STEPA, IPAK, DOBIJA CRKVU Montažna građa već stigla iz Rusije, a sve je platio JEDAN ČOVEK

Окупљенима се на платоу испред српске светиње у име патријарха Иринеја обратио митрополит Амфилохије који се захвалио руском патријарху Кирилу, али и руском председнику Владимиру Путину, као и руској влади на помоћи у изградњи.

„Дужни смо да се сетимо свих који су себе уградили у овај Храм, али и оних који ће нам тек откривати Божји лик кроз лепоту овог мозаика“ поручио је он.

Потпредседник српске владе Ивица Дачић се такође захвалио Руској Федерацији која је донела одлуку да помогне завршетак Храма.

„Сада смо на пола пута. Овај храм је место нашег јединстава и заједништва у будућности. Треба да гајимо братство у овим немирним временима када су нам пријатељи потребни“, рекао је Дачић

Он је поновио речи српског премијера Александра Вучића да ће српска влада финансирати завршетак изградње Храма.

„Нећемо ући у следеће столеће, а да га не завршимо“, рекао је Дачић.

Окупљеним верницим се на крају обратио и члан Руске академије уметности и народни уметник Русије Николј Мухин који је захвалио Богу „што нећемо још дуго чекати завршетак улепшавања Храма“.

Он је посебно захвалио компанији „Гаспормњефт“ која је нашла средства за израду мозаика.

Током дана Београђани ће имати јединствену прилику да виде делове мозаика пре него што почне њихово постављање у куполу цркве.

Десет тона мозаика „Вазнесења Христовог“, упакованог у 62 палете, прошло је од московског атељеа највећег руског иконописца Николаја Мухина кроз Русију, Белорусију, Пољску, Словачку и Мађарску, да би крајње одредиште нашло у нашој земљи.

Мозаик са ликом Христа Спаситеља, површине 1.230 квадратних метара, пречника 30 метара и тежине 40 тона, у куполу Храма уградиће руско-српски тим, а почетак радова очекује се наредних дана.

Посао вредан четири милиона евра, који финансира „Гаспромњефт“, требало би да буде завршен до краја године.

Извор: Спутњик

http://www.mitropolija.com/deset-tona-mozaika-za-hram-svetog-save-u-beogadu-stiglo-iz-moskve/

Ваша Светости,

Примили смо тужну вест о терористичком нападу који је однео животе невиних људи и у коме су рањени многобројни, у метроу затечени, грађани Петрограда. То је велика трагедија не само руског народа него и целога света, који је суочен са великим и општим злом – недостатком љубави.

У име пуноће Српске Православне Цркве, и у своје лично име, молимо Вас да, заједно са породицама настрадалих и целим братским руским народом, примите изразе нашег молитвеног саучешћа.

Дубоко проживљавајући бол услед овога трагичног догађаја, молимо се да Господ наш Исус Христос упокоји душе трагично настрадалих, а родбини, ближњима и пријатељима да пружи утеху.

Нека им је вечан помен!

Ваше Светости у Христу брат и саслужитељ,

Патријарх српски
Иринеј

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 12. марта 2017. године, у Недељу Григорија Паламе, светом Литургијом у манастиру Светог Стефана у Сланцима.

Саслуживало је свештенство и монаштво Архиепископије београдско-карловачке у присуству многобројног верног народа. Након Литургије Патријарх је произнео празничну беседу подсећајући вернике да је Свети Григорије Палама, солунски Архиепископ, био велики богослов и светило Цркве. Његова Светост је рекао и многима који су се причестили и онима који се спремају за причешће да нема веће радости од причешћивања, поручујући да је то највеће достојанство које је Бог дао човеку. Беседу Његове Светости преносимо у целости:

-Нека је на спасење и радост Господу данашња света служба коју смо Господу принели за спас, добро и спасење душа наших. Нека је благословен празник који данас славимо, а то је велики Свети отац Грирорије Палама, велико светило наше Цркве, велики подвижник, велики молитвеник и велики богослов речи Божје, који је живео у време када је живео и наш велики цар Душан, а то је XIV век. Црква је данашњи дан посветила њему и другим светим угодницима које Црква наша слави и прославља.

Нека су благословени дани овог Великог и Часног поста, браћо и сестре. Ово је радосно време за наше душе. Каже наш народ: Пост је души гост. Као што се тело радује онда када му подаримо добру храну, неко пиће или друго уживање, тако се душа радује посним данима када много више размишљамо о Богу, о себи, о својој души, о своме животу и о смислу и циљу нашега живота овде на земљи.

Нисмо ми, браћо и сестре, случајно пали на ову Божју творевину, тј. на земљу, нити ишта на овом свету има случајно, него је све дубоко промишљено Божјом мишљу. Све ово што постоји - то је дело Божје, дело руку Божјих. Господ је то створио својом речју, својом силом. Створио је и нас овде на земљи као украс свих ових светова који нас окружују. Без човека, без нас људи, све би то било празно и пусто. А човек, односно ми људи који живимо овде, ми смо круна свега што је Бог створио.

Сваки човек је слика Божја, браћо и сестре. Кажу људи: Није видео Бога. Ако видимо човека кога је он створио и који носи његов лик, ми просто видимо и Бога, Створитеља нашег. Видео је човек и Бога, видео га је у лику сина Божјег, Господа и Спаситеља нашег Христа, који је нас ради и нашега спасења ради благоизволео да узме тело људско и постане човек не престајући бити Богом. Тако да је и човек удостојен, колико год је то нама људима могуће, да види Бога, да му се поклони, да чује реч његову.

Да, браћо и сестре, у лицу Господа Христа Бог се свима нама јавио. Зато нико нема изговора да каже да није видео Бога! Видели смо га у лицу Христа, који је као што је и Сам рекао, увек присутан у овоме свету, у нашем животу, у нашој историји. Зато нам је Господ дао Цркву, а Црква није ништа друго него живи Господ Христос, присутан у сваком роду, у сваком времену међу свима нама људима.

Поменух реч Црква. Ми често пута када кажемо Црква мислимо на храмове, на домове Божје где се окупљамо као што смо се данас сабрали и окупили овде. Није то Црква. То су домови Божји. А шта је Црква? То смо ми браћо и сестре. Ми у којима живи Дух Свети. Сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, примили смо Бога у себе, Духа Светог, и носимо лик његов. Сви ми представљамо живога Господа, живу Цркву Христову!

Господ је на овај свет дошао нас ради и нашега спасења ради, а својим ученицима је обећао када се растајао од њих на дан Вазнесења Господњег: Ја сам са вама у све дане до свршетка света. Није он то рекао само Апостолима, него је преко њих рекао свима нама. Са свима нама је Господ! И све што се дешава у Цркви његовој дешава се његовим делом и његовим именом.

Ми освећујемо храмове, освећујемо своје домове, освећујемо себе крштењем и миропомазањем. Данас, хвала Богу, и овде и у граду Београду и у целој Цркви нашој, многи су приступили светој чаши Господњој и примили самог Господа у себе. И то је превелико чудо, браћо и сестре, које се дешава на свакој светој Литургији - да хлеб који смо принели и вино које смо принели благодаћу и силом Духа Светога постају само Тело и Крв Христова и омогућује се нама да то узмемо и примимо у себе и да постанемо једно са Господом нашим, као што је Господ рекао својим Апостолима а преко њих и свима нама: Који једе моје тело и пије моју крв у мени (мислећи на причешће) пребива и ја у њему. Од те заједнице, браћо и сестре, нема веће радости на овом свету.

Зато су се Свети Оци, прави хришћани, припремали и са пуно радости прилазили да приме Господа у себи. И заиста, када се причестимо, никада несумњајмо јер примамо Самога Господа Христа. А када примимо Њега онда све Његово постаје наше и наше постаје Његово. То је достојанство које је Бог дао нама људима- Од тога нема већег достојанства и веће радости.

Зато захвалимо Господу који нас је удостојио такве радости да будемо једно са Њим и да све оно што има и нама Господ дарује. Наравно уз наш труд и наш подвиг да испунимо заповести Његове, да живимо онако како Господ то жели и како је заповедио, другим речима да живимо онако као су живели Свети које ми славимо и прослављамо и као славе своје и као свете угоднике Божје. Њих нам је Господ дао за пример, да се на њих угледамо.

Права радост се доживљава животом и ми то доживљавамо онда када смо на светој Литургији, када смо у молитви, онда када чинимо дела која Господ жели, која представљају духовну одећу наше душе, то је права радост која се доживљава овде, а и то је само малена сенка оне радости коју је Господ наменио у Царству свом онима који слушају заповести Његове, који слушају глас Цркве Његове и који испуњавају оно што Господ жели. А то што Господ жели је наша највећа радост и наша част, јер то Господ жели не ради себе него ради нас, да нас припреми и удостоји да будемо тамо где је Господ, где су Свети угодници Божји, где су анђели - да доживимо радост коју око не виде, ухо нечу и која човеку на помисао не дође - то Господ припреми онима који га љубе.

Данас смо, браћо и сестре, овде на овој светој Литургији Божјој. Хвала Богу да смо се сабрали овде у овоме светоме храму! А и где другде можемо да се сабирамо и да Господа доживљавамо него у светоме храму и то у заједничкој молитви? Молитва је наша корисна без обзира где то чинили, дал' на путу, дал' на раду, дал' на њиви, дал' на ливади - али посебна пуноћа молитве јесте када смо у заједници, када смо у Цркви Божјој, јер таква молитва има велику вредност пред Богом, велики значај и велику моћ. Нека би дао Господ да се увек ту сабирамо, да се хранимо Телом и Крвљу Христовом, да се бранимо и јачамо морално и духовно молитвом и постом.

Чувајмо пост, браћо и сестре, као што рекох: Пост је души гост. Корисан је не само за душу и духовну страну. Пост је корисан и нашем телу. Данас људи више пате и страдају од богате софре и хране - па је ту шећер, па је ту притисак и многе друге болести које се јављају као последица хране коју употребљавамо. Посна храна је довољна нашем организму и много кориснија за наш организам и наше здравље.

Дакле пост је корисан, држимо пост и учимо децу своју да знају постити. Пустите децу нека долазе к' Мени, и не браните им, јер је таквих Царство небеско - рекао је Господ Христос. То је њихово најбоље друштво и заједница са Богом. Сви они који су са Богом били живели су достојним животом и ишли су путем који води Богу, а сваки пут који води Богу је наш пут. Другог пута нема до пута Божјег.

Нека би Господ био са нама, нека би нам дао веру да га видимо и да познамо и осетимо Његову силу на наше добро и нашу корист. Срећни и благословени ови дани. Нека нам да Господ да у овом подвигу и овој љубави дочекамо велики радосни празник Христовог Васкрсења. Живели на многаја лета!

Извор: ТВ Храм

Након свете Литургије волонтери су заједно са децом и свештеником сели за сто на коме је било послужење и тако нас подсетили на време када су се први хришћани после сабрања и причешћа окупљали заједно, разговарали и јели од онога што би свако донео. Ова трпеза љубави се завршила химном Светом Сави коју су певала деца заједно са осталим окупљеним народом и волонтерима.

Убрзо потом кренуло се у обилазак деце по собама где овог пута није било допуштено дуго задржавање. Волонтери су уз осмехе и по коју реч делили воће које су понели са собом. Пред крај дружења волонтери су успели да попричају и отпевају по неку песму и на тај начин пробају да им улепшају барем један дан у дугом периоду лечења. Уз песме и смех завршила се још једна посета овој установи уз још већи број волонтера.

Оно што је важно јесте несебична љубав која треба да се пружа. Христос када је био међу својим ученицима рекао је да није дошао да му служе него да Он служи (Мт 20, 28.). Тако и ми данас треба да несебично служимо и помажемо онима којима је то најпотребније. Да та служба не буде као служба једног најамника који чини нешто ради плате већ да та служба буде као служба коју син или ћерка имају према оцу и мајци.  Односно они им бивају послушни не ради плате већ из љубави према њима. Овакав вид служења показали су и волонтери у посети деци на Бањици, а кроз овакав вид служења ми налазимо истинску радост и срећу.

Извор: ВДС

Молитвено сабрање тог дана предводиће Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у петак, 10. марта 2017. године, свету Литургију пређеосвећених Дарова у Вазнесењској цркви са почетком у 7,30 часова.

Јереј Арсеније позива верни народ на молитвено сабрање наглашавајући да је дочек моштију Светог Деспота велики догађај за српску престоницу, имајући у виду да је Београд први пут постао престоница за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Свете мошти братство Вазнесењске цркве донеће из Пожаревца, а дароване са благословуом Епископа браничевског г. Игнатија остаче трајно у том београдском светом храму.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар рекао је за Радио Слово љубве да српски народ на Косову и Метохији веома тешко живи, да је ситуација компликована, али и да морамо учинити све да помогнемо нашем народу.

У ексклузивном разговору 7. марта 2017. године у Двору на Дедињу, а на којем благодаримо протођакону др Дамјану Божићу, Престолонаследник је истакао веома добар однос који Краљевски дом има са Српском Православном Црквом и Патријархом српским г. Иринејем, којег, како је нагласио, веома поштује.

Престолонаследник је истакао да је ситуација поводом враћања имовине Краљевској породици тешка, да је то питање људских права, као и да се нада да ће се она решити.

Благодарност за сусрет са Престолонаследником дугујемо протођакону београдске Саборне цркве др Дамјану Божићу, аутору значајне књиге „Митрополит Христофор - Изабране проповеди - Неизмењена српска душа“ у издању Издавачке фодације Архиепископије београдско-карловачке, а повод је управо разговор који је протођакон Дамјан водио са престолонаследником Александром о познанству Његовог Височанства са, данас блаженопочившим, митрополитом Христофором, уваженим архијерејем Српске Цркве на тлу Америке.

Престолонаследник Александар је у срдачном разговору којем смо имали прилику да присуствујемо у Краљевском двору на Дедињу, поделио своје успомене на митрополита Христофора, првог српског митрополита рођеног у САД, непоколебљивог чувара православне вере и српског националног идентитета на тлу Америке, проповедника који је много учинио на пољу јединства нашег народа и његове духовне заједнице, као и развоја школства и укупног духовног живота бројне пастве током шездесетогодишњег пастирског рада. Говорио је престолонаследник Александар о својим сећањима на митрополита Христофора, духовним спонама које везују Краљевску породицу за овог архијереја чикашко-либертивилског који је био и на челу Епархија источно-америчке и средњезападно-америчке, о значају његовог деловања и о њему као великој личности која је оставила дубок траг у мисији Православља на америчком континенту.

Разговор са Престолонаследником о митрополиту Христофору, др Дамјан Божић ће, како је рекао, уврстити у драгоцена сведочанства и систематично сабрану грађу која ће и на енглеском језику бити представљена српском народу у Америци.

• аудио прилог Радија Слово љубве

http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/prilog andric.mp3

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=12753

Од новца који им је преостао са матурског путовањам  - током којег су се поклонили и кивоту Светог Нектарија Егинског (чудотворца и исцелитеља од ове тешке болести) - купили су пакетиће са слаткишима и даровали их малим храбрим људима. Матуранти Богословије Светог Саве у Београду истичу да се моле Светом Нектарију да оболеле малишане ободри, оснажи и буде уз њих, а из НУРДОР-а поручују да су матуранти Богословије своју хуманост и велико срце показали на делу и да им је било задовољство упознати младе и хумане људе.

Извор: ТВ Храм