Живе речи утехе: Живе речи утехе

Поводом годишњице упокојења протопрезвитера-ставрофора Дејана Дејановића

Thu, 01 Feb 2018 13:14:04 +0000

Прота Дејан Дејановић је рођен 1930. године у Босанском Петровцу, у честитој српској породици трговца Душана и Даре Дејановић. Његово детињство је прекинуто окупацијом Босне и Херцеговине од стране усташа. Оставши без свог огњишта, тражећи спас у Београду и Србији, Дејановићи су били у оној најсрећнијој трећини српског народа у усташкој НДХ која је избегла насилну смрт или унијаћење.

Међу многима који су невино страдали током Ослобођења Београда од стране комуниста, био је и Дејанов отац, трговац, избеглица из Босанског Петровца Душан Дејановић. Оставши без свог супруга, Дара је као самохрана мајка одгајала ћерку Велинку и сина Дејана у сиротињском дворишту у Цвијићевој улици.

Упркос томе што су на њега гледали као на сина народног народног непријатеља, млади Дејан је био појац у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, а касније је уписао Богословски факултет. Као студент певао је у црквеном хору, где је упознао Доротеју Чупић, коју је, након завршетка богословских студија и оженио.

По рукоположењу од стране Епископа пакрачког Емилијана, 1956. године, отац Дејан је служио међу преосталим Србима у Капелни, Добровићу и другим опустошеним славонским парохијама. Благословом епископа бањалучког Андреја службује као парох, а потом као архијерејски намесник у Мркоњић Граду. Ту је провео својих првих двадесет година као свештеник, а онда се, због школовања деце, премешта у храм Свете Тројице у Београду. Недуго после тога, прихвата предлог да пређе у скромну црквицу св.Трифуна на Топчидерском гробљу где 1988 године постаје старешина.

Прота је, поред заповедних, служио и све друге веће празнике, помене на руске и грчке светитеље, а чланови православног братства „Кампсада“, названог по родном месту св. Трифуна у Фригији, испуњавали су цркву приликом сваког богослужења. Храм је ускоро постао претесан, а неуморни ревнитељ, прота Дејан служио је Литургије, бденија и акатисте, организовао многа поклоничка путовања, предавања, позивао у госте угледне духовнике и православне мислиоце.

Од скромне, скоро непосећене цркве св.Трифуна која је служила годинама само као капела на гробљу и где су људи долазили искључиво да упале по неку свећу, скромни, али изнад свега Богу посвећени прота, направио је праву Божију кућу коју је свако тако и доживљавао и у којој је литургијија и молитва била најбитнија, као и мисионарски центар из кога је стално текла реч Божија.

Цркву су посећивали и многи угледни Архијереји наше Цркве, међу којима много пута и Блаженопочивши Патријарх Павле, а наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је у овој малој Београдској оази био увек најдражи гост јер се људи Божији препознају на сваком месту и сваком времену.

Племенитост доброг проте није се могла сакрити ни у забаченом делу великог града, јер је Јеванђељску поруку “ да се светли ваша светлост пред људима“ показивао свакодневно.

Реке људи који су долазили код њега и налазили утеху и помоћ сваке врсте испратили су драгог проту Господу којем је верно служио на данашњи дан, 2016. године.

Сваки пут када се чита Јеванђеље о милостивом Самарјанину, име дивног проте Дејана некако се само појави у мислима. Јер он је био управо тај. Увек. И за све.

Љиљана Поповић

Извор: Радио Светигора

Најава: Патријарх Иринеј у недељу богослужи у Руској цркви

Thu, 01 Feb 2018 08:54:07 +0000

Високи службеник УН код Патријарха српског

Wed, 31 Jan 2018 14:41:02 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Ненад Божовић - нови доктор теологије

Mon, 29 Jan 2018 19:27:45 +0000

Ненад Божовић рођен je 13. јануара 1985. године у Краљеву где је завршио основну и средњу школу. Основне студије на Православном богословском факултету уписује 2003. године и завршава са просечном оценом 8, 91. Завршни рад на тему „Богословско-социјални концепт старозаветних пророка пре егзила“ одбранио је септембра 2008. године са највишом оценом, а рад је проглашен за најбољи завршни рад те академске године. Исте године уписује теолошки мастер студијски програм на Православном богословском факултету, где након положених испита израђује мастер рад из области библистике на тему „Однос пророка према култу“. Мастер рад је одбранио марта 2010, такође са највишом оценом. По благослову блаженопочившег епископа жичког Хризостома академске 2010/2011. г. је уписао докторске студије теологије на ПБФ. Исте године започиње и трогодишњи студијско-истраживачки боравак на Универзитету у Регенсбургу, под покровитељством фондације Конрад Аденауер. Године 2013. бива изабран у звање асистента на Катедри за Свето Писмо и држи вежбе на предметима Увод у Стари Завет и Старозаветна историја.

Одбрана докторске тезе асистента Божовића је протекла у изузетно пријатној атмосфери и великој посећености од стране слушалаца. На самом почетку председник комисије је прочитао експозе рада и биографију кандидата. Потом је кандидат изложио свој рад и истакао резултате. Чланови комисије су констатовали да је рад израђен на изузетно високом нивоу и да представља велики допринос на пољу српске библистике. Проф. Топаловић је нагласио важност оваквих радова и изјавио да је и сам стекао многе нове увиде читајући дотичну дисертацију. Асистент Божовић је веома елоквентно и концизно одговарао на постављена питања, омогућавајући слушаоцима да се и сами заинтересују за тему о којој је говорио. Поредећи представе о стварању човека из акадске литературе и мотиве стварања човека у Пост 2, 4б-3, 24 кандидат је показао да библијски текстови нису настајали у некаквом вакуму, него да је свет који је окруживао библијске писце имао одређени утицај на њихово стварање. Са друге стране, он је посебно нагласио то да библијски мотиви нису пуко преузимани из акадске литературе него да се у њима може уочити једна врста субверзивне рецепције акадских идеја. Писац Пост 2-3 је користио само оне мотиве и религијске представе које се нису косиле са његовом теолошком концепцијом, односно оне који су се могли у њу уклопити. Притом је ове мотиве празнио од њиховог митског садржаја, истовремено задржавајући њихову књижевну сликовитост и делотворност.

Акадски текстови нам представљају човека у ропском односу према актерима стварања и друштвеној хијерархији, а циљ и смисао његовог стварања и постојања састоји се у тескобном раду на пољима како би се прехранили богови. Упрошћено речено, човек акадских текстова је створен да „копа канале“ (за наводњавање). Тај човек је „играчка“ богова (потоп у Атрахазис и Епу о Гилгамешу), а његова судбина (акадски šimtu) се само „магијским триковима“ може избећи. Смрт је неизбежна и узалудан је сваки покушај њеног превазилажења, јер су вечни живот богови задржали за себе (Гилгамеш). Са друге стране, Књига постања нам представља слободног човека за кога је Бог створио Еденски врт и чији је смисао постојања живот у изобиљу и љубави са Творцем, женом и животињама. Плодови рада у Еденском врту припадају само човеку, јер Јахвеу није потребна „прехрана“ као вавилонским божанствима. Вечни живот за њега није недоступан, већ је смртни живот последица његовог избора. Стога, вредновање човека, његовог достојанства и његовог положаја у свету су скоро антиподи у Пост 2-3 и акадским текстовима. У том смислу кандидат долази и до одговора на основна питања доктората: библијски писац је у Пост 2, 4б – 3, 24 субверзивно реципирао акадске традиције. Библијско схватање човека је сасвим авангардно и „револуционарно“ за доба у којем је настало, а у каснијој историји је постало темељ савременог саморазумевања човека и његовог достојанства. То Књигу постања чини једним од најутицајнијих и најинспиративнијих текстова у историји човечанства.

На крају одбране присутнима се обратио и ментор кандидата, проф. Родољуб Кубат, који је посебно похвалио квалитет и научни допринос самог рада приметивши да је овом одбраном тезе српска библистика добила још једно изузетно важно име у својим редовима.

Данило Михајловић

Извор: Православни богословски Факултет у Београду

Патријарх Иринеј: Велики пост - прилика за покајање и повратак Богу!

Sun, 28 Jan 2018 19:00:52 +0000

Епископ Атанасије (Јевтић)- Завјет Светог Саве (ВИДЕО)

Sat, 27 Jan 2018 21:39:46 +0000

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему “Завјет Светог Саве“ које је одржао 2002. године на Философском факултету у Београду.

Радио „Слово љубве“: Серијал о првим београдским мученицима

Fri, 26 Jan 2018 11:27:00 +0000

Посебно у петој емисији серијала говоримо о Светим Ермилу и Стратонику, о мартиријуму у Брестовику код Гроцке који је њима посвећен, о хришћанској заједници Београда - античког Сингидунума и најбруталнијем дотад прогону хришћана почетком 4. века. У серијалу помињемо још шест првих познатих ранохришћанских београдских мученика чија су имена на Небу исписана: Свештеномученику Монтану, његовој супрузи Максими, Светима Ермогену и Фортунату, Донату и његовом брату Венусту.

У шестој емисији у недељу, 28. јануара, слушаћемо и о једној знаменитој историјској личности рођеној у Сингидунуму, а о којој се мало зна - о цару Јовијану, који је вратио хришћанству статус државне вере и укинуо Аријеву јерес. Зашто је то значајно - појашњавају наши саговорници - уз откривање њихових даљих стремљења у истраживању међу којима је и обележавање значајних археолошких локалитета и светих места - у и око Београда - на којима су живели и страдали први хришћани. Говоре теолог и археолог Павле Матулић, правник Драган Петровић и инжењер Александар Цветковић, истраживачи ранога хришћанства.

Свети Ермил је био ђакон, страдао је у време цара Ликинија, а његов тамничар - Стратоник, видевши Ермилово храбро исповедање вере - постаде хришћанин. Обојицу потопише у Дунаву код Београда 315. године. Поменути серијал о београдским мученицима првих векова хришћанства, од шест емисија можете да послушате ОВДЕ

Извор: Српска Православна Црква

Историја српског богослужења (извештај +ФОТО) -допуна вести

Thu, 25 Jan 2018 18:55:00 +0000

Представљен пројекат „Историја српског богослужења“

25. Јануар 2018 - 16:15

У организацији Српске академије наука и уметности и Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду 25. јануара 2018. године у Свечаној сали САНУ у Београду одржана је промоција пројекта „Историја српског богослужења“.

Наведени подухват представља нову етапу истраживачких прегнућа и унапређења богословске и научне делатности Института за литургику и црквену уметност, започету поводом нарочитог јубилеја - осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Истовремено, овај амбициозни пројекат има за циљ да у оквиру две основне вишетомне едиције буде обухваћена и сагледана осмовековна историја литургијског живота наше помесне Цркве у најширем могућем истраживачком опсегу.

После поздравних и надахнутих речи председника Српске академије наука и уметности, уваженог академика др Владимира Костића, упућених учесницима промоције и великом броју присутних, о престижном значају и својеобразном смислу поменутог пројекта говорили су: редовни члан Одељења историјских наука САНУ академик Гојко Суботић, редови професор Средњовековне историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит манастира Студенице др Тихон Ракићевић, као и управник Института за литургику и црквену уметност и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић.

Такође, овом приликом представљене су и прве две књиге главне едиције „Историја српског богослужења“: Српска барокна теологија. Библијско и светотајинско богословље у Карловачкој Митрополији XVIII века Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара XVI века Ратка Хрваћанина, као и прва књига посебних издања: Литурзи и литургиолози. Студије из литургијске теологије и праксе Српске Православне Цркве Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Програм успешно реализоване промоције модерирао је члан Института за литургику и црквену уметност и доцент Православног богословског факултета у Београду др Србољуб Убипариповић.

прилог Радија Слово љубве

Извор: Српска Православна Црква

Празнични број „Светосавског звонца“

Thu, 25 Jan 2018 18:53:36 +0000

-О празницима и обичајима патријарх Павле је говорио да су као слика и рам. Са рамом (обичајима) изгледа мало лепше, али рам без слике (свете Литургије) безвредан је и представља само је украс. Сетимо се овог када се окупимо да прославимо Светог Саву. Без одласка у цркву на свету Литургију током које се причешћујемо и потом са свештеником ломимо славски колач, празник постаје само већа или мања гозба која нема никакве везе са суштином, пише у уводнику уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев.

Из садржаја празничног броја Светосавског звонца издвајамо: Конкурс за најбољи уметнички рад на тему Језик моје мајке, Р. Мишев: Живот Светог Саве, Л. Вулић: Моја земља је Србија, М. Нанић: Чудесни су путеви Господњи, С. Биорац Матић: Пред иконом Светог Саве, М. Северовић: Молитвеник Светог Саве, Л. Поповић: Свему се не може угодити, али Богу може, М. Велч: Меастров додир, многобројни ликовни и литерарни радови ученика основних и средњих школа од којих препоручујемо песму Светом Арсенију Сремцу ученика Карловачке богословије Луке Лукића, басне, песме, размишљанке и наравно, можда и најлепши украс сваког броја Звонца, стихови у цртежу г. Моша Одаловића. Први овогодишњи број Светосавског звонца у 2018. години својим илустрацијама улепшале су Слободанка Тодоровић, Сара Илић и Љиљана Димитријевић.

Извор: Српска Православна Црква

Преносимо: Република Српска помаже изградњу храма Светог Саве

Thu, 25 Jan 2018 11:58:06 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Председник Републике Српске посетио храм Светог Саве на Врачару (ФОТО)

Thu, 25 Jan 2018 09:43:02 +0000

После тропара Светом Сави које је отпевало братство храма, архимандрит Стефан је председника Додика повео у обилазак доње цркве посвећене Светом великомученику кнезу Лазару Косовском и крипте Патријараха, упознавши га са текућим радовима. Пред бројним ТВ и новинским екипама, архимандрит Стефан је пожелео добродошлицу председнику Републике Српске исказавши велико задовољство због указане части како братству храма тако и свом српском народу: -Свети Сава је личност која спаја српски народ и уједињује све људе добре воље, поручио је старешина храма Светог Саве.

Председник Додик је истакао своје велико задовољство што је посетио заветни храм српског народа и уверио се да радови на његовом завршетку напредују. Председник Додик је поручио да ће Влада Републике Српске издвојити 250 хиљада евра прилога за довршетак највећег српског храма. -Република Српска зна да се српски идентитет најснажније осветљава кроз Српску Православну Цркву, подсетиоје г. Додик.

У Парохијском дому Светосавског храма архимандрит Стефан је председнику Додику уручио икону Светог Саве у знак сећања на посету Спомен-храму.

Извор: Храм Светог Саве

ВДС: Посета Дому за одрасла инвалидна лица

Wed, 24 Jan 2018 20:54:00 +0000

Често смо забринути због поскупљења вртића, бензина и много тога... Али постоје особе које на све то кажу: „Па, па шта ако је све то поскупело. Зашто кукати око таквих ствари и повијати због тога леђа. Треба видети како изгледа кад не можеш сам да једеш, сам да устанеш, ходаш, одржаваш хигијену, обављаш физиолошке потребе. Треба то да видиш... како да носиш такав крст“, као да поручује свима Антонија Михајловић са којом су волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства разговарали 21. јануара 2018. године приликом посете Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну.

У недељу по Богојављењу, пре ове посете волонтери су били на светој Литургији у параклису Светог првомученика и архиђакона Стефана у КБЦ „Бежанијска коса“ а потом посетили Дом за одрасла инвалидна лица. На Литургији којом је началствовао јереј Лазар Војводић, духовник КБЦ „Бежанијска коса“, било је поред болесника и станара Дома и пуно породица са малом децом која су чистотом и непосредношћу на свој дечји начин учествовала на литургијском сабрању по речи Спаситељевој „Пустите децу нека долазе Мени, и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк10,14).

Волонтерима се придружио један млади брачни пар са две ћеркице, који је био на Литургији а заинтересовао се за активности ВДС-а и Милосрдне секције. Девојчице су улепшале сусрете са станарима Дома а старија девојчица је све освојила отпевавши течно на црквенословенском тропар Светом Георгију и песмицу „Моја бака јаја шара и са коком разговара“.

Посета Дому инвалида као да није била посета инвалидима, особама с великим телесним ограничењима него посета песницима и сликарима. У дневном боравку смо прво присуствовали партији шаха коју су играли Рајко и Зоран а пратио и навијао Душко. Душко Босанчић из Зрењанина је песник и пожелео је да нам покаже своје песме. Сам је отишао, одвезао се колицима до собе и донео књигу својих песама коју је поклонио Милосрдној секцији. Пријатно изненађени волонтери су с задовољством прочитали неколико песама, међу којима и песму „Молитва“.

Ој, човече праведниче
Један Божји службениче.
Ако мислиш Божји бити
Чини добро за живота:
Поштуј брата старијега,
И тебе ће млађи твоји.
У добру се не понеси
У злу се не понизи.
Јер, човече праведниче
Кад човека смрт снађе
Ништа собом не понесе
До скрштене беле руке
И праведна дела своја.

Наша стара познаница Антонија Михајловић, која је била на Литургији нас је упознала са својим „кумчетом“ Катарином којој је била крсна кума. У припреми да се обави њено крштење учествовао је волонтер Филип Николић студент Богословског факултета и чест посетилац Дома инвалида. Антонија болује од мултипле склерозе од тринаесте године. Говорила је да су узроци инвалидитета различити, да свако обољење има и „своју психологију“ и да се све људске особине, оно најгоре и најбоље у човеку, кроз болест испоље у потпуности. Рекла је да је у Дому изузетно лепо прослављена Православна Нова година, да је музика свирала од 19,30 до 4 сата ујутр, „да је било лепо, па је човеку жао кад то лепо прође“. Антонија воли цвеће и прошле године је садила цвеће и лале. Њој је веома жао што здрави људи нису свесни шта имају и што то не умеју довољно да цене. А о храбрости и смирењу с којим носи свој крст пуно говоре ове Антонијине речи које је једном записала „Живим јер волим да живим, не умем другачије“

Благост и радост зраче не само на сликама него и у срцу, осмеху и говору сликара Радослава Рада Радуловића кога смо посетили у његовој соби. У сусрету са Радославом као да се питамо ко је кога дошао да посети, обрдадује и охрабри. Он је осетио да у ношењу животног крста, који је понео у раној младости, није сам и искусио „како те Господ мудро води кроз све ове ситуације у срећу и радост вечну“. И да мало треба да људи дођу до тога, Господ куца на свака врата. Само да би чули тај глас треба се потрудити, треба се ослободити жудње према пролазном јер како сејемо тако ћемо жњети. Радослав је и у детињству волео да црта а кад је настрадао, постепено и упорно је на радним терапијама почео да учи да слика. Сад слика устима, љубав га „нагони да ради, да се труди, да успева у томе све више и више“. Каже да се много трудио да све научи, да подражава старе мајсторе и кроз тај велики труд и напор осетио је да је „Развио вољу и моћ запажања“. Његове слике су доказ тог умећа а његова животна прича потврда оцене једног посетиоца Дома: „Овде људи сведоче Бога“.

Извор: ВДС

Архиепископија београдско-карловачка

Празник иконе Богородице Млекопитатељнице у Вазнесенској цркви у центру Београда

Wed, 24 Jan 2018 19:49:24 +0000

ПУТ ИКОНЕ

Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји.

Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом.

Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО.

Висока црквена признања пријатељима српског народа (ФОТО+ВИДЕО)

Tue, 23 Jan 2018 18:54:26 +0000

Свечаност - којој су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Епископи жички г. Јустин и зворничко-тузлански г. Фотије; као и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи рашко-призренски г. Теодосије, нишки г. Арсеније, далматински г. Никодим и моравички г. Антоније, викар Патријарх српског - отпочела је благословом и поздравним словом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја: -Са великом чашћу и радошћу, у име Српске Православне Цркве и српског народа, данас захваљујем двојици јунака, хероја и витезова, за све оно што су учинили за српски народ, чиме су показали своју љубав према нашeм страдалном народу и учинили велико дело које никад неће бити заборављено.

Уручујући високо црквено одликовање г. Мариносу Рицудису, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио: -Наш драги гост г. Руцидис долази из нама братске Грчке. Наше две земље су вековни пријатељи. Сједињују нас пре свега вера и заједничка историја, почев од времена Светог Саве до дана данашњег. Господин Рицудус је био у ситуацији да учествује у срамном нападу на нашу земљу 1999. године. Као командант војног брода стигао је у Јадранско море, али му савест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини. Вратио се својим бродом из Јадранског мора и отказао послушност. Због тог великог и јуначког дела имао је много проблема. Осуђен је на две и по године затвора. Али пре него што је то учинио посаветовао се са својим духовником који је одобрио његов став. Господин Рицудис је учинио оно што чине велике душе и велике личности. После одслужене казне и после свих искушења имао је толико храбрости да каже: Нисам ја херој, херој је српски народ! То је заиста исповест једног храброг, мудрог и правог хришћанина. Немамо довољно речи да му захвалимо на том чину, зато смо одлучили да га одликујемо орденом Светог цара Константина.

У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог цара Константина, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, додељује г. Мариносу Рицудису за његово истрајно сведочење Христа Васкрслога и делатно исповедање православне вере, нарочито показано његовом жртвеном љубављу према братском српском народу одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године.

Захваљујући на признању, видно дирнут и понет емоцијама, г. Рицудис је поручио:-За мене и моју породицу велика је част да се налазимо на овом светом месту и што сте ме удостојили високог признања Српске Православне Цркве. Нисам могао да верујем да ћу после 18 година, од кад сам одбио да учествујем у рату против српског народа, доживети благодарност и захвалност српског народа и моје православне браће. Велика је част што примам признање од вас - часних и храбрих, од моје православне браће која никад нису престала да штите и чувају своје светиње и света места. Све жртве српског народа, традиција, предање, православље и српска култура били су најзначајније надахнуће за мене. Посебну захвалност дугујем Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који ме је први контактирао и разговарао са мном, као и брату Николи Гачевићу, који ме прати на овом значајном путу. На овом светом часном месту, очима испуњеним сузама радости, узносим наду у име Господа нашег Исуса Христа да нећете бити сами у својој борби и да ће свагда уз вас бити храбри људи из целог света, који ће се жртвоваће и бити са вама и у радости и у искушењима. Пример таквих храбрих људи је и наш брат из Француске (Арно Гујон), који је са нама данас. И даље сматрам да нисам достојан овакве части коју сте ми указали. Ту част упућујем вашем народу, њему првоме припадају све награде и најзначајнија одликовања.

Потом се приступило уручењу највишег одликовања Српске Православне Цркве г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске. Његова Светост Патријарх је, том приликом, истакао да је Српска Црква препознала труд и пожртвовање г. Гујона и у знак јавног признања именованом доделила орден Светог Саве првог степена:

-Арно Гујон је учинио велико дело према српском народу на Косову и Метохији, оног страдалног дела Републике Србије. Српски народ није страдао само у прошлости, него нажалост и данас пати. Ако данас има народа у Европи који је лишен свих права људских, који нема оно што је најдраже за једног човека - слободу, право кретања и право рада- то је наш народ на Косову и Метохији, који храбро носи свој крст са надом да та искушења неће бити вечна и да ће моћи да живи као сваки други народ. Да ублажи невоље нашег народа, да му помогне у ономе што му је најпотребније да би могао да егзистира, да живи на нашим светим просторима, г. Арно Гујон је учинио велико дело, веће утолико што га је започео са непуних 20 година. Проговорило је нешто у њему и кроз њега, видео је оно што и многи други виде - али неће да знају, видео је патњу народа и заложио се свим својим бићем да му помогне и да му олакша терет живота. Прво је преко наших манастира, а у својој земљи Француској, скупљао прилоге и организовао многобројне хуманитарне акције. Тешко је израчунати вредност прикупљене и допремљене помоћи. Благодарећи њему многи су остали на својим огњиштима да носе терет који носе, опет са надом да то неће вечно трајати. Немамо речи да захвалимо г. Гујону. У име тог народа који је остао и страда и пати на Косову и Метохији, ми Вам захваљујемо за све што чините, за Ваше велико хришћанско дело. Наше су речи слабе, али се молимо Господу да Вама, као и г. Рицудису, подари здравље, и духовно и телесно, и да Ваша дела која чините Он оцени као права хришћанска дела, утолико већа што долазе од пријатеља из иностранства.

-Свети Архијерејски Синод, на предлог Епископа рашко-призренског г. Теодосија, додељује г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“, орден Светог Саве првог степена за делотворну љубав показану његовим свесрдним и несебичним залагањем у прикупљању и пружању неопходне материјалне и финансијске помоћи за нашу Свету Цркву и страдални народ на Косову и Метохију, као и за истрајно сведочење истине о животу нашег народа у овој српској покрајини, наводи се у одлуци Светог Архијерејског Синода коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић .

Изненадивши присутне изванредним знањем српског језика, г. Гујон је бираним речима захвалио на високом признању:

-Захваљујем Вам на указаној части и благодарим Епископу рашко-призренском г. Теодосију што ме је предложио за високо признање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве, најбољег сина српског рода и првојерарху Свете Српске Цркве. Све пројекте које реализујемо на Косову и Метохији чинимо у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, свештеником Срђаном и протиницом Светланом Стевић из епархијске Хуманитарне организације Мајка девет Југовића. Ово одликовање посвећујем свим жртвама на Косову и Метохији, од косовског кнеза Лазара до Оливера Ивановића. Посвећујем га такође јунацима данашњег доба, а то су Срби са Косова и Метохије који опстају на својим огњиштима у нехуманим условима. Нисам сигуран да сам за 14 година рада променио много у њиховим животима, али су они променили мој живот, поглед на свет и показали ми прави значај слободе и како се борити за њу. Да се нисам сусрео са Србима, давне 2004. године, вероватно не бих био пред Вама у Патријаршији, у центру Београда, носећи орден Светог Саве - вероватно бих био у Паризу, Женеви... Срби су променили мој живот и зато им посвећујем ово признање. Захваљујем и многобројним донаторима који нису заборавили старе везе моје земље са Србијом.

Свечаном салом Патријаршије српске из грла неколико десетина присутних проломио се усклик: Аксиос! Достојан!, којим су добитници заслужених признања поздрављени и уврштени у бескрајни диптих великих и незаборавих хероја и добротвора српског народа.

Свечаности у Патријаршијском двору, поред чланова породица добитника признања и њихових сарадника и пријатеља, присуствовали су игуман манастира Студенице архимадрит Тихон, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Библиотеке Патријаршије српске мр Зоран Недељковић, представници Хуманитарне организације Мајка девет Југовића, председник Удружења киднапованих и несталих са Косова и Метохије г. Симо Спасић, представници удружења избеглих и расејаних са Косова и Метохије, председник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин гђа Александра Нинковић Ташић, уредник и водитељ ТВ емисије Агапе г. Александар Гајшек и други јавни и културни посленици српске престонице, часно свештенство и монаштво и велики број ТВ и новинских екипа.

На крају торжественог сабрања Његова Светост Патријарх г. Иринеј је позвао и из групе присутних издвојио госпође Рицудис и Гујон, посебно их поздравио и благословио, упутивши им речи благодарности за подршку коју пружају својим супрузима у њиховим одговорним мисијама.

Извор: Српска Православна Црква