 70, 20).
Велики старозаветни пророк Исаија, кога богоносни Оци Цркве с правом зову старозаветним јеванђелистом, унапред јасно види страдање и Васкрсење Христово и записује: „А он болести наше носи и немоћи наше узе на себе, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; казна беше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо. […] И би метнут међу злочинце, а сâм носи грехе многих и за злочинце се моли” (Ис. 53, 4 – 5 и 12).
Заједно са великим Исаијом, на тајанствен и задивљујући начин, и ми постајемо сведоци свега овога што се нас ради збило. И не само да смо сведоци него бивамо и учесници ове чудесне тајне славећи данас Празник над празницима. Зато се у овај велики и светли дан радујемо Истини, радујемо се јер је смрт побеђена у сусрету са Живим, Оваплоћеним Богом. Уосталом, није чудно што народ на нашем Југу Васкрс често назива Великдан, а у Грчкој Ламбри, што ће рећи Светли Дан. Све што чинимо добра ради, сваки труд, прегнуће и самопрегор, свака жртва, свака суза и сваки поднети бол добили су смисао у вечности тријумфом живота над смрћу, Васкрсењем Господњим. Ипак, и у ове сверадосне празничне дане сведоци смо да око нас одјекује неутешни плач мајки за пострадалом децом, деце за пострадалим родитељима, браћом и сестрама, женâ за изгинулим мужевима, и тај плач раздире груди припадникâ многих народа, а међу њима и нашега, српског народа. Насиље се врши и мимо ратова, јер у времену у којем живимо ни одсуство рата – а рат је, нажалост, вазда ту – није гарант истинског мира; злочини и насиље су постали део свакодневице. Жене, којима је Господ дао част да буду прве благовеснице Његовог Васкрсења, најчешће су жртве насиља. Кроз страдања женâ страдају и целе породице. Деца су, на жалост и срамоту света који се лицемерно хвали „демократијом” и „људским правима”, жртве злочинâ и у рату и у миру. Уза све то, ми људи смо све више безвољни и апатични, себични и равнодушни према туђој невољи, према страдању ближњих, па се с правом можемо запитати: није ли већ наступила гнусоба опустошења о којој говори свети пророк Данило? Другим речима, не живимо ли већ увелико не у такозваном постхришћанском свету већ у антихришћанском или, штавише, антихристовском свету, свету без вере, морала и начелâ?
Човек данашњице вапи: Господе, зашто си нас оставио? Али, истом човеку данашњице Бог би могао да узврати питањем: Човече, зашто си оставио другог човека? Где је твој ближњи? Самим тим, где сам за тебе Ја, Творац, Спаситељ и једини вечни и прави Пријатељ и Добротвор твој?
Син Божји Оваплоћени, Господ Исус Христос, Спаситељ и Избавитељ наш, Који је страдао за многе, за све, укључујући и оне који Га мрзе, и даље страда за нас кроз сва наша страдања. На свом крстоносном путу и ми, народ српски, носећи крст свој, носимо и Крст Христов. Понели смо га и у Првом светском рату када смо, у односу на број наших сународника, били највећи страдалници света. Наш крстоносни ход се наставио и у Другом светском рату, када су, у злогласној и срамној Независној Држави Хрватској, прављени логори чак и за нашу децу у којима су деца умирала од глади, студени, болести и злостављања. Само су код нас, у окупираној Србији, под митраљеским мецима немачких нациста после школских часова умирале чете ђака у једном дану. Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида.
Као пастири словеснога стада Христовог, са жаљењем подсећамо све на чињеницу да је свет у коме живимо заборавио геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота.
Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на коме је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност. Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у коме се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице. Нажалост, на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција. По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол због исте. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што „мудро” прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који својим наметањем ексклузивног права на бол и жртве, остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност.
У природи створеног бића је садржана његова повезаност са светом, са природом, односно са земљом на којој живи, која је његова колевка, дом и место погреба. Косово и Метохија су и наша колевка и наш дом. На Косову и Метохији, у Старој Србији, налазе се наши живи и наши покојници. Мртвих нема. Ми смо Црква живих. Ми смо хришћански народ, народ Голготе и Васкрсења. Ми смо народ хришћанског идентитета израженог кроз задужбине, које чине најгушћи молитвени венац храмова на свету, венац који смо исплели на Косову и Метохији. И то је истина што на гори стоји! Ту се преплићу наша прошлост, садашњост и будућност. Јер, ова света и крсноваскрсна земља за нас није обична територија него управо она света земља из које ће се пробудити и васкрснути наше „поље сухих костију“. Треба да се увек молимо и да будемо уз нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, који су живи израз наде, љубави, трајања и претрајавања у Распетом и Васкрслом Христу Господу, уз њих који су мета насиља само зато што су православни хришћани, православни Срби, што су своји на своме. Они живе у такозваном миру, у „миру” у којем нема слободе, у „миру” у којем има само страха и неправде. Опет смо, као и много пута раније, суочени са недаћама и притисцима, али су нам свагда на уму речи светога пророка Наума: „Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи” (Наум 1, 12).
Господ наш Исус Христос, Који је принео Себе на жртву, једном за свагда, за живот света, како би понео грехе многих, наш Емануил, што значи Са нама је Бог, није нас никада до сада заборавио нити оставио. Њему се у ове свете дане обраћамо коленопреклоном молитвом да заштити, спасе, помилује и сачува род наш православни од свих пошасти, неправди и насиља. У том молитвеном сусрету са Њим, Живим Богом, Васкрслим, верујемо и знамо да свака трагичност постаје простор наде и смисла, док без Њега свуда царују, без обзира у какве хаљине били одевени, безнађе и бесмисао. Ово представља један од највећих изазова нашег времена, наспрам којег ми хришћани, као они који су сателесници Оваплоћеног Смисла и Речи, морамо стајати чврсто и непоколебиво, сведочећи да постоје прави Пут, Истина и Живот – наспрам лажних.
Стога вас позивамо, драга децо духовна, да неуморно негујемо, што значи да молитвено и трудољубиво изражавамо, легитимну и природну потребу за народним јединством. То наше народно јединство остварујемо под омофором Светог Саве, у Цркви Христа, Бога Живога, чије Распеће и Васкрсење српски православни народ проживљава и иконизује у свом ходу кроз историју. Света Црква Христова темељни је дом сваког нашег овоземаљског пребивалишта и не познаје границе. Ко може да одреди границе Васкрсења и живота на којима се темељи наша Црква? Реч је Христова: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, ако и умре, живеће. И свако ко живи и верује у мене, неће умрети вавек” (Јов. 11, 25 – 26). Стога, старајмо се да благодатно и богослужбено урањамо у Тајну Крста и Васкрсења Христовог, да љубимо једни друге као што Христос љуби нас. „А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт (IКор. 15, 54), и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље” (Ис. 25, 8).
Христос васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2024. године

Извор: Информативна служба СПЦ

Користим ову прилику и да се и лично обратим нашој деци, ђацима основних и средњих школа у Србији. Прошло је годину дана од трагедије која је задесила ваше другаре, ученике Основне школе „Владислав Рибникар“. Ми, одрасли, нисмо створили свет у којем се врлина и другарство цене. Како будете одрастали, драга децо, искуство ће вас учити да смо вам оставили свет у којем има много неправде и зла. Али никада немојте помислити да је читава стварност таква. Није! И не мора бити! За бољи свет се, међутим, морамо борити; али не тако што ћемо на насиље узвраћати насиљем, него добротом – попут Христа, који се чак и са Крста моли за оне који га распињу и вређају, и жели им добро. Знајте да је победа зла и неправде привремена, и привидна! Велики петак није коначна истина о доброти коју носите у срцима, којој вас уче ваши родитељи, учитељи и наставници; којој се надате и коју прижељкујете да видите у целом свету, а коју јасно видите у Христу. Лепо васпитање, искрено пријатељство, љубав и пожртвованост, имају смисла зато што их Бог потврђује, зато што им се анђели радују. Будите, дакле, храбри и истрајни у добру; а када вам буде тешко – угледајте се на Христа; и знајте да доброта односи коначну победу! Васкрсење Христово је ваша победа! Христос Васкрсе!
Обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија:

 
Извор: Информативна служба СПЦ

Света Тајна јелеосвећења ће у Велику среду, 1. маја 2024. године, бити служена у Саборном храму св. Архангела Михајла од 17 часова и 30 минута, а у храму св. Апостола и Јеванђелисте Марка од 18 сати, саопштено је из ових светиња. Подсетимо да треба понети спискове имена живих сродника и пријатеља за здравље, а по могућности, литар уља и килограм брашна. Сви су, као и увек, добродошли на молитву!

Извор: Радио "Слово љубве"

Братство Спомен-Храма Светога Саве на Врачару позива благочестиви народ у Велику среду, 1. маја 2024. године, на Свету Тајну јелеосвећења, која ће се служити са почетком у 18 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

У храму Светог Вазнесења Господњег ће у Велику Среду, 01. маја 2024. године, бити служена Света Тајна јелеосвећења, сазнаје Радио "Слово љубве". Почетак ове службе је у 18 часова, а позива се благочестиви народ да припреми спискове имена за здравље и да, по могућности, понесе литар уља и килограм брашна који ће бити освештани дељени сабранима.

Извор: Радио "Слово љубве"