Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у недељу 23. фебруара 2014. године посетили дечије одељење Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију у Сокобањској. Посета је почела молитвено, учешћем на светој Литургији у болничкој капели Светог Луке. Затим су са протојерејем-ставрофором Ђуром Шушом, духовником Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”, чланови Милосрдне секције посетили децу у Специјалној болници и поделили банане, чоколадне бананице и црквену штампу.

Служба Божја у малој, врло лепо живописаној, капели је протекла у „једном даху”. Верни народ окупљен у великом броју је славословио Господа активно учествујући у молитви. Прота Ђуро се посебно помолио „За ово лечилиште, за оне који се лече и оне који их лече”. „Реч Господња о Страшном суду из Јеванђеља које смо данас чули”, рекао је прота Ђуро „све нас опомиње и позива да не спавамо, да будемо будни јер нећемо имати изговор кад станемо пред Лице Божије за то како смо живели и шта смо радили.

Сви знамо да се налазимо на почетку Великог Часног поста. Требало би да покушамо да созерцавамо унутар себе, да сагледамо наш живот, увидимо своје грехе и да се покајемо. И још више да опростимо. Да имамо мир са Богом, мир са нашим ближњима у породици, на послу и на сваком месту. А то је немогуће без благодати Божије. На молебану пред почетак поста помолићемо се да нам Господ да снаге, смирења и љубави да све дане поста издржимо и да не клонемо” рекао је између осталог прота Ђуро.

Прота ће у току Часног поста осим богослужења недељом и празником, сваке среде служити Литургију пређеосвећених дарова што ће много значити болесницима у овом болничком комлексу. Он исповеда и причешћује посебно болеснике пред операцију. Кад је неком потребно увек је ту. Рекао је да се број причасника међу децом стално повећава. И данас су се на светој Литургији причестила деца с одељења. Малишани имају врло срдачан однос са протом Ђуром који их редовно посећује једном недељно.

Један број деце нас познаје а за неке је ово први сусрет. Свако од нас успоставља контакт на свој начин са стрпљењем и љубављу у зависности од могућности детета. И сличица на мобилном телефону може да привуче пажњу и заинтересује дете тако да се „отвори” и стиском руке потврдно одговори на питање и покаже шта жели. Најважније је да се постигне међусобно разумевање и да се на лицу детета појави осмех. Тамо где је могућ разговор деца воле да причају, да се шале, да запиткују и да покажу шта знају. На питање који предмет највише воли, један дечак, који је седео у инвалидским колицима, је рекао да је то веронаука и да би желео да буде како је рекао поп. Желео је да изрецитује једну песму. С дечјом искреношћу и ведрином говорио је ове стихове као молитву:

Видело се да је ова песма из „Духовне лире” Светог Владике Николаја дечаку блиска и да му много значи. Чисто дечије срце чује Глас Божији много боље од нас који Тај Глас често не чујемо оптерећени бригама овога света и својим гресима. Спасоносне Јеванђељске поруке у недељама које нас припремају за почетак Великог Часног поста нас позивају на покајање и подвиг. Само тако уз Божију помоћ можемо очистити наша срца као што од нас тражи Господ говорећи: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца нећете ући у Царство небеско.”(Мт. 18, 3).

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Пакетићи су уручени током сусрета који је био организован 19. фебруара у просторијама Верског добротворног старатељства у Београду. Пакетићи су, као и прошле године, добили малишани који одрастају у вишечланим породицама лошег материјалног стања. Поред деце, која су с великим узбуђењем и радошћу примили поклоне, искрену захвалност исказали су и њихови родитељи.

Представници Верског добротвоног старатељства упознали су представнике Народне банке са потребом даљег ширења капацитета Црквено-народне кухиње због убрзаног раста броја корисника, који се од новембра повећао са 700 на више од 1000 корисника.

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Пријему је прусуствовала и гђа Нафсика Крусти, амбасадор Кипра у Србији.

извор

Пријему су присуствовали г. Александар Аксентић, власник Пољопривредног добра „Агрос АД Опово“, г. Гојко Ђошић, генерални директор Компаније „Фриком“, и секретар Верског добротворног старатељства јереј Владимир Марковић. Великим донацијама у поврћу „Агрос “ и „Фриком“ су у значајној мери помогли несметано функционисање Црквене народне кухиње.

У ово тешко време материјалне кризе број корисника Црквене народне кухиње се сваким даном повећава, и потребан је све већи труд и ангажовање наше Цркве на овом пољу. У Црквеној народној кухињи радним данима обедује од 350 до 400 корисника, а када се додају пунктови у цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу, на Карабурми, Бежанији и Жаркову, број корисника се пења на око 1.100 па и више. Ту количину хране је потребно припремити свакога дана, зато посебно истичемо значај волонтера: куварица и конобара, без чије помоћи не би било могуће припремити толико оброка.

Поред хране Верско добротворно старатељство пружа свим корисницима Црквене народне кухиње и помоћ у лековима, здравствену заштиту, просветне услуге и духовну помоћ.

Донатори су у знак захвалности од Његове Светости добили копију иконе Богородице Млекопитатељице, која представља духовну потпору и заштиту свима који су укључени у рад Црквене народне кухиње. Запослени и волонтери који стављају на располагање свој рад и труд, то врло добро знају и свакодневно се уверавују у чудесну заштиту и благослов Пресвете Богородице. Велика је ствар да човек који има добра подели и са онима који немају. Такав човек постаје канал љубави Божје, сарадник Божји, и када се такви људи препознају, онда се и истичу као пример другима.

Патријарх је пожелео донаторима и њиховим породицама благослов и покровитељство Пресвете Богородице Млекопитатељице истакавши као светли пример њихово хришћанско милосрђе и љубави према Мајци Цркви и свима онима који свакодневно у Верском добротворном старатељству добијају неопходну помоћ.

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка
  
• Званичне посете
  

Српском патријарху саслуживали су протојереј-ставрофор Петар Лукић, јереј Славиша Поповић и протођакон Дамјан Божић. За певницом су певали свештеници Саборне цркве и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Након свете Литургије служен је помен ктиторима, приложницима, оснивачима, добротворима, свештено-служитељима и парохијанима Саборне цркве у Београду. Пригидном беседом Патријарх се обратио многобројним Београђанима.

Заупокојеној литургији присуствовали су умировљени Епископ средњоевропски г. Константин и Епископ ремезијански г. Андреј, викар Патријарха српског.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је првом концерту и својим благословом подржао овај скуп. Први хор који је наступио у петак увече био је Дечји црквени хор Бранко из Ниша. Овај хор је основан 1995. године као подмладак црквене певачке дружине Бранко. Редовно прати богослужења у Саборном храму у Нишу и активно учествује у културном животу града. Наступали су на многим фестивали попут Хорови међу фрескама у Београду, Међународне хорске свечаности у Нишу и фестивал Музички едикт, такође у Нишу. Гостовали су и у иностранству. Неколико пута у Грчкој, затим у Бугарској, Пољској, Италији, Белорусији и Аустрији.

Диригент хора је Јована Микић, која потиче из свештеничке породице. Роћена у Призрену где је стекла основно музичко образовање. Дириговала је дечјим црквеним хором у Ђаковици. У Пожаревцу је обновила хор Браничево и њиме дириговала од 1992. до 1995. По доласку у Ниш 1995. године оснива подмладак Црквено певачке дружине Бранко.

прошлог петка, Дечји хор ”Бранко” је Патријарху српком и београдској публици понудио веома садржајан репертоар. Између осталог публика је имала прилику да ужива у следећим композицијама: С нами Бог (С. Дергтјајев), Блажен муж (Напев Зосима пустиње), Стихира на 50. псалам (Руски напев), Хвалите имја Господње (Д. Аразуменив), Антифон (Ст. Мокрањац), Дни мои (Ирина Денисова), Анђели певају (Текст: Вл. Николај), итд.

Солисти ове вечери били су: Сара Новосел, Дамјана Микић, Марија Стајић, Павле Ранђеловић. Виолина: М. Ђурђевић, гитара: Мрко Радојковић, тарабука: Михаило Милановић.

Концерту у галерији присуствовали су многобројни гости, између осталог и протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина храма Светог Марка у Београду; протојереј-ставрофор Бранко Цинцаревић из Саборне цркве у Нишу; протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; јереј Марко Којић, парох храма Светог Димитрија у Новом Београду; протођакон Дамјан Божић из београдске Саборне цркве, који је био у пратњи Његове Светости, многобројни свештеници из Епархије нишке, као и проф. др Даница Петровић.

• Догађаји (концерти, изложбе)
  

Упоредо се давао духовном усавршавању и физичком раду, што рађа доброг монаха. Детиње се радовао сваком богослужењу, молитви и разговору са Господом, осећајући благодатну обавезу према свој браћи у Христу. Зато му се данас обраћамо да нас молитвено пред Њиме заступа, део је бриљантног казивања архијерејског заменика архимандрита Петра (Радуловића) на трибини у општинској сали на Вождовцу, 18. фебруара ове године, о сабеседнику светогорских пустињака, возљубљеном сину Светог Саве и вредном ученику Светог Јована Лествичника - старцу Никанору Хиландарцу, чија христолика љубав и данас, 24 године након претстављења Господу, прожима све људе и рађа нове генерације трудољубивих монаха.

Старац Никанор рођен је у Дивцима надомак Ваљева 1902. године, као Никола Савић, у скромној и благочестивој породици. У дечаштву суочен са ужасима Балканских ратова и Првим светским ратом, патио је због мржње и братоубилаштва. Дубоко је веровао у Бога и на његов дечачки ум снажно су утицала житија Светих Симеона и Саве. Са навршених 25 година, на Илиндан, одлази у тада бројно хиландарско братство (73 монаха) са Христом у срцу, крстом на рамену и молитвом на уснама. Монашку расу носио је пуне 63 године. Говорио је тихо и мало, а казивао много.

- Био је источник добра, пружао је утехе многима, а сам ју је налазио у Христу Господу. Тражио је душевни мир и нашао га у Хиландару. Тражио је науку и нашао је у Христовом Јеванђељу. Тражио је спасење и нашао га у Васкрсењу.Богомдану сврху овоземаљског живота нашао је у измирењу браће, дошавши у Аустралију да измири новодобне Стефане и Вукане у српској дијаспори. Уснуо је Господу на Недељу Православља 1990. године у манастиру Светог Саве у Илајну. По личној жељи, опојали су га српски свештеници и сахрањен је у крипти Храма Светог Алимпија у оквиру манастирског комплекса. Великог христољупца и човекољупца жалио је цео род српски, али и бројни Руси, Грци, Румуни, Бугари... Прота Марјан Кнежевић спевао је стихове у његову славу. Мноштво боготражитеља и уневољених свакодневно походи манастир Илајн и добија исцељења од најтежих болести. Старац Никанор заслужио је место у Диптиху Светих - рекао је архимандрит Петар.

Старац Никанор обнављао је и крепио веру у срцима своје духовне деце, али и градио и обнављао бројне светиње: храм у родним Дивцима, конак у Какову, стари конак у Хиландару, метох царске Лавре у Сланцима... Стипендирао је богослове, обнављао библиотеке и друга душекорисна здања. Манастиру Светог Саве у Илајну, приликом освећења 1971. године, слао је копију чувене хиландарске Тројеручице и бројне благослове. Промислом Господњим, старац Никанор у њему данас почива и чини га магнетом за све православне душе света. За време столовања у Епархији аутралијско-новозеландској, данашњи Епископ ваљевски г. Милутин обновио је надгробну плочу, на којој је уклесано „блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. Архимандрит Петар управо у Илајну сусрео се са личношћу великог духовника, рођеног у ваљевском крају. Старац Никанор био је образ светогорског српског монаха, закључује отац Петар, промислом Божјим на службу доведен у завичај славног хиландарског подвижника.

Извор: Епархија ваљевска

• Архиепископија београдско-карловачка
  

У наставку је одслужен парастос упокојеним блаженопочившим патријарсима, митрополитима, задужбинарима, великим добротворима, бившим службеницима и радницима Патријаршије и Архиепископије.

Богослужењу су присуствовали службеници, као и извесан број благочестивих верника.

• Вести
  

Истог дана, Патријарх српски г. Иринеј је примио и г. Вељка Ковачевића, српског амбасадора у Белорусији.

извор

Након прочитаног јеванђелског одељка Владика је вернима, који су испунили храм, беседио о Светом мученику Трифуну као о ономе који је примао туђе невоље и страхове, па га је Господ наградио да исцељује немоћи као што је Он сам то чинио за време свог боравка међу нама.

По учињеном опходу око храма преломио славски колач храма и других свечара који славе овог дивног Божјег угодника. Свештенство храма је са својим верним народом уприличило трпезу љубави за све верне овога краја.

Саслуживало је више свештеника и ђакона. Појао је хор овога храма. На крају литургије, епископ Андреј је беседио. После Литургије, као што се сваке године чини на Сретење у цркви Ружици, епископ Андреј је служио парастос српским војсковођама и војницима који су у ратовима од 1804. до 1815. године дали своје животе за веру православну и Отаџбину.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Саслуживало је више свештеника и ђакона, а појао је хор овог светог храма. Беседу Његове Светости можете чути на Радију Слово љубве. После Литургије, Патријарх је посетио Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, где је са директором проф. др Бошком Ђукановићем преломио славски колач у присуству председника Републике Српске г. Молорада Додика и многобројних гостију. Овом приликом Патријарх је посетио и своју сестру која се лечи у овој установи.

• Архиепископија београдско-карловачка