У храму испуњеном верним народом, после свете Литургије одслужен је парастос пострадалим у операцији Олуја, коме је присуствовао г. Александар Вучић, подпредседник Владе Републике Србије; начелник Генералштаба Војске Србије г. Љубиша Диковић; Председник Скупштине Србије г. Небојша Стефановић; представник Одељења за морал и веру Управе за људске ресурсе Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин, градоначелник Београда Драган Ђилас.

Извор: СПЦ

Фотогалерија

Своју 179. по реду храмовну славу обележила је данас на најсвечанији начин. У препуном храму и црквеној порти, Његова Светост Патријарх српски g. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке. У току свете Литургије Патријарх Иринеј је одликовао протојереја Ратка Аксентијевића, старешину овог светог храма, правом ношења напрсног крста за његову вишегодишњу ревност и уложен труд у служењу нашој Светој Православној Цркви. Богослужењу је присуствовао и директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милетa Радојевић.

Извор и фотографије

Поред родитеља, родбине и пријатеља, опелу су присуствовали Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, представници Министарства унутрашњих послова и више стотина грађана пристиглих на последњи испраћај мале Тијане. Тијана је преминула 15. јула у болници у Хјустону где је чекала на трансплатацију срца.

Извор: СПЦ

После ломљења славског колача Владика је честитао празник старешини капеле, јереју Зорану Керезовићу, као и лекарима и запосленом особљу Клиничког центра Србије преневши поздрав и благослов Патријарха Иринеја.

Уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке, Епископ липљански Јован је причестио мноштво благочестивог народа престонице српске.

***

Истога дана и истим поводом одслужена је Света Литургија у капели Клиничко-болничког центра „Дедиње“. Служио протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски први, уз саслужење протојереја-ставрофора Ђуре Шуше и протојереја Илије Шмигић, као и два ђакона. Поучно слово је одржао професор Богословског факултета Владимир Вукашиновић и пренео поздраве и благослове Његове Светости Патријарха српског Иринеја медицинском особљу ове значајне здравствене установе. У наставку је управа ове болнице у свечаној просторији приредила агапу љубави.

Истичемо и то да славски колач по правилу, прилаже једна од благочестивих медицинских сестара при овом болничком центру.

Духовник при капели Светих Козме и Дамијана на Дедињу је протојереј-ставрофор Петар Лукавац, раније дугогодишњи парох при храму Светог Саве у Београду.

Извор: СПЦ

Извор: СПЦ

У току свете Литургије Владика рукоположио је ђакона Александра Совиља у чин презвитера, припремајући га за дужност војног свештеника у Војсци Србије. Певницу и читање апостола држали су пуковник г. Стевица Карапанџа, начелник Одсека за веру у Генералштабу Војске Србије, и помоћници војних свештеника из ГШ ВС и Војномедицинске академије, старији водник прве класе г. Иван Ганић и старији водник прве класе г. Никола Мијовић.

После свете Литургије на којој се причестио велики број верника, међу којима је било доста деце, уследила је литија око храма. Епископ Атанасије је преломио славски колач и беседио о апостолима Петру и Павлу као земаљским људима, али и изабраницима Божјим на које је пала светлост Светога Духа да сведоче о Христу и проносе његову науку. Владика је искористио прилику и да заблагодари домаћинима славе, породици Станка Ристића, и запосленима у хотелу Сласт у Болечу.

Извор: СПЦ

Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, протојереј Сретен Лукић, јереј Драган Шовљански, јереј Јован Јефтенић, јереј Борис Савић, као и протођакони Томислав Милановић и Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Литургијско славље су употпунили појци студенти Православног богословског факултета.

После прочитаног Јеванђеља, владика Јован је беседио о величини празника Ивањдана, преносећи очинске благослове Његове Светости, предстојатеља Цркве Српске, Патријарха Иринеја.

Са благословом Његове Светости, владика Јован је после заамвоне молитве и трократног опхода око цркве доделио Орден Светог Саве, највише одликовање наше свете Цркве, председнику Градске општине Вождовац и угледном дечјем хирургу др Драгану Вуканићу. Др Вуканића је, на предлог свештенства храма Рођења Светог Јована Крститеља, старешине храма протојереја-ставрофора Драгана Павловића, и јереја Ивана Штрбачког, одликовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј за хуманитарни рад и велику енергију и интересовања која далеко превазилазе професију којом се бави.

Трпезом љубави, коју је у прелепој црквеној сали припремило братство храма крунисана је прослава Рођења „највећег рођеног од жене“.

Икона ће у манастирском храму бити до 13. јула, и тада ће пред бденије бити враћена у храм Свете Тројице Подворја Руске Православне Цркве у Београду. Икону су у манастиру Ваведењу са радошћу дочекале монахиње са свештеницима и верним народом. Са химном Достојно јест икона је унешена у храм где је служено бденије. Сутрадан, на Ивањдан, служена је света Литургија и прочитан акатист пред иконом Достојно Јест. Наредних дана свакодневно ће се служити Литургија у 8 часова, као и акатист у 12 часова.

О икони Пресвете Богородице Достојно Јест

Близу светогорске престонице, Кареје у области која припада светом манастиру Пантократору налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: “Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.” И изашавши упути се према скиту.

Касно увече, гле неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог. Монах је замолио да уђе и преноћи.

Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до “Честњејшеје”, домаћин отпева само “Честњејшују херувим” и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну светог Козме Песника. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo: “Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего”, наставивши потом Честњејшују до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: “Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.” Овај се сагласи, искајући да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже: “На жалост, немам ни мастила ни хартије”. А странац ће: “Дај ми онда неку плочу”. Монах похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну “Достојно јест”. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: “Од данас па на даље овако да појете и ви и сви православни”. И ово рекавши ишчезне.

Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје “Достојно јест”, онако како га сами анђео бејаше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се чудом зачуди. Онда је они подигну и заједно оду у Протат у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.

Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград патријарху и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих православних преславној Мајци Божјој. А Богородичину свету икону која се налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први пут Анђео отпевао ову химну. Саму келију назову “Достојно јест”, а литицу на којој се она налази сви до данас зову “Адин” (“Певање”) или “Псалин” (“Појање”), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.

Да је ово чудо доста старо и да је Анђео који се јавио Арханђел Гаврило, сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже:

“На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у «Певању»”. Пошто се, по свему судећи, чудо догодило 11. јуна, ондашњи оци у знак сећања на чудо установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену литургију на месту званом ‘Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба.

У древна времена Владика свију Бог даде Јеврејима десет заповести написаних прстом Његовим на две камене плоче, а сада господар Анђела Божјих даде свима православнима најслађу и најпријатнију химну Мајке Божије, урезану арханђелским прстом на каменој плочи. (http://www.svetagora.info/)

Извор: СПЦ

Помену су присуствовали г-ђа Душанка Дивјак-Томић из Амбасаде Р. Србије у Р. Македонији, проф. Бора Ристић у име Удружења Срба у Р. Македонији „Свети Сава“, верници и представници српске заједнице у Р. Македонији.

Information Service of the Orthodox Ohrid Archbishopric

http://poa-info.org

kontakt@poa-info.org

Ову традиционалну манифестацију организују Архиепископија београдско-карловачка и цркве Ружице и св. Петка, са старешином протојерејем-ставрофором др Радомиром Поповићем, а иждивенијем и трудом протојереја-ставрофора др Драгомира Санда, професорā Богословског факултета, а уз сарадњу братства при овим храмовима.

Овогодишње Духовске свечаности посвећене су великом јубилеју – 1700 година Миланског едикта.

Ово сабрање је у име Његове Светости поздравио и пренео његове свете благослове викарни Епископ хвостански Атанасије, док је академску беседу о духовним димензијама овог документа казивао Епископ нишки др Јован (Пурић).

Уследио је одабрани уметнички програм. Што је било и очекивати, као први међу хоровима бриљантно је певао композиције српских и руских композитора Црквени хор „Бранко“ из Ниша под изванредним руковођењем гђе Саре Цинцаревић. Учествовали су и драмски уметници Рада Ђуричин и Љубивоје Тадић, а посебан утисак је оставила и оперска дива Јасмина Трумбеташ Петровић уз клавирску пратњу Невене Живковић. Хор деце са посебним потребама из Новог Сада, тзв. инклузивни хор „Исон“ под управом Миодрага-Мише Близанца оставио је неодољив утисак на велико гледалиште у порти испред цркве Свете Петке.

Све похвале иду водитељки програма гђи Сањи Лубардић.

Програм Духовских свечаности доносимо на нашем сајту.

Извор: СПЦ

Тога дана биће свечано уношење копије чудотворне иконе Дотојно јест чији се оригинал чува у Саборном храму у Кареји - административном центру Свете Горе Атонске. Икона носи име по познатој црквеној химни посвећеној Матери Божјој, јер је, према предању, Арханђел Гаврило, ставши испред ове иконе, први пут отпевао ову песму која се данас свакодневно поје широм православне васељене, а сâм текст прстом записао у камену који се и данас чува у Цариграду. Копија ове иконе долази у српску престоницу са благословом Свештене Епистасије (Управе) Свете Горе, а добротом Балканско-светогорског друштва са седиштем у Софији.

У наставку свете Литургије одслужиће се први акатист испред ове чудотворне иконе Матере Божје.

Овиме позивамо православне вернике да својим молитвеним присуством и поклоњењем, пред овом чудотворном иконом одамо дужно поштовање Њој - Пресветој Матери Божјој - која нам је извор радости и утехе у свим животним околностима.

Информативна служба СПЦ

Неточно е и тоа дека свештениците на Православната Охридска Архиепископија се прикривале зад идентитетот на МПЦ. Ве уверуваме дека секогаш отворено настапуваме како свештенослужители на Православната Охридска Архиепископија и не чувствуваме потреба од некого да се криеме, а особено не зад идентитетот на МПЦ која, пак, за жал, сè уште во православниот свет и нема свој идентитет.

Би сакале да апелираме до граѓаните да не подлегнуваат на грубите инсинуации на некои свештеници од МПЦ коишто Православната Охридска Архиепископија ја претставуваат безмалку како терористичка организација од која треба луѓето да се плашат. Ние сме тука за духовните потреби на Православните верници без разлика на националната припадност, и не ни паѓа ни на крај памет насилно или со било каква измама да вршиме верски обреди кај верници што тоа не го сакаат од нас. Но ве уверуваме дека сè повеќе верници има што бараат токму ние да извршиме некој верски обред знаејќи го фактот дека ние сме Православната Црква во Р. Македонија којашто е призната од сите Помесни Православни Цркви во целиот свет. А најверојатно свештениците на МПЦ засегнати од губењето на тие луѓе како нивни верници, во јавноста излегуваат со груби квалификации и инсинуации. Уште еднаш повторуваме дека денеска свештеници од Православната Охридска Архиепископија на гробиштата во Штип немало, а утре, со Божја помош, ќе има и кој сака може да побара да се изврши помен на покојните.

Живееме во 21 век и нема да може некој како во комунистичко-тоталитаристичкото уредување да спречи секој еден верник да си ги остварува своите верски потреби онаму каде што сака. Тоа време е поминато иако сè уште има поддржувачи на таквата политика во нашава држава. А како илустрација за тоталитаристичкото убедување на некои уредници на медиуми во нашава држава чувствуваме потреба да го искажеме нашето длабоко незадоволство за крајно непрофесионалниот однос на еден од уредниците на информативната програма на „Канал 5” телевизија, на којашто беше и објавена оваа неточна, да не бидеме груби па да кажеме, лажна информација. Имено, сакајќи да ја демантира оваа вест, Епископот брегалнички и местобљустител битолски г. Марко, се јави во телевизијата „Канал 5” и откако се претстави и ја кажа причината за која се јавува, од страна на уредникот му беше кажано дека нема за што да разговараат и грубо му беше спуштена телефонската слушалка дури без елементарна култура и без да се претстави.

И ние според законот имаме право да вршиме верски обреди бидејќи тоа е загарантирано право на секој еден човек со меѓународни конвенции на коишто е потписник и Р. Македонија.

МПЦ не може и не смее со сила да ги принуди верниците да доаѓаат кај нив ако тие по своја волја сакаат своите верски потреби да ги остваруваат во Православната Охридска Архиепископија.

Наместо свештениците на МПЦ да се занимаваат со правење сплетки и збунување на народот подобро би било да се охрабрат и да го направат потребното за да пристапат во единство со сите Православни во светот.

Од канцеларијата на брегалничката Епископија

ПОА

Демент је везан за овај снимак

Вест на каналу 5

http://www.kanal5.com.mk/vesti_detail.asp?ID=10542

Корисници Црквене кухиње при Верском добротворном старатељству, чији је рад почетком прошле године благословио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј имали су 23. маја 2013. године, уочи празника Светих Ћирила и Методија, посебан оброк у кухињи. Његова Светост наш Патријарх г. Иринеј је у овим пасхалним данима поклонио два јагњета и прасе за празнични ручак Црквеној кухињи тако да су њени корисници и на тај начин осетили да нису заборављени и да у нашој Цркви неко мисли на њих. Волонтери у Црквеној кухињи за сиромашне су се потрудили да свечани ручак припреме и послуже на најбољи начин као што то бива за празник у споственој породици, код куће.

Извор: СПЦ

Главни сведок на овом рочишту био је представник расколничке МПЦ, Димитар Белчовски, који је излажући неистине, тендециозно сведочио са предодређеним циљем само да би наштетио неправедно оптуженим Архијерејима, монаштву и верницима свеправославно признате Цркве у Р. Македонији.

Ово рочиште као изасланик Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је у току, прати Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије.

Извор: ПОА