Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2024. године у Патријаршијском двору у Београду делегацију Коптске Православне (дохалкидонске) Цркве из Сједињених Америчких Држава. Делегацију су чинили: Митрополит Јужне Калифорније и Хаваја и Епископ Лос Анђелеса г. Серапион и викарни епископи Аврам и Кирило.

Високопреосвећени Митрополит г. Серапион је захвалио домаћину у име делегације на гостопримству и истакао да је њихова посета Србији прва посета овом делу света уопште. Данас, у преподневним часовима, гости су посетили храм Светог Саве на Врачару, Саборну цркву Светог архангела Михаила и Музеј Српске Православне Цркве, па су стога патријарху Порфирију током састанка пренели утиске о живој Српској Цркви, која са Коптском Црквом дели сличну страдалну судбину. Митрополит Серапион је захвалио Патријарху српском на делатном сведочењу свевремених начела хришћанске љубави пруживши подршку и могућност да се по први пут у Србији ове године, на Благовести, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог одржи богослужење за вернике древне Коптске Цркве.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је захвалио гостима на посети потврђујући став митрополита Серапиона о патњама кроз које су пролазили и пролазе коптски хришћани и православни Срби и њихове Цркве које храбро носе свој крст на путу спасења.

– Ма колико да је тешко носити крст, немогуће је без крста разумети поруку Христову – рекао је патријарх Порфирије, који је нагласио значај присуства Коптске Цркве у западном свету, где људи захваљујући Коптима могу много научити о древној духовности која своје корене има у Египту.

На крају састанка размењени су пригодни поклони. Пријему су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског.

Древна Коптска Православна (дохалкидонска) Црква броји више од дванаест милиона верника највећим делом насељених у Египту. У Сједињеним Америчким Државама живи око 600.000 коптских верника које предводи петнаест епископа.

Извор: Информативна служба СПЦ

У среду 11. септембра 2024. године наша Црква прославља празник Усековања главе св. Јована Крститеља, који преподобни Јустин ћелијски назива „малим Великим Петкомˮ. Свете Литургије биће као и увек на овај дан служене у свим храмовима АЕМ, а посебно свечано биће у оним црквама које су посвећене св. Јовану Крститељу: у цркви Рођења св. Претече на Централном гробљу ће од 8 часова свету Литургију служити Преосвећени викарни Епископ хвостански г. Алексеј, а Литургије ће бити служене и у другим храмовима - Сабора св. Јована у Водоводској улици број 2 Жаркову и Рођења св. Јована Претече у улици Љубомира Ивковића Шуце бб на Петловом брду, где ће од 9 часова свету Литургију служити Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Преосвећени Владика липљански и војни Доситеј ће сутра свету литургију служити у Вазнесењском храму у центру Београда, од 9 часова.

Поводом празника подсећамо на изузетан текст катихете Бранислава Илића, студента Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, који је 2021. године објавила Информативна служба СПЦ:

Усековање часне главе Светог Јована Крститеља – Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.

Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Осим Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.  У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6. Усековање часне главе Светог Јована (11. септембра).

Спомен праведника слави се уз похвале,
а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо.
Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим
зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се,
благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,
Који узима грехе света и дарује нам велику милост! (тропар празника)

Ове речи тропара описују значај и улогу светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег у домостроју спасења људског рода. Свети Јован је савременик и вршњак Христов. По мајци је и рођак Спаситељев. Мајка Светог Јована, Јелисавета је била блиска рођака Пресвете Богородице.

У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).

О празнику Усековања часне главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег

Свети  Јован, како за живота на земљи, тако и по кончини својој би Претеча Господу Христу. Јер предухитривши силазак Спасов у ад, он благовести тамо бившима Бога који се јавио у телу, и обрадова свете праоце; са њима он би изведен отуда по разорењу ада у васкрсење Христово, и удостоји се многих венаца у Царству Небеском: као девственик, као пустиножитељ, као учитељ и Проповедник покајања, као Пророк, као Претеча и Крститељ, и као мученик, (синаксар празника). Попут старозаветних пророка, ни Свети Јован није штедео властодршце. Није се устезао да прекори ни безбожног цара Ирода Антипу, који је од свог полубрата преотео и узео за жену Иродијаду, која је, уз то, била и његова рођена синовица. На свој рођендан Ирод је, на наговор Иродијаде и њене кћери Саломе, послао џелата у тамницу који је Јовану одсекао главу.  По речима Светог Григорија Паламе разлог Јовановог погубљења било је властољубље и славољубље безумнога Ирода Антипе. Након овог безумног дела Ирод је касније учинио још једно слично дело када се поругао Спаситељевим страдањима о чему сведочи Свети евангелист Лука у свом еванђељу (Лк. 23, 11).  Празник усековања часне главе Јованове прослављан је врло рано (29. августа/11. септембра), што нам и сведоче две беседе блаженог Августина изговорене на овај празник. Битнија сведочанства о празнику имамо и у 5. веку у беседама Епископа равенског Петра, презвитера јерусалимског Хриспа и Василија селевкијског. Поред поменутих беседе на празник Усековања часне главе Јованове изговорили су и Св. Андреј критски и Св. Теодор студит.

Химнографске текстове које величају овај значајни празник саставили су знаменити химнографи Св. Андреј критски који је саставио други канон;  Св. Јован дамаскин, написао је стихире на Господи возвах, славу на литијским стихирама и први канон празника; Литијске стихире написао је Св. Герман Патријарх цариградски. У богослужбеним химнама за овај празник Црква прославља Претечу као проповедника покајања и громогласног проповедника Царства Божјег. Једна богослужбена химна о Крститељу Господњем каже: Као Пророк проповедао је Христа; Као Ангел био је најдивнији весник Месије живећи ангелским животом; Као Апостол научио је народе вери правој, а као Мученик пострадао је за истину. На вечерњем овог празника имамо три Старозаветна читања: Из књиге Пророка Исаије, Пророка Малахије и из прича Соломонових. На јутрењу се чита одељак из Матејевог еванђеља, као и синаксар који описује празник. На Литургији имамо Светописамска читања из Дела апостолских, као и читање из Марковог еванђеља.

О посту на празник усековања часне главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег

Црква нас на овај празник подстиче на пост угледајући се на благословени пример подвижника над подвижницима и монаха над монасима, који се у јорданској пустињи хранио скакавцима и дивљим медом. По многим сведочанствима пост у овај дан установљен је са самим празником. Директно помињање поста на празник усековања часне главе Св. Јована налазимо у типику Светог Саве освештаног који се позива на древно црквено предање. Када говоримо о начину поста у овај дан, несмемо да сметнемо са ума да  је ово литургијски дан и самим тим  због Евхаристијске радости начин поста не може бити у потпуности строг. Овај празник ваистину јесте мали велики петак, али у исто време он је велики Васкрс, на то нас подсећа и преподобни Јустин ћелијски: „данашњи мали Велики Петак претвара се за нас у велику Васкршњу радост. Петак мали а Велики Васкрс, – Васкрс за све хришћане свих векова. И за нас данас, и за мене и за тебе, за сваког данашњег хришћанина, гле, данашњи Велики Петак је у исто време и Васкрс, јер ми, ми славимо вечно живог на небесима Светог Јована Крститеља Господњег. Како је победио смрт нанесену му од Ирода, јуришао је на небески свет, да буде први после Богомајке поред Господа Христа. Видели сте икону такозвану “Деисис” тојест мољење: Господ седи на престолу славе – Цар Небески, с десне стране њега – Пресвета Богомајка, а слеве Свети Претеча. Моле се Њему за род људскиˮ[1]

„Славно усековање Претече, део је Божанског опроштаја, јер је он проповедао онима у паклу долазак Спаситеља“. (Кондак Празника).

[1] Извод из беседе преподобног Јустина ћелијског на празник усековања часне главе Светог Јована Крститеља, изговорене у Светоархангелској обитељи манастира ћелије.

Текст преузет из архиве Информативне службе СПЦ.

Извор: Радио "Слово љубве"

Хиротонија изабраног Епископа моравичког Тихона биће обављена у недељу, 8. септембра 2024. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Дан раније, у суботу, 7. септембра 2024. године, са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

Извор: Информативна служба СПЦ

СПЦ позива ђаке београдских основних и средњих школа, њихове родитеље, просветне раднике, студенте и професоре да 14. септембра 2024. године у Храму светог Саве на Врачару учествују у Молебану који ће бити служен поводом почетка нове школске године. Света Литургија са призивом Светог Духа за успешну и Богом благословену школску 2024/25. годину биће служена од 9 часова. Добро дошли!

Извор: Радио Слово љубве

Шесту годишњицу упокојења Владете Јеротића обележило је богослужење у његовој вољеној цркви на Калемегдану, где је епископ Петар служио молитву, а старешина храма у разговору за “Религију” евоцирао је успомене на великана и његову улогу у оживљавању вере у Србији у тешким временима.
На шесту годишњицу од упокојења Владете Јеротића, епископ топлички Петар, викар Патријарха српског, служио је у Цркви Ружици на Калемегдану парастос овом истакнутом научнику, лекару и бившем професору Богословског факултета.
Парастос је служен у овој светињи по завету самог Јеротића, који је за живота често долазио на богослужења у ову цркву, остављајући последњу вољу да се ту, на месту где је налазио духовни мир, сваке године молитвено сећамо њега и његове покојне супруге.
У тихом осветљењу Цркве Ружице, свештенство је са сабраним верницима поново оживело дух Владете Јеротића. Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, старешина Ружице, са сетом и љубављу за "Религију" говори о свом пријатељу, подсећајући на неизбрисив траг који је Јеротић оставио, како у науци, тако и у срцима оних који су га познавали.
- Данас смо се сабрали овде у цркви Ружици да одржимо шести годишњи парастос нашем драгом пријатељу и колеги Владети Јеротићу. Називам га колегом јер смо ми свештеници ове цркве углавном професори на Богословском факултету, где је и Јеротић био професор неколико деценија. Дошли смо да се помолимо Богу, како по дужности нашег срца, тако и по његовом тестаменту, где је он оставио своју последњу вољу и жељу да сваке године на овај дан овде држимо помени за њега и његову покојну супругу - рекао је отац Владимир.
Говорећи о Јеротићу, отац Владимир се присетио тренутака проведених са њим и другим великанима нашег доба. - Пада ми на памет, овде смо више пута били заједно Јеротић, покојни академик Миодраг Павловић, наш велики песник, и ја. Они су ми причали своје доживљаје из детињства и младости, и све оне године и деценије када су пролазили и долазили у ову древну светињу.
Као човек вере и науке, Јеротић је, према речима оца Владимира, био спој ума и срца, молитве и научног промишљања.
- Јеротић је био човек уман и човек науке, али је био истовремено и човек душе, молитве, срца и религиозног духовног живота. Једна од његових омиљених цркава, храмова где је долазио на свету литургију, била је управо Црква Ружица. Имали смо прилике да се овде с њим више пута заједно молимо. И ето, данас смо то учинили такође, не само за њега, него и са њим. Јер, као што знамо по нашем духовном искуству и нашој вери, они који су уснули у Христу нису нестали, него слушају наше молитве и учествују у њима - каже старешина Цркве Ружица.
Отац Владимир је с тугом приметио да је број присутних на парастосу био мањи него што би се очекивало.
- Оно што мене помало растужује је чињеница да данас овде није било много људи. То не треба да прећутимо. Ако се сетимо колико је људи било на сваком његовом предавању, колико је било препуних сала, поставља се питање где су ти људи данас.
Ипак, подсећа да Јеротић није тражио славу од људи, већ је своју душу посветио Богу.
- Јеротић, који је пробудио веру у толиким срцима, није добио своје велико заслужено "хвала'"на данашњи дан, од свих тих људи. Друго, живимо у страшном времену, када је заборав наших претходника, наших учитеља, тужно природан феномен у сваком роду, али никад није био овако брз. Убрзан овим мобилним телефонима, друштвеним мрежама и тим агресивним смењивањем садржаја и нових информација које потискују старе.
Упркос томе, отац Владимир верује да би Јеротић, са својим смирењем и мудрошћу, разумео и прихватио овај тренутак.
- Да је Јеротић данас ту међу нама, сигурно би стручно могао да нам каже нешто о том феномену. Он не би био тужан да види ово, јер његов живот је био скривен са Христом. Он није живео за људску славу, него желећи да види лице Божије.
На крају, отац Владимир се сетио речи које му је Јеротић једном приликом упутио, а које су му остале у срцу као непроцењиво благо.
- Од бројних мудрих реченица које је оставио иза себе, могу да издвојим једну коју нико други није чуо осим мене, зато што је рекао мени. Казао је: "Није све у књигама."
Ове једноставне, али дубоке речи, откривају Јеротићеву веру у духовну мудрост која превазилази писану реч. Његово духовно наслеђе наставља да живи међу нама, и кроз молитве и сећања, као и кроз његово трајно присуство у срцима оних који су га познавали и поштовали.

https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/24537/vladeta-jerotic-parastos-secanje

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Архиепископија београдско-карловачка позива све заинтересоване на аудицију за Школу појања која ће се одржати 14. септембра 2024. године у 12.00 часова у цркви Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду. Програм Школе појања обухвата византијско и српско црквено појање. Ово је изванредна прилика за све који желе да усаврше своје певачке способности и упознају се са богатом традицијом српског и византијског појања. ДОЂИТЕ И УПИШИТЕ СЕ!

Извор: СПЦ

Храм Светог Преображења Господњег на Видиковцу ће прославу храмовне славе започети у недељу 18. августа 2024. године, свечаним празничним бденијем, најавио је за Радио "Слово љубве" свештеник Александар Петровић, старешина светиње. На дан празника, у понедељак 19. августа од 8 часова ће бити служена Света Литургија, коју ће, како је најављено, служити Преосвећени викарни Епископ хвостански г. Алексеј. Сви су добродошли на молитвено славље, каже о. Александар.

Извор: Радио "Слово љубве"

Преображењски храм на Пашином брду (улица Крушевачка бб) и ове године ће торжественим молитвеним сабрањима прославити храмовну славу. Како је за Радио "Слово љубве" потврдио старешина светиње, протојереј Драгиша Јоцић, празнично бденије биће служено уочи славе у недељу 18. августа 2024. године од 18 сати, а на дан празника, у понедељак 19. августа, света архијерејска Литургија ће почети у 8 сати и 30 минута. Домаћин славе ове године је г. Драгутин Ранковић са својом породицом, каже о. Драгиша, који са братством храма позива благочестиви народ на молитву.

Извор: Радио "Слово љубве"

У уторак 6. августа 2024. године, у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић (Игњата Јоба 75), биће служен акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 18 часова, сазнајемо из духовне заједнице овог светог храма.

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је највећем српском спортисти свих времена и од данас олимпијском шампиону, освојену златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу и у честитки навео:

"Хвала Ноле. Крст је сила и знамење! Бог је велики! Твоје злато сија изнад олимпијског злата. Твоје злато искључује Олимпијаду".

Придружујемо се честиткама!

Такође, важно је поменути још двоје "златних" српских спортиста на овогодишњој Олимпијади, а то су стрелци, Зорана Аруновић и Дамир Микец, којима овом приликом такође честитамо.

Извор: Радио Слово љубве