Викарни Епископ топлички Петар ће у среду 11. децембра 2024. године у крипти храма Светог Саве на Врачару, одржати предавање на тему "Сваку сада животну бригу оставимо". Почетак је у 18 сати и 30 минута, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У среду 11. децембра 2024. године са почетком у 18 сати и 30 минута, у Културном центру "Чукарица" биће одржано предавање на тему ''Породица у савременом добу''. О овој важној теми говориће Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој гори. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У уторак 10. децембра 2024. године, у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић (Игњата Јоба 75), биће служен акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 17 часова, сазнајемо из духовне заједнице овог светог храма. Сви су добродошли на молитву.

Извор: Радио "Слово љубве"

У храму св. пророка Илије у Миријеву ће у суботу 7. децембра, после вечерње службе, предавање на тему "Аскетизам или схизофренија" одржати јереј Радомир Маринковић. Сви су добродошли, поручује братство овог светог храма.

Извор: Радио "Слово љубве"

Братство храма св. Марка на Ташмајдану позива вас на нову духовну трибину четвртком у крипти ове светиње која 5. децембра почиње после Акатиста Пресветој Богородици, у 18 часова. На тему "Улога поста у исцељењу ума" беседиће презвитер др Оливер Суботић, парох храма св. Александра Невског на Дорћолу и управник Мисионарског одељења АЕМ.

Извор: Радио "Слово љубве"

Православни богословски факултет Универзитета у Београду 5. и 6. децембра 2024. године приређује Научни скуп са међународним учешћем, поводом јубилеја Преподобног аве Јустина Ћелијског и Врањског: 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса његових светих моштију, најавио је за Слово љубве др Сава Миловановић, истраживач-сарадник ПБФ, истакавши да је Јустиново богословље актуелно само по себи, те да овај скуп има за циљ да покаже ширину његових богословских интересовања и колико је био плодан аутор. Гостујући предавачи долазе из Русије, Бугарске, Северне Македоније. Детаљан програм скупа који ће почети Светом Литургијом у факултетској капели св. Јована Богослова и поздравним словом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, можете погледати у наставку и чути кратак разговор са др Савом. Скупу могу присуствовати сви заинтересовани, а др Сава је посебан позив упутио студентима, како Богословског, тако и других факултета, јер се, како је указао, Ава Јустин бавио "питањима која интересују младе људе, можда њих поготово!"

Извор: Информативна служба СПЦ

Одсек за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у сарадњи са Црквом Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, организује 28. новембра 2024. године у 18 часова у крипти овог храма на Ташмајдану, панел дискусију на тему "Хришћанство и атеистички активизам у јавној сфери – искуства Србије и европских земаља". Учествују теолог и ђакон Душан Тодоровић, теолог и професор енглеског језика Златко Вујановић, теолог др Немања Шкрелић и ђакон др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери и модератор дискусије.

Учесници ове панел дискусије пренеће своја лична искуства из Србије, Француске, Немачке и Швајцарске.

Традиционални европски идентитет стоји на три стуба: на античком грчко-римском наслеђу, хришћанству и просветитељству и хуманизму. Ипак, савремени европски идентитет представља спој традиционалног и иновативног. Да ли се, у амбијенту доминанто секуларног уређења друштва, савремена Европа удаљава од древних темеља свог идентитета, првенствено од оног хришћанског? Колико је хришћанство (Црква) присутно у европској јавној сфери? Да ли и како на то присуство реагује атеистички активизам (на пример, на присуство верске наставе у школама)? Да ли и колико хришћанство (Црква) има утицаја на важна кретања у секуларним друштвима? Да ли иновативни моменат у савременом европском идентитету представља доминантно кретање као атеизацији друштва и европског човека?

Потражићемо одговор на питање – где је Србија, као секуларна држава, у односу на угледне европске, такође секуларне државе, у погледу темељног, хришћанског идентитета и да ли атеистички активизам, који тежи да глас Цркве, у име „секуларности“, потисне из јавне сфере, има сличности са искуствима у другим европским државама.

Улаз је слободан.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Ликовни конкурс "Српске светиње - седам векова средњевековних манастира" за ученике млађих разреда школа на општини Звездара отворен је од данас, 22. новембра 2024, а ову лепу активност је подржао Катихетски одбор АЕМ, ангажоване су катихете у 14 школа, као и наставници ликовног, потом, ту је Општина Звездара, као и Храм Светог Илије где ће 21. децембра бити финална изложба и награде за сваког учесника Конкурса, најавио је за Слово љубве миријевски парох о. Борислав Петрић, истакавши да је дружење деце и окупљање око храма оно најважније: "Шта год да је везано за учешће деце у духовној сфери, а овде ће се упознати са манастирима, то су ствари које просто не можемо да допустимо да не учествујемо у њима", казао је о. Бора.

Цео разговор из Јутарњег програма са о. Бором Петрићем.

Извор: Радио Слово љубве

Сутра, у суботу 23. новембра, настављају се духовне трибине Мисионарске школе при храму св. Александра Невског на Дорћолу од 18 сати и 45 минута. Овога пута ће тумачење посланице св. Апостола Павла Римљанима произнети презвитер др Оливер Суботић, сабрат ове цркве и управник Мисионарског одељења АЕМ.

Извор: Радио "Слово љубве"

Добротворна организација Српска Омладина за Космет позива вас на хуманитарну пројекцију филма "Тихи кутак Христов" у Руском дому, 25. новембра у 19 часова. У програму ће учествовати ђакон др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, као и појци Храма Св. апостола Матеја у Сурчину.

Филм "Тихи кутак Христов" (из 2018. год) је играно-документарни филм о Св. Мардарију Либертивилском, првом епископу на тлу Америке и његовом путу од Корната до Либертивила. Филм је снимљен по благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, а у продукцији манастира Острог. У филму глуме: Радивоје Буквић, Небојша Глоговац, Слобода Мићаловић, Вук Бубало и др.

Извор: Радио "Cлово љубве"

Данас, на четврту годишњицу од упокојења блажене успомене Патријарха српског Иринеја, у цркви св. великомученика Кнеза Лазара српског у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару, свету Литургију са свештенством служио је викарни Епископ јенопољски г. Никон, уз појање хора Светосавског храма под управом др Катарине Станковић. После Литургије је служен и парастос Патријарху Иринеју код његовог места почивања у крипти Светосавског храма. Уз Епископа ремезијанског Стефана, старешину Подворја СПЦ у Москви, молитви су присуствовали и Председник Републике Србије г. Александар Вучић, Председник Владе Србије г. Милош Вучевић, министар културе г. Никола Селаковић и други званичници Србије. Владика Никон је у беседи указао да ће нас Патријарх Иринеј сакупљати у храму св. Саве до краја историје, подвукавши да је последњих десет година свог живота почивши Патријарх уређивао ову светињу и од ње направио један од најлепших храмова у Православној Цркви. Почивши "Патријарх Иринеј је био смирен и препун љубави према српском роду", истакао је Епископ Никон.

Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан Св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког где се налазио до 22. јануара 2010. године, када је изабран за Патријарха српског.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45487

Сања Лубардић, нови Главни и одговорни уредник Радија "Слово љубве" и Телевизије "Храм" СПЦ, у разговору који је за "Политику", најугледнији српски дневни лист, водила новинар Љиљана Петровић, наглашава да иако је "Српска Православна Црква најутицајнија установа српског народа и нашег региона", "оператери црквену телевизију по нумерацији држе после таблоидних и ријалити канала, хороскопа и канала са турским серијама". "У медијском простору загушеном токсичном атмосфером ТВ Храм и Радио 'Слово љубве' промовишу праве вредности – образовање, породицу, ментално здравље, одговорност, емпатију, културу, науку, хуманост, поруке љубави, помирења и наде" каже Сања Лубардић. У наставку овај разговор можете прочитати у целости:

Сања Лубардић је нови главни и одговорни уредник електронских медија Српске Православне Цркве – Телевизије Храм и Радија Слово љубве. У ТВ Студио Б радила је од 1996. године. Била је дугогодишњи уредник и водитељ Градског програма ове телевизије. По образовању је мастер професор српског језика и књижевности. Аутор је научних радова, медијски и пи-ар консултант и предавач. Када смо је пре неколико година питали да ли има још неке амбиције или планове са телевизијом, рекла нам је да има много и да је све до сад било разигравање и учење за нову етапу. Да ли је већ тада имала на уму ТВ Храм?

– Ја сам пре десет година учествовала у оснивању телевизије Српске Православне Цркве. Мој став је да Српска Православна Црква као најутицајнија национална установа мора да има своје медије и да директно, без посредника, шаље поруке у етар уместо да је други тумаче и погрешно говоре „Српска Православна Црква и верници” – јер управо верници јесу Црква – или да је представљају кроз приче о сујеверним обичајима за празнике. Црква је увек била авангарда. Имала је прву штампарију и прву школу, па се подразумева да мора да има и своје медије. Била сам консултант у оснивању Радија Светигора у Црној Гори, продуцент пројекта „Подигнимо Ступове”, радила на лансирању новог формата новина Српске Патријаршије „Православљае”. Од београдског дописништва „Светигоре”, које сам водила, основали смо црквени Радио Слово љубве. Свих тих година, паралелно сам на Студију Б била уредник и водитељ најгледанијег формата у граду. Напорно, али су резултати фантастични и видим много простора за даљи развој. Фокус су ми сада интернет, друштвене мреже и дигиталне платформе. Ту правимо нови екосистем за пласирање црквених садржаја.

Како сте се осећали када је стигла ова понуда?

Његова Светост Патријарх Порфирије ми је пре више од две године рекао да је крајње време да разговарамо о формалном преузимању ове дужности. Комуникација са њим је врло концизна и јасна. Патријарх добро познаје медије, а уз то има и невероватан дар да на савремен начин преноси древне поруке. Не заборавите да је шест година био на челу Републичке радио-дифузне агенције, да је професор Универзитета у Београду, научник, атински доктор наука, наследник катедре проф. Владете Јеротића. Зато осећам бескрајну одговорност и захвалност. Време ће тек показати колико је за наше друштво спасоносна његова одлука да Црква оснажи своје медије. У медијском простору загушеном токсичном атмосфером ТВ Храм и Радио Слово љубве промовишу праве вредности – образовање, породицу, ментално здравље, одговорност, емпатију, културу, науку, хуманост, поруке љубави, помирења и наде.

Шта све желите да промените?

Имам благослов да поставим динамичнији и модернији програм који одговара реалним потребама савременог човека. Зато је први корак било подизање информативног програма о догађајима у Српској Православној Цркви. Увела сам вести на сваких сат времена, кајрон са најбитнијим информацијама на малом екрану и чврсто структурирану програмску шему. Дан почиње Патријарховим духовним поукама, тачно у седам сати. Јутарњи програм смо продужили смо, емитује се уживо од осам до десет. Више је добрих интервјуа, квалитетне културе, хуманитарних акција, савета духовника. Црква ради много и то мора да се види. Реакције гледалаца су одличне. Али не мењамо само програмску шему већ и став дела друштва да Српска Православна Црква нема право да се види и чује. Наша циљна група је скоро десет милиона декларисаних верника Српске Православне Цркве у Србији и широм света. Они више не смеју да буду третирани као маргинална група.

Имате ли одрешене руке да доведете појачања? Кога бисте првог позвали?

Да је поживео, био би то Веља Павловић, аутор култних емисија „Ниво 23” и „Духовници”. Данас су то Александар Гајшек и популарни професор Ненад Гугл. Један је већ ту, за другог ћу бити стрпљива и упорна. Иза камера, тамо где је најважније, имам снажну подршку једног од покретача верског програма у Србији Душана Стокановића, експерта који дуго и веома добро брине о систему информативне и издавачке делатност Српске Православне Цркве.

Да ли имате у виду како су у свету профилисане емисије о верским темама?

У контакту сам са колегама из света – и на истоку и на западу. Нико није задовољан, предуго траје глобални тренд протеривања тема о правој вери из медија. Зато публика тражи сопствени идентитет и духовну подршку на интернету, а то није увек квалитетно и безбедно.

Каква је, по вашем мишљењу, улога специјализованих верских телевизија?

Српска Православна Црква је најутицајнија установа српског народа и нашег региона. Па ипак оператери црквену телевизију по нумерацији држе после таблоидних и ријалити канала, хороскопа и канала са турским серијама. Други по величини оператер у Србији не жели ни да нас уврсти у своју понуду. То мора да се промени или ћемо да покренемо питање дискриминације милиона православних верника.

Да ли имате податке о гледаности?

Имамо стабилни тренд раста и неколико десетина хиљада редовних гледалаца дневно на различитим платформама. Кратке видео-форме на нашим мрежама за четири недеље имају раст од 176 одсто. Промене су кренуле, гледаоци сада знају шта хоће и тешко ће се тај замајац зауставити – рекла је Сања Лубардић.

Извор: Политика, 12. новембар 2024. године, стр. 28, новинар Љиљана Петровић

Извор: Информативна служба СПЦ