Православни мисионар – срце унутрашње мисије наше Свете Цркве 

Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим Апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. По дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу.

Српска Православна Црква је као израз пастирске бриге и љубави, давне 1958. године почела са издавањем часописа Православни мисионар који је од својих почетака за циљ имао искључиво мисионарско делање унутар Цркве. Пут овог значајног мисионарског часописа у великој мери трасирали су његови знаменити уредници, врлински архипастири словесног стада Христовог: Блаженопочивши Епископ браничевски Хризостом (Војиновић), Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић) и Епископ шабачки Лаврентије (Трифуновић).

Година 2008. за Православни мисионар представља један нови почетак. На првом месту, одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, часопис је проглашен за званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе. На предлог блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве именовао је ђакона (данас презвитера) Оливера Суботића за главног и одговорног уредника овог мисионарског гласила. Долазак новог уредника донео је и нову концепцију часописа, те је сваки број добио своју носећу тему. Од 2008. године званично мисионарско гласило наше Свете Цркве добија и нови формат, савременији дизајн и ново усмерење самих текстова. Православни мисионар, поред тематског дела, садржи и мноштво занимљивих, поучних и веома читаних рубрика, које на посебан начин доприносе да реч Божја дође до срдаца свих.

Своје заслужно место Православни мисионар налази и у нашим црквеним медијима, у којима је садржај сваког новог броја редовно представљен црквеној и широј јавности. Успешна сарадња је посебно успостављена са црквеним радио станицама Беседа (епархија бачка), Светигора (митрополија црногорско-приморска) и Слово љубве (архиепископија београдско-карловачка). Посебно плодну сарадњу часопис низ година остварује са Центром за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ (на челу са ђаконом Александром Савићем и Александром Арсенином), који је реализовао и интернет презентацију нашег часописа. Круна обележавања јубилеја 60 година постојања Православног мисионара је управо отварање интернет странице. Поред најаве сваког броја, звучног записа представљања сваког новог броја и информативних садржаја везаних за часопис, на новој интернет страници налази се богата архива бројева старијих од шест месеци који су потпуно доступни за преузимање у пуној резолуцији  у PDF формату.

Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф. 4, 13).

катихета Бранислав Илић,

члан уређивачког одбора Православног мисионара

задужен за односе са медијима

Његова Еминенција је захвалио Његовој Светости на срдачном пријему, током кога је вођен разговор о многобројним темама из живота двеју Цркава. Патријарх српски Иринеј је заблагодарио кардиналу Пјетру Паролинију на посети, пренетој поруци папе римског Франциска и званичном ставу Ватикана који даје предност дијалогу између Београда и Приштине у односу на једнострано признање независности јужне српске покрајине Косова и Метохије.

Пријему су присуствовали Његова Екселенција Лучано Суриани, апостолски нунције у Београду; Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећени Владика бачки Иринеј; монс. Ђовани Гаспари, службеник државног Секретаријата Ватикана; монс. Филипо Колнаго, први секретар Нунцијатуре; о. Александар Нинковић, сарадник Нунцијатуре, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

Извор: Српска Православна Црква

У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган.

Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице  из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске.

Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства.

Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана.

Извор: Српска Православна Црква

Тим поводом у параклису Светог краља Милутина у београдском Дому Војске Србије војни свештеник, потпоручник Славко Папић, служио је парастос косовским јунацима, али и свим светим ратницима и мученицима пострадалим у одбрани земље.
 
У свом инспиративном обраћању након помена, директор Медија центра "Одбрана", пуковник Стевица Карапанџин је рекао да се молитве на помену не уздижу ка небу ради људског сећања на српске јунаке, већ да би они завредили место у Божијем сећању, у вечности.

 
Он је подсетио да је приликом освештавања параклиса Светог краља Милутина, патријарх Српске православне цркве, Иринеј одлучио да у свети престо положи мошти Светог кнеза Лазара, уз образложење да им је место управо у Ратничком дому.
 
Директор Медија центра "Одбрана" је истакао да је свети Кнез Лазар, као највећи витез српског рода, свима заштита али и судија.

 
- Данас смо се помолили за све јунаке који су учинили ту жртву коју народ препознаје вековима и зато воли свог војника. Она не подразумева само спремност да се изгуби овоземаљски живот него и ризик да се изгуби онај важнији, живот у вечности, а управо на ту жртву су били спремни сви они за које смо се данас помолили - рекао је он.
 
Цитирајући речи  Митрополита Амфилохија, "Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде", Карапанџин је потврдио да их се увек сети на данашњи дан.

 
- Те речи су уствари срж "косовског завета" који вековима представља духовну и војничку вертикалу око које су се сви велики јунаци, због којих смо данас овде, а за које верујемо да су данас на таквом месту одакле могу да узнесу достојне молитве за нас, како бисмо на Видовдан и ми прогледали духовним видом - рекао је пуковник Стевица Карапанџин.
 
На помену у Дому Војске прочитана су сва имена припадника Војске и Полиције који су положили живот за отаџбину током 1998. и 1999. године и узнете молитве за њихово спасење.