Саслуживали су и молитвено присуствовали богослужењу свештеници Архиепископије београдско-карловачке, Грчке и Руске Цркве.

Извор: СПЦ

Са благословом старешине и братства храма, у организацији Певачког друштва Преображење одржана је 11. по реду акција добровољног давања крви у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије, као и хуманитарна продаја слатких и сланих колача и пита чији је приход намењен помоћи најугроженијим парохијанима. Упркос јакој киши која је тог дана непрестано падала, акцији се одазвао велики број људи. Сакупљено је 28 јединица крви од 32 укупно пријављена даваоца што су стручњаци из Института за трансфузију оценили веома успешним.

Хуманитарна продаја колача и пита је, иако одржана на отвореном, протекла изузетно добро. Сврха ове акције је укључивање читаве парохијске заједнице у хуманитарни рад. Човекољубље на делу! Нарочито су се истакле парохијанке које нису штеделе времена ни материјала за спремање. Колачи и пите су продавани по симболичним ценама и сакупљено је 14.500 динара што ће свештеници и организатори упутити тамо где је најпотребније.

Акцијама је у препуној цркви предходила света Литургија са молебаном за све болеснике и даваоце. Литургију је служио протојереј Миле Вуловић, а пратио га је хор Преображење.

Организатор Никола Петровић

Извор: СПЦ

Храм, на коме су била отворена троја врата, био је препун, па су многобројни верници остали у порти пратећи Литургију преко озвучења. У првим редовима у храму испред олтара стајали су ђаци новобеоградских основних школа „Драган Лукић“ и „Борисав Пекић“, који су дошли са својим вероучитељима.

На крају Литургије причешћивало се из четири путира, а патријарх Иринеј је прво причестио децу. Уследила литија око храма, која се зауставила испред главних врата цркве где је патријарх Иринеј преломио славски колач. Колач су припремили домаћини славе Димитрије Кочијашевић из Војке и његова супруга Јелена.

Патријарх Иринеј је беседио подсетивши да нам Господ у тешким временима шаље људе из рода нашега који нам снагом своје вере и духа, својих молитава и савета помажу да те тешке године и деценије пребродимо. У своје време у шеснаестом веку био је то Свети Василије Острошки, пред Други светски рат послао нам је Господ Светог Владику Николаја Велимировића, а у наше време патријарха српског Павла.

Јово Бајић

Извор: СПЦ

Певао је дечји хор Првог београдског певачког друштва.

Као и претходног дана, Његова Светост је примао госте у Двору Српске Патријаршије у Београду.

Извор: СПЦ

Позивамо представнике медија да своје новинаре и сниматеље акредитују најкасније до уторка, 1. маја 2013. године, у 15 часова. Пријаве за акредитацију које садрже списак новинара и сниматеља који ће пратити овај догађај послати на info@spc.rs. Накнадне пријаве за акредитацију неће бити прихваћене.

Божанску Литургију служио је слављеник уз садејство епископа нишког Преосвећеног др Јована и свог викарног епископа Преосвећеног Атанасија, и саслужење великог броја свештеника.

Богослужење је савршено у Саборном храму Светог арханђела Михаила у Београду. Литургији су присуствовали Преосвећена господа Архијереји Лаврентије и Константин.

Проповедао је Његова Светост патријарх. Певао је хор Првог београдског певачког друштва.

Славски колач је пресекао Преосвећени епископ шабачки Лаврентије и том приликом честитао славу Поглавару Српске Цркве.

Извор и фотогалерија: СПЦ

Овом приликом Његова Светост је служио парастос српским патријарсима, Павлу и Димитрију, сахрањеним у порти овог београдског манастира.

Извор: СПЦ

Извор: СПЦ

Видео: Епископ Данило (Крстић)

19 петак апр 2013

Posted by radiosvetigora in Видео

≈ Оставите коментар

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава. Од 1990. био је Епископ будимски. Уснуо је у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји.

Дугим аплаузима било је поздрављено излагање Патријарха Иринеја који је на овај скуп дошао са викарним епископом ремезијанским Андрејем и протојерејем – ставрофором, Петром Лукићем.

Послушајте:http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-patrijarh-irinej-kosovo-najskuplja-srpska-rec

или овде:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/03/22.03.13_zbor_-_kosovo_najskuplja_srpska_rec_-_pravni_fakultet19.3.13_celo_64.mp3

Његова Светост

Папа Ф Р А Њ О

Ватикан

Испуњени духовном радошћу поводом Вашег избора за новог Епископа древног и славног града Рима - Поглавара свих Римокатолика широм света, упућујемо Вам Наше искрене честитке.

Божија воља је да сви народи света познају Онога који је прави Пут, Истина и Живот - Једини човекољубац, Господ Исус Христос. Он, будући Спаситељ света и Избавитељ од таме греховне, данас је у Вашој личности добио још једног новог духовног молитвеника пред Престолом Својим.

Ваше свештено служење пратиће искушења овога света која ћете имати пред собом, и она представљају огромно бреме - у људским размерама можда и немерљиво. Но, сви смо позвани и да послушамо Христову заповест: „Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.“(Мт. 11,29-30)

Слика достојанства човека се у нашим временима јасно урушава пред притисцима разних неправди, угњетавачких ратова, неоснованих претњи тоталитарних режима и власти које не мисле на будућност овог света, а камо ли да брину за Христово Царство Небеско.

Стога се молимо Господу нашем Исусу Христу, да Вам подари обиље своје милости и духовне снаге у новом звању за које Вас је Дух Свети призвао, како би истрајали на путу Јеванђеља са Његовом ванвременом поруком свету и поздравом који је Он вазда упућивао својим ученицима: Мир вам!

Чврсто изражавамо наду да ћете и Ви, Ваша Светости, попут Вашег Високоуваженог Претходника, трагајући за миром и праведношћу, који су преко потребни овом свету, остати на трагу братољубиве и непоколебљиве подршке Православном српском народу у његовим изузетним напорима за очување територијалне целовитости државе Србије у проблему једнострано проглашене независности тзв. „Репбулике Косова“.

Желећи Вашој Светости, Вашем Христољубивом клиру, као и свим Римокатоличким верницима широм света, свако добро од Дародавца свих добара, још једанпут Вас срдачно поздрављамо и остајемо у љубави Васкрслог Господа Исуса Христа,

извор:http://www.spc.rs/sr/chestitka_patrijarha_srpskog_g_irineja_novoizabranom_papi

Његовој Светости салуживали су протојереј-ставрофор Саво Јовић,

главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве;

протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне

канцеларије; протојереј-ставрофор Слободан Милуновић, парох из Минхена;

протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, aрхијерејски намесник

београдски; протојереј-ставрофор Петaр Лукић, старешина Саборне цркве у

Београду; протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, парох при цркви

Покровa Пресвете Богородице у Београду; протосинђел Стефан (Шарић),

духовник манастира Рајиновац; презвитер Панајотис Каратасиос, клирик

Атинске архиепископије; презвитер Вукашин Милићевић, главни и одговорни

уредник Радија Слово љубве; презвитер Мирослав Чолаковић,

секретар Епархијског управног одбора Архиепископије

београдско-карловачке; протођакон Томислав Милановић и ђакони Владимир

Руменић и Александар Секулић.

Богослужењу је присуствовао г. Милета Радојевић, директор Канцеларије

за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама.

Појци Првог београдског певачког друштва, као и сваке године,

одговарали су на Литургији. Домаћини славе били су протођакон Стеван

Рапајић са породицом и г-ђица Крстана Тасић, иконограф из Немачке.

Извор и фотогалерија: СПЦ

Прошло је нешто више од 20 година од тог хладног јануара 1992. године. Професор Иван Хити из Вараждина, тада на дужности помоћника заповедника оперативне зоне Бјеловар, ушао је у Пакрац и видео оштећену српску цркву и Владичански двор. Књижно и уметничко благо Српске православне цркве (СПЦ) лежало је разбацано у дворишту. Снег је падао на старе књиге и слике, већ посуте камењем, циглама и прашином.

– И црква је била минирана. Али када сам погледао прекрасне књиге и уметничке слике около и у цркви, заборавио сам на опасност и ушао унутра – каже Иван Хити (66), сећајући се тог догађаја.

Први пут говори о операцији спасавања црквеног блага СПЦ из Пакраца, којом је лично командовао, због чега је касније у свом Вараждину доживео голготу: наредних 16 година, све до пензије, нигде није могао да се запосли, иако је Хрватска, заправо, требало да се поноси са њим. Његов подвиг ипак није остао непримећен: прекјуче му је патријарх Иринеј уручио орден Светог цара Константина у београдској Патријаршији.

Хити је дошао у Београд, примио једно од највиших одликовања Српске православне цркве, а потом се вратио у Вараждин. Професор гимназије и струковних школа, био је и државни службеник у граду за просвету и културу када је избио рат.

– Тај несрећни рат ја зовем „грађански”, иако га овде зову „домовински”. Мене су мобилисали и поставили на дужност помоћникаоперативне зоне која је покривала територију од Вировитице, Пакраца, Дарувара, Бјеловара…Свега 45 дана сам био у том рату, јер су ме отерали – прича Хити.

Пре одласка у војску, сматрао је да свака јединица под његовом командом мора да има изводе из Женевске конвенције.

– Ни са једне стране, ни хрватске ни српске, није се водило рачуна о тим женевским прописима. Када сам видео та разбацана уметничка дела, сетио сам се чувене Келтске катедрале у Немачкој, која је за време Другог светског рата била практично неоштећена, иако је Келн био готово разорен савезничким бомбардовањем – каже наш саговорник.

Одмах је натерао своје бивше ученике из Вараждинске бригаде да му се закуну да се ништа неће десити са црквеним благом, док он не реши шта да учини са драгоценостима – историјским црквеним списима и сликама.

– Вратио сам се у Бјеловар и поднео извештај свом заповеднику оперативне зоне пуковнику Јерзечићу. Он је устао од стола и рекао ми да има пречих послова и брига од спасавања блага СПЦ. Причао је да има рањеника, избеглица и заробљеника. Ја сам му рекаода уз све то – треба спасавати и уметничко благо СПЦ, јер оно припада целом свету. Пуковник ми више није рекао ни речи. Телефоном сам позвао Свеучилишну библиотеку у Загребу и објаснио им проблем. Прихватили су моје аргументе и двоје људи је одмах стигло у Бјеловар. Заједно смо пошли за Пакрац. Нисмо имали возило за транспорт, па сам ангажовао војне и цивилне камионе. Моји момци из бригаде су скупљали списе по улици и двориштима и утоваривали у камионе – прича професор о операцији која је трајала неколико дана.

Неколико камиона превезлоједрагоцености СПЦ у Универзитетску библиотеку у Загребу. После недељу дана, Хити је позвао тадашњег директора библиотеке,како би добио писмену потврду да се благо налази тамо.

– И данас поседујем тај документ. Фотокопију тог документа сам послао и патријарху Павлу поштом, али никада нисам сазнао да ли је он то писмо добио – говори Иван Хити о догађајима који су потом уследили.

Одмах је истеран из хрватске војке, проглашен за издајника.

– Речено ми је да такву особу која радије спасава уметничке књиге и културна добра, уместо дасе ухвати пушке, они не требају. Ја сам им рекао да се у ратуне бори само оружјем, већ и пушком, пером, добрим делима. Вратио сам се у Вараждин, на радно место шефа за просвету, културу, спорт и техничку културу града. Али, градоначелник и остали у тадашњем извршном већу града суми рекли: „Професоре, таква будаланам не треба овде” – без трунке горчине прича скромни професор.

Прехрањивао је породицу радећи на грађевини, орао је и копао. Највише га је заболело, признаје, што муњегова Хрватсканије захвалила за подвиг који је учинио. Заболело га је и то што је чекао две деценије да његов људски гест ико примети.

——————————————————————–

Нисам спасао српско, већ људско благо

– Видим да сам патријарху Иринеју био посебно драг, јер сам ваљда једини Хрват који је примио то одличје – каже професор Хити.

Док је то говорио, његова супруга се расплакала.

– Нико ме није питао у Вараждину имамо ли шта јести, да ли сам гладан…Вређали су ме иговорили: „Ти си спасавао српско благо.” Ја сам им говорио: „Нисам спасавао српско, већ људско и светско благо” – прича добитник признања СПЦ.

Јучераши празник посвећен светом мученику Мини, преподобној Ангелини и светом Деспоту Јовану, који је иначе пао у недељу у народу познату као Детињци, улепшан је и рукоположењем ђакона Ивана Штрбачког у чин презвитера.

http://www.spc.rs/sr/orden_svetog_save_proti_stevanu_stankovitshu

Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства.

После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима.

У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“.

Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs

http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac