У уторак, 17. јула 2018. године године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Верни народ са свих крајева Епископије горњокарловачке окупило се у светом храму да једним устима и једним срцем узнесе песму дивним угодницима Божјим који пострадаше за веру и примише венац мучеништва на небесима. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим.

Саслуживали су архимандрит Михаило, протопрезвитер-ставрофор Славиша Симаковић, протопрезвитери Миле Ристић, презвитер Бранко Сантрач и ђакон Будимир Кокотовић.

Сабрању је присуствовао г. Миладин Драгичевић, саветник председника Републике Српске за обнову, реконструкцију и одрживи повратак расељених и избеглих лица и односе са невладиним сектором и верским заједницама, и г. Владимир Митровић, конзул Републике Србије из Ријеке.

Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке пригодном беседом свим присутним епархиотима обратио се епископ Герасим који је честитао велики празник и славу богоспасаване Епархије горњокарловачке. -Наша славна Епархија горњокарловачка данас данас радосно славослови богомудрога архијереја, који веран Христу у страдању оста, мучеништва многа претрпивши, радосно у тајну вјечности приступи, славословећи Бога истинитог, подсетио је владика Герасим.

По окончању молитвеног сабрања у светом храму Божјем, за све који су својим присуством улепшали прославу заштитника Епископије горњокарловачке уприличена је трпеза љубави у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком.

Извор: Епархија горњокарловачка

Свјатјејшем су саслуживали Преосвећени Епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског; архимандрит Михаило, настојатељ манастира Јовање код Ваљева; старешина руског храма протојереј Виталиј Тарасјев; протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, ахијерејски намесник београдски други;  протојереј Небојша Тополић, старешина Богородичине цркве у Земуну; јеромонах Стефан, сабрат манастира Сланци; јереји Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесенске цркве; Иван Делић, Епархија банатска; и Михаило Рапајић, први парох при храму Покрова Пресвете Богородице, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић. Епископ шабачки г. Лаврентије узео је молитвено учешће у светој Литургији.

Од самог отварања храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије, христољубиви Руси и Срби, верници из више епархија наше Свете Цркве, целивали су икону Светог цара Николаја и Богородице Бајталске која ових дана походи српске светиње. О царским страдалницима читао је Зоран Дабић, главни олтарник Светотројичиног руског храма и руководилац радионице иконописања „Aндреј Рубљов“.

Предстојатељ Српске Цркве је принео бекрвну жртву и причестио верне светим Тајнама. Из путира су причешћивали Епископ ремезијански г. Стефан и архимандрит Михаило.

Свјатјејши је осветио и преломио славски колач у славу и час Светох мученика Романових; славске дарове припремили су господа Горан Ђорђевић, Љубиша Савић и Дејан Милошевић из Петровца на Млави.

Божанској Литургији присуствовали су министар за технолошки развој и иновације у Влади Републике Србије Ненад Поповић; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама са саветником др Марком Николићем; г. Денис Кундљејев, отправник послова, и г. Александар Конанихин, први саветник и аташе за културу Амбасаде Руске Федерације у Београду; г. Александар Лесин, заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; г. Димитриј Малешев, својевремено директор копаније НИС; припадници Војске и Полиције Републике Србије; припадници Балканске козачке војске која негује традиције руских козака, као и непрегледна река сабраног света.

Крсни ход и молебан за Светог цара Николаја

После величанствене Литургије на којој су одговарали верни сабрани тик један уз другог у цркви Свете Тројице, као и у порти и испред цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка - предвођена Патријархом српским  и епископима шабачким Лаврентијем и ремезијанским Стефаном, молитвено је кренула дугачка литија од руске цркве поред Народне скупштине према споменику страстотрепцу Николају Другом Романову. Литији су се придружили представници градске власти са замеником градоначелника г. Гораном Весићем, благоверни народ Београда и Србије.

Код споменика је одржан молебан, а потом се непрегледној маси света обратио Патријарх српски г. Иринеј који је казивао о цару Николају Романову рођеном на дан страдалног и праведног  Јова, који је изнад свега у себи носио Господа и љубав према руској отаџбини, руском народу и својој породици. Свјатјејши је потом казивао о страдалној Русији и ондашњем режиму без Бога, као и о њеном васкрсењу по повратку Богу.

-Да Господ подари Светом цару Николају радост у Царству Божјем и нека његовим молитвама Господ Бог подари благослов Русији и васцелом православном свету, казао је, између осталог, Патријарх српски г. Иринеј. 

Молитвеном скупу обратио се и министар Ненад Поповић. У културно-уметничком програму наступили су Јован Арејев, ученик шестог разреда, и хор Подворја Московске Патријаршије који је отпевао Величаније цару Николају.

У Скупштини Града Београда градоначелник српске престонице проф. др Зоран Радојичић поздравио је речима добродошлице Његову Светост и све учеснике празничног догађаја и у наставку приредио свечани пријем.

Извор: Српска Православна Црква

Прилог Радија Слово љубве

После Октобарске револуције, чувени офтамолог Владимир Петрович Филатов је дошао у посед иконе. Пошто је успешно оперисао тадашњег вођу СССР-а Јосифа Стаљина и спасио га од слепила, на питање шта жели као противуслугу, затражио је да се сагради црква у којој ће икона Одигитрија Бајталска моћи да задобије своје место. Тадашњи први човек велике Русије, комуниста, није могао да повуче обећање да ће урадити све што доктор Филатов тражи, па је направљен храм у Одеси, близу болнице у којој је чувени офтамолог радио. Родитељи чувеног офтамолога су били ктитори храма Светог Адријана и Наталије. Прелепа икона је добила свој дом. Међутим, није дуго боравила у њему. После смрти Стаљина, на власт у СССР-у је дошао Хрушчов који се хвалио да свештеника у овој комунистичкој земљи неће бити. Ноћ пре него што су булдожери и трактори дошли пред храм у Одеси, доктору Филатову се у сну јавила Мајка Божја и тражила да икону склони из храма. Он је послушао Богородицу и однео икону на своју клинику, и тако је икона по други пут избегла уништење јер је храм порушен до темеља а све иконе изнесене испред цркве и спаљене.

Године 2005. чудотворна икона је враћена у Бајтал, у женски манастир Рождество Богородице који је у изградњи. Била је потпуно црна, виделе су се само очи Мајке Божије. Стручњаци су покушавали на све начине да је рестаурирају, међутим нити су успели да схвате шта се са њом десило, ни један метод није био делотворан и вратили су је са речима да су потпуно беспомоћни. Икона је враћена у манастир где су испред ње служени акатисти, верни су се молили, тражили помоћ, певали јој песме. Мајка Божја је осетила љубав верних  и почела је сама да обнавља икону, од доњег дела су полако почеле да се појављују боје – најпре црвена, па жута, па све остале. Тако је чудотворна икона Одигитрија Бајталска сама себе обновила, без додира људске руке.

Од 2005. године икона је обишла многе земље делећи благодети које ова светиња дарује вернима, а забележено је да је 2012. године током боравка у Молдавији у манастиру Чуфлај надомак Кишињева икона мироточила.

Извор: Српска Православна Црква