Свјатјејши ће допутовати у ову знамениту Академију, помолити се у капели Света Три Јерарха, и затим се упутити у свечану салу Академије. Свечаност проглашења почасним доктором богословских наука одржаће се у 18 ч. у аудиторијуму „Митрополит Филип“, а у наставку ће се приредити разговор за округлим столом у виду питања и одговора.

Званични сајт Академије Светог Владимира, на којој су предавали и нама веома познати богослови, као Јован Мајендорф, Александар Шмеман, Георгије Флоровски, Атанасијев и други, наводи да је Патријарх Иринеј ступио на престо Српске Цркве у јануару 2010, а да је за јеромонаха рукоположен 1959. године, да је био професор и ректор достославне Призренске богословије, и да је пре избора за Патријарха био једно време викарни Епископ Патријарха Германа и касније епархијски Архијереј нишки.

• детаљније...
  
• English
  

Саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа рашко-призренског Теодосија и топличког Арсенија, родбине и пријатеља ожалошћнене породице Панић и многобројног народа престонице. Татјана, Никола и Симона биће сахрањени данасна београдском гробљу Орловача. Опело, са почетком у 15 часова, служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

• беседа митрополита Амфилохија (Радио Слово љубве)
  

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/39/15/08/05.08.15_za_emitovanje_mitropolit_hram_-_beseda_po_jevandjelju.mp3

http://spc.rs/sr/mera_ljudskog_zhivota_jeste_carstvo_nebesko

Опело ће почети у 15 часова, а служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са више архијереја, уз саслужење великог броја свештеника и ђакона. Претходно тога дана, у 8,30 часова служиће се света архијерејска Литургија за покој душа новопрестваљених слугу Божјих у параклису храма Светог Саве на Врачару.

У братској љубави умољавамо Високопреосвећену и Преосвећену браћу Г. Г. Архијереје да, поводом обележавања двадесетогодишњице од прогона и страдања српског народа на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске у војној операцији „Олуја“ 4. августа 1995. године, у среду 5. августа 2015. године, у свим храмовима градова Ваше Богомспасајеме Епархије, наложите да се служи парастос невино пострадалим жртвама у овом егзодусу. Парастос одслужити у 11 часова, а потом у 12 часова да звоне сва звона са свих храмова подручне Вам Епархије у трајању од 3 минута.

Истовремено, умољавамо Архијереје да по могућству лично одслуже парастос у предвиђено време.

Препоручујемо да се тога дана не организују никакве прославе или свечаности секуларног карактера, а да свим намесницима и старешинама храмова ставите у дужност да о овоме благовремено обавесте своје вернике.

Доставља Кабинет Патријарха српског

Извор: СПЦ

Торжественом архијерејском Литургијом у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, у спомен на пострадалу царску породицу Романов, Српска Православна Црква са верним народом прославила је данас страдалнике за Христа и Русију, страстотерпце, цара Николаја Другог и његову породицу. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа шабачког Лаврентија, банатског Никанора, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, топличког Арсенија и јегарског Јеронима. Свечаном евхаристијском сабрању присуствовао је и Епископ ваљевски г. Милутин.

Свештенство и ђакони Архиепископије београдско-карловачке и других епископија саслуживали су Свјатјејшем Српском Патријарху, док је Певачко друштво Мокрањац под диригентским вођењем Јелене Јеж узносило молитве Господу и појало кондак и тропар Романовима.

Верни народ се данас причестио светим тајнама из два путира: у рукама Патријарха српског Иринеја и Епископа топличког Арсенија.

После свете Литургије Свјатјејши је изјавио да је ово велики дан за сестринску помесну Руску Православну Цркву, за сав православни свет, а посебно и за нашу Српску Православну Цркву и српски народ, који се увек у молитвама сећа и захваљује за многа учињена добра руског народа, Руске Цркве и државе. О царској Русији, почев од великог руског владара Петра Великог, до последњег у низу из царске династије, Николаја Другог Романова, Патријарх српски Иринеј је изложио кратак историјски преглед, подсећајући још једном на последње дане безумног злочина који су припадници бољшевичког режима починили над царском породицом.

„Био је то и крај царске Русије у коју су многи православни народи, и ми, упирали поглед очекујући и тражећи заштиту...“ - казао је Свјатјејши, али и додао да је смрт цара Николаја Другог, који је живео хришћанским, јеванђељским животом, постала расадник и ново семе православних хришћана који су у милионском броју пострадали током владавине бољшевичког режима. Небеска Русија је добила у моћи и значају, јер има много молитвеника пред лицем Божјим који ходатаје за сав род људски.

„Питање је да ли би ми данас постојали да није било Светог цара Николаја Другог да нас заштити пред Европом и да није поставио као услов да српска војска мора бити примљена и пребачена преко мора, сачувана! И то под условом да откаже пријатељство западним земљама. То је велико дело и можда је његовом страдању и крају те династије допринела његова интервенција и заштита нашег народа, пошто је неке изазвала и многе од непријатеља подгрејала да устану још више против њега и подигну народ да устане против свога цара,“ - подсетио је Свјатјеши данас после литургијског сабрања.

У подне је Његова Светост Патријарх српски Иринеј са архијерејима наше Цркве у крипти Спомен-храма Светог Саве дочекао Председника Републике Србије г. Томислава Николића и госте из врха државе, организаторе изложбе, представнике Руске Думе и њихове депутате.

Химнама Руске Федерације и Републике Србије, које су отпевали чланови Певачког друштва Мокрањац, означена је свечаност дана и овога света.

Први пут се у величанственој крипти Храма одржава изложбена поставка склопљена из блока историјских фотографија Карла Буле, који је у дужем периоду био званични фотограф царског двора, а делом од оригиналних фотографија, репродукција, копија уметничких слика, графика и других илустративних материјала, који прекривају 216 метара паноа. Пре настанка фотографије постојала су само уметничка дела, а у последњих двадесетак година руски уметници су створили галерију радова о судбини последњег цара и нације, сазнали смо од г. Драгомира Ацовића, који је говорио у име Организационог одбора за остварење овог значајног подухвата.

Поздравно слово на отварању изложбе упутио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј: „Данас, први пут у овом светом простору, имам прилику да отворим једну значајну изложбу, Руске државе и Руске Православне Цркве, која се односи на династију Романових. Данас се сећамо велике династије која је четири стотине година водила руски народ и сећамо се једног трагичног догађаја велике царске породице Николаја Другог, која је на данашњи дан 17. јула 1918. године мученички пострадала за веру. Драго ми је што се изложба отвара у храму Светог Саве, највећем поносу наше Цркве и нашега народа, и надам се да ће и убудуће сваки велики догађај имати прилику да се обележи у овом простору...!“

Патријарх српски Иринеј је захвалио свима који су допринели да се организује изложба.

Председник Србије г. Томислав Николић је истакао да је „изложба изузетно значајна из много разлога: зато што мученичка смрт царске породице Романов није означила само крај једне епохе у Русији, мада је Русија највише пропатила због тога. Њихово убиство је, скривено под знаком другачијих идеја, било покушај уништавања свесловенства и искрене оданости православљу, оданости Христовом учењу и спасењу у вери...“

„Негде у времену од једног века, плаћајући данак идеологијама и идолопоклонствима, нарочито после Другог светског рата, престали смо не да се сећамо, већ и да учимо како бисмо имали чега да се сећамо... У том корпусу очекиваног, добровољног брисања сећања на саме себе, изгубили смо и царску породицу Романов. Зато је назив наше данашње изложбе изузетно речит „Четири века Дома Романових – буђење сећања“. Учење о Дому Романових је и учење о једном значајном делу једва један век удаљене српске прошлости... Наш је историјски и људски дуг да памтимо и благодаримо за сву несебичну помоћ којом су нас Романови обасипали кроз историју. Нека ова крипта постане учионица у којој ћемо упознати и нешто научити о пријатељима и пријатељству, о државницима и прогресивним политикама које несебично помажу слабије од себе,“ казао је Председник Србије г. Томислав Николић

На паноима који говоре о земљи и народу, времену цара Николаја Другог, о породици, на онима који носе наслов: Бити цар, Пут до престола, Император као симбол и судбина, гледамо данас историју уназад, промишљамо о њој, видимо успон и пад, слом и поновну славу Русије, за коју је патријарх Иринеј рекао: „Видимо данас да Русија поново устаје на своје ноге, и већ је устала, обновила је хиљаде и хиљаде порушених храмова, а исто толико изградила нових. Русија је васкрсла и, можемо казати, вратила се слави својој и угледу своме који је имала и који има и данас у свету.“

Данашњем сабрању присуствовали су престолонаследник Александар Карађорђевић, представници Кабинета Предедника Републике г. Иван Мркић, проф. др Оливер Антић и гђа Јасмина Митровић Марић; представници Руске Думе г. Михаил Владимирович Дегтарјов и г. Николај Валујев (првак света у боксу), заменик председника Одбора Светог Синода Руске Православне Цркве за омладину свештеник Сергеј Шастин, директор РИСИ г. Леонид Решетњиков, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са сарадником г. Гаврилом Грбаном, представници Одбора за градњу Храма Светог Саве, пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“, г. Дејан Томашевић, угледне личности јавног и културног живота.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

Ова ранохришћанска светиња откривена je пре три године и сведочи о континуитету хришћанске вере на овим просторима. Дакле, реч је о важном и изузетно значајном археолошком локалитету и стога осећамо обавезу и одговорност да укажемо на чињеницу да је затрпавање остатака ове базилике неприхватљиво и молимо надлежне да што пре пронађу алтернативно решење којим би се конзервирани остаци базилике адекватно заштитили и сачували, а не да се покрију асфалтом чиме би била нанета огромна штета нашем духовном и културном наслеђу које смо дужни да чувамо и сачувамо за будуће генерације.

Сва сaопштења и све вести за јавност Информативна служба Српске Православне Цркве објављује искључиво путем званичне Интернет презентације www.spc.rs. Сваки налог који користи идентитет Свети Архијерејског Синода Српске Православне Цркве није аутентичан.

Активност на друштвеним мрежама под лажним идентитетом је озбиљан криминални чин крађе идентитета и подлеже оштрим законским санкцијама.

Уколико и када Информативна служба Српске Православне Цркве буде користила друштвене мреже, то ће свакако бити објављено на адекватан начин.

Уредништво Информативне службе СПЦ

Овим поводом Српска Православна Црква изражава гнушање и запрепашћење јер је све што је написано у томе чланку апсолутна лаж. Никакво писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила није ових дана стигло у Српску Патријаршију нити односи који се привиђају гласилу „берлинске Србије“ постоје између сестринских Православних Цркава, а поготову између Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве, чије односе одликују братска љубав, сарадња и уважавање, да и не помињемо штедру помоћ коју је Московска Патријаршија пружала Пећкој Патријаршији како током пређашњих столећа тако и у наше доба.

Овом приликом не улазимо у то коме је у интересу да бесмисленим интригама покуша да наруши или лажно представи односе Српске Православне Цркве са Руском Православном Црквом, али позивамо оне који претендују на то да се зову посленицима јавне речи да престану да наносе штету Цркви и да послушају глас сопствене савести у односу на налоге које добијају, осим ако није реч о људима потпуно спаљене савести.

Позивамо и оне на које се новинари позивају, најчешће их називајући „један од српских владика“, да престану са наношењем несагледиве штете Цркви која их је учинила оним што јесу и којој све дугују.

Из Кабинета Патријарха српског

Празник Светих равноапостолних цара Константина и његове свете мајке Јелене торжествено је прослављен у београдском храму на Вождовцу, посвећеном овим дивним угодницима Божјим у чијим се светим животима актуализују речи псалмопојца Давида: "Диван је Бог у светима својим - Бог Израиљев" (Пс 67,36 ).

Прослављање је отпочело свечаним празничним бденијем, којим је, у присуству великог броја народа, началствовао протојереј-ставрофор Недељко Марјановић, настојатељ храма, уз саслужење протођакона Радомира Ракића. За певницом су појали студенти Православног богословског факултета. На дан празника Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори: др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета, и Чедомир Савичић; протојереји: Милош Мићић, настојатељ храма Светог пророка Илије у Миријеву, Ђорђе Поповић, парох при Вождовачком храму, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Верољуб Сандо.

Првојерарх Српске Цркве је надахнутом архипастирском беседом поучио сабрани верни народ казујући о времену страдања хришћана пре цара Константина и његове одлуке о престанку прогона хришћана, као и о времену славе цара Константина и царице Јелене, и подсећајући на учешће цара Константина на Првом васељенском сабору: -Када се Сабор завршио, обратио се цар Константин епископима молбом да шире мир Божји, да ако има неких проблема у братству, да их у духу Христовом реше и да се Реч Божја шири у овоме свету, што је и поука нама данас, да у миру све спорове и несугласице решавамо само у духу Христове љубави.

После архијерејске Литургије служен је чин освећења славског колача, коме је претходила трократна литија око храма. Ту под крошњом огромног дрвета порте Вождовачке цркве, где птице одговарају на песмопој молитве, верни народ је слушао Архипастира наше Цркве. Наиме, Патријарх Иринеј је још једном честитао храмовну славу: -Са овога места честитамо славу храма свима вама овде, као и онима који нису данас дошли, али су у духу и молитвама заједно са нама. Честитамо целом народу српском, овде у отаџбини, али и многобројним Србима који су се силом прилика иселили - неки привремено, а многи за стално -,али који данас свакако са нама славе овај дивни свети дан. Нека је и њима Господ на радост данашњег празника, а свима нама нека Господ усели залог благодати своје - да волимо Господа свога онако као што су га волели његови светитељи и апостоли, његови свети ученици и многобројни верници.

-Само Бог зна имена оних који су се трудили да стекну милост и благодат Божју у своме животу и које је Он прославио у Царству своме, којима се ми данас обраћамо као онима који су најближи Богу и имају слободу да се пред Његовим лицем моле за нас. Зато им се обраћамо не као божанствима, него као слугама Божјим који су испунили Његову вољу у и стекли велику милост да се налазе у близини Његовој и да могу да се моле за оне који им се обраћају,“ истакао је, између осталог, Свјатејши Патријарх.

Потом је Његова Светост поделио нафору верном народу и, на радост свих, група руских поклоника која се придружила славском дану, поздравила је Патријарха српског просећи његов благослов.

-Ми који смо дошли данас овде као поклоници, а који смо из света уметности, науке, просвете, а неки су професори богословских школа града Москве, благодарни смо за молитве које је српски народ, одувек поштујући наше вернике, уз Ваше свете молитве узносио Господу за руску земљу и братство двају народа, казао је отац Андреј Алексејев из храма Светог Димитрија Донског из Москве и притом је Патријарху Иринеју уручио на молитвено сећање малу икону овог светитеља.

Заблагодарио је Свјатјејши на дару, благословио све поклонике и пожелео им да се у Србији осећају као у дому своме: -Радујем се што вас видим у нашем храму. Ми смо сваки одлазак у Русију звали малим поклоништвом. Драго нам је када и ви Руси долазите к нама и посећујете наше светиње, наше градове, да учврстимо нашу братску љубав. Ми смо један народ. Нас везује крв, историја, култура, а изнад свега Црква! Она нас је родила и сродила једне с другима. Наши братски односи нису од јуче, блиске су и чврсте везе које започиињу још од Светога Саве и његовог бекства из дома у стари руски манастир на Светој Гори. Ми смо и пре тога били два блиска народа, али од тада па до данас, Богу хвала, везани смо братском љубављу. Данас сте ви потребни нама, као и ми вама - да се одупремо злим силама овога света! На нашој страни је Господ, на нашој страни је Истина, и то је оно што ће нас спајати и чиме ћемо изаћи пред лице Божје.

Настојатељ храма протојереј-ставрофор Недељко Марјановић је у име братства храма заблагодарио Патријарху Иринеју на архипастирској посети и благослову за сав верни народ Вождовца.

Молитвено прослављање је настављено у парохијском дому славском трпезом љубави коју су приредиле благочестиве домаћице Драгана и Новка.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у наставку, у пратњи свештенства, пошао пут Авале и споменика Незнаном јунаку, који деценијама заузима место старе светиње – урушеног града Жрнов. На славу Господњу и радост свих светих, српски народ ће повратити светињу на месту где је био некад Жрнов град, јер је Патријарх српски Иринеј освештао темеље будућег храма на овом месту. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је крст и обележио је место за постављање темеља храма-брвнаре посвећене Светом деспоту Стефану Лазаревићу на Авали. Храм је постављен на платоу у подножју споменика Незнаном јунаку и заузимаће веома значајно место на Авали. Ова локација је добијена захваљујући заузимањем челника општине Вождовац и надлежног пароха Владе Вићентијевића. Пројекат храма-брвнаре урадио је ђакон Мирослав

Николић дипл.инж.арх.

Архиепископија београдско-карловачка

|

„Вековима је тај пламен рађао светитеље, мученике, преподобнике, или су они себе препознавали у њима. Зато је одвајкада ово место свето, и разлог што се управо овде окупљамо око једног од најлепших празника у Цркви поред Божића, Васкрса, Духова. Празник Духова, Тројице или Педесетнице, јесте празник Духа Светога, који живот даје. Зато смо и ово вече назвали Даном радости, Даном живота, што потврђују младост и ова деца што се овде окупљају и на свој начин користе пламене језике и дарове које им је Бог дао да прославе празник,“ казао је у поздравној речи протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.

Рецитатори, певачи, музичари, фолклорни играчи, њихови учитељи, професори, педагози, родитељи посведочише овим сабрањем у порти храма Свете Петке и цркве Ружице - Силазак Духа Светога, а сведочише и о свом пореклу како говори и истоимена песма Десанке Максимовић, коју је казивао Вељко Марић из Основне школе „Стеван Сремац“:

Тражило се песмом поштовање за мале, славио се Хлеб, држала се здравица српском роду и казивала Ода Радости (песник Божидар Пешев); чули смо занимљиву песму Разболе се Петак (песник Дејан Алексић), коју је казивала Софија Митић (ученица четвртог разреда Основне школе Војислав Вока Савић).

Дечји хор Основне школе „Јајинци“отпојао је Полијелеј, а у другом делу је певао стару песму Јоване Јованке.

Ученици основних школа: Јосиф Панчић, Горња Варош, Радоје Домановић, Вељко Дугошевић, Стефан Немања, Никола Тесла, Филип Вишњић, 14. октобар, Јован Цвијић, Јелена Ћетковић, Бранко Радичевић, Ђорђе Крстић донели су и радост и живот, како слови ово вече једанаестих Духовских свечаности. Певало се и на италијанском: Милица Ракић (ОШ Никола Тесла) певала је композицију Caro mio ben (Ђузепе Ђордани), док је Тија Перић (ОШ Јован Цвијић) певала Хабанеру, арију из опере Кармен; обе су ученице седмог разреда.

Руске народне песме Каћушу у извођењу Марије Благојевић (шести разред ОШ Бранко Радичевић) и Каљинку ( у извођењу Николине Милосављевић из ОШ Ђорђе Крстић) препуна порта поздравила је великим аплаузом.

Проф. Дејан Чубрилов је припремио најмлађе из ОШ Ратко Митровић да са Сплетом народних игара увеличају данашњи празник, док је старија група завршили игром и песмом ово вече радости.

Програм су припремили Славка Грујичић и Александар Радовић.

Водитељка програма је најмлађи водитељ на једанаестим Духовским свечаностима, ученица Десете београдске гимназије Михајло Пупин, изванредни рецитатор са бмногим наградама, као и сви учеснициове вечери. Учесницима се придружила и Пријепољчанка Данијела Лазовић, сада становница Београда и ученица у Десетој београдској гимназији, са песмом коју је сама написала још у основној школи: стиховима Свете воде Лима прославља свој крај, светитеља Саву и манастир Милешеву.

Покровитељ једанаестих Духовских свечаности и ове вечери у организацији Пријатеља деце Београда је Градска управа Града Београда, Секретаријат за спорт и омладину. Сви програми Духовских вечери биће емитовани на ТВ Храм, док се беседе и предавања могу послушати на Радију Слово љубве.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

У црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје.

Не би данас између нас никакве провалије било да нисте неканонски и неуставно произвели стање у којем се Српска црква данас налази. А произвели сте га да би сте неометаније српско светосавско православље оденули у рухо које му не пристоји.

Показало се, по промислу Божјем и у складу са учењем апостола Павла, да поделом међу нама сведочимо да је Црква само тамо где се чува истинска и неискварена вера.

Да бисте нас боље и свестраније схватили, кад је реч о исповедању чисте вере, шаљемо Вам посланице са црквенодуховних Сабора одржаних у Лозници код Чачка.

Садржина Вашег писма не говори да је оно плод Духа Светога, него плод духа људског ради правдања пред светом; да би се рекло: Ето, ми братољубиво хоћемо да помогнемо бившем епископу рашко-призренском Артемију, а он нас одбија. Умеће народ Божји да препозна и разлучи искреност од неискрености, јер памти све претходне догађаје.

Ово није „оглушивање о Ваш позив“ него својеврсно сведочење о правоверју. Све док непоколебљиво остајемо у светоотачкој вери, ништа заједничко немамо са расколом, гледано, међутим, Вашим очима, Артемије је у „расколу“. И док мислите да сте Нас административно одвојили од Српске православне цркве, знајте да Нас, догматски гледано, од Христа нисте одвојили нити можете, а то значи ни од Српске православне цркве какву нам је основао и предао Свети Сава. Сведочимо Вам да чврст осећај имамо да смо били и, уистину, остајемо у правој Српској православној цркви коју верници најбоље препознају и прихватају.

Захваљујемо Вам на писму.

+АРТЕМИЈЕ,

епископ рашко-призренски

у изгнанству

У Београду 14/27. Маја 2015.

Одговор је везан за ово писмо:

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5-r5066

• благослов и реч Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја
  
• проф. Светислав Божић, композитор: Речју и песмом у сусрет Празнику
  
• Небојша Кундачина, драмски уметник
  
• Хор „Станковић“ при Цркви Ружици, диригент Небојша Цвијановић
  
• ученици и хор Основне школе „Лазар Саватић“ Земун
  
• Реком Православља: Музичка група „Легенде“
  
• водитељ програма Сања Лубардић, новинар Студио „Б“
  

• беседа: Митрополит cрногорско-приморски г. Амфилохије, Крсна и косовска жртва у светлу Духова
  
• Иван Босиљчић, драмски уметник
  
• Светлана Стевић, народни појац и Милан Ковачевић, народни гуслар
  
• Хор РТС-а, диригент Олга Милићевић
  
• ученици VIII Београдске гимназије: хор и рецитатори школе
  
• водитељ програма: Бранко Веселиновић, новинар РТС-а
  

• беседа: Милован Витезовић, књижевник
  
• Представљање збирке песама „Прошетала царица Милица“ коју је припремила и приредила Љиљана Хабјановић Ђуровић
  
• Своје стихове из Збирке говоре: Радомир Антић, Драган Драгојловић, Драган Мраовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Љубиша Ђидић, Љиљана Пантелић, Љубивоје Ршумовић и
  
• песници из Италије: Анђела Шанели, Ана Сантоликвидо и Данијел Ђанкане
  
• у музичком делу учествује хор цркве Лазарице из Крушевца „Свети кнез Лазар“, диригент Ружица Вешковац
  
• музичка група „Бели анђео“, диригент Катарина Ђокић,
  
• Драган Млађеновић Шекспир, народни појац
  
• водитељ програма: Мила Милосављевић
  

• Програм је припремљен у сарадњи са „Пријатељима деце Београда“, београдским Основним и средњим школама и добитницима „Златне сирене“ и награда за рецитовање, драму, прозу, хорско певање, етно певање и фолклор.
  
• Божидар Пешев, песник
  
• водитељ програма: Јована Поповић, ученица гимназије „Михајло Пупин“
  
• програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
  

• беседа: Епископ топлички Арсеније
  
• Љиљана Лашић, драмски уметник
  
• Весна Станковић, драмски уметник: одломак из монодраме „Милунка“
  
• Мешовити хор „Аллилуиа“, диригент Милица Радивојевић
  
• ученици Правно-пословне школе из Београда
  
• Сергеј Ћетковић
  
• водитељ програма: Драгана Анастасијевић, новинар РТС-а
  

• Духовска беседа: Епископ шабачки Лаврентије
  
• Љубивоје Тадић, драмски уметник
  
• Музички трио „Аллилуиа“, диригент Милица Радивојевић
  
• КУД „Академско друштво“ Нови Београд
  
• Недељко Билкић
  
• водитељ програма: ђакон Сава Милин
  

ТИ ДАРУЈЕШ ЖИВОТ СВАКОМ ЖИВОМ БИЋУ !

• благослов и реч Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја
  
• проф. Светислав Божић, композитор: Речју и песмом у сусрет Празнику
  
• Небојша Кундачина, драмски уметник
  
• Хор „Станковић“ при Цркви Ружици, диригент Небојша Цвијановић
  
• ученици и хор Основне школе „Лазар Саватић“ Земун
  
• Реком Православља: Музичка група „Легенде“
  
• водитељ програма Сања Лубардић, новинар Студио „Б“
  

• беседа: Митрополит cрногорско-приморски г. Амфилохије, Крсна и косовска жртва у светлу Духова
  
• Иван Босиљчић, драмски уметник
  
• Светлана Стевић, народни појац и Милан Ковачевић, народни гуслар
  
• Хор РТС-а, диригент Олга Милићевић
  
• ученици VIII Београдске гимназије: хор и рецитатори школе
  
• водитељ програма: Бранко Веселиновић, новинар РТС-а
  

• беседа: Милован Витезовић, књижевник
  
• Представљање збирке песама „Прошетала царица Милица“ коју је припремила и приредила Љиљана Хабјановић Ђуровић
  
• Своје стихове из Збирке говоре: Радомир Антић, Драган Драгојловић, Драган Мраовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Љубиша Ђидић, Љиљана Пантелић, Љубивоје Ршумовић и
  
• песници из Италије: Анђела Шанели, Ана Сантоликвидо и Данијел Ђанкане
  
• у музичком делу учествује хор цркве Лазарице из Крушевца „Свети кнез Лазар“, диригент Ружица Вешковац
  
• музичка група „Бели анђео“, диригент Катарина Ђокић,
  
• Драган Млађеновић Шекспир, народни појац
  
• водитељ програма: Мила Милосављевић
  

• Програм је припремљен у сарадњи са „Пријатељима деце Београда“, београдским Основним и средњим школама и добитницима „Златне сирене“ и награда за рецитовање, драму, прозу, хорско певање, етно певање и фолклор.
  
• Божидар Пешев, песник
  
• водитељ програма: Јована Поповић, ученица гимназије „Михајло Пупин“
  
• програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
  

• беседа: Епископ топлички Арсеније
  
• Љиљана Лашић, драмски уметник
  
• Весна Станковић, драмски уметник: одломак из монодраме „Милунка“
  
• Мешовити хор „Аллилуиа“, диригент Милица Радивојевић
  
• ученици Правно-пословне школе из Београда
  
• Сергеј Ћетковић
  
• водитељ програма: Драгана Анастасијевић, новинар РТС-а
  

• Духовска беседа: Епископ шабачки Лаврентије
  
• Љубивоје Тадић, драмски уметник
  
• Музички трио „Аллилуиа“, диригент Милица Радивојевић
  
• КУД „Академско друштво“ Нови Београд
  
• Недељко Билкић
  
• водитељ програма: ђакон Сава Милин
  

• Најаве
  

|