Мисионарско одељење АЕМ у уторак 19. маја у Дому омладине Београда организује нови дискусиони панел. Овога пута, на тему „Љубав после заљубљености – брак као подвиг и благослов“, говориће протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, проф. др Тамара Кликовац са Философског факултета Универзитета у Београду и дипл. психолог Владан Беара, психотерапеут, а домаћин вечери је презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења. Почетак је у 19 часова, улаз је слободан, добро дошли у Дом омладине.

Панел је организован са циљем да отвори простор за промишљен и одговоран разговор о једној од најважнијих тема савременог друштва.

У времену у којем се љубав често поистовећује са осећањем, овај дискусиони панел настоји да отвори простор за дубље разумевање брака као заједнице која превазилази пролазне емоције.

Полазећи од психолошких и духовних увида, разговор ће се бавити питањима криза, периода ћутања и удаљавања, али и могућношћу нових почетака и обнове односа. Посебан нагласак биће стављен на љубав као свесну и слободну одлуку, верност, стрпљење и спремност на жртву – као подвиг који, управо кроз искушења, постаје пут ка благослову и пуноћи заједнице.

Извор: Радио "Слово љубве"

Земунска гимназија позива на посебно духовно вече у уторак 19. маја 2026. године, када ће у свечаној сали ове школе од 18 часова, у оквиру подухвата "Хиландарски светионик", бити одржан програм под називом "Сава је моје име" којим ће бити обележена два велика јубилеја – 850 година од рођења и 835 година од бекства принца Растка Немањића на Свету Гору. Како се каже у најави овог лепо догађаја, Гимназија ће имати изразито велику част да дочека Архијереје СПЦ и високопреподобног архимандрита Методија, игумана хиландарског са делом братства Свете царске српске лавре. Најављен је и долазак директора, професора и ученика свих школа које активно сарађују са Светим манастиром Хиландаром у оквиру пројекта "Хиландарски светионик", а који их је све "на аутентичан начин сабрао и упознао са Хиландаром и једне са другима". Сви сте добро дошли, уторак 19. мај, Земунска гимназија, 18 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

У сарадњи са Културним центром Чукарица, Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке од маја месеца покреће нови трибински циклус под називом "Православље и психологија". У питању је догађај који ће се одржавати једном месечно у малој сали КЦ Чукарица и окупљати предаваче из света православног богословља и психологије, зарад дијалога на заједничке теме из датих области.

Трибине се покрећу у знак сећања на Старца Тадеја Витовничког (1914 – 2003), изузетног познаваоца људске душе, који је под сводовима зграде у којој се налази КЦ Чукарица својевремено одржао своје антологијско предавање у препуној сали биоскопа "Шумадија".

Модератор трибина ће бити психолог Виктор Вицановић, духовно чадо Старца Тадеја и стални стручни сарадник Мисионарског одељења АЕМ.

Датум, тема и учесници прве трибине у овом циклусу биће благовремено објављени на интернет-страници Мисионарског одељења АЕМ.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

У оквиру пројекта „Књига – повод за разговор“ Мисионарско одељење АЕМ организује разговор на тему "Наука између вере и атеизма", 11. маја 2026. године од 19 часова, у простору Књижаре-кафеа "Слово", у центру Београда, као будућем сталном месту дијалога о књизи у организацији Мисионарског одељења. У разговору учествују др Алексеј Тарасјев, научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитета у Београду и презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења.

Повод за овај разговор представљају књиге "Заблуда о Богу" и "Прерастање Бога", аутора Ричарда Докинса, британског еволуционог биолога, који је познати популиаризатор науке, али и промотер тзв. "новоатеистичког" покрета. Књиге су изазвале широку јавну и академску расправу о односу науке, религије и атеизма у савременом друштву, а тезе изнете у њима захтевају критички осврт, кажу из Мисионарског одељења.

Посебно се позивају сви заинтересовани припадници академске заједнице да учествују у отвореном и аргументованом разговору о једном од кључних питања нашег времена – односу између научног сазнања, вере и атеистичког погледа на свет.

Добро дошли, црквена књижара "Слово" налази се у улици Ђуре Јакшића број 4, понедељак 11. мај, 19 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

Београд, град посвећен Пресветој Богородици, припрема се за велики догађај: долазак Чудесног појаса Пресвете Богородице, уз делове Часног крста Господњег, највеће светиње васцелог хришћанског света, разлог је што ће овогодишњи 21. мај, када пада Спасовдан, слава Београда, остати забележен као један од најзначајнијих датума и догађаја у историји престоног града. У Београд ће Свети појас посебним летом донети игуман светогорског манастира Ватопеда г. Јефрем са братством, уочи градске славе, у среду 20. маја 2026. године. Дочек ове светиње, која верујућем народу доноси благодат какву наш престони Београд и наша Отаџбина нису вековима видели и доживели, биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17 часова, када ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служити празнично вечерње. Сутрадан, у порти Вазнесењског храма Његова Светост ће началствовати, уз саслужење отачаствених архијереја, светогорских монаха и нашег клира, на празничној светој Литургији. Чудесни појас Мајке Божје ће и претходне вечери и током Божанствене службе на празник Вазнесења Господњег бити доступан вернима за поклоњење.

Традиционална славска литија од Вазнесењског до Светосавског храма, коју ће предводити Мајка Божја посредством свог Чудесног појаса, јединог личног предмета који је остао по Њеном Успењу на небо, кренуће у 19 часова и благословити и освештати сабрани верни народ и престоничке улице и тргове. По доласку у Саборни храм православног српског народа на Врачару биће служен акатист Пресветој Богородици и Њеном Чудесном појасу, а Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије ће одржати беседу поводом овог историјског догађаја.

О детаљима везаним за боравак Чудесног појаса Пресвете  Богородице у српској престоници у наредним данима верни народ ће бити  благовремено обавештен.

***

Свето предање нас учи да  је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о  исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.

Извор: Информативна служба СПЦ

У недељу, 10. маја 2026. године, са почетком у 18 часова у цркви Светог великомученика Пантелејмона у Миријеву биће одржана 21. смотра духовног беседништва средњошколаца. Програм воде Константин Младеновић и Ања Вулетић, а програм ће украсити наступи Дечије драмске групе Радио Београда, под менторством Петра Станојловића и Српски византијски хор "Мојсије Петровић" са хоровођом Николом Попмихајловим, а уводно слово одржаће протојереј Владимир Замахајев.

Беседиће: Лав Милић, Војна гимназија, Београд: Победник; Сава Матић, Богословија Светог Јована Златоустог, Крагујевац: Беседа на Недељу православља; Петар Димитрић, Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад: Пост – казна или пут ка Христу; Марија Јанковић, Економска школа „Стана Милановић“, Шабац: Самарићани, где сте?; Уна Станић, Филолошка гимназија Београд: Кад будем...; Јана Чичарова, Гимназија ,,Филип Вишњић“, Бијељина: Смрт је смрћу побеђена; Василије Жагран, Богословија Светог Саве, Београд: Истинско ново; Дуња Голубовић, Економска школа „Стана Милановић“, Шабац: О доброти; Вук Кљајић, Богословија Светог Саве, Београд: Губитак; Елена Сергијевић, Правно-пословна школа, Београд;  Елементи; Јана Симоновић, Гимназија „Патријарх Павле“, Београд;  Покајање; Страхиња Лазић,  Филолошка гимназија, Београд: Вечност.

Извор: Информативна служба СПЦ

У заједничкој организацији Мисионарског одељења и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, у Основној школи "Ослободиоци Београда", у четвртак, 7. маја 2026. године, са почетком у 17 часова, биће одржано предавање у оквиру пројекта "Школа родитељства". На тему "Идеја – од водиље до култа" говориће г. Зоран Луковић, међународни стручњак за област праћења сектног и манипулативног деловања и координатор Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ.

У недељи сећања, којом се обележавају 3. и 4. мај - дани пред чијим је трагичним догађајима човечанство занемело - циљ нам је да отворимо разговор о изазовима који вребају вашу децу а наше ученике, као и да укажемо на далекосежне последице које је могуће предупредити узајамним поверењем и заједничком посвећеношћу њиховом одрастању.

Предавање је намењено родитељима, наставницима и свима који се баве васпитањем и образовањем деце, са циљем да осветли значај љубави као темељне вредности у развоју личности и изградњи здравих породичних односа.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Шеста београдска гимназија и ове године, од 8. до 15. маја, организује манифестацију "Дани патријарха Павла", у спомен на свог некадашњег ванредног ученика Гојка Стојчевића - потоњег Епископа рашко-призренског и великог Патријарха српског, који је знања у овој школи стицао од 1938. до 1942. године. Активности професора и ученика Гимназије почеће посетом манастиру Раковица 8. маја, а наставиће се 11. маја у свечаној сали школе када ће Душка Кисин, професор музичке културе, у сарадњи са одељењем III9, представити путопис о Светој Земљи.

Уследиће и наступ групе "Шести елемент" 12. маја у Свечаној сали школе, затим предавање свештеника др Александра Ђаковца на тему "Хришћанство и образовање" 14. маја у Конференцијској сали, као и завршни догађај - Свечана академија 15. маја у Свечаној сали школе.

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру пројекта "Молитва као лек" Мисионарске делатности при Храму Светог Саве, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, честицу светих моштију Нектарија егинског су у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" донели протојереј-ставрофор Димитрије Касапис и гђа Ивана Јелић. У овој болници где се свакодневно води тешка и упорна борба за очување људских живота, захваљујући срдачној добродошлици проф. др Владимира Ђукића, директора, асс. др Предрага Савића, заменика директора, главне сестре болнице, као и целокупне управе, омогућен је овај благословени сусрет светиње и оних којима је утеха најпотребнија.

Након молитве, отац Димитрије се окупљенима обратио надахнутом беседом, подсећајући да вера не уклања увек бол, али даје снагу да се он поднесе са надом и миром.

Велики број лекара, медицинских сестара, медицинског и осталог особља, заједно са болесницима, са побожношћу је приступио да целива свете мошти и прими благослов, уз молитвено присуство духовника ове установе, о. Александра Петровића. Обилазак је обухватио оба дела болнице, блок А и Б, а присуство мира, утехе и тихе радости било је готово опипљиво.

Био је ово дубоко дирљив сусрет, сусрет где су се сјединили труд медицине и снага молитве, подсећајући да човек истински оздравља онда када се, уз лечење тела, негује и исцељује душа.

Извор: Храм Светог Саве

Одсек за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке организује нови дискусиони панел, који ће бити одржан у уторак, 28. априла 2026. године, са почетком у 19 часова, у Дому омладине Београда. На тему „Да ли је морал лична ствар – однос личне савести и јавне етике“, говориће проф. др Александар Петровић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, затим проф. др Здравко Пено са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и проф. др Ненад Цекић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Домаћин вечери је презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ. Улаз је слободан, сви су добро дошли!

У времену наглашеног индивидуализма, питање морала све чешће се своди на лични избор и субјективни осећај исправности. Али да ли је морал заиста искључиво приватна ствар или постоји и заједнички етички темељ који обликује друштво?

На дискусионом панелу биће речи о односу личне савести и јавне етике, о границама слободе и одговорности, као и о изазовима које питање заједничких вредности поставља пред савремено плуралистичко друштво. Да ли је могуће говорити о општем моралном добру у свету различитих уверења и погледа на свет? И какву улогу у том разговору може имати Црква, као чувар традиције, али и као живи саговорник савременог човека?

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од 27. априла до 10. маја 2026. године, биће одржани сада већ традиционални Дани Богословије Светога Саве, најстарије средње школе у Београду. Поред редовних богослужења, најављена су и предавања еминентних српских стручњака на пољу уметности, књижевности и културе у просторијама Богословије. Прво предавање ће 27. априла у 19 часова одржати г. Ненад Гугл на тему "Светосавље - темељ просвете", док ће проф. др Дарко Танасковић 4. маја од 19 часова говорити на тему "Свети Сава - Путоказ за сва времена".

Од 29. априла до 10. маја, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару биће постављена и изложба о историјату београдске Богословије, аутора ђакона Будимира Кокотовића, док ће од 3. до 10. маја у просторијама школе бити постављена изложба калиграфских радова богословаца.

Уочи школске славе, 9. маја од 20 часова, присутни ће имати прилику да се на Свечаној академији упознају са животом, радом и делима најстарије средње школе града Београда, док ће на сам дан празника - Спаљивања моштију св. Саве , бити служена Света Архијерејска Литургија у величанственом Светосавском Храму на Врачару са почетком у 9 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, братство Храма Светог Саве на Врачару организује у недељу 26. априла 2026. године, у Парохијском дому ове светиње, предавање светски познатог грчког мултиинструменталисте, композитора и градитеља инструмената, Јаниса Пантазиса на тему "Музиком до Христа - од Санторинија до Храма св. Саве, музика као лек за душу и тело". Почетак предавања је у 18 часова и 30 минута, а више о овом уметнику сазнајте у наставку вести.

Јанис Пантазис (1978., Гревена, Грчка) данас суоснивач и сувласник Културног центра "Symposion" на чувеном грчком острву Санторини, одрастао је у породици музичара, што му је усадило доживотну страст према музици и културном изражавању. Најпре је завршио Конзерваторијум „Делидимос Лазарос“ у Солуну, на смеру музичка теорија и саксофон, апотом је студије наставио на Конзерваторијуму „Христос Папулакос“ у Лариси.

Каријеру је започео 2001. године, наступао је са разним групама и продубљивао своју љубав према народној музици, да би 2006. године, док је учио код пастира на Наксосу, открио "цабуну" - грчке гајде. Истраживао је локалне фестивале у Италији, унапређивао свој музички израз, а потом се преселио на Санторини да би оживео традицију инструмента "цабуна". Од 2011. године је члан одбора Пан-кикладског скупа народних дувачких инструмената, а већ наредне, 2012. године постаје суоснивач радионице "Ла Понта" у Акротирију, за израду "цабуне". Свој први албум објавио је 2013. године, када је и номинован за награду за Светско културно наслеђе "Националне географије". Пантазис је од 2018. године суоснивач и сувласник Културног центра "Symposion" на Санторинију који се бави неговањем грчке музике, уметности и митологије, а од 2020. године своју пажњу усмерава ка истраживању и развијању интерактивне музичке догађаје о грчкој митологији.

Компоновао је музику за филм „ Гладијатор II“ у режији Ридлија Скота (2025.), сарађивао са студиом "Universal Pictures" на предстојећем филму Кристофера Нолана „Одисеја“ (премијера у јулу ове године) као градитељ и надзорник специјализованих музичких инструмената. Развио је и прилагођене инструменте за познате уметнике попут Вангелиса и групе "Дед Кен Денс" ("Dead Can Dance").

Посебно се издваја његов ауторски пројекат "Флутопија" - бесплатан, иновативни стручни програм за глуве и наглуве особе, програм стручног оспособљавања за особе са инвалидитетом. Учесници уче да праве древне грчке музичке инструменте (сиринкс, плагиаулос, двоструки сиринкс) и биоразградиве СОС (Stainless Steel Straws) сламчице од трске, одрживог, брзо обновљивог материјала. Јединствена метода заснована на вибрацијама омогућава учесницима да штимују инструменте без обзира на ниво слуха. Готови производи се продају директно, а профит се враћа произвођачима. До краја овог пројекта, 2030. године, "Флутопија" има за циљ да постане глобална мрежа културне дипломатије, са грчким тренерима за особе са инвалидитетом који путују широм Европе, Африке и Азије како би делили одрживе занатске вештине и инклузивне праксе наслеђа. Програм је посвећен сећању на почившу Софију Џејн Какисис, сликарку на стаклу и познату хуманитарку која је и дала име целом пројекту.

Прошле године, Јанис Пантазис одржао је предавање на тему „Музика и митологија у медицинској уметности“ на Универзитету у Кембриџу, а био је и главни говорник на Конференцији о алхемији у Великој Британији на Универзитету Оксфорд, где је говорио о музици, митологији и лековитим уметностима. Такође, Јанис је наступао и водио радионице у Грчкој, Великој Британији, Француској, Турској и САД.

Извор животописа: Симпосион Санторини, обрада Редакција Радија "Слово љубве"

Извор: Радио "Слово љубве"

Једна од најлепших ученичких манифестација Смотра духовног беседништва средњошколаца, коју по 22. пут организује њен идејни творац протојереј Владимир Замахајев, биће одржана у четвртак, 23. априла 2026. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Ова дивна манифестација, која код младих људи негује и развија низ племенитих особина, почеће у 17 часова и 30 минута. "Добро дошли на слово добро", поручују организатори.

О овој смотри смо у више наврата разговарали са о. Владимиром, а препоручујемо да чујете једну од емисија "Реч пастира", посвећену управо овој важној манифестацији.

Извор: Радио "Слово љубве"

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ
 
ПОРФИРИЈЕ
православни Архиепископ пећки,  Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне  Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 
Реч Божја, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божје, из које се десницом Господњом у срца наша сеју семена вечнога живота, препуна је истина скривених у Богу. То нису апстрактне идеје него речи које се испуњавају у нашим животима. Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље (Откр. 6, 3 – 4), када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство (Мат. 24, 6 – 7 и Лук. 21, 9 – 10).

Ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдањâ и неизвесности у свету. Док небо парају трагови ракетâ смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања, из дубинâ празног Христовог гроба чује се глас анђела, сведока Васкрсења, који поручује женама мироносицама, а преко њих и свима нама, као и сваком људском бићу: „Не бојте се!” (Мат. 28, 5). Страх не одгони од нас само анђео него, пре и више од њега, Онај Који је укинуо страх од смрти, која јесте суштински разлог за сваки страх. Смрћу смрт победивши, Васкрсли Богочовек Христос нам се такође обраћа речима: „Не бојте се!” (Мат. 28, 10). Тако охрабрени, знамо да застрашујући догађаји наших дана нису последња реч историје него позив на будност и утврђење у Богу.

Шта нам говоре данашњи знаци времена? Иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч, у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем. Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и гресима против љубави Божје. Ти гробови, упркос Васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сâм живот као бесцен-дар љубави Божје.

Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских (ср. Откр. 18, 3), — финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, — док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди — она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи.

Свет у коме живимо све је нестабилнији, а човек све уплашенији. Системи вредности се организовано и присилно мењају, притом у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе. Сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла.

Зашто се у том свеопштем мраку не препознаје и не види Васкрсли Господ? Одговор на то питање већ је дат у самом Јеванђељу. Васкрслог Богочовека Христа нису одмах могли да препознају ни Његови ученици и непосредни следбеници. Марија Магдалина Га је видела крај празнога Гроба, не знајући да је то Господ Исус Христос (Јов. 20, 14). Препознала Га је пошто јој се обратио именом: „Марија!” (Јов. 20, 16). Исто тако, апостоли Лука и Клеопа нису препознали Господа (Лук. 24, 16) на путу у Емаус него „при ломљењу хлеба” (Лук. 24, 35), када их је Господ причестио.

Васкрслога Господа нису препознали ни апостоли док је са обале Тиверијадског мора посматрао њихов безуспешни риболов (Јов. 21, 4). Препознали су Га тек пошто су, послушавши Његову заповест, бацили мрежу са десне стране лађе и ухватили много риба (Јов. 21, 6 – 7). Препознали су га у чуду као духовном простору у коме се сусрећу и целивају сила Божја и вера људска.

Нису Га апостоли препознали ни у недељним сабрањима иза затворених врата: једном су, уплашени, помислили да виде духа (Лук. 24, 37), а други пут су на основу ранâ од клинова и копља поверовали у стварност Васкрсења и Његово присуство (Јов. 20, 27). Васкрсли Богочовек Христос налазио се међу њима, али они нису били у стању да Га одмах препознају на општељудске начине, до тада њима познате. Тајна непрепознавања није остала само догађај из далеке прошлости, везан за прве дане по Васкрсењу Спасовом; она је стварност која траје до данашњег дана.

Да бисмо видели и препознали Васкрслога Господа, није довољан обичан људски вид. Неопходно је ново, духовно сагледавање — дар одозго, светодуховско искуство. Другим речима, неопходно је да уђемо у однос са Њим да би нам Он даровао познање Самога Себе. Тако је Својим ученицима Луки и Клеопи Господ, на крају, отворио очи и даровао им духовни вид да би Га познали (Лук. 24, 31), а апостолима сабраним иза затворених врата отворио ум да би разумели пророштва Светог Писма (Лук. 24, 45) и оно што се са Господом имало збити.

То што Васкрсли Христос није био одмах препознат не значи да се Он скривао од људи него да је поштовао њихову слободу. На тај начин је поново показао и потврдио оно што је човеку од почетка даровано: слобода да се определи за Бога и да Му из те слободе верује и служи. Христос није људском роду наметнуо истину Васкрсења него ју је положио у простор вере. Шта би било да се Васкрсли јавио Пилату, стао пред Синедрион или се појавио на јерусалимским трговима? Тада би благовест о Васкрсењу постала демонстрација силе и моћи, а сама истина била би, на известан начин, наметнута. Уместо тога, Господ се јавља онима који Га љубе и тиме утемељује нове начине препознавања и прихватања истинског живота.

Који су то начини и како савремени човек може да доживи ту стварност? Савремени човек ту стварност доживљава пре свега као лични сусрет са Богом, у којем га Васкрсли ословљава именом, као што се открио Марији Магдалини. Без личног молитвеног и подвижничког односа није могуће ни упознати ни препознати Бога. Доживљава је затим као општење, заједничарење, у евхаристијском сабрању, причешћујући се телом и крвљу Христовом на светој Литургији. Човек, попут Луке и Клеопе, из самих руку Христових — кроз руке свештенослужитеља — прима Хлеб који силази са неба и дарује живот свету. И најзад, доживљава је као послушање речи Божјој и као искуство чуда, попут апостолâ који су на Тиверијадском мору појмили да је све у Васкрслом Богочовеку чудесно и спасоносно.

Чуда нису само необични догађаји нити само велики Божји захвати у историји. Раздвајање Црвеног мора јесте било чудо. Али је чудо и кад опростимо и прекинемо круг мржње. То није тек морални захтев нити апстрактно начело. То је пројава Васкрсења и учествовање у његовој сили и слави. Освета је распеће без васкрсења, а непраштање и мржња су смрт и заувек запечаћени гроб. Зато Васкрсење није само догађај који припада прошлости него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, када не узвраћамо ударцем на ударац и кад у непријатељу препознајемо брата. Тада бирамо живот уместо смрти. Тада се камен помера и са нашег унутрашњег гроба.

Препознајемо Господа и у сваком људском страдању, којег, нажалост, има напретек, као и у сваком сиромашном, одбаченом и презреном, сусрећући Га у њима кроз делатну љубав. Јер, Васкрсли Господ Исус Христос је рекао: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мат. 25, 40). Управо се у томе показује да вера у Васкрсење није само унутрашње уверење него сила која обликује наш однос према ближњима, према сваком човеку као икони Божјој.

Данас се, с посебном пажњом и бригом, молимо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, вековном историјском изворишту и духовном средишту српског народа, непосредно делећи с њима сва искушења и изазове с којима се непрекидно суочавају и крепећи их да истрају у свом сведочењу и да остану верни својој Цркви, вери и себи самима. Истовремено, подсећамо све и сваког међу нама да није довољно волети Косово и Метохију, само на речима. Та се љубав мора преточити у дела, у конкретну бригу о ближњима, у братољубива дела милосрђа, у старање о деци и о свима којима је помоћ неопходна. Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и из Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба Старе Србије, нема бољег живота ни за кога од нас. Сви смо ми један народ и једно Тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али и истом надом и истим прослављењем.

Из такве вере и таквог заједништва, драга децо духовна, уђимо у радост Васкрсења и рецимо: „Васкрсење Христово видевши, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме”, и са Светим апостолом Павлом ускликнимо: „Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?” (IКор. 15, 55). Утешени силом и благодаћу овог великог и свечаног Празника над празницима, Пасхе нове и свештене, Пасхе велике и непорочне, Пасхе тајанствене, Пасхе која нам је отворила двери рајске, загрлимо једни друге и рецимо и онима који нас мрзе: Браћо! На крају, који је и почетак, сложно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.

Све вас поздрављамо свепобедним и сверадосним поздравом:
 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
 
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2026. године.