Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је првом концерту и својим благословом подржао овај скуп. Први хор који је наступио у петак увече био је Дечји црквени хор Бранко из Ниша. Овај хор је основан 1995. године као подмладак црквене певачке дружине Бранко. Редовно прати богослужења у Саборном храму у Нишу и активно учествује у културном животу града. Наступали су на многим фестивали попут Хорови међу фрескама у Београду, Међународне хорске свечаности у Нишу и фестивал Музички едикт, такође у Нишу. Гостовали су и у иностранству. Неколико пута у Грчкој, затим у Бугарској, Пољској, Италији, Белорусији и Аустрији.

Диригент хора је Јована Микић, која потиче из свештеничке породице. Роћена у Призрену где је стекла основно музичко образовање. Дириговала је дечјим црквеним хором у Ђаковици. У Пожаревцу је обновила хор Браничево и њиме дириговала од 1992. до 1995. По доласку у Ниш 1995. године оснива подмладак Црквено певачке дружине Бранко.

прошлог петка, Дечји хор ”Бранко” је Патријарху српком и београдској публици понудио веома садржајан репертоар. Између осталог публика је имала прилику да ужива у следећим композицијама: С нами Бог (С. Дергтјајев), Блажен муж (Напев Зосима пустиње), Стихира на 50. псалам (Руски напев), Хвалите имја Господње (Д. Аразуменив), Антифон (Ст. Мокрањац), Дни мои (Ирина Денисова), Анђели певају (Текст: Вл. Николај), итд.

Солисти ове вечери били су: Сара Новосел, Дамјана Микић, Марија Стајић, Павле Ранђеловић. Виолина: М. Ђурђевић, гитара: Мрко Радојковић, тарабука: Михаило Милановић.

Концерту у галерији присуствовали су многобројни гости, између осталог и протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина храма Светог Марка у Београду; протојереј-ставрофор Бранко Цинцаревић из Саборне цркве у Нишу; протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; јереј Марко Којић, парох храма Светог Димитрија у Новом Београду; протођакон Дамјан Божић из београдске Саборне цркве, који је био у пратњи Његове Светости, многобројни свештеници из Епархије нишке, као и проф. др Даница Петровић.

• Догађаји (концерти, изложбе)
  

Упоредо се давао духовном усавршавању и физичком раду, што рађа доброг монаха. Детиње се радовао сваком богослужењу, молитви и разговору са Господом, осећајући благодатну обавезу према свој браћи у Христу. Зато му се данас обраћамо да нас молитвено пред Њиме заступа, део је бриљантног казивања архијерејског заменика архимандрита Петра (Радуловића) на трибини у општинској сали на Вождовцу, 18. фебруара ове године, о сабеседнику светогорских пустињака, возљубљеном сину Светог Саве и вредном ученику Светог Јована Лествичника - старцу Никанору Хиландарцу, чија христолика љубав и данас, 24 године након претстављења Господу, прожима све људе и рађа нове генерације трудољубивих монаха.

Старац Никанор рођен је у Дивцима надомак Ваљева 1902. године, као Никола Савић, у скромној и благочестивој породици. У дечаштву суочен са ужасима Балканских ратова и Првим светским ратом, патио је због мржње и братоубилаштва. Дубоко је веровао у Бога и на његов дечачки ум снажно су утицала житија Светих Симеона и Саве. Са навршених 25 година, на Илиндан, одлази у тада бројно хиландарско братство (73 монаха) са Христом у срцу, крстом на рамену и молитвом на уснама. Монашку расу носио је пуне 63 године. Говорио је тихо и мало, а казивао много.

- Био је источник добра, пружао је утехе многима, а сам ју је налазио у Христу Господу. Тражио је душевни мир и нашао га у Хиландару. Тражио је науку и нашао је у Христовом Јеванђељу. Тражио је спасење и нашао га у Васкрсењу.Богомдану сврху овоземаљског живота нашао је у измирењу браће, дошавши у Аустралију да измири новодобне Стефане и Вукане у српској дијаспори. Уснуо је Господу на Недељу Православља 1990. године у манастиру Светог Саве у Илајну. По личној жељи, опојали су га српски свештеници и сахрањен је у крипти Храма Светог Алимпија у оквиру манастирског комплекса. Великог христољупца и човекољупца жалио је цео род српски, али и бројни Руси, Грци, Румуни, Бугари... Прота Марјан Кнежевић спевао је стихове у његову славу. Мноштво боготражитеља и уневољених свакодневно походи манастир Илајн и добија исцељења од најтежих болести. Старац Никанор заслужио је место у Диптиху Светих - рекао је архимандрит Петар.

Старац Никанор обнављао је и крепио веру у срцима своје духовне деце, али и градио и обнављао бројне светиње: храм у родним Дивцима, конак у Какову, стари конак у Хиландару, метох царске Лавре у Сланцима... Стипендирао је богослове, обнављао библиотеке и друга душекорисна здања. Манастиру Светог Саве у Илајну, приликом освећења 1971. године, слао је копију чувене хиландарске Тројеручице и бројне благослове. Промислом Господњим, старац Никанор у њему данас почива и чини га магнетом за све православне душе света. За време столовања у Епархији аутралијско-новозеландској, данашњи Епископ ваљевски г. Милутин обновио је надгробну плочу, на којој је уклесано „блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. Архимандрит Петар управо у Илајну сусрео се са личношћу великог духовника, рођеног у ваљевском крају. Старац Никанор био је образ светогорског српског монаха, закључује отац Петар, промислом Божјим на службу доведен у завичај славног хиландарског подвижника.

Извор: Епархија ваљевска

• Архиепископија београдско-карловачка
  

У наставку је одслужен парастос упокојеним блаженопочившим патријарсима, митрополитима, задужбинарима, великим добротворима, бившим службеницима и радницима Патријаршије и Архиепископије.

Богослужењу су присуствовали службеници, као и извесан број благочестивих верника.

• Вести
  

Истог дана, Патријарх српски г. Иринеј је примио и г. Вељка Ковачевића, српског амбасадора у Белорусији.

извор

Након прочитаног јеванђелског одељка Владика је вернима, који су испунили храм, беседио о Светом мученику Трифуну као о ономе који је примао туђе невоље и страхове, па га је Господ наградио да исцељује немоћи као што је Он сам то чинио за време свог боравка међу нама.

По учињеном опходу око храма преломио славски колач храма и других свечара који славе овог дивног Божјег угодника. Свештенство храма је са својим верним народом уприличило трпезу љубави за све верне овога краја.

Саслуживало је више свештеника и ђакона. Појао је хор овога храма. На крају литургије, епископ Андреј је беседио. После Литургије, као што се сваке године чини на Сретење у цркви Ружици, епископ Андреј је служио парастос српским војсковођама и војницима који су у ратовима од 1804. до 1815. године дали своје животе за веру православну и Отаџбину.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Саслуживало је више свештеника и ђакона, а појао је хор овог светог храма. Беседу Његове Светости можете чути на Радију Слово љубве. После Литургије, Патријарх је посетио Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, где је са директором проф. др Бошком Ђукановићем преломио славски колач у присуству председника Републике Српске г. Молорада Додика и многобројних гостију. Овом приликом Патријарх је посетио и своју сестру која се лечи у овој установи.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

На крају Литургије епископ Андреј ј епреломио славски колач еснафу београдских металаца чија су слава од давнина Света Три Јерарха. Домаћин славе био је металац Срећко Ковачевић. Иако је био радни дан на Литургији је било много верника, а многи су се причестили.

Епископ Андреј беседио је три пута. Пре причешћа беседо је о светитељима који су слављени: Светом Василију Великом, Светог Григорију Богослову и Светом Јовану Златоусту, а после ломљења славског колача обратио се металцима и похвалио њихову побожност и чување традиције. На крају Литургије Владика је поделио са присутним верницима радост што је Хор Радио телевизије Србије појао на Литургији прослављао Бога.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Након прочитаног јеванђелског зачала Владика је беседио о светитељима које данас празнујемо. „У свету који се осипа као песак, Црква је Божја кроз своје Јерархе које данас славимо, сведок томе да постоји поредак света, да постоји благодатни мир и поредак који влада у њој“, рекао је Владика Јован.

Након свете Литургије братство храма са својим парохијанима угостило је владику Јована на трпези љубави током које се водио разговор о животу ове црквене заједнице

• прилог Радија Слово љубве
  

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Ова донација је обезбеђена трудом Производног завода Архиепископије београдско-карловачке и овом приликом се најсрдачније за хваљујемо г. Дејану Накићу.

У Црквеној народној кухињи обедује радним данима од 350 до 400 корисника а када се дода и новоотворени пункт у цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу, не забораваљајући и пунктове на Карабурми, Бежанији и Жаркову, број корисника се пења на преко 1100 потребитих.

И овим путем им се искрено захваљујемо, у име свих презрених и сиромашних људи и деце до којих је њихова помоћ у храни стигла и желимо им да истрају на путу промене друштвене свести о значају узајамне помоћи и бриге и да узрастајући у пословном смислу и на даље узрастају и у духовном смислу.

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Наше дружење је почело химном Светом Сави коју смо на њихов предлог сви заједно отпевали у трпезарији где су се окупили покретљивији корисници стационара. Обишли смо и наше најстарије суграђане који се налазе на првом и другом спрату од којих су неки везани за постељу или су због промена које доносе позне године под посебном медицинском негом. Свако од њих се на свој начин обрадовао нашем доласку. Захваљивали су се што смо дошли и благосиљали нас. Наш стари познаник је донео да покаже заједничку слику из једне наше посете коју је урамио. Песникиња Дома, Љиљана Живановић, је показале стручак босиљка који брижљиво чува. Босиљак је добила приликом посете Милосрдне секције на Крстовдан о чему је спевала и песму „Босиљак у руци”. Све нам то говори да разговор, разумевање и пажња који прате наше сусрете и представљају обострану радост, могу да оставе дубљи траг ако управо они неком највише недостају.

За пријатну атмосферу сусрета у многоме је заслужно особље Дома које се увек постара да се остваре ови контакти и да њима буде обухваћено што више корисника. По нашим најстаријим суграђанима се најбоље види да се у Дому о њима брине на прави начин професионално али и са људском топлином. Мада дужина боравка у Дому зависи од опшег здравственог стања корисника, према подацима које су нам изнели наши домаћини. корисници Дома дочекају лепе године што показује да је здравствена и укупна брига на високом нивоу.

Знамо да је Свети Сава водио и налагао да се води посебна брига о потребитима и немоћнима. То се односи и на старе особе које се морају поштовати: „Пред лицем седог устани и поштуј лице старца.” Можемо рећи да је посета чланова Милосрдне секције ВДС-а Дому за старе у Диљској уочи Светог Саве један вид поштовања старих особа и израз хришћанке љубави према њима. Можда и део одговора на нечујни вапај неке душе који и свако од нас једног дана може упутити Господу „Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити” (Пс 70, 9).

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Овом приликом гђа Ђокић је патријарху Иринеју уручила пригодан поклон у име професора и ученика школе – икону у камену на којој је приказана Лазарева субота, рад Стефана Недељковића, као и калиграфски рад ученице Ане Штимац.

Школа примењених уметности у Шапцу је основана 1993. године под називом Школа за уметничке занате (назив је промењен 2012. године), мада се у јавности одомаћио назив Уметничка школа по којем је препознатљива. Представља збир креативних радионица, прави мали факултет примењених уметности у којој ученици детаљно упознају техничку, естетску и духовну страну уметничких заната а утемељена је на принципима образовног система уметничке гимназије. Школовање траје четири године, сваке године Школа прима 84 ученика, који чине четири нова одељења. Школу тренутно похађа 350 редовних и 80 ванредних ученика. Наставу изводи 53 професора, стручна сарадника и сарадника у настави. Ова образовна установа је јединственог карактера у нашој земљи како по броју образовних профила тако и по томе што је једина која негује неке од уметничких заната и на тај начин доприноси очувању традиције и духовности. По завршетку школовања ученици ове Школе се често опредељују за отварање самосталних занатских радњи.

Опредељење ученика за образовне профиле јувелир уметничких предмета, дрворезбар, гравер уметничких предмета и стилски кројач представља посебну погодност за ту врсту делатности. Најбољи увид у уметнички рад Школе можете имати на годишњим изложбама, које се организују на крају школске године у јуну у више галерија у граду, а ученички радови са одређеном тематиком излажу се сваког месеца у галерији Школе. Више детаља о овој значајној образовној установи у Србији можете пронаћи путем интернет адресе: http://www.spu.edu.rs.

• прилог Радија Слово љубве
  

СПЦ

У храму у Алтини Патријарху српском су саслуживали свештеници Архиепископије београдско-карловачке и Епархије канадске у присуству многобројног верног народа. Служби Божјој присуствовали су и потпреседник општине Земун г. Дамир Ковачевић и ктитор цркве г. Здравко Рајачић. После причешћа деце и народа и ломљења славског колача, овогодишњи домаћини славе, свештеници ове цркве, уприличили су послужење и трпезу љубави за све присутне. Беседу патријарха Иринеја изговорену овом приликом можете преслушати на интернет-презентацији Радија Слово љубве.

СПЦ

Преосвећеном Епископу Јовану саслуживало је братство храма: протојереј Миленко Каран, старешина храма, јереј Зоран Радојевић и ђакон Борислав Петрић. Током Свете Литургије причестио се велики број верника, а Преосвећени Јован је произнео пригодну проповед честитавши свим матерама и женама уопште диван хришћански и породични празник, који Православна Црква увек обележава на две недеље пред Рождество Христово – Божић.

СПЦ