Прота Жарко је рођен 08. марта 1952. у селу Сурјан код Мркоњић Града. После завршене Београдске богословијеСветога Саве 1973. г. ступио је у брак са Миленом, рођеном Кудра, из села Густовара код Мркоњић Града са којом је изродио четири сина који су пошли његовим стопама и примером служења Светој Цркви, и то: ђакона Славка; докторанде теологије Јована и Павла; и најмлађег Саву, свршеног ученика Шесте београдске гимназије.

Рукоположен је 7. октобра 1973. г. и постављен за парохијског ђакона у Задру од стране Епископа далматинског Стефана, а две године касније рукоположен је у чин презвитера и постављен је за другог задарског пароха, где је био са службом све до августа 1991. г. када је због тадашњих политичких прилика у Хрватској морао да избегне са својом породицом у Београд. По доласку у Београд, 5. септембра 1991. г. постављен је за седмог пароха при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду, где се налазио са парохијском службом све до последњега часа. Његов вишедеценијски пастирски рад како у Задру, тако и у Београду, оставио је дубоког трага међу његовим парохијанима и свим вернима који су га познавали. Због тога је вест о његовом прераном упокојењу све ожалостила.

Заупокојена Литургија с почетком у 9 часова служиће се у уторак 24. јуна 2014. г. у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду, а у наставку и свештеничко опело. Сахрана почившег проте Жарка обавиће се потом на београдском гробљу Лешће.

протођакон Стевица Рапајић

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Светој Литургији присуствовали су начелник ВМА са лекарима и особљем, као и велики број верујућег народа пристиглог из различитих делова Србије и Београда, као и они који се лече у овој установи.

Са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, на дан његове крсне славе, 11. априла 2009. године, на Лазареву Суботу, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је служио прву Литургију у новоустановљеном параклису при Војномедицинској академији у Београду. Параклис је посвећен великом јерарху Руске Православне Цркве, Светом Луки Архиепископу симферопољском и кримском, професору Универзитета и лекару, који је канонизован крајем прошлог века као исповедник вере. Икону са честицом његових целебних моштију даривао је Патријарх московски и све Русије г. Кирил и њу је у име Свјатјешег Патријарха параклису предао Епископ моравички г. Антоније на дан прве славе Параклиса, 11. јуна 2009. године.

Од Лазареве Суботе 2009. године, два свештеника, духовника, редовно служе литургију сваке суботе, недеље и празником, и обилазе пацијенте и медицинско особље у склопу болнице, крштавајући, исповедајући и причешћујући.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Треће вече Духовских свечаности у порти цркве Ружице и капеле Свете Петке сабрало је благочестив народ, који је дочекао Његову Светост Патријарха српског Иринеја у пратњи новоизабраног Епископа аустријско-швајцарског Андреја.

У подножју древног града Калемегдана, где се две реке укрштају и где се преплићу речи из различитих делова васељене, Десете духовскее свечаности права су духовна радост која превазилази оквире једног града, културне, духовне, историјске оквире једног народа. Испреплетени су дивни моменти, уплели су се у коло: молитва, песма, игра, слово, говор, реч, мудрост...

Поздравно слово упућено Свјатјејшем Патријарху Иринеју, братији свештеницима и верном народу произнео је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Богословског факултета и ангажовани организатор овог посебног духовног и културног сабрања. Подсетио је на историјски значај овог светог места и на мученике, страдалнике за Христа, београдске мученике Ђакона Авакума и Игумана Пајсија:

„Благочестив је народ који успео да умрежи два начина живота: духовни и национални. Ово место где се Сава улива у Дунав, сведочи многе догађаје из хришћанске историје: оно је сведочанство првих заједница и епископија у рано хришћанско доба, а у време српске историје овде је Стефан Лазаревић пренео престоницу управо док су мошти свете Петке ту почивале...

На овом месту је изречена пресуда великим мученицима и светитељима, Ђакону Авакуму и Игуману Пајсију. Овде се одвијао онај тужни дијалог између Ђакона Авакума и његове мајке која га је, по наговору Турака, приволевала да пређе у ислам, а он јој узвратио: Мајко моја, на млеку ти хвала, али не хвала на твоме савету, и изговорио је сјајне речи: Срб је Христов, радује се смрти; нема лепше вере од хришћанске! Са овог места поведен је до данашњег Народног позоришта и ту био набијен на колац...

На овом месту, или у непосредној близини, одржан је чувени говор мајора Гавриловића са позивом да се брани част, народна и национална, упућеним цвету српске омладине тог времена, својим саборцима, да изгину бранећи Краља, Београд, Србију и Отечество.

У сусрет великом празнику Духова протојереј др Сандо је истакао: „Тројичиндан је један од прагова наше Цркве и са правом: тада су Апостоли упућени на свет да проповедају речи Јеванђеља, па се тај догађај сматра рођенданом Цркве. Али Духови подразумевају и шире: живот природе, живот словесних бића, живот свих људи у свим временима. Једна црквена песма истиче: Дух Свети је творац свакога дара; Он даје пророштва, усавршава свештенике, поучава неуке у мудрости, рибаре претвара у богослове и учвршћује установу саме Цркве.

За свакога од нас смисао Духова је, по речима светог Серафима Саровског, задобијање Духа Светога...

О нашем вековном наслеђу певао је знаменити хор при цркви Лазарици у Крушевцу. Драмски уметник Катарина Радивојевић произнела је стихове Слово љубве, док су мајка и кћи, Јелена и Ивана Жигон, вапили за Грачаницом Косовском и Метохијском. Молитва коју је отпевала оперска уметница Снежана Савичић Секулић у клавирској пратњи Невене Живковић у порти цркве Ружице, винула се под облаке, до звезда.

У свом осврту на произнети историјат места, Патријарх Иринеј је подсетио и на икону Мајке Божје, београдску Матер Божју, која је, нажалост, изгубљена, а затим и на ово страдално место Срба мученика, поучивши верни народ:

„...Овде су велике гробнице које су обележене, а овде је и једна друга велика гробница, нажалост, без ознака гробних места. То је гробница Срба који су Савом донети до Београда, а били бачени у реку; неки без глава, неки без руку и ногу; овде их је река избацивала. Овај простор мало ниже јесте гробље нашега народа из времена Другог светског рата. Све су то разлози да се овде не треба сабирати само о празнику Духова, током ове манифестације, него током целе године треба организовати духовна збивања.

Црква има чиме да изађе пред свој народ, има и разлога за то, јер данас се сеју разна семена: семена зла, семена мржње, семена која доносе трагедију човеку, народима, док Црква има благословено семе, семе јеванђелско и божанско, семе Духа Светога и благодати Његове. То семе облагодаћује све нас који са вером и љубављу примамо реч Божју, која се уселила се у наша срца и наше душе; то семе доноси дарове божанске благодати, плодове вере, љубави, кротости, милости, доброте, милосрђа и свега што даје лепоту нашем животу.

Налазимо се пред једним од највећих празника у нашој Цркви. Овај празник је крунисао целокупно дело Христово! То је божанска круна божанске мисли Господа Исуса Христа у свету - слање Духа Светога на Апостоле.

Све што је Господ рекао и прорекао, збило се до последње јоте, и као што се збило то што је Господ предсказао, тако ће се исто испунити, не треба никада сумњати, и све оно друго што је Господ казао. Ниједну неистину није Господ исказао, ниједну сувишну реч; све што је речено, речено је нас ради и нашега добра ради. То није реч људска, не овога времена, него божанска...“

Зорица Зец

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Као и сваке године храм је био испуњен верним народом, коме је Патријарх беседио о недавном путу у Албанију, православљу у овој земљи и сусрету са нашим сународницима који су га дочекали речима: „Добро дошли, ми Вас вековима чекамо!“.

• прилог Радија Слово љубве
  

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Продекан Радомир Поповић је у уводној беседи истакао да после сваке академске године студенти и професори са Академије СПЦ за уметности и консервацију врше духовну смотру својих радова не само пред самим собом, већ и пред јавношћу, тако да тек тада могу да сагледају своје резултате, јер на тај начин сви оправдавамо и речи апостола Павла који је рекао да треба да чујемо и шта људи и ван Цркве мисле о нама, а не само да слушамо једни друге и да се задовољавамо позитивним коментарима. На крају је истакао да свака помесна православна Црква има онако благољепије какву веру има, уз захвалност Патријарху Иринеју и новоизабраном Епископу аустријско-швајцарском Андреју што су дошли на изложбу и на тај начин показали да су уз студенте и професоре Академије.

Свјетјејши Патријарх је беседу започео објашњењем да су и античке академије радиле у скромним условима, али да су биле расадник врлих мислилаца и покретача нових идеја. Тако и Академије СПЦ за уметности и консервацију – иако ради у скромним условима – одржава ону вековну тежњу српског народа да буде православан, те да сваки Србин има наду и веру јер се моли пред иконом коју живопишу они који верују и надају се Царству Бога Живог. Живописци нису важни само у нашем времену, већ су важни у свим временима, управо зато што повезују догматска знања са практичним – уметничким – вештинама и зато што својим животом сведоче своја дела. Патријарх је нагласио да ће генерације младих живописаца, који се образују на Академији, своје вештине и умеће исказати помоћу нових, савремених материјала, и да ће на тај начин бити потребни Српској Цркви у многим будућим подухватима, зато што је њихова будућа служба – за Цркву и у Цркви. Патријарх је подсетио да су велики богослови Цркве били иконописци и да су велике догматске проблеме решавали и живописали Господа, Богородицу, апостоле, равноапостоле, мученике, ... те на тај начин сведочили праву веру. Патријарх је благословио и професоре, и студенте, пожелео још много оваквих духовних гозби и ову – завршну изложбу 2014. године – свечано прогласио отвореном.

Патријарх је, затим, заједно са професорима посетио и све атељее Академије, како би – непосредно – стекао увид у сврсисходност и испуњеност курикулума на Академији и изразио радост што је нађена мера да се прими само по девет студената на оба студијска програма, јер они после свог школовања лако и брзо почињу да раде оно за шта су учили и умножавали своје таленте. Патријарх се посебно осврнуо на унутрашње уређење Спомен Храма Светог Саве на Врачару и истакао да очекује стручну и сваку другу помоћ и од професора, и од студената Академије, како би заветни Храм целог српског рода засијао најлепшим сјајем и на тај начин Светом Сави Српском показао да следимо уски пут којим је он ходио по српским средњовековним земљама.

После једночасовне посете свим атетљима, Патријарх је похвалио и годишњи извештај о раду Академије који је прочитан на управо завршеном редовном мајском заседању, који је и потврђен овом изложбом. Уједно је Свјетјејши исказао да је ова изложба и својеврсно самовредновање рада и професора и студената. Патријарх је – овом приликом – стекао увид у све тешкоће са којима се Академија суочава у времену када је врло тешко да се ради и опстане.

Изложба ће трајати сваког радног дана до Духова 2014. године.

Извор: akademijaspc.edu.rs

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_otvorio_studentsku_izlozhbu_na_akademiji

Поред њих и ученици Богословије Светог Саве у Београду су свакодневно дежурали и помагали и давали велики допринос брзом допремању помоћи до најугроженијих. Оно што је све њих окупило и определило је чистота њихових срца и једноставност њихове вере, за коју је и Христос рекао да ако је макар мало будемо имали, чинићемо чуда са њом. Управо су ови млади људи протекле недеље учинили једно такво чудо, умноживши своју снагу, своју наду и веру, показали су да „многе слабе и нејаке“ руке када се уједине могу мењати свет.

Такву мобу од њеног првог дана надгледао је и Патријарх Српски Господин Иринеј. У петак 23. маја, у поподневним сатима, поново их је обишао и поделио им пригодне поклоне. Захвалио се свим волонтерима и подсетио их да нас чињење добра, о чему Свето писмо најбоље говори, обавезује да га увек и непрестано чинимо свима. Речи Његове светости Патријарха улиле су додатну снагу овим младим људима, који су одлучили да и наредну недељу дана, након својих бројних обавеза и предавања која слушају, проведу у згради Патријаршије истрајући на путу подвига у помоћи нашој браћи и сестрама пострадалим у поплавама широм Србије и Републике Српске.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Током овог радног дана смо се трудили да на што ефикаснији и успешнији начин доставимо помоћ по Београду, али и по целој Србији и Босни и Херцеговини. Фудбалери из фудбалске секције факултета су нам помогли на тај начин што су извршили транспорт помоћи до Добоја. Такође смо успели да помоћ пошаљемо до Смедеревске Паланке, Крупња, Бајине Баште, Бијељине и Уба. Током читавог рада студенти су показали изузетну колегијалност и спремност за помоћ другима. Проблем који се јавио током данашњег дана био је тај што нам је храна долазила у много мањим количинама него претходних дана. У данашњем раду нам је помогао игуман манастира Драганац ( епархија рашко-призренска) отац Иларион. Он је развозио помоћ као и наше студенте на места где је била потребна помоћ, такође је посетио неколико стационара и својим речима пружио утеху нашем страдалном народу.

Зато апелујемо на све људе добре воље који желе и који могу да помогну свом народу, да нам је примарна ствар у сакупљању помоћи овог дана била храна, а исто ће највероватније важити и за сутра.

Све студенте нашег, али и других факултета, позивамо да и у сутрашњем дану будемо уз свој народ и да се, као и ранијих дана, окупимо у 10 часова учионици број 5, и да поново покажемо несебичну љубав, и то да и даље живимо као ранохришћанске заједнице о којима сведочи Свети aпостол Павле, говорећи да су живели као једно срце и једна душа.

Извор: ПБФ

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

У пратњи Његове Светости били су Епископ рашко-призренски г. Теодосије и јереј Владимир Марковић, координатор за прикупљање помоћи за унесрећене у поплавама.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Нас, нашу земљу, наше сународнике, комшије, пријатеље и рођаке погодила је незапамћена катастрофа, било је жртава, а многи су остали без домова. Данас смо показали хришћанску љубав сакупивши се и пруживши помоћ свој браћи која је протекле ноћи евакуисана и смештена у Београд. Хвала свима на помоћи и ангажовању. Данас је велики број младих људи, преко стотину студената Богословског факултета и других волонтера, био у приправности прихватајући, распоређујући, а затим прослеђујући помоћ која је стизала од људи добре воље, од неколико организација Црвеног крста, затим Заштитника грађана и других институција. Нажалост, ситуација је таква, да овој несрећи још није крај и да се очекује долазак још људи из евакуисаних подручија, позивамо све вас, драге колеге студенти да се и сутра скупимо да помогнемо свој браћи коју су задесиле ове страшне недаће. Дакле и сутра, у недељу, 18. маја 2014. скупићемо се да помогнемо, колико год је то у нашој моћи. У 9ч, на Светој Литургији на Богословском Факултету, да се помолимо Богу за сву нашу пострадалу браћу, а након тога у учионици број 5, где ће се активностинаставити, као и данас. Помоћ ће такође бити прикупљана у виду одеће, хране, постељине, обуће, пешкира, батеријских лампи, средстава за хигијену и флаширане воде. С вером у хришћанску љубав и заједништво, Свако добро од Господа, Христос Васкрсе! Студентски парламент

Многобројни верни народ престонице сабрао се данас у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси, где је светом Литургијом началствовао Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Свети храм је био испуњен благочествивим народом пристиглим из свих крајева Београда, па је више десетина верника богослужење молитвено пратило у порти храма преко озвучења. У храму испред олтара, у првим редовима стајали су ђаци новобеоградских основних школа, који су дошли са својим вероучитељима.

Свештеници су верни народ причешћивали из четири путира, а патријарх Иринеј је прво причестио децу. Уследила је литија око храма, која се зауставила испред главних врата цркве, где је Патријарх преломио славски колач са домаћинима славе.

• прилог Радија Слово љубве
  
• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Његову Светост испред Команде за обуку дочекао је велики број официрског и подофицирског кора Војске Србије, као и свештеници и ђакони који су овом приликом саслуживали Патријарху српском. После чина освећења, Свјатјеши Патријарх се обратио свима присутнима надахнутим речима изразивши велику радост и задовољство због чињенице да ова војна установа добија овако дивно богослужбено место на којем ће се водити редован литургијски живот.

Одмах затим је служена прва Литургија којом је началствовао Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Литургији су присуствовали Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар II Карађорђевић, Заменик начелника генералштаба Војске Републике Србије генерал-потпуковник Јовица Драганић, командант Команде за обуку генерал-мајор Ђокица Петровић, начелник Штаба Команде за обуку, бригадни генерал Станко Васиљевић и велики број представника Команде за обуку и Војске Србије у целини.

На крају свете Литургије, Његова Светост је још једанпут надахнуто беседио о животу Светог војника Теодора Тирона, као и о савременом светитељу мученику Платону Бањалучком чији спомен данас славимо.

Овом приликом војни свештеник Команде за обуку презвитер Селимир Вагић изразио је благодарност Његовој Светости на очинској љубави и патријарашком благослову у име Команде за обуку Војске Србије.

После литургијског дела уприличена је трпеза љубави за све присутне. Овом приликом Војска Србије, Команда за обуку, доделила је патријарху Иринеју признање (плакету) за допринос у обнављењу верског живота у Војсци Србије.

Команда за обуку Војске Србије уручила је и грамате: Царској лаври манастиру Жичи, Терапеутској заједници при манастиру Ковиљу „Земља Живих“ и Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију за опремање војне капеле Светог великомученика Теодора Тирона и афирмацију верске службе у команди за обуку.

Патријарх Српски је са своје стране уручио грамату Команди за обуку Војске Србије за показану несебичну љубав и оданост према Српској Православној Цркви и том приликом још једном истакао значај овога историјског тренутка за Српску Цркву, Српску војску, али и српски народ у целини, јер се данашњим чином освећења ове дивне капеле Светог Теодора Тирона и данашњом светом литургијом наставља традиција неговања духовних и моралних вредности у српској војсци којима се српски војник водио кроз славну историју.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Вождовац: У славу Светог Василија Острошког

Извор: http://spc.rs/sr/vozhdovac_u_slavu_svetog_vasilija_ostroshkog

Скупштина је започела кратком молитвом, којој су у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог присуствовали Патријарх српски г. Иринеј, председник Републике Србије г. Томислав Николић у својству председника Главног одбора Друштва, чланови Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, као и свештенослужитељи Храма протојереји-ставрофори Стојадин Павловић и Радивој Панић.

Отварајући редовну годишњу Скупштину Друштва најрадоснијим поздравом Христос васкрсе!, Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао: - Катедрале по Европи грађене су по стотину година. И овај Спомен-храм Светог Саве има свој дуги пут и представља подвиг за овај народ. Започет је у тешком времену и настављен у ништа мање тешком времену. Ипак, храм се гради; основни радови су завршени, но остаје велики важан посао на унутрашњем уређењу и живописању његовом.

Патријарх српски Иринеј је истакао да се ове године очекује извођење унутрашњих радова након припреме и избора извођача. Оно што је важно, како је истакао Патријарх, јесте да се очекују донације, око 30 милиона евра, од Мајке Русије, након потписаних споразума од стране највиших државника Републике Србије и Руске Федерације. Патријарх је приметио да су радови можда мало спори, можда и скупи за ове прилике; можда недостаје боља организација, јер је објекат велики и тражи изузетну стручност... Ипак, сви недостаци ће бити отклоњени, и заветни храм српског народа ће бити уређен, не према првобитном пројекту Александра Дерока, него према допуњеном и осавремењеном пројекту, додао је Свјатејши Патријарх.

- Биће ово Храм достојан српског народа и Отаџбине, истакао је Патријарх и посебно захвалио свим доброчинитељима и дародавцима широм света, нашим људима из расејања, као и сестринским помесним Православним Црквама. Патријарх Иринеј је заблагодарио и на помоћи државе Србије.

На редовној Скупштини Друштва, одржаној у сали Светог Архијерејског Сабора у Патријаршији српској, приказан је Извештај о изведеним радовима на Спомен-храму Светог Саве на Врачару од претходне скупштине до данас, као и план и програм рада за период 2014-15. годину.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|