<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/page/189/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x41D;&#x435;&#x43E;&#x43F;&#x445;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x43D; &#x440;&#x430;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x458; &#x438; &#x43A;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x430; &#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x440;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x441;&#x430;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x458;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x433;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%B8-%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0-r5987/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/index_4.jpg.8fb9b3d955b710cea0d2e7882805674f.jpg" /></p>
<p>
	Састанку су присуствовали уредници и сарадници централних мисионарских гласила наше свете Цркве: <em>Гласника</em>, <em>Православља</em>, <em>Православног мисионара</em><em>, Теолошких погледа</em>, <em>Светосавског звонца</em> и Информативне службе.
</p>

<p>
	Након извештаја о раду сваког гласила, које су поднели главни и одговорни уредници са сарадницима, дошло се до закључка да је глас наше Свете Мајке Цркве у данашњем времену веома значајан за развој њених мисионарских активности преко ових гласила, као и да се мора радити на њиховом константном развоју и унапређењу.
</p>

<p>
	Митрополит Амфилохије је овом приликом посебно истакао и неопходност што боље координације у раду самих централних служби Српске Православне Цркве, а све у циљу правовременог информисања јавности о оним питањима која се тичу организације и живота Цркве. Наглашено је да је рад самих гласила у Информативно-издавачкој установи Српске Цркве велики и динамичан, као и да се све обавезе из њихових ингеренција обављају ваљано и на време.
</p>

<p>
	<a href="http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_neophodan_razvoj_kvalitetna_raznovrsnost_sadrzhaja_patrijarshijskih_glasila" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_neophodan_razvoj_kvalitetna_raznovrsnost_sadrzhaja_patrijarshijskih_glasila</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5987</guid><pubDate>Fri, 15 Apr 2016 16:23:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x435;&#x43D; &#x443; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x442;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r5976/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/74.jpg.af1d0a5eb8374e5ffa5633a57169702b.jpg" /></p>
<p>
	Гост академије био је академик Матија Бећковић који је говорио о стазама Светог Саве и о почетку наставка градње Храма. Пре 33. године осванула је вест у НИН-у да је прича о Храму покренута са мртве тачке и да ће се почети са градњом Храма. Академик је истакао да се Храм градио из пепела и да су се зидине отеле и саме за себе избориле. Предавању су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, протојереј-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, протонеимар храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић, протојереј-ставрофор Радивој Панић, свештенство храма Светог Саве, професори Богословије: протођакон Милан Ковачевић, ђакон Бранислав Кеџић, ђакон Немања Калем, Александар Јевтић, Радомир Врућинић, Јован Лазаревић, мр Бранко Тадић и многобројни верни народ, као и ученици Богословије.
</p>

<p>
	Књижевно вече започело је појањем тропара Светог Саве, а наставило се уводним речима професора Горана Раденковића о Богословији Светог Саве која је отпочела са радом давне 1810. године и да је са прекидима наставила да постоји до данас. Посебан осврт је дат на поетску семиологију песника Матије Бећковића и његовом доприносу светосавске мисли.
</p>

<p>
	Академик Бећковић нас је обогатио говорећи своје сопствене стихове. Хор Богословије Светог Саве, који годинама представља ову школу у најлепшем светлу, извео је богат културно-уметнички програм са посебним на песме о Косову и Метохији.
</p>

<p>
	Присутнима се обратио протојереј-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве, који је захвалио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, Преосвећеном Епископу топличком г. Арсенију, главном и одговорном уреднику Телевизије <em>Храм</em> протојереју-ставрофору Стојадину Павловићу и протонеимару храма Светог Саве проф. др Војиславу Миловановићу, који су уступили велелепну просторију крипте храма Светог Саве, академику Матији Бећковићу, као и свима који су пристуствовали овој књижевној и духовној вечери.
</p>

<p>
	У знак захвалности за издвојено време и љубав коју је академик Бећковић показао према Богословији, у име Богословије Светог Саве Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је икону Светитеља Богословије Светог Саве као и монографију <em>Портрети српских архијереја у Карловачкој митрополији (1690 – 1790)</em>. Књижевно вече завршено је појањем химне Светом Сави.
</p>

<p style="text-align:right;">
	Стефан Гавровски
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5976</guid><pubDate>Tue, 12 Apr 2016 08:18:15 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x446; &#x427;&#x430;&#x440;&#x43B;&#x441; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x430; (&#x444;&#x43E;&#x442;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86-%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-r5900/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/892a9c528ef2f9ae5afdbf6545a9b571.jpg.d12064217a182096e84aafb642471b49.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="spc_7152.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/16/03/spc_7152.jpg"><br><br><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="spc_7156.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/16/03/spc_7156.jpg"><br><br><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="spc_7200.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/16/03/spc_7200.jpg"><br><br><span style="font-family:'lucida sans unicode';">Остале фотографије можете видети: </span><a href="http://www.spc.rs/sr/princ_charls_kod_patrijarha_srpskog_irineja" rel="external nofollow"><span style="font-family:'lucida sans unicode';">http://www.spc.rs/sr/princ_charls_kod_patrijarha_srpskog_irineja</span></a></p>]]></description><guid isPermaLink="false">5900</guid><pubDate>Wed, 16 Mar 2016 20:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x430; &#x434;&#x43D;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x431;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43A;&#x443; &#x43E;&#x441;&#x43E;&#x431;&#x430; &#x441;&#x430; &#x430;&#x443;&#x442;&#x438;&#x437;&#x43C;&#x43E;&#x43C;&#x201C; &#x41A;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435;&#x201C; &#x43D;&#x430; &#x412;&#x440;&#x430;&#x447;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D1%83-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D0%BC%E2%80%9C-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%E2%80%9C-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%83-r5883/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/223c6b9aa4c7e81b9b27ebbf39ed713b.jpg.69babc0df27c51928be608fcae1caeba.jpg" /></p>
<p>На  радном састанку који је уследио на крају посете г. Пауновић је показао велику отвореност за сарадњу са црквом Светог Саве, док је владика Арсеније изразио жељу и спремност за пружањем сваке врсте помоћи која је у власти Цркве. Гости су детаљније упознати са феноменом аутизма, као и са проблемима са којима се стручно особље и родитељи особа са аутизмом свакодневно сусрећу. Изнети су конструктивни предлози за унапређење сарадње, а који се пре свега односе на пружање духовне подршке корисницима овог боравка и њиховим родитељима, као и укључивање шире црквене заједнице у решавању њихових  проблема.<br></p>
<div style="text-align:right;"><p>вероучитељ Предраг Младеновић</p></div>
<p></p>
<p></p>
<ul>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti/arhiepiskopija_beogradskokarlovacka" rel="external nofollow">Архиепископија београдско-карловачка</a>
</li>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/veronauka" rel="external nofollow">Веронаука</a><br>
</li>
</ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5883</guid><pubDate>Fri, 11 Mar 2016 15:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43F;&#x435;&#x43B;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x438;&#x43C;&#x435;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3-r5822/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e00903d70a85d8ee3e2d67da0c785c0e.jpg.2bea16001cdfc298682bc97ee38d5367.jpg" /></p>
<p>Празнично бденије у четвртак, 25. фебруара 2016. године са почетком у 17 часова, служиће Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског уз саслужење више свештеника и ђакона, а појаће мешовити хор <em>Свети Симеон Мироточиви</em> под управом гђе Милице Тишме.<br>На дан славе у петак, 26. фебруара 2016. године, свету архијерејску Литургију са почетком у 9 часова служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више свештеника и ђакона. Појаће хор Првог београдског певачког друштва под управом гђе Светлане Вилић.<br></p>
<div style="text-align:center;"><p><strong>Позивамо све верне престоног града Београда да у што већем броју узму учешћа у овом молитвеном слављу.</strong></p></div>
<p></p>
<p><br></p>
<div style="text-align:center;">
<p>старешина Патријаршијске капеле</p>
<br>протођакон Стеван Рапајић</div>
<p></p>
<p></p>
<p> </p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><a href="http://www.spc.rs/sr" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr</a></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5822</guid><pubDate>Tue, 23 Feb 2016 09:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x43C;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x435;&#x441;&#x442;&#x440;&#x438; &#x408;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x43D;&#x438;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B833-r5775/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a8c20b583f83ae33122b3733fc56d515.jpg.068f00763be8a0a1c57545dcf22ecfa8.jpg" /></p>
<p>Нашој сестри Јелени можете помоћи уплатом на рачун број 200-70764873-88 (Поштанска штедионица). За више информација обратити се Јелениној мајци Верици на следећи број телефона: 060/6469480.</p>
<p> </p>
<p>Извор: СПЦ</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5775</guid><pubDate>Mon, 08 Feb 2016 22:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x443; - &#x43C;&#x430;&#x440;&#x442; 2016</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82-2016-r5772/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/065fb534eed680201a975f271ef901ae.jpg.12f327b9a79981a9f3a8da5826977a45.jpg" /></p>
<p>ПЛАН ПУТА:<br><strong>Петак(11.март)</strong><br>- Полазак у вечерњим сатима из Београда од Храма Светог Саве.<br><strong>Субота(12.март)</strong><br>- Ујутру стижемо у село Бабин мост. Даље посећујемо Газиместан, Грачаницу, село Лепина, Призрен(црква Богородица Љевишка, Саборни храм Светог Ђорђа, Призренска Богословија, манастир Светих Архангела) и на бденије идемо у Зочиште. На вечеру, ноћење и дружење са мештанима иде се у Велику Хочу и Ораховац, где можемо посетити Дечанску виницу и цркву Светог Стефана.<br><strong>Недеља(13.март)</strong><br>- Одлазак у Високе Дечане на Свету Литургију. Обилазак Пећке Патријаршије, села Гораждевац, манастира Будисавци и Девич. У вечерњим сатима повратак у Београд.<br>Путује се аутобусом.<br>Аутобус ће бити под полицијским надзором.<br>Број места је ограничен. 064 40 40 579<br>Цена пута је 45е(може и у динарској против-вредности).<br>Преноћиште је у приватним кућама а вечера у црквеној трпезарији.<br>Могућност плаћања на рате чековима.<br><strong>Пријаве до 4.марта 2016.</strong><br>Информације и пријављивање на број 064 40 40 579.<br>ЗАМОЛИЛИ БИСМО ДА СЕ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ПРАВИТИ ПРОБЛЕМЕ. ИДЕМО ДА НА ЈЕДАН МИРАН И КУЛТУРАН НАЧИН ОБИЂЕМО НАШ НАРОД И ПРУЖИМО ИМ ПОДРШКУ.<br>Од хуманитарне помоћи, поред новчане, потребна је и друга у виду:<br>-Хране: брашно, шећер, со, уље, поврће, воће, конзерве...<br>-Хигијена: прашак за веш, шампони, сапуни... 064 40 40 579</p>
<p> </p>
<p>08 / 02 / 2016<br><a href="http://www.pravoslavie.ru/" rel="external nofollow">Православие.Ru</a>.</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5772</guid><pubDate>Sun, 07 Feb 2016 23:06:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x41F;&#x420;&#x415;&#x427;&#x415;&#x41D; &#x422;&#x415;&#x420;&#x41E;&#x420;&#x418;&#x421;&#x422;&#x418;&#x427;&#x41A;&#x418; &#x41D;&#x410;&#x41F;&#x410;&#x414; &#x418;&#x421;&#x41F;&#x420;&#x415;&#x414; &#x41C;&#x410;&#x41D;&#x410;&#x421;&#x422;&#x418;&#x420;&#x410; &#x412;&#x418;&#x421;&#x41E;&#x41A;&#x418; &#x414;&#x415;&#x427;&#x410;&#x41D;&#x418;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-r5751/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fb6c27a9f574eb5c03635686a66ab747.jpg.63d66eb430858dddc4e5bf25fe96ecff.jpg" /></p>
<p><span style="color:rgb(20,24,35)"><span style="font-family:helvetica">Синоћ увече око 9.00 часова увече испред главне капије манастира Високи Дечани ухапшена су четворица наоружаних исламиста. Ухапшени су дошли пред улаз у манастир у белом голфу регистрације Урошевца (05). У заједничкој акцији косовске полиције и италијанског КФОР-а након легитимисања и претреса возила пронађено је да су ухапшени (четворица косовских Албанаца из четири различита дела Косова и Метохије: Гњилана, Урошевца, Призрена и Ђаковице) поседовали наоружање (калашњиков АК-47 са 20 шаржера муниције и пиштољ са шеснаест шаржера муниције 9 мм). У возилу је такође нађена и литература исламистичке садржине. Двојица од ухапшених су имали браду и обријану косу као и панталоне са кратким ногавицама, што је карактеристично за вахабисте. Истрага је у току.</span></span><br><span style="color:rgb(20,24,35)"><span style="font-family:helvetica">Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава је потврдио да се монаси и особље које ради у манастиру осећају сигурно и да је овај инцидент још један показатељ да је присуство снага КФОР-а који обезбеђује манастир од суштинског значаја за безбедност овог верског објекта, светске културне баштине УНЕСКО. </span></span><br><span style="color:rgb(20,24,35)"><span style="font-family:helvetica">У октобру 2014. године на две капије и на помоћним објектима манастира Високи Дечани исписани су графити ИСИС и АКШ, а само 4 месеца пре тога и графити УЧК. Истрага полиције до сада није дала никакве резултате али је присуство КФОР-а од тада вишеструко повећано као и контрола целог простора око манастира који је зона високог безбедносног ризика. </span></span><br><span style="color:rgb(20,24,35)"><span style="font-family:helvetica">Манастир Високи Дечани је оружано нападан четири пута након завршетка рата. Само један од напада је истражен и један косовски Албанац је 2007. године осуђен због напада на манастир на 2.5 године затвора.</span></span></p>
<p> </p>
<p><span style="color:rgb(20,24,35)"><span style="font-family:helvetica">ЕРП, 31. јануар 2016. године</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5751</guid><pubDate>Sun, 31 Jan 2016 20:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x442;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r5730/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/22c5d849202e2962c64236aca6e019e4.jpg.7f0ffab3142240a94b72043a479214eb.jpg" /></p>
<p>Сабрали смо се вечерас под сводовима овог велелепног храма, који је српски народ изнедрио у знак најискреније љубави и најдубљег поштовања и захвалности према своме оцу, пастиру, учитељу и духовнику, да на достојанствен начин прославимо празник који уједињује сав српски род на свим меридијанима и чини нас да будемо једно биће.<br>Беседу у част светитеља и молитвеника српског народа пред Господом произнео је високопреподобни архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман српске лавре Студенице, који је између осталог казивао о Светом Сави као о монаху и епископу, времену у коме је живео, оставјајући сва земаљска блага замонавшивши се на Светој Гори. -У тим тешким приликама по српску државу, Цркву и српски народ уместо туге и јадиковања, потоњи светитељ Сава схвата да мора да развије нови пут који би обезбедио да Црква у Србији духовно и свеколико узраста у славу Божју а на спасење српског народа, поручио је игуман Тихон и истакао три битна догађаја из живота Светог Саве: његов одлазак у манастир, монашење и љубав коју је гајио према Богу и Царству Божјем.<br>Беседу аве Јустина Ћелијског о Светом Сави читао је драмски уметник Тихомир Арсић. У извођењу драмског приказа учествовали су ученици београдских основних школа <em>Свети Сава</em>,<em> Мирослав Антић</em>, <em>Вељко Дугошевић</em>, <em>Милан Милићевић</em>; као и ученици гиманзија <em>Свети Сава</em> и <em>Дванаесте Београдске </em>и<em> </em>средњих школа <em>Артимедиа, </em>Музичке школе <em>Мокрањац. </em>Певали су Дечји хор при храму Преображења Господњег и певачка група <em>Вез</em> (Христина Панић).<br>С великом трудољубивошћу и љубављу, Управа храма Светог Саве на Врачару, са Преосвећеним Владиком топличким и настојатељем храма Светог Саве г. Арсенијем, и Катихетски одбор Архиепископије београдско-карловачке приредили су ово изузетно духовно сабрање верном народу престоног града Београда који је испунио крипту Светосавског храма. Програм Светосавске академије осмислио је Преосвећени Владика топлички г. Арсеније у сарадњи са редитељком Миленом Пекић, уз помоћ вероучитеља и учитеља поменутих школа.<br>Светосавском сабрању присуствовали су председник Скупштине Републике Србије гђа Маја Гојковић, саветник председника Владе Републике Србије г. Владимир Божовић, саветник председника Републике Србије за културу г. Братислав Петковић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протонеимар храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић; ректор Богословије Св. Саве у Београду протојереј-ставрофор др Драган Протић; председник Одбора за катихетску наставу протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник други београдски; монсињор Леополд Рохмес у име Надбискупа београдског Станислава Хочевара;  директор <em>Медија центра</em> <em>Одбрана</em> пуковник Стевица Карапанџин<em>, </em>представници градских власти са З. Алимпићем на челу, представници Општине Врачар, амбасадор Републике Белорусије г. Владимир Чушев, свештенство београдских храмова, личности из научног и културног живота, као и многи представници медија.<br>Снимак Светосдавске академије емитоваће Телевизија Храм. Заједничким појањем свих учесника Светосавске химне завршено је ово духовно славље.<br></p>
<div style="text-align:right;"><p>Зорица Зец</p></div>
<p></p>
<p><br></p>
<div style="text-align:right;"><a href="http://www.spc.rs/sr/svetosavska_akademija_u_kripti_hrama_svetog_save_na_vracharu" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/svetosavska_akademija_u_kripti_hrama_svetog_save_na_vracharu</a></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5730</guid><pubDate>Tue, 26 Jan 2016 17:39:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x43A;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x412;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x430;&#x442;&#x435;&#x459;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-r5673/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f21878235a9380332171f6d36380aa5a.jpg.dcd4a8dd26684aabcadbe1109d783539.jpg" /></p>
<p>„Вече са Матијом“ је традиционални добротворни програм који академик Матија Бећковић одржава у Звездара театру. Приход од продаје улазница и донаторских прилога, укупно 276.000 динара, академик Бећковић, заједно са Звездара театром на чијем се челу налази академик Душан Ковачевић, уступио је Верском добротворном старатељству за организацију Божићног ручка у Црквеној народној кухињи. Поред академика Матије Бећковић и Душана Ковачевића, подели Божићног оброка нашим ближњима присуствоваће и Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског.<br>Радио телевизија Србије приказаће на Божић, на другом каналу, са почетком у 11 часова филм о летовању вишедетних породица у Грчкој у организацији ВДС-а.</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti/arhiepiskopija_beogradskokarlovacka" rel="external nofollow">Архиепископија београдско-карловачка</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5673</guid><pubDate>Tue, 05 Jan 2016 12:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r5669/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/281bfd9f8c71b50a029a2ccc16e88f5b.jpg.e4b3517306903511fe34762a4a65f50e.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:right">
<p><em>„Певајте Господу, благосиљајте име Његово,</em></p>
<br><em>Јављајте из дана у дан спасење Његово!</em><br><em>Казујте по народима славу Његову,</em><br><em>По свим племенима чудеса Његова!”</em><br>(Пс. 96, 2 – 3)</div>
<p></p>
<p></p>
<p> </p>
<p><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Овим речима, браћo и сестре у Христу Господу и драга наша децо духовна, позива нас свети цар Давид на данашњи празник и празнично славље које нам је Сâм Господ припремио Својим Рођењем од Пресвете Дјеве Марије у пећини витлејемској. Гле, пре две хиљаде годинâ Пресвета Дјева Марија дође у Витлејем јудејски са праведним Јосифом пописа ради. Али, попис Јосифов међу браћом својом и у роду своме послужио је домостроју спасења и испуњењу пророштва пророка Михеја, који Духом Светим пророковаше овим речима: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изићи Онај који ће бити Господар у Израиљу, којему су изласци од искони, од вечних времена” (Мих. 5, 2).</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">На данашњи дан се испунило ово пророштво. Јер, гле, Пресвета Дјева роди у Витлејему Јудином Онога „којему су изласци од искони, од вечних времена”, Бога Реч (Логоса) Који се на чудесан начин оваплоти од Пресвете Дјеве Марије и роди у Граду Давидову. Гледајући то, до тада невиђено чудо, анђели на небесима задрхташе, небо звездом на Истоку и земља пећином у Витлејему то пропратише! А ми, како рече цар Давид, певајмо данас Господу Богу нашем, благосиљајмо Име Његово, увек и непрестано  свима око нас  објављујмо Спасење Његово, свим народима који су са нама и око нас казујмо славу Његову и предивна чудеса Његова, славу Његову са којом се не може упоредити никаква слава овога света, и  предивна чудеса Његова која око људско не виде и ум људски не може објаснити!</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Рођење Господа Исуса Христа јесте историјски догађај који је истовремено обрадовао и небо и земљу, али и многе у Израиљу и Римској Империји узнемирио. Анђели и пастири славе га у Витлејему; мудраци са Истока, пратећи звезду водиљу, путују ка Јерусалиму, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се када чуше од мудрацâ питање: „Где је цар јудејски који се роди?” (Мт. 2, 2).  Земља и небо обрадоваше се Спаситељу своме, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се праведног Судије свог. Бог Реч (Логос) – Друго Лице Пресвете Тројице, предвечни Син Божји – оваплоћује се и рађа у времену као Богочовек Исус Христос како би спасао човека, слику Своју! То је суштина и смисао овог историјског догађаја</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">и празника. Али, он у себи носи и једну другу поруку, поруку која се односи на човека, односно поруку о величини, узвишености и назначењу човека, поруку о томе због чега се, ево,  Сâм Бог смирава рађајући се у пећини витлејемској. Са друге стране, овај празник нам сведочи и о безграничној љубави Божјој према човеку и свету. Бог, браћо и сестре и драга децо духовна, никада не оставља и не одбацује човека, икону Своју, нити овај свет, који је премудро створио, оставља без милости и доброте Своје. Увек га држи на длану Своме јер је Сведржитељ, обнавља га и спасава јер је Спаситељ. То је највећа и најузвишенија порука, не само овог божићњег празника него и свих спасоносних празника Господњих.</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Већ у Старом Завету говори велики и свети пророк Исаија о рођењу Емануила, односно Онога чије име значи </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><em>с нама је Бог</em></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">. „Ето, Девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће му име Емануил” (Ис. 7, 14), говори пророк и, гле, као да је и сâм сведок тога чудеснога Догађаја, додаје: „Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира” (Ис. 9, 6). Рођење сваког детета је сâмо по себи велика радост, а колика тек радост треба да нас обузме и испуни због Рођења Богомладенца Емануила, Исуса Христа, Који је, уистину, Диван, Бог силни и Кнез мира! Знајући то, драга децо духовна, радујемо се и веселимо данас, као што су се радовали и веселили анђели на небесима и пастири у Витлејему певајући: „Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2, 14), јер је с нама Бог!</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Данас, више него икад, потребни су мир на земљи и добра воља међу људима и народима! Мир на земљи и добра воља међу људима вечити је вапај неба и земље. Какав мир, каква воља и међу каквим људима? – упитаће неко. Јеванђелски одговарамо: божићни, божански Мир, Који нам се роди у Витлејему јудејском – Новорођени Богомладенац Исус Христос. Он Сâм јесте Мир Божји међу нама. Препознајмо Га, прихватимо Га и нека Он постане и наш Мир у немиру овога света! Добра воља међу људима мора бити резултат тог божанског Мира. Оволики недостатак добре воље у свету, па и међу нама хришћанима, показатељ је одсуства Мира Божјег међу нама. Да бисмо имали мир међу собом, прво успоставимо лични мир са Богом својим, Богом нашим! Помиримо се са Њим кроз покајање, кроз петровски вапај: „Господе, помагај! Изгибосмо!” Онда ћемо лако – као деца Божја, као Народ Божји, као браћа и сестре –  успоставити и добру вољу и мир међу собом.</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Шта видимо у савременом свету? Видимо да су се људи и народи веома удаљили од Бога. Али не само од Бога већ и међусобно, јер то једно са другим иде. Видимо да  свеспасавајуће Име Божје и Самога Бога многи више псују  неголи што Га славе и призивају у помоћ. Видимо да се највећи грех, грех убијања човека и читавих људских заједница, свакодневно врши, и то, често, у име Божје. То је за нормалан ум и разум непојмљиво. Питамо се: зар је могуће да неко са именом Божјим на уснама убија невину децу, жене, заробљенике и прогнанике? У име којег и каквог Бога то чини? У име које и какве религије то чини? Због овакве псевдорелигијске изопачености имамо оволико немира и страхова у свету, који нису ништа друго до ли  плодови активне безбожности псевдоверникâ. Браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас у име Бога, у име Новорођенога Христа Господа, да чувамо себе и свој народ од свепагубног богохуљења и грехова који вапију до небесâ. Ако је Господ дошао да спасе свакога човека, обнови му стваралачко назначење и дâ му живот вечни, како онда да се ико дрзне да човеку одузме божански дар живота, било у мајчиној утроби било овде на Земљи?</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Без истинског и животног мира са Богом својим немогућ је мир са браћом својом, немогућа је и добра воља међу људима и народима. Знајући то, браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас да се измиримо са Богом својим. Завапимо Му у покајању као онај изгубљени, блудни син у јеванђелској причи, а Он ће нас раширених руку примити!</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Уместо добре воље и љубави међу људима и народима  сведоци смо планетарне експанзије егоизма, суревњивости, антагонизама и надгорњавања – порока који изазивају забринутост, страх и зебњу за будућност овога света. Упутимо молитву Богомладенцу Христу да онима који данас воде своје народе, па и читав овај свет, подари  мудрост и доброту, љубав и смиреност, како би овај свет извели из најдубље моралне и егзистенцијалне кризе!</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">У овој празничној радости поздрављамо све вас, нашу духовну децу и светосавску браћу и сестре широм света, у отаџбини и расејању. Поздрављамо вас и позивамо вас: помиримо се са Богом и међусобно и будимо деца Божја и Народ Божји! Развијмо и покажимо добру вољу међусобно и према свим људима око нас! Кроз ту добру вољу међу људима будимо светлост свету и со земљи! Живимо свето и честито и испунимо завет отаца којим су нас заветовали за Царство небеско!</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Посебно поздрављамо нашу браћу и сестре на нашем мученичком Косову и Метохији, у нашој духовној колевци. Молимо се Богомладенцу Христу да их духовно и божански, као пророка Данила и свете младиће у Вавилону, охрабри и учврсти у опредељењу да буду и остану верни завету наших светих предака. Апелујемо на све прогнане и избегле са ове наше свете српске земље, као и све прогнане и избегле са својих вековних огњишта, из Далмације, Лике, Славоније, Барање, са Баније и Кордуна, као и из разних крајева Босне и Херцеговине, да учине све што до њих стоји да се врате на своја вековна огњишта, да их обнове, унапреде и сачувају за покољења која ће доћи.</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Грех је, међутим, поменути невољнике, страдалнике и прогнанике српског рода, а не сетити се свих невољника, страдалника и прогнаника из других народа и земаља, ма које вере они били, а нарочито наше браће и сестара на Блиском и Средњем Истоку, у Украјини и у Африци, посебно у ове свете и благе дане када прослављамо Рођење највећега Страдалника и Прогнаника у историји, Богочовека Исуса Христа, Победника над злом, смрћу и сатаном. Сећајмо их се молитвено и помозимо им делатно кад можемо и колико можемо!</span></span></span></span></span><br><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Независно од тога где живимо и радимо, у отаџбини или расејању, драга децо духовна, ми смо један, хришћански, православни и светосавски народ који су Божић и божићњи етос на посебан и јединствен начин обликовали. Божић је у срцима нашим, у душама нашим. Славећи Божић у радости и миру са свим и сваким, учили смо се светости живљења и страху Божјем. Поздравом </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><em>Мир Божји – Христос се роди</em></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"> и отпоздравом </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><em>Ваистину се роди</em></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"> ми смо формирани као народ мира Божјег и добре воље. То је наш велики духовни капитал. Умножавајмо га кроз правилно и свето  слављење овог великог празника! Божић нас је васпитавао у свему ономе што је свето, честито и миломе Богу приступачно. Знајући то, још једампут вас позивамо: чувајмо јединство вере и Цркве светосавске и светињу овог божићњег празника као зеницу ока свога! Не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу! Српска Православна Црква била је, јесте и биће гарант нашег духовног и народног јединства! У то име поздрављамо вас радосним божићним поздравом:</span></span></span></span></span></p>
<p> </p>
<p> </p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><strong>Мир Божји – Христос се роди!</strong></span></span></p>
<br><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><strong>Ваистину се роди!</strong></span></span><br><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><strong>Благословена нова 2016. година!</strong></span></span>
</div>
<p></p>
<p><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2015. године.</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки</span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">и Патријарх српски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ИРИНЕЈ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Митрополит црногорско-приморски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АМФИЛОХИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Митрополит загребачко-љубљански </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ПОРФИРИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ шабачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЛАВРЕНТИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ сремски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ВАСИЛИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ бањалучки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈЕФРЕМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ будимски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЛУКИЈАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ банатски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>НИКАНОР</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ новограчаничко-средњезападноамерички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЛОНГИН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ источноамерички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>МИТРОФАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ бачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ИРИНЕЈ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ британско-скандинавски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ДОСИТЕJ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ зворничко-тузлански </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ХРИЗОСТОМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ осечкопољски и барањски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЛУКИЈАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ западноевропски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЛУКА</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ жички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈУСТИН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ врањски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ПАХОМИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ шумадијски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОВАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ браничевски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ИГЊАТИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ далматински </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ФОТИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ бихаћко-петровачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АТАНАСИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ будимљанско-никшићки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОАНИКИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ захумско-херцеговачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ГРИГОРИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ ваљевски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>МИЛУТИН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ рашко-призренски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ТЕОДОСИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ нишки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОВАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ западноамерички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>МАКСИМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ горњокарловачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ГЕРАСИМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ аустралијско-новозеландски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ИРИНЕЈ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ крушевачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ДАВИД</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ славонски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОВАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ аустријско-швајцарски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АНДРЕЈ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ средњоевропски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>СЕРГИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ тимочки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ИЛАРИОН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени зворничко-тузлански </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ВАСИЛИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени канадски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ГЕОРГИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени захумско-херцеговачки </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АТАНАСИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени средњоевропски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>КОНСТАНТИН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени славонски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>САВА</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ умировљени милешевски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ФИЛАРЕТ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Викарни Епископ моравички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АНТОНИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Викарни Епископ топлички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>АРСЕНИЈЕ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Викарни Епископ јегарски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈЕРОНИМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Архиепископ охридски и Митрополит скопски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОВАН</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ полошко-кумановски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ЈОАКИМ</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Епископ брегалнички </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>МАРКО</strong></span></span></span></span></span><br><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Викарни епископ стобијски </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ДАВИД</strong></span></span></span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5669</guid><pubDate>Tue, 05 Jan 2016 11:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x438;&#x441;&#x43C;&#x43E; &#x40A;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x433;. &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x443; &#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x438; &#x441;&#x432;&#x435; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x433;. &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B3-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-r5631/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2e6524cc33806a135abb9bf309d13fbb.jpg.528c03678a124d521cdfb407b8e2a163.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p>Ваше Блаженство, драги Владико у Господу!</p></div>
<p></p>
<p><br>Последње новости из Украјине о насилним заузимањима православних храмова и масовнoм тучењу верникâ Украјинске Православне Цркве изазивају нашу дубоку узнемиреност.<br>Српска Православна Црква је услишила позив Вашег Блаженства да се и она моли за клир и страдалне парохијане Успењске цркве у селу Птичја у Ровенској области. Ми приносимо своје молитве за оне који су жртва погрома и вапијућег насиља у том селу; за свештенослужитеље, претучене у име Христово; и за нашу унесрећену сабраћу, коју, ево, већ неколико дана муче жеђу и глађу у њиховој сопственој цркви, не дозвољавајући им чак ни пружање неопходне медицинске помоћи. Нека им подари Господ снагу да исповедају Христа и с храброшћу прођу сва искушења ради Њега.<br>Подједнаку забринутост изазива и недавни покушај одузимања Кијево-Печерске Лавре од канонске Цркве. За сав православни свет Кијево-Печерска и Почајевска Лавра су највеће светиње, и Ми смо с негодовањем сазнали за намере да се предају расколницима, које не признаје ниједна Света Православна Црква.<br>По плодовима њиховим познаћете их, каже се у Светом Писму (Мт. 7, 16). Зло може да се одева у одећу вере, светлости и истине, али га његови плодови: лаж, подела и мржња према ближњем неизбежно разобличавају. Расколници из такозваног «Кијевског патријархата» одавно су одбачени од стране Православних Цркава и само по имену припадају Православљу. А њихово презирање норми хришћанског морала и спремност на мржњу, лаж и проливање крви представља живо сведочанство тога.<br>Молимо се да Господ укрепи Ваше Блаженство и Свету Украјинску Православну Цркву у подвигу исповедања Христа, и да јој подари снагу да се супротстави насиљу и мржњи  с љубављу и дуготрпљењем у Христу!<br>Желећи Вам Божји благослов,<br></p>
<div style="text-align:center;"><p>Патријарх српски</p></div>
<p></p>
<p><br></p>
<div style="text-align:center;"><p><strong>Иринеј</strong></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5631</guid><pubDate>Sat, 26 Dec 2015 11:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x430; &#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x43A;&#x430; &#x418;&#x43D;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435; &#x421;&#x41F;&#x426;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D1%86-r5625/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ef54b84c4dfb44e1dc14c8434eb035fe.jpg.f9e420857c0a9e2fc33fe73639811bd2.jpg" /></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr</a></p>]]></description><guid isPermaLink="false">5625</guid><pubDate>Fri, 25 Dec 2015 09:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x423;&#x41C;&#x410;&#x41D;&#x418;&#x422;&#x410;&#x420;&#x41D;&#x410; &#x410;&#x41A;&#x426;&#x418;&#x408;&#x410;: &#x41C;&#x438;&#x440; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x458;&#x438;, &#x434;&#x430;&#x440; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x458;&#x438;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435757/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B833-r5610/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/63f778a7656322f465b158354a97f25f.jpg.7debf35db28ccdde74d4efd0f74b91d4.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:18px;">Изложба је отворена од 21 - 25. децембра 2015. године, од 10-15 часова.</span></p>]]></description><guid isPermaLink="false">5610</guid><pubDate>Tue, 22 Dec 2015 16:32:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
