Живе речи утехе: Живе речи утехе

Патријарх Иринеј: Велики пост - прилика за покајање и повратак Богу!

Sun, 28 Jan 2018 19:00:52 +0000

Епископ Атанасије (Јевтић)- Завјет Светог Саве (ВИДЕО)

Sat, 27 Jan 2018 21:39:46 +0000

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему “Завјет Светог Саве“ које је одржао 2002. године на Философском факултету у Београду.

Радио „Слово љубве“: Серијал о првим београдским мученицима

Fri, 26 Jan 2018 11:27:00 +0000

Посебно у петој емисији серијала говоримо о Светим Ермилу и Стратонику, о мартиријуму у Брестовику код Гроцке који је њима посвећен, о хришћанској заједници Београда - античког Сингидунума и најбруталнијем дотад прогону хришћана почетком 4. века. У серијалу помињемо још шест првих познатих ранохришћанских београдских мученика чија су имена на Небу исписана: Свештеномученику Монтану, његовој супрузи Максими, Светима Ермогену и Фортунату, Донату и његовом брату Венусту.

У шестој емисији у недељу, 28. јануара, слушаћемо и о једној знаменитој историјској личности рођеној у Сингидунуму, а о којој се мало зна - о цару Јовијану, који је вратио хришћанству статус државне вере и укинуо Аријеву јерес. Зашто је то значајно - појашњавају наши саговорници - уз откривање њихових даљих стремљења у истраживању међу којима је и обележавање значајних археолошких локалитета и светих места - у и око Београда - на којима су живели и страдали први хришћани. Говоре теолог и археолог Павле Матулић, правник Драган Петровић и инжењер Александар Цветковић, истраживачи ранога хришћанства.

Свети Ермил је био ђакон, страдао је у време цара Ликинија, а његов тамничар - Стратоник, видевши Ермилово храбро исповедање вере - постаде хришћанин. Обојицу потопише у Дунаву код Београда 315. године. Поменути серијал о београдским мученицима првих векова хришћанства, од шест емисија можете да послушате ОВДЕ

Извор: Српска Православна Црква

Историја српског богослужења (извештај +ФОТО) -допуна вести

Thu, 25 Jan 2018 18:55:00 +0000

Представљен пројекат „Историја српског богослужења“

25. Јануар 2018 - 16:15

У организацији Српске академије наука и уметности и Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду 25. јануара 2018. године у Свечаној сали САНУ у Београду одржана је промоција пројекта „Историја српског богослужења“.

Наведени подухват представља нову етапу истраживачких прегнућа и унапређења богословске и научне делатности Института за литургику и црквену уметност, започету поводом нарочитог јубилеја - осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Истовремено, овај амбициозни пројекат има за циљ да у оквиру две основне вишетомне едиције буде обухваћена и сагледана осмовековна историја литургијског живота наше помесне Цркве у најширем могућем истраживачком опсегу.

После поздравних и надахнутих речи председника Српске академије наука и уметности, уваженог академика др Владимира Костића, упућених учесницима промоције и великом броју присутних, о престижном значају и својеобразном смислу поменутог пројекта говорили су: редовни члан Одељења историјских наука САНУ академик Гојко Суботић, редови професор Средњовековне историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит манастира Студенице др Тихон Ракићевић, као и управник Института за литургику и црквену уметност и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић.

Такође, овом приликом представљене су и прве две књиге главне едиције „Историја српског богослужења“: Српска барокна теологија. Библијско и светотајинско богословље у Карловачкој Митрополији XVIII века Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара XVI века Ратка Хрваћанина, као и прва књига посебних издања: Литурзи и литургиолози. Студије из литургијске теологије и праксе Српске Православне Цркве Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Програм успешно реализоване промоције модерирао је члан Института за литургику и црквену уметност и доцент Православног богословског факултета у Београду др Србољуб Убипариповић.

прилог Радија Слово љубве

Извор: Српска Православна Црква

Празнични број „Светосавског звонца“

Thu, 25 Jan 2018 18:53:36 +0000

-О празницима и обичајима патријарх Павле је говорио да су као слика и рам. Са рамом (обичајима) изгледа мало лепше, али рам без слике (свете Литургије) безвредан је и представља само је украс. Сетимо се овог када се окупимо да прославимо Светог Саву. Без одласка у цркву на свету Литургију током које се причешћујемо и потом са свештеником ломимо славски колач, празник постаје само већа или мања гозба која нема никакве везе са суштином, пише у уводнику уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев.

Из садржаја празничног броја Светосавског звонца издвајамо: Конкурс за најбољи уметнички рад на тему Језик моје мајке, Р. Мишев: Живот Светог Саве, Л. Вулић: Моја земља је Србија, М. Нанић: Чудесни су путеви Господњи, С. Биорац Матић: Пред иконом Светог Саве, М. Северовић: Молитвеник Светог Саве, Л. Поповић: Свему се не може угодити, али Богу може, М. Велч: Меастров додир, многобројни ликовни и литерарни радови ученика основних и средњих школа од којих препоручујемо песму Светом Арсенију Сремцу ученика Карловачке богословије Луке Лукића, басне, песме, размишљанке и наравно, можда и најлепши украс сваког броја Звонца, стихови у цртежу г. Моша Одаловића. Први овогодишњи број Светосавског звонца у 2018. години својим илустрацијама улепшале су Слободанка Тодоровић, Сара Илић и Љиљана Димитријевић.

Извор: Српска Православна Црква

Преносимо: Република Српска помаже изградњу храма Светог Саве

Thu, 25 Jan 2018 11:58:06 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Председник Републике Српске посетио храм Светог Саве на Врачару (ФОТО)

Thu, 25 Jan 2018 09:43:02 +0000

После тропара Светом Сави које је отпевало братство храма, архимандрит Стефан је председника Додика повео у обилазак доње цркве посвећене Светом великомученику кнезу Лазару Косовском и крипте Патријараха, упознавши га са текућим радовима. Пред бројним ТВ и новинским екипама, архимандрит Стефан је пожелео добродошлицу председнику Републике Српске исказавши велико задовољство због указане части како братству храма тако и свом српском народу: -Свети Сава је личност која спаја српски народ и уједињује све људе добре воље, поручио је старешина храма Светог Саве.

Председник Додик је истакао своје велико задовољство што је посетио заветни храм српског народа и уверио се да радови на његовом завршетку напредују. Председник Додик је поручио да ће Влада Републике Српске издвојити 250 хиљада евра прилога за довршетак највећег српског храма. -Република Српска зна да се српски идентитет најснажније осветљава кроз Српску Православну Цркву, подсетиоје г. Додик.

У Парохијском дому Светосавског храма архимандрит Стефан је председнику Додику уручио икону Светог Саве у знак сећања на посету Спомен-храму.

Извор: Храм Светог Саве

ВДС: Посета Дому за одрасла инвалидна лица

Wed, 24 Jan 2018 20:54:00 +0000

Често смо забринути због поскупљења вртића, бензина и много тога... Али постоје особе које на све то кажу: „Па, па шта ако је све то поскупело. Зашто кукати око таквих ствари и повијати због тога леђа. Треба видети како изгледа кад не можеш сам да једеш, сам да устанеш, ходаш, одржаваш хигијену, обављаш физиолошке потребе. Треба то да видиш... како да носиш такав крст“, као да поручује свима Антонија Михајловић са којом су волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства разговарали 21. јануара 2018. године приликом посете Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну.

У недељу по Богојављењу, пре ове посете волонтери су били на светој Литургији у параклису Светог првомученика и архиђакона Стефана у КБЦ „Бежанијска коса“ а потом посетили Дом за одрасла инвалидна лица. На Литургији којом је началствовао јереј Лазар Војводић, духовник КБЦ „Бежанијска коса“, било је поред болесника и станара Дома и пуно породица са малом децом која су чистотом и непосредношћу на свој дечји начин учествовала на литургијском сабрању по речи Спаситељевој „Пустите децу нека долазе Мени, и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк10,14).

Волонтерима се придружио један млади брачни пар са две ћеркице, који је био на Литургији а заинтересовао се за активности ВДС-а и Милосрдне секције. Девојчице су улепшале сусрете са станарима Дома а старија девојчица је све освојила отпевавши течно на црквенословенском тропар Светом Георгију и песмицу „Моја бака јаја шара и са коком разговара“.

Посета Дому инвалида као да није била посета инвалидима, особама с великим телесним ограничењима него посета песницима и сликарима. У дневном боравку смо прво присуствовали партији шаха коју су играли Рајко и Зоран а пратио и навијао Душко. Душко Босанчић из Зрењанина је песник и пожелео је да нам покаже своје песме. Сам је отишао, одвезао се колицима до собе и донео књигу својих песама коју је поклонио Милосрдној секцији. Пријатно изненађени волонтери су с задовољством прочитали неколико песама, међу којима и песму „Молитва“.

Ој, човече праведниче
Један Божји службениче.
Ако мислиш Божји бити
Чини добро за живота:
Поштуј брата старијега,
И тебе ће млађи твоји.
У добру се не понеси
У злу се не понизи.
Јер, човече праведниче
Кад човека смрт снађе
Ништа собом не понесе
До скрштене беле руке
И праведна дела своја.

Наша стара познаница Антонија Михајловић, која је била на Литургији нас је упознала са својим „кумчетом“ Катарином којој је била крсна кума. У припреми да се обави њено крштење учествовао је волонтер Филип Николић студент Богословског факултета и чест посетилац Дома инвалида. Антонија болује од мултипле склерозе од тринаесте године. Говорила је да су узроци инвалидитета различити, да свако обољење има и „своју психологију“ и да се све људске особине, оно најгоре и најбоље у човеку, кроз болест испоље у потпуности. Рекла је да је у Дому изузетно лепо прослављена Православна Нова година, да је музика свирала од 19,30 до 4 сата ујутр, „да је било лепо, па је човеку жао кад то лепо прође“. Антонија воли цвеће и прошле године је садила цвеће и лале. Њој је веома жао што здрави људи нису свесни шта имају и што то не умеју довољно да цене. А о храбрости и смирењу с којим носи свој крст пуно говоре ове Антонијине речи које је једном записала „Живим јер волим да живим, не умем другачије“

Благост и радост зраче не само на сликама него и у срцу, осмеху и говору сликара Радослава Рада Радуловића кога смо посетили у његовој соби. У сусрету са Радославом као да се питамо ко је кога дошао да посети, обрдадује и охрабри. Он је осетио да у ношењу животног крста, који је понео у раној младости, није сам и искусио „како те Господ мудро води кроз све ове ситуације у срећу и радост вечну“. И да мало треба да људи дођу до тога, Господ куца на свака врата. Само да би чули тај глас треба се потрудити, треба се ослободити жудње према пролазном јер како сејемо тако ћемо жњети. Радослав је и у детињству волео да црта а кад је настрадао, постепено и упорно је на радним терапијама почео да учи да слика. Сад слика устима, љубав га „нагони да ради, да се труди, да успева у томе све више и више“. Каже да се много трудио да све научи, да подражава старе мајсторе и кроз тај велики труд и напор осетио је да је „Развио вољу и моћ запажања“. Његове слике су доказ тог умећа а његова животна прича потврда оцене једног посетиоца Дома: „Овде људи сведоче Бога“.

Извор: ВДС

Архиепископија београдско-карловачка

Празник иконе Богородице Млекопитатељнице у Вазнесенској цркви у центру Београда

Wed, 24 Jan 2018 19:49:24 +0000

ПУТ ИКОНЕ

Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји.

Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом.

Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО.

Висока црквена признања пријатељима српског народа (ФОТО+ВИДЕО)

Tue, 23 Jan 2018 18:54:26 +0000

Свечаност - којој су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Епископи жички г. Јустин и зворничко-тузлански г. Фотије; као и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи рашко-призренски г. Теодосије, нишки г. Арсеније, далматински г. Никодим и моравички г. Антоније, викар Патријарх српског - отпочела је благословом и поздравним словом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја: -Са великом чашћу и радошћу, у име Српске Православне Цркве и српског народа, данас захваљујем двојици јунака, хероја и витезова, за све оно што су учинили за српски народ, чиме су показали своју љубав према нашeм страдалном народу и учинили велико дело које никад неће бити заборављено.

Уручујући високо црквено одликовање г. Мариносу Рицудису, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио: -Наш драги гост г. Руцидис долази из нама братске Грчке. Наше две земље су вековни пријатељи. Сједињују нас пре свега вера и заједничка историја, почев од времена Светог Саве до дана данашњег. Господин Рицудус је био у ситуацији да учествује у срамном нападу на нашу земљу 1999. године. Као командант војног брода стигао је у Јадранско море, али му савест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини. Вратио се својим бродом из Јадранског мора и отказао послушност. Због тог великог и јуначког дела имао је много проблема. Осуђен је на две и по године затвора. Али пре него што је то учинио посаветовао се са својим духовником који је одобрио његов став. Господин Рицудис је учинио оно што чине велике душе и велике личности. После одслужене казне и после свих искушења имао је толико храбрости да каже: Нисам ја херој, херој је српски народ! То је заиста исповест једног храброг, мудрог и правог хришћанина. Немамо довољно речи да му захвалимо на том чину, зато смо одлучили да га одликујемо орденом Светог цара Константина.

У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог цара Константина, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, додељује г. Мариносу Рицудису за његово истрајно сведочење Христа Васкрслога и делатно исповедање православне вере, нарочито показано његовом жртвеном љубављу према братском српском народу одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године.

Захваљујући на признању, видно дирнут и понет емоцијама, г. Рицудис је поручио:-За мене и моју породицу велика је част да се налазимо на овом светом месту и што сте ме удостојили високог признања Српске Православне Цркве. Нисам могао да верујем да ћу после 18 година, од кад сам одбио да учествујем у рату против српског народа, доживети благодарност и захвалност српског народа и моје православне браће. Велика је част што примам признање од вас - часних и храбрих, од моје православне браће која никад нису престала да штите и чувају своје светиње и света места. Све жртве српског народа, традиција, предање, православље и српска култура били су најзначајније надахнуће за мене. Посебну захвалност дугујем Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који ме је први контактирао и разговарао са мном, као и брату Николи Гачевићу, који ме прати на овом значајном путу. На овом светом часном месту, очима испуњеним сузама радости, узносим наду у име Господа нашег Исуса Христа да нећете бити сами у својој борби и да ће свагда уз вас бити храбри људи из целог света, који ће се жртвоваће и бити са вама и у радости и у искушењима. Пример таквих храбрих људи је и наш брат из Француске (Арно Гујон), који је са нама данас. И даље сматрам да нисам достојан овакве части коју сте ми указали. Ту част упућујем вашем народу, њему првоме припадају све награде и најзначајнија одликовања.

Потом се приступило уручењу највишег одликовања Српске Православне Цркве г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске. Његова Светост Патријарх је, том приликом, истакао да је Српска Црква препознала труд и пожртвовање г. Гујона и у знак јавног признања именованом доделила орден Светог Саве првог степена:

-Арно Гујон је учинио велико дело према српском народу на Косову и Метохији, оног страдалног дела Републике Србије. Српски народ није страдао само у прошлости, него нажалост и данас пати. Ако данас има народа у Европи који је лишен свих права људских, који нема оно што је најдраже за једног човека - слободу, право кретања и право рада- то је наш народ на Косову и Метохији, који храбро носи свој крст са надом да та искушења неће бити вечна и да ће моћи да живи као сваки други народ. Да ублажи невоље нашег народа, да му помогне у ономе што му је најпотребније да би могао да егзистира, да живи на нашим светим просторима, г. Арно Гујон је учинио велико дело, веће утолико што га је започео са непуних 20 година. Проговорило је нешто у њему и кроз њега, видео је оно што и многи други виде - али неће да знају, видео је патњу народа и заложио се свим својим бићем да му помогне и да му олакша терет живота. Прво је преко наших манастира, а у својој земљи Француској, скупљао прилоге и организовао многобројне хуманитарне акције. Тешко је израчунати вредност прикупљене и допремљене помоћи. Благодарећи њему многи су остали на својим огњиштима да носе терет који носе, опет са надом да то неће вечно трајати. Немамо речи да захвалимо г. Гујону. У име тог народа који је остао и страда и пати на Косову и Метохији, ми Вам захваљујемо за све што чините, за Ваше велико хришћанско дело. Наше су речи слабе, али се молимо Господу да Вама, као и г. Рицудису, подари здравље, и духовно и телесно, и да Ваша дела која чините Он оцени као права хришћанска дела, утолико већа што долазе од пријатеља из иностранства.

-Свети Архијерејски Синод, на предлог Епископа рашко-призренског г. Теодосија, додељује г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“, орден Светог Саве првог степена за делотворну љубав показану његовим свесрдним и несебичним залагањем у прикупљању и пружању неопходне материјалне и финансијске помоћи за нашу Свету Цркву и страдални народ на Косову и Метохију, као и за истрајно сведочење истине о животу нашег народа у овој српској покрајини, наводи се у одлуци Светог Архијерејског Синода коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић .

Изненадивши присутне изванредним знањем српског језика, г. Гујон је бираним речима захвалио на високом признању:

-Захваљујем Вам на указаној части и благодарим Епископу рашко-призренском г. Теодосију што ме је предложио за високо признање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве, најбољег сина српског рода и првојерарху Свете Српске Цркве. Све пројекте које реализујемо на Косову и Метохији чинимо у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, свештеником Срђаном и протиницом Светланом Стевић из епархијске Хуманитарне организације Мајка девет Југовића. Ово одликовање посвећујем свим жртвама на Косову и Метохији, од косовског кнеза Лазара до Оливера Ивановића. Посвећујем га такође јунацима данашњег доба, а то су Срби са Косова и Метохије који опстају на својим огњиштима у нехуманим условима. Нисам сигуран да сам за 14 година рада променио много у њиховим животима, али су они променили мој живот, поглед на свет и показали ми прави значај слободе и како се борити за њу. Да се нисам сусрео са Србима, давне 2004. године, вероватно не бих био пред Вама у Патријаршији, у центру Београда, носећи орден Светог Саве - вероватно бих био у Паризу, Женеви... Срби су променили мој живот и зато им посвећујем ово признање. Захваљујем и многобројним донаторима који нису заборавили старе везе моје земље са Србијом.

Свечаном салом Патријаршије српске из грла неколико десетина присутних проломио се усклик: Аксиос! Достојан!, којим су добитници заслужених признања поздрављени и уврштени у бескрајни диптих великих и незаборавих хероја и добротвора српског народа.

Свечаности у Патријаршијском двору, поред чланова породица добитника признања и њихових сарадника и пријатеља, присуствовали су игуман манастира Студенице архимадрит Тихон, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Библиотеке Патријаршије српске мр Зоран Недељковић, представници Хуманитарне организације Мајка девет Југовића, председник Удружења киднапованих и несталих са Косова и Метохије г. Симо Спасић, представници удружења избеглих и расејаних са Косова и Метохије, председник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин гђа Александра Нинковић Ташић, уредник и водитељ ТВ емисије Агапе г. Александар Гајшек и други јавни и културни посленици српске престонице, часно свештенство и монаштво и велики број ТВ и новинских екипа.

На крају торжественог сабрања Његова Светост Патријарх г. Иринеј је позвао и из групе присутних издвојио госпође Рицудис и Гујон, посебно их поздравио и благословио, упутивши им речи благодарности за подршку коју пружају својим супрузима у њиховим одговорним мисијама.

Извор: Српска Православна Црква

Осам година од устоличења Патријарха српског Иринеја

Tue, 23 Jan 2018 13:31:31 +0000

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је, у приступној беседи, истакао да је тај дан "велики дан како за њега лично тако и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости". Његова Светост је изјавио да његово срце трепери као лист на ветру, да је устрептало свешћу и сазнањем пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности.

Избор за Патријарха српског

Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског на изборном заседању Св. Архијерејског сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог.

Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј.

Високопреподобни архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски.

Устоличење Патријарха српског г. Иринеја

Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног.

Досадашњи чувар трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј.

Светој Литургији су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво.

Животопис Његове Светости Патријарха српског Иринеја

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј.

Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског.

Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови.

За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије.

Извор: Радио Слово љубве

Патријарх одликује Арноа Гујона и потпоручника Мариносу Рицудису

Mon, 22 Jan 2018 19:52:23 +0000

Патријарх Иринеј ће признања уручити оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске г. Арноу Гујону и бившем потпоручнику Ратне морнарице Републике Грчке г. Мариносу Рицудису.

Патријарх Иринеј богослужио у манастиру Ваведење

Mon, 22 Jan 2018 14:14:28 +0000

Верни народ који се у овом духовном бисеру окупља на молитви и причешћује, Патријарх је поучио речима: „Господ жели да Му отворимо наша врата и да уђе у наше биће. Када Га примамо кроз причешће постајемо једно са Њим и то је смисао нашег живота “, додајући да би сваки хришћански дом поред икона требало да има и Јеванђеље, које је нама упућено и за нас написано. Манастир Ваведење на Сењаку, који је 1935. године подигла велика ктиторка Персида Миленковић, је метох фрушкогорског манастира Кувеждина.

Звучни запис беседе

Извор: Радио Слово љубве

Патријарх Иринеј на празник Сабора Светог Јована Крститеља богослужио у храму на београдском Централном гробљу (ВИДЕО+ФОТО)

Sat, 20 Jan 2018 21:41:51 +0000

Извор: Српска Православна Црква