После свете архијерејске Литургије, којој је молитвено присуствовало више стотина верника овог приградског насеља, Патријарх је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање светог храма: Кости Ђорђевићу, Драгици Тодоровић, Милану Божићу, Оливеру Ратковићу, Небојши Арсићу, Стеви Цвијићу, Драгану Милановићу, Милораду Балевићу, Миленку Ђурићу, Николи Манојловићу и Војкану Петровићу - сви из Лештана.

Овом приликом, Њењгова Светост је Петру Тодоровићу, председнику Грађевинског и Црквеног одбора у Лештанима, уручио орден Светога Саве трећег степена, за његово несебично залагање и уложени труд приликом изградње новога храма, као и за даривање плаца за изградњу.

Извор: СПЦ

Велики број верног народа се окупио на Светој Литургији да молитвено прослави празник посвећен Светој Петки, нашој великој заштитници и молитвеници пред Господом.

Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање Епископа рашко-призренског г. Теодосија и великог броја свештенства како из Архиепископије београдско-карловачке, тако и из других епархија наше свете Цркве.

http://www.spc.rs/sr/proslava_svete_petke_na_chukarici_0

После химне Боже правде, коју је извео Академски хор Обилић, поздравне речи су изговорили: г. Милош Станковић, председник Српског културног кола Деспот Стефан Лазаревић; проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду; и председник Републике Србије г. Томислав Николић.

У богатом културно-уметничком програму наступили су: драмски уметник Горан Султановић у улози Милана Ракића - српског конзула у Приштини, Дувачки оркестар Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички (диригент Војкан Борисављевић), као и оперски првак Павле Жарков и протођакон Владимир Руменић. Овом приликом приказани су филови Престолонаследник Александар, командант Прве армије, на Црном Врху на борбеном положају, Пуковник Недић у борби и Долазак IV коњичког пука у Београд. По први пут после 98 година, изведен је и марш МАЈА МАЗЕ, посвећен комаданту XII пешадијског пука Цара Лазара, пуковнику Миливоју Стојановићу.

Свечану академију коју су орагнизовали Српско културно коло Деспот Стефан Лазаревић и Правни факултет Универзитета у Београду помогли су Министарство културе и информисања, Институт за упоредно право, Народна библиотека Србије, Архив Србије и Југословенска кинотека.

Извор и фотогалерија : СПЦ

У недељу 21. октобар у 18 часова, песмом, мелодијом, речима, стиховима означен је почетак овогодишњег Сајма књига, који ускоро пуни шест деценија свога постојања. Овогодишњи Сајам књига је окупио преко 800 излагача. Домаћин Сајма је Мађарска, чија је књижевница Ноеми Сечи из Чонграда, у којем је рођен и Милош Црњански 26. октобра 1893, улица Свете Тројице број 27.

Ноеми Сечи живи чак и у истој улици (данас је то поново улица Свете Тројице), у којој је живео велики наш стваралац Црњански и где постоји спомен-плоча у његову част.

"Када сам у дечјој библиотеци почела да трагам за непознатим писцем који је заслужио спомен-плочу, један моменат је био посебно важан за мене: отац Милоша Црњанског је био у неком виду изгнанства у Чонграду... И ето случајности, када сам скупљала материјал за мој роман Неустаљени на тему емиграције, поново сам се сусрела са Црњанским: био је то чланак холандског писца Гуида Снеба који често преводи са српског, а који је пробудио моје изанимање за дело Милоша Црњанског, Роман о Лондону, написан у емиграцији."

Српска песникиња Радмила Лазић је прогласила 57. међународни сајам књига отвореним: "Уметност је трајнија од држава и цивилизација, од сваког владара чије је "царовање" пролазно као годишње доба ... једина продуктивна снага народа и заједнице као духовна супстанца, и она се не одржава само чувањем граница, већ и очувањем иманентних духовних снага..."

Централни догађај Сајма је свакако отварање штанд Канцеларије за Косово и Метохију, јер се овом приликом на 280 квадрата сабрало 45 излагача, као и политички и културни радници, новинари и други.

Током трајања Сајма организоваће се трибине, округли столови, музички програми, представе Народног позоришта из Приштине, преко 150 гостију из земље и иностранства. После отпеване химне Боже правде (дечји хор Чаролија из Београда), многобројне посетиоце, међу којима су били и представници градова Косова и Метохије, окупљене је поздравио директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Александар Вулин: "Све што пише, мисли, дише, сања, а живи на Косову и Метохији данас је на 57. Међународном сајму књига. Ово је наша порука: Бићемо јединствени, сви као једно, управво као што смо овде окупљени."

На отварању Сајма је говорио и министар за културу Братислав Петковић, подсећајући нас на великог песника Милана Ракића који је пре тачно 100 година учествовао у ослобађању Старе Србије.

Теме Сајма су питања "куда даље", "шта нам је чинити". У овој дискусији учествују фолософи, теоретичари и писци из региона, који ће указати на правце кретања дискурса о глобалној књизи. Иста су размишљања о кризи стваралаштва и имагинације, о тражењау нових модела будућности, као и о моћи и немоћи књижевности. На овогодишњем сајму књига биће обележене годишњице везане за живот и стваралаштво Борислава Пекића, Стевана Раичковића и Радомира Константиновића.

У хали 4 је покренута акција прикупљања књига како би се попунили библиотечки фондови оних општина којима је то најпотребније.

Српска Православна Црква је, као и сваке године, представила наше духовно и културно наслеђе новим издањима о православној мисли, мисији, животу Цркве, као и издањима својих гласила Теолошки погледи, Православље, Мисионар, Светосавско звонце и др. Штанд Српске Православне Цркве налази се у Хали 1 (први прстен) Београдског сајма. Духовно благо представљају и издања Епархија наше Цркве изложена у сали 4.

Извор: СПЦ

Богослужењу је присуствовао Његово Преосвечтенство Епископ Вичите и Средње Америке г. Василије из Антиохијске патријаршије. Пре свете Литургије у храм су свечано унешене мошти светог Максима Исповедника, којима се поклонио многобројни верни народ српске престонице.

Извор: СПЦ

Извор: СПЦ

У петак, 12. октобра 2012. године, уочи Покрова Пресвете Богородице, у Основној школи ,,14. октобар” у Баричу прослављен је Дан школе. Ове године Основна школа „14. октобар“ је обележила 137 година постојања. У тешким условима и под разним околностима ова школа је радила и своју снагу црпила у вери и жељи да истраје. Иако је школа добила име по датуму ослобођења од немачке окупације, 14. октобар је и датум прослављања Покрова Пресвете Богородице под чијим окриљем је сачувано ово место и његова школска заједница.

Није случајно директор школе г. Душан Микић у свом поздравном говору истакао изворне вредности школе, које се темеље на првој годишњици цркве: 14. октобра 1875. године. Том приликом, у својој беседи, велико задовољство због изградње школе изразио је и парохијски свештеник Радоје Димитријевић, и не слутећи да ће директор школе и први учитељ бити свршени богослов Радивоје Живановић. Са школом и активним и младим учитељима, Барич је брзо почео да мења своју физиономију и стаје у ред првих села Посавине.

Године 1900. део школе је био порушен и Баричанци су решили да саграде нову школу 1908. године. У 20. век школа је ушла са 130 ученика.

У послератним годинама, после обнове индустријског предузећа „Прва искра“ и са доласком већег броја радника, Барич је почео нагло да се изграђује. Осетила се потреба за прoширењем школског простора чија је изградња завршена 1956. године. Године 1967. новоадаптирана школа добија име ,,14. октобар”, јер су тог датума ови простори ослобођени од немачке окупације.

Октобра 1975. године школа свечано обележава стогодишњицу и добија Октобарску награду за постигнуте резултате у раду. Те године подиже се и почиње са радом школа у Малој Моштаници.

Септембра 1990. г., на опште задовољство, ученици и наставници усељавају се у нову савремену школску зграду у којој се настава одвија и данас.

Не само директор школе, него и деца са родитељима који су се у великом броју одазвали прослави Дана школе, показали су огромну захвалност и задовољство присуством Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Атанасија, председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Пред препуном салом програм је отворио директор школе. Најпре је захвалио Његовом Преосвештенству и другим гостима на посети, а затим и домаћинима славе: ђацима, колективу и радном особљу као неизоставној подршци. У наведеном историјату, новопостављени директор г. Микић истакао је праве вредности школе.

Барич се може назвати галеријом икона, јер се ту и данас налази иконостас из времена краља Драгутина, који је кнез Милош Обреновић из топчидерске цркве светих апостола Петра и Павла пренео у манастирску цркву Покрова Пресвете Богородице у Баричу. Данас је већи део иконостаса рестауриран и представља непроцењиви капитал и огромно духовно богатство овог места.

Школа броји укупно 730 ђака и 79 радника. Већина ђака похађа верску наставу

У програму су узели учешћа деца различитог узраста. И сам програм је имао шаролики карактер. Од традиционалног певања изворне музике до солистичких концерата гитаре и хармонике, преко модерног брејкденса и монолога, ђаци су још једном показали многе таленте и увеличали славље. По свршеном пограму Владика је у свом обраћању истакао да је срећан и задовољан када чује и види многе дарове које поседују деца. Владика је изразио задовољство кадром који предаје деци. И сам је поделио делић свог школског искуства, што је изазвало радовање код деце. После програма послужена је закуска у Зборници, приликом чега се Владика још једном захвалио и поздравио све присутне. Такође, Владика је пренео поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а по изласку из школе сликао се са децом која су га радосно испратила стално понављајући: Ис пола ети, Деспота!

Славско сабрање је започело светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ Атанасије са осам свештеника и четири ђакона. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори: архијерејски намесник II београдски Бранко Топаловић, Милан Јашић, Илија Летић, Слободан Милиуновић из Минхена и Мирослав Миленковић, протојереји Владимир Цупаћ и Миодраг Нешић, јереј Александар Бајић, протођакони Томислав Милановић, Прибислав Симић и Стеван Рапајић и ђакон Владислав Голић.

За време Свете Литургије певао је мешовити хор Покровске цркве.Овај храм, што се годинама понавља на празник Покрова Пресвете Богородице, био је испуњен верним народом. Поновила се слика из многих београдских храмова – светој Литургији присуствовао је велики број родитеља са малом децом, а било је много ђака. Они су се први причестили. После причешћа и ломљења славског колача уследила је славска литија око цркве.

У својој беседи епископ Атанасије је подсетио да Пресвета Богородица непрестано бди над нама, и са болом доживљава свако наше страдање: - Раширила је руке изнад нас и брани нас од сваког зла, а ми само треба да јој приђемо и под Њеном заштитом се осећамо спокојно, истакао је владика Атанасије.

Извор: СПЦ

• Отворена Канцеларија Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији
  
• Прослављена слава Пећке Патријаршије
  
• Заседање Одбора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији
  
• Фотогалерија: Заседање Светог Архијерејског Синода у Пећкој Патријаршији
  
• Патријарх српски г. Иринеј са члановима Светог Архијерејског Синода стигао у Пећку Патријаршију
  
• Отварање Канцеларије одбoра за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора и конференција поводом стогодишњице Првог балканског рата
  
• Балкан и Блиски Исток: да ли су огледало један другом? - 14. и 15. октобар 2012. године, Пећка Патријаршија
  
• Балкан и Блиски Исток: да ли су огледало један другом? - 17. октобар, Парохијски дом Храма Светог Саве, Београд
  

Извор и фотографије: СПЦ

Седници ће се касније прикључити чланови Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију, који су јуче и данас пристигли у Мајку свих српских цркава, као и још неколицина архијереја.

Извор и фотографије: СПЦ

Адмирал Ставридис је, као потомак Грка из Мале Азије, показао разумевање за сложену историју Косова и Метохије, а нарочито занимање је изразио за судбину и очување српских православних светиња у провинцији, које по њему имају значај за целокупно човечанство и стога морају бити пажљиво чувана.

Епископ Јован је нагласио да је Пећка Патријаршија симбол који је био на мети екстремиста кроз сву своју историју, па и марта 1981. године када су спаљени манастирски конаци, много пре трагичних збивања у Југославији.

У дужем и срдачном разговору с Епископом липљанским г. Јованом, адмирал Ставридис је нагласио потребу да се буде окренут будућности, иако је свет у коме живимо препун сукоба који се збивају пред нашим очима. И адмирал и Епископ Јован су заједнички изразили посебну забринутост за збивања у Сирији и судбину тамошњих хришћана.

Извор и фотографије: СПЦ

Његову Светост и званичну делегацију у Каиру је дочекао Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке господин Теодор II у пратњи Преосвећеног Епископа нитријског господина Никодима, Патријарховог заменика у Каиру, после чега су се упутили ка древном и историјском манастиру Светог Георгија, где су их свечано дочекали игуман-Преосвећени Епископ вавилонски господин Нифон са свештеним клиром.

После свечане доксологије, Блажењејши Патријарх александријски је надахнутом беседом пожелео срдачну добродошлицу Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју у којој је истакао да ова посета Патријарха српског не значи само уобичајени дијалог између две помесне Православне Цркве већ израз искрене и дубоке братске љубави у Христу, јединства, саосећајности и духовне радости. ,,Господ нека Вас снажи у наставку Ваше крсноваскрсне првосвештеничке службе, на корист и напредак верног српског народа“, рекао је Блажењејши Патријарх александријски у свом првом обраћању Његовој Светости Патријарху српском.

У послеподневним часовима истога дана, два Првојерарха, са члановима делегацијâ, упутили су се ка Александрији, древном седишту Патријарахâ александријских.

У суботу, 6. октобра 2012. године, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј је имао посебан сусрет са Његовим Блаженством Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, у древном седишту Патријаршије. Том приликом Свјатјеши је имао прилику да посети Патријарашки двор, библиотеку и александријски манастир Светог Саве Освећеног, при којем је отворена и школа Александријске Патријаршије ,,Свети Атанасије“. Свјатјеши је посетио и чувену александријску библиотеку.

Истога дана, Његова Светост се састао и са високим функционерима Републике Грчке у Александрији.

У поподневним часовима, Свјатјејши, са осталим члановима делегације Српске Цркве, присуствовао је свечаном вечерњем богослужењу у Саборном храму посвећеном Благовестима Пресвете Богородице.

У недељу 7. октобра 2012. године, служена је света саборна архијерејска Литургија, уз саслуживање два Поглавара, Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке господина Теодора и Свјатјејшег Патријарха српског господина Иринеја.

После свете архијерејске Литургије уследило је празнично сабрање у патријаршијским просторијама и том приликом Блажењејши Патријарх александријски и Свјатјеши Патријарх српски, по већ устаљеној пракси приликом мирних посета Поглаварâ, разменили су дарове који символишу две црквене катедре.

Беседе обојице Патријараха, изговорене том приликом, објавићемо ускоро.

Јереј Владимир Вранић

Извор: СПЦ

Овогодишњи жири, на челу са председником мр Ђуром Бораком, доделио је две Пупинове медаље, за изузетан допринос развоју иновацијског покрета чији је Пупин заштитни знак, које су уручили председник САНУ г. Никола Хајдин и г. Младен Селак, хуманиста и оснивач Фондације која активно подстиче привредни развој и ради на очувању Пупиновог фонда. Један од добитника ове медаље је протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.

„Овим делом“, истакао је Милан Божић, председник Фондације, „прота Саво је указао на хришћанске вредности којима је живео велики српски научник и проналазач. Њоме нам аутор јасно показује да је Пупин као велики борац за интелектуални развој човечанства главно тежиште ипак ставио на духовне вредности човека и на његово хришћанско утемељење.“

И заиста из ових вредности он је црпео снагу за све своје патенте и проналаске. Зато не чуди, али задивљује његова изјава: „Не, ја не верујем да постоји Бог. Но ја знам да Он постоји. И то ми је једино знање што има неку вредност од свега мога знања.“

„Наука нас“, говорио је Пупин, „доводи у све ближи духовни однос са Богом, односно она нам потврђује учење о великој вредности и значају душе човекове и поткрепљује веровање у човекову бесмртност. Наука је оснажила и ојачала моју веру“, наставља Пупин, „и учинила ме бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само, закључује он, уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.“

По завршетку свечаности, прота Саво је, заједно са протојерејм Драгославом Павловићем, архијерејским намесником оповским, и протонамесником Петром Илићем, парохом идворским, у храму, у коме се и сам Пупин молио, служио помен овом великану који је својим радом задужио цело човечанство и за кога је г. Мангин рекао: „Професор Пупин, не само да је велики човек, него је тако свестрано велики, да ја не знам кога бих могао другог у свету с њим сравнити“.

доставља:

ђакон Борислав Петрић

Извор: СПЦ

Тога дана на Дорћолу, на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, нa месту где је 1915. године Мајор Драгутин Гавриловић командовао одбраном Београда, окупило се неколико стотина грађана да се молитвено сети ових српских јунака који су своје животе положили за одбрану Отаџбине и Београда.

Поред праунука Мајора Гавриловића: Милоша и Мине Маринковић, овом скупу су присуствовали: представник Генералштаба Војске Србије Пуковник Стевица Карапанџић, питомци Војне Гимназије са својим вероучитељем презвитером Јованом Бабићем, председник удружења ”Ратних добровољаца од 1912 до 1918” Др Видоје Голубовић, глумац Народног позоришта Тихомир Арсић, ђаци Богословије Светог Саве, фолклорни ансамбл ”Фрула”, певачка група СШ :”Свети Трифун” из Александровца и ђаци ОШ ”Браћа Барух”.

После парастоса, свима присутнима се обратио Епископ Атанасије и пригодном беседом још једном подвукао важност подсећања на овакве историјске догађаје и молитвеног сећања на људе који су своје животе положили за светлију будућност својих покољења и Отаџбине. После Владикине беседе уследио је културно-уметнички програм у којем су учествовали: глумац Тихомир Арсић, средњошколци из Александровца и фоклорни ансамбл ”Фрула”. На крају сви присутни су позвани на дружење уз војнички пасуљ.

Светосавско звонце је при организацији овог догађаја уредило фасаду и спомен плочу посвећену браниоцима Београда коју су 1995. године на овом месту поставили чланови Удружења ратних доборовољаца 1912-1918 године, а коју су у међувремену вандали оскрнавили графитима.

Извор и фотографије: Светосавско звонце