Планирано дело има Наш благослов и пуну подршку три Патријаршије – древне Јерусалимске, Сестринске Руске и наше Српске, али би пројекат био би неизводљив без несебичног ангажовања више благоверних личности из Србије и Руске Федерације, чије добротворство и труд у свему заслужују сваку похвалу.

Ради вашег знања и даљег сходног поступања, наводимо неколико детаља планираног догађаја:

Званична делегација Српске Православне Цркве на челу са Његовим Преосвештенством Епископом славонским господином Јованом и званични представник Државе Србије, господин др Душан Јововић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију из сектора за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ – отпутоваће на Велики петак у Јерусалим, да би наредног дана узели учешће у молитвеном дочеку силаска Благодатног огња, који се чудесно појављује сваке године уочи Васкрса, приликом молитве Његове Светости Патријарха јерусалимског и све Палестине господина Теофила, у цркви Христовог Васкрсења.

Благодатни огањ биће истог дана пренет из Тел Авива на Аеродром „Никола Тесла“ у вечерњим часовима, а одатле, касније уз свечану пратњу – до храма Светог Саве на Врачару.

Дочек Благодатног огња биће организован испред храма Светог Саве у 23:30 часова, где ће бити постројена гарда Војске Србије. Благоверном народу ћемо тада свечано предати Благодатни огањ, започети Васкршње јутрење, а тачно у поноћ, следи Света Васкршња Литургија којом ћемо лично началствовати.

Будући да горе наведено представља јединствен догађај од изузетног значаја за све благочестиве вернике Српске Православне Цркве, сматрамо важним да унапред примите ову информацију на знање, обзиром на то да ће ово бити први званичан пренос Благодатног огња.

Благодарећи Господу Богу на овом изузетном дару који се нама Православнима даје као сведочанство Христовог Светлог и Славног Васкрсења, изражавамо Нашу искрену жељу да се широм Епархија наше Цркве, манастира и парохија, Благодатни огањ пренесе и раздели – да би пре свега душе, срца и домови верника Српске Православне Цркве били обасјани нетварном и незалазном Светлошћу Осмог дана – Светлошћу Васкрсења.

С благословом,

• Саопштења
  

|

У наставку свете Литургије биће служен парастос упокојеним патријарсима, задужбинарима, службеницима и радницима Патријаршије српске и Архиепископије београдско-карловачке.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

У срећи и захвалности Богу што је на слободи, поглавар Православне охридске архиепископије владика Јован служио је јуче ујутру прву литургију, после три године заточеништва, у манастиру Светог Јована, у Нижепољу код Битоља.

Пред затвором, у коме је провео више од три године, архиепископа је сачикао владика Давид, и сам изненађен позивом затворске управе да ће владика Јован бити пуштен на слободу. Позив је стигао у касним поподневним сатима, а архиепископ је затворску капију напустио тачно у 17.30. Тек тада му је било дозвољено да, први пут, телефонира мајци и епископима, да је пуштен на условну слободу.

Из Идризова, упутио се у манастир у Марковој Сушици, недалеко од Скопља. Овде се мало окрепио и, после неколико часова, кренуо пут Битоља и манастира Свети Јован, који је са монаштвом придигао на рушевинама оног који су после 2002. године до темеља разориле македонске власти.

Манастир је био препун, црква и порта. На богослужење су допутовали верници из Скопља, Куманова, Штипа, Битоља, Кавадараца…

Овако је атмосферу са литургије за „Новости“ пренео један од црквених великодостојника Православне охридске архиепископије. Он је казао да је архиепископ, пуштен из затвора у Идризову на условну слободу, у своју кућу-манастир подно Пелистера стигао прексиноћ око поноћи. Ту су га дочекале мајка Галена са монаштвом и свештенством.

Захвалност Архиепископ Јован засада не даје никакве изјаве. У саопштењу Православне охридске архиепископије он се захваљује свима који су током његовог вишегодишњег тамновања помогли не само њему, него и архиепископији чији је поглавар.

– Архиепископова мајка није крила неизмерну срећу што је дочекала сина. Његово тамновање и њу је савило и оборило. Једина жеља јој је била да доживи његову слободу – речено је „Новостима“. – Мада је стигао прилично уморан и исцрпљен, архиепископ је без сна дочекао јутро и припремио се за литургију.

Сусрет са верницима, монаштвом и свештенством, као и богослужење јуче ујутру, били су више него дирљиви. Сатима, после верског обреда у манастиру, верници Православне охридске архиепископије остали су у храму. Многи су желели да се у трпезарији манастирског конака сретну са владиком Јованом, пожеле му здравље и трајање у слободи.

Сви који су се срели и поразговарали с њим протеклог дана и ноћи, уверили су се да је здравље архиепископа Јована више него угрожено. Највећи проблем је дијабетес који је готово на горњој граници. Од ове болести није могао да се заштити, нити да је лечи, јер су му понајчешће у ћелији лекови били недоступни. У међувремену, погоршало се стање оболелих зглобова и кичменог стуба.

Због тога је архиепископ Јован добио позив од руског патријарха Кирила да отпутује у Москву. На наше питање да ли ће он пристати на овај позив, одговорено је: „Највероватније да хоће“.

М. Марковић

Племенити дародавац, г. Предраг Бановић из Обреновца, лично је уручио позамашан пакет хране (100 кг јабука, исто толико кромпира и чак 200 кг црног лука.), скромно се правдајући да би до нас стигао и раније, али су га, нажалост, у томе спречиле поплаве које ни њега нису заобишле. Требало је санирати штету, па је донација причекала. У разговору смо сазнали да је за Црквену народну кухињу чуо слушајући радио „Слово љубве“ са којим Верско добротворно старатељство има дугу и одану сарадњу од самих почетака. Распитавши се код колега са радија о нама, сазнао је адресу Верског добротворног старатељства и дошао нам у посету пуних руку.

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Људски и технолошки ресурси ФОН-а су у самом врху српске научне заједнице када је реч о информационо-комуникационим технологијама, док у погледу организационих области и управљања квалитетом овај факултет представља референтну академску институцију у региону, о чему сведочи и велики број признања на домаћем и светском нивоу. Циљ протокола који је са ФОН-ом потписан на дан Светог Саве 2015. године је афирмација рада овог факултета у нашем медијском простору у складу са хришћанским вредностима које су темељ европске цивилизације, и истовремено пружање стручно-техничке помоћи од стране ФОН-а када је реч о раду ТВ Храм.

Протокол су потписали протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник ТВ Храм и проф. др Милан Мартић, декан ФОН-а. Потписивању су присуствовали проф. др Јован Филиповић (шеф катедре за управљање квалитетом ФОН-а) са својим стручним тимом сарадника у настави који ће бити ангажовани у процесу даље сарадње, презвитер др Оливер Суботић (управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ и дипломац ФОН-а) и Петар Станојловић (филмски и телевизијски редитељ и предавач на Академији лепих уметности).

У пријатељској атмосфери су размотрени облици будуће сарадње и предложени конкретни пројекти који би требало да се реализују већ током наредних месеци. Наведени су и предлози подршке ФОН-а када је реч о раду ТВ Храм. С обзиром да ФОН деценијама успешно обједињује информатичке и друштвене науке, посебна пажња биће посвећења реализацији заједничких медијских пројеката у којима ће информационо друштво бити разматрано у најширем опсегу на научно-популаран и друштвено одговоран начин, у чему ће бити ангажовани како студенти и професори ФОНа, тако и стручни сарадници ТВ Храм.

Посебан медијски сегмент биће посвећен промоцији успеха студената ФОН-а који показују изузетне резултате на домаћем и међународном плану из више области. Потписивањем овог споразума отварају се и нове могућности сарадње на пољу међусобног стручног усавршавања студената ФОН-а и запослених при медијским институцијама Архиепископије београдско-карловачке.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Свечаности су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј, надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници Министарства одбране, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду, богословских и теолошких факултета из окружења и велики број пријатеља и сарадника Богословског факултета.

Честитајући им славу, председник Србије Томислав Николић је поручио студентима Православног богословског факултета да никада не забораве Савине речи да духовна наука није игра, него проповедана света вера Божја, на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем...

На крају славске свечаности, поред диплома свршеним студентима, уручена су признања и повеље пријатељима факултета који су у протеклој години, својим учешћем, обогатили његов рад и учинили га свестранијим. Међу добитницима признања је и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“, за који је признање примио начелник Управе за односе с јавношћу пуковник Петар Бошковић.

МОРС

Споразум се односи на сарадњу Телевизије Храм, установе за телевизијску и видео продукцију Архиепископије београдско-карловачке, и Радиодифузне установе Србије Радио телевизије Србије, у циљу афирмисања хришћанске вере, живота и културе у Отаџбини и расејању, као и представљања хришћанских вредности и духовности на пријемчив начин за савременог човека.

Споразум предвиђа спремност РТС-а да подржи ТВ Храм и помогне обогаћивање његовог програмског садржаја.

Сарадња се превенствено односи на садржаје документарног програма, културно-ументичког програма, на дечји програм, емисије историјског садржаја, игране структуре, музички програм и др. из богате ризнице РТС-а.

Са своје стране, ТВ Храм ће за садржаје из своје продукције уступати право емитовања РТС-у.

Потписивању споразума присуствовали су главни и одговорни уредник ТВ „Храм” протојереј-ставрофор Стојадин Павловић; викарни епископ Његове Светости Арсеније топлички; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Патријаршије; јереј Мирослав Чолаковић, секретар ЕУО Архиепископије београдско-карловачке; мр Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије; јереј Оливер Суботић, уредник Православног мисионара; Драган Тадић, у име радија Архиепископије Слово љубве; сарадници и водитељке РТС-а и др.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Прослава Божића, празника Рођења Исуса Христа, најрадоснијег догађаја у хришћанском свету, почела je у поноћ првом Божићном Литургијом у Храму Светог Саве на Врачару, коју je служиo Епископ топлички г. Арсеније. Епископу је саслуживало свештенство Архиепископије београдско-карловачке, уз учешће многобројног верног народа престонице. Појао је хор Светосавског храма.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

уторак 24.12 / 06. јануар 2015. – БАДЊИДАН

- 07:30 – Света Литургија – (велики храм)

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

- 16:00 – Паљење бадњака и бденије

среда 25.12 / 07. јануар 2015. – БОЖИЋ

- 00:00 – Света Архијерејска Литургија – (велики храм)

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

четвртак 26.12 / 08. јануар 2015. –ДРУГИ ДАН БОЖИЋА, САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

петак 27.12 / 09. јануар 2015. – ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА, СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

- 17:00 – Вечерње – (мали храм)

уторак 31.12 / 13. јануар 2015.

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

- 23:30 – благодарење и молебан за Нову Годину

- 00:00 – ватромет на платоу Храма Светог Саве

среда 01.01. / 14. јануар 2015.

- 07:30 – Света Литургија – (велики храм)

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

недеља 18. јануар 2015. - КРСТОВДАН

- 07:30 – Света Литургија – (велики храм)

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

понедељак 19. јануар 2015. - БОГОЈАВЉЕЊЕ

- 08:30 – Света Литургија – (велики храм)

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

уторак 20. јануар 2015.

- 07:30 – Света Литургија – (велики храм)

- 09:00 – Света Литургија – (мали храм)

понедељак 26. јануар 2015. – СВ. МУЧ. ЕРМИЛО И СТРАТОНИК, слава параклиса

- 09:00 – Света Литургија – (велики храм)

- 17:00 – Бденије – (мали храм)

уторак 27. јануар 2015. – СВЕТИ САВА

- 09:00 – Света Литургија – (велики храм)

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Позивамо представнике медија да присуствују овом догађају. Акредитације слати на info@spc.rs најкасније до понедељка, 5. јануара 2015. године, у 8 часова.

Рукоположен је у чин ђакона 1969. у Острогу, на Преображење Господње, а убрзо, на Госпођиндан, у манастиру Морачи, у чин презвитера. Рукоположио га је митрополит Данило Дајковић, а око престола водио стари, фини свештеник Душан Радовић, којег су након девет година од упокојења ископали читавог, несатрулог, и пренијели у манастир Дајбабе.

Одмах је постављен на парохију, Трећу и Четврту бјелопољску, да буде старјешина цркве Светих апостола Петра и Павла. Био је млад, тек му је било 20 година, неискусан… Неки људи су га гледали као да је дошао да изврши преврат, да руши комунизам.

„А ја немоћан, и физички, и материјално, у ствари угрожен. Непуна три мјесеца био сам свештеник и дигоше ме у војску. Око 20. новембра ми дође позив. Да се јавим 27, за седам дана. Да не бих, не дај Боже, нашао какву везу и одложио војску. Сви остали су позиве добили пуно раније.

Био сам у пољској пјешадији, носио пушкомитраљез. Вјежбе, разна малтретирања… За шест мјесеци ослабио сам десет килограма.

Требало је да служим годину дана, као хранилац жене и дјетета. Али, браћа су се и ту постарала да ми намјесте да служим годину и по.“

Када је дошао из војске, мислио је да ће слободно моћи да ради оно за што се у школи спремао.

„Ја пред службу у цркви Светих апостола Петра и Павла позвоним – њима смета. Прођем кроз Бијело Поље, а они сви гледају у мене. Окренем се десно, они стоје и гледају у мене, окренем се лијево – гледају у мене. Постидим се и пожурим.”

Говорили су му: „Нијесмо знали да има младих свештеника. Знали смо да има старих, као поп Симо, али да има младих – то нијесмо могли вјеровати”.

Било је свакојаких провокација.

„Сјећам се, пролазим, сједи човјек на бријегу и око њега дјечица. Гађају ме неким ситним, дивљим јабукама. Само сам рекао: Дјецо, нијесте ви крива”.

У порту цркве Светих апостола Петра и Павла бацали су свашта. Везивали су коње за црквену ограду.

„То ружно, остану оне балеге…”

Ишао је по парохији до Мојковца, пјешке. Да види имали тамо неког да хоће да прими свештеника.

„Не знам колико сам пјешачио. Обукао мантију и преко оних брда. А она шипрага…”

„Сад не жалим ни пензију да ми узму”

Касније, једна жена у Прошћењу хоће да крсти дјецу, њих шесторо, седморо. „Али, ту је, у кући, и ђед. Има осамдесет и неку годину. У бијелом је сукњеном одијелу. Има и пензију, борачку. И каже: „Радо би ми то обавили, али су ми рекли ако будем вршио неки вјереки обред, узеће ми пензију“. А један који ме довео код њих, комуниста, каже му: Стрико, ја то не обављам, али ти гарантујем ако је теби то воља, нико ти пензију неће узети.

Док сам ја крштавао дјецу, ђед се присјетио дана када се то нормално радило и допало му се. И каже: Е, вала, сад не жалим и да ми узму пензију!”

Убрзо по повратку из војске, на Тројчиндан, отишао је у Мајсторовину, да обнавља завјетину. Ту је увијек био велики сабор.

„Напишем ја писмо неколицини угледних људи тог краја, али нијесу дошли. Свак се боји. Послао сам писмо и Радојици Оровићу, чувеном зеленашу. Комити. Робијао је у Зеници. Радојица би дошао; он се никада није плашио, па ни тада. Био је зеленаш, али Србин. Био је за Краљевину Црну Гору. Али, потрефило се да тог дана буде пренос костију његовог друга комите, у Павином Пољу. Какав је то колос био, чврстина људска .

У Мајсторовину је послао жену, ћерку, сестру.

„Када сам завршио службу, оне ме зову. Распремиле испод једног дрвета као да је свадба. Он смакао једно јегње из тора и послао нам га”.

„Једном, чекам аутобус. Чекају и неки просвјетни радници. Ту је станица. И у цивилном одијелу сам. Додуше, црно одијело и шешир. И браду имам. Види се да сам свештеник. И да се не би чуло да су са попом чекали аутобус, помјерише се неких двадесет метара са стране. Ја остадох сам на том стајалишту. Било ми је криво”.

„Било је то као и у вези наше цркве у Брзави… Један, кумамо се, каже ми: Куме, имали смо сједнице и кажу да гласамо треба ли вам црква или не. Али кажу да се гласа јавно. Да је било тајно, сви ми заокружисмо за цркву. Али, када је било јавно – сви заокружисмо против цркве.“

Када су отваране прве Ратковићеве вечери поезије у Бијелом Пољу, дошли писци. Хтјели су да посјете цркву Светих апостола Петра и Павла.

„Десанка је ушла прва. Прекрсти се фино…”

Десанку су сви посебно уважавали и ови из Општине су јој рекли да ће јој дати ауто и возача и кога хоће да је прати та два дана док буде у Бијелом Пољу, да обиђе што хоће. А она каже: Хоћу овог младог свештеника.

„Ето, тако ми је пружила велику част”.

У јулу 1971. обили су цркву Светих апостола Петра и Павла и украли копију Мирослављевог јеванђеља, дар Александра Карађорђевића.

„Плакао сам, звао митрополита Данила. Он ми каже: Има тих лопова свуда, украли су и слике Ђура Јакшића у Српској Црњи, немој да се сјекираш. Да би они рекли: Ми сумњамо у попа. Један свештеник, који је сарађивао са њима (није био из Бијелог Поља), рекао је: Копија „Мирослављевог јевађеља” је ту, на дохват руке, само треба притегнути попа Фемића”.

Деценијама у Ђурђевим ступовима

„Дође ми, једном, прота Радисав Бабовић из Берана и каже да је тамо велика неприлика за манастир Ћурђеве ступове. Манастир је закључао свештеник Томовић и отишао је за Енглеску. Никоме се није јавио. Би ли дошао горе? Имаш црквену кућу, а овдје си подстанар. А пречи си горе, него овдје. Оно је манастир, духовни центар за читаве Васојевиће. Након дужег разговара, ја направим грешку. Пристанем.“

Већ 1. децембра 1971. отац Милун је био у манастиру.

„Тамо хаос. Имање велико, а нигдје ограде. Сви кажу: Није ти ово отац овдје донио. Било да је у питању ливада, било воћка… Утјерају стоку у непокошену ливаду, сијеку шуму.“

„Са Митрополитом сам се договорио да у Ђурђевим ступовима будем годину-двије, док нађе калуђера. Кад нађе калуђера, ја ћу на парохију. И тако сам остао — 21 годину! Писао сам Митрополиту, љутио се, подносио оставку. А Митрополит ми каже: Фемићу, немој да ме уцјењујеш. Један калуђер, када му је понудио да иде у Ћурђеве ступове, рекао му је: Ако ме пошаљете у Ђурђеве ступове, скидам мантију.”

Једном приликом у манастир су дошли Џемал Биједић са супругом, предсједник Црне Горе Марко Орландић и Момо Цемовић. Била је то протоколарна посјета.

„Марко Орландић ме издвојио и питао ме: Како ти је овдје? У каквим си односима са опшгинским властима? Ја нијесам хтио да се жалим. А он је када је отишао из манастира рекао предсједнику Општине Чеду Бабићу: Мени је митрополит Данило причао да овом човјеку овдје није добро, да ви према њему нијесте добри. Марко је, заиста, био велики човјек, пријатељ са митрополитом Данилом.“

Отац Милун је у Ђурђевим ступовима остао све док у Црну Гору није дошао митрополит Амфилохије. Већ се и вријеме мијењало.

„Годинама уочи Нове године, 13. јануара увече, уђем у цркву сам, обично газим снијег, упалим свијеће, прочитам молитву, окадим… Нигдје живе душе.“

Све је то тако било до ’91. године. ’91. године, уочи Православне нове године, као и претходно на Бадњи дан, милиција је морала да регулише саобраћај на раскрсници.

„Одједном се испред манастира појави велики народ. Пјесма, пуцњава… Ноћ. Ја изађи да види што је. Препознах оне осниваче странака. Што је, питам? Идемо да рушимо Предсједника Општине! А Предсједник Општине један фин човјек, паметан, миран. Нема разлога да га руше.

Па што сте дошли овдје? Одакле сте пошли? Испред Фабрике целулозе. Па што нијесте испред фабрике пошли да га рушите, него сте дошли овдје, да идете испред манастира? Ми дошли да се помолимо па да га рушимо. Да вас замолим, немојте да га дирате. Ја их убјеђивао, немојте, не и не, али – џаба. Они још бјеснији, пјевају, пуцају и одоше. Баш тада су га и смијенили. Било ми је тако криво.“

Инспирација га није напустила

Митрополит Амфилохије га премјестио у Подгорицу.

„Поставио ме за архијерејског намјесника подгоричко-даниловградског и колашиног. Хвала му. То је већ одраз повјерења”.

Када је дошао у Подгорицу, пало му је на памет да по мало пише.

„Син ми каже: Боље да си писао пјесме. А сада и да хоћеш, касно ти је. Послије толико године оставила те инспирација”.

Заинатим се ја – ајде да видимо је ли ме оставила инспирација. Напишем једну пјесму, и допадне ми се. Па онда још једну, и још једну, укупно три те ноћи. И даднем себи у задатак да сваки дан напишем по једну пјесму. Ако неки дан прескочим, сљедећег дана ћу написати двије.

И тако напишем своју прву збирку пјесама. За штампу је приредио Перивоје Поповић. Обрадовала нас је та књига, а посебно Богића. Он се толико радовао… Стално је држао на столу”.

Онда је наставио да пише и до данас је објавио девет књига: Поезију за дјецу „Радознале пјесме” и „Јутарње сунце”, роман „Нес” у три књиге, роман „Украдена маца” на српском и енглеском, роман „Лептир који говори” и приче „Срећкови несташлуци” у двије књиге.

Јован Пламенац

Извор: Дан, MItropolija.me

После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења, које би требало да ради по угледу на истоимене пројекте других помесних Цркава. Владика је указао да је поље мисије веома широко и да је на њему потребно покренути што више потенцијала, а да сви ми заправо треба да будемо сарадници благодати Духа Светог која призива оне који нису православни у Цркву и који сами често осећају где је пуноћа истине, што је више пута сам видео у свом пастирском раду. Заменик мандатног епископа задуженог за надзор рада Одељења, презвитер Оливер Суботић, уредник Православног мисионара, је потом у најкраћим цртама представио сваког од чланова Мисионарског одељења и истакао кључни мисионарски допринос који је сваки од њих до сада дао. У истом смислу су представљене и најуспешније мисионарске организационе целине које су постале придружене чланице Одељења.

После представљања чланова, сваки од њих је изнео своја виђења и предлоге који се тичу мисије наше помесне Цркве. Др Станоје Станковић, оснивач и председник Мисионарског центра „О. Данило Сисојев“ је указао на искуства сличних одељења Московске патријаршије и Атинске архиепископије, са чијим мисионарима има вишегодишњу сарадњу и са којима ће и Мисионарско одељење СПЦ успоставити контакт. Презвитер Иван Цветковић, оснивач интернет портала Поуке, је у кратким цртама дао предлог формирања православног интернет супер-портала који би био каталог српских интернет ресурса, у коме би свака парохијска црква и парохија СПЦ могла да има своју страницу, што би у неким аспектима био до сада невиђен технолошки подухват у православном свету. Архимандрит Гаврило (Вучковић) је укратко упознао присутне о свом личном приступу када је реч о интернет мисији, а информатичар Ненад Бадовинац, технички уредник мисионарског интернет пројекта манастира Лепавина, је навео технолошке новине у интернет мисионарском пројекту који о. Гаврило годинама неуморно предводи, наводећи да у овом тренутку развијају мисионарске апликације за мобилне уређаје које ће бити раме уз раме са сличним пројектима осталих помесних Цркава, а у неким аспектима ће их чак и превазилазити. У контексту е-мисије значајне сугестије дао је протопрезвитер Милић Драговић, старешина цркве Светог Апостола Марка у Ужицу, који је из сопственог искуствао дао јасне стратегије када је реч о радио емисијама и мисији у мас-медијима.

Врло корисна упутства и предлоге у погледу мисионарске делатности у парохијском домену дао је протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма Александра Невског који води чувену Мисионарску школу при истом храму, и протојереј-ставрофор Душан Колунџић, који је на састанак Одељења дошао у својству спољног сарадника. Обојица су указала да је суштински циљ мисије продубити жив контакт са верницима и радити на побољшању мисионарске делатности у оквиру парохијских заједница, чему електронски вид мисије свакако треба да буде подршка. О. Вајо је особито истакао нека значајна искуства у оквиру своје парохијске заједнице која су потпуно примењива у пракси сваке парохијске цркве. Архимандрит Сава Јањић, у западном свету својевремено познат и као cyber-monk, с обзиром да је интернет за потребе мисије користио пре готово две деценије, је дао занимљиве идеје у погледу саме концепције мисионарског деловања Одељења и његових чланова, као и начина координације међу самим мисионарима, посебно указујући на потребу да се подржи креативност и труд коју показују у свом раду. Презвитер Владимир Марковић, секретар Верског добротворног старатељства АЕМ, је истакао потребу да се у рад Мисионарског одељења укључе и мисионари из унутрашњости Србије који су активни на пољу милосрдне делатности и с тим у вези је нагласио рад на терену са потребитим слојевима становништва као посебно важно поље које се не сме запоставити.

Од стране вероучитеља који су чланови Одељења чуле су се идеје о томе на који начин је потребно мисионарити међу младима. Координатор Одељења за дијалог у култури АЕМ, вероучитељ Стеван Јовановић, је указао на значај покретања јавног дискурса на културолошке теме као посредног вида хришћанске мисије усмереног пре свега према академском свету, док је вероучитељ хаџи Драган Поповић говорио на тему мисије међу најмлађим узрастима, наглашавајући значај дечијих хорова, међу којима је и хор „Свети Симеон Богопримац“ чији је он оснивач и вођа. Вероучитељица Татјана Грујић, као искусан правник са десетогодишњим искуством у раду правобранилачке службе, указала је на потребу и начине мисионарског учешћа интелектуалаца свих профила.

На крају је утврђена редовна динамика састајања чланова Одељења и постављени су основни стратешки и оперативни циљеви о чијој ће реализацији јавност бити благовремено обавештавана, а епископ Теодосије је заблагодарио Господу на части да управо он буде први епископ који ће бити задужен за надзор рада овог историјски важног пројекта који је окупио представнике различитих мисионарских структура којима наша Црква тренутно располаже.