Живе речи утехе: Живе речи утехе

Најава: Мошти Светог Јована Руса Богородичиној цркви у Земуну

Fri, 07 Sep 2018 14:55:44 +0000

Дани Републике Српске у Београду

Fri, 07 Sep 2018 12:32:00 +0000

Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

Извор: Храм Светог Саве

Најава: Слава храма Сабора српских светитеља на Карабурми

Thu, 06 Sep 2018 15:15:11 +0000

Опело и сахрана академика Владете Јеротића

Thu, 06 Sep 2018 15:06:33 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Протопрезвитер-стварофор др Драгомир Сандо: Значај верске наставе је непроцењив!

Tue, 04 Sep 2018 18:51:01 +0000

Звучни запис разговора

Извор: Радио Слово љубве

Протођакон др Дамјан Божић: Друге да помажемо, а не да осуђујемо!

Sun, 02 Sep 2018 18:42:25 +0000

Звучни запис беседе

Професори и студенти теолошког Факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну посетили храм Светог Саве на Врачару

Sat, 01 Sep 2018 21:06:23 +0000

Срдачну добродошлицу вођи групе са Универзитета, професору патрологије др Христосу Арабаџису и студентима, пожелео је протојереј-ставрофор Радивоје Панић, испричавши им историјат како мале цркве и њенх светих икона и моштију, тако и историјат Спомен-храма.

Обилазак су започели у малој цркви Светог Саве, целивавши икону Тројеручице, икону Казанску и икону Св. Серафима Саровском са честицом светих моштију овог Божијег угодника, а затим су обишли и Спомен-храм и упознали се са текућим радовима.

Гости су посебно били импресионирани доњом црквом посвећеном Св. Великомученику кнезу Лазару и патријарашком криптом, где ће у будућности бити сахрањивани српски патријарси. У парохијском дому Храма уприличено је послужење за ове дивне несвакидашње госте.

Извор: Храм Светог Саве

Изашао из штампе нови број Православља - новина Српске Патријаршије (број 1235 - 1. септембар 2018)

Fri, 31 Aug 2018 09:52:33 +0000

Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“

Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. Епископ источноамерички Иринеј, као гостујући капелан, прочитао је молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону – о догађају који се збио по први пут у историји САД, читајте у новинама Српске патријаршије. Зорица Зец пише о шест векова манастира Манасија, задужбини Светог деспота Стефана, а о великом јубилеју Епископа сремског Василија, 40 година архијерејске службе, казује протојереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије. Манастир Преображења Господњег у Милтону био је од 6. до 10. августа 2018. центар младости, енергије и збивања Епархије канадске, о томе сазнајемо више, из пера оца Јована Б. Марјанца. Са краљевским хирургом професором др сци. мед. Зораном Кривокапићем разговарао је протођакон др Дамјан Божић, а са академиком Василијем Крестићем, историчарем, на тему Косова и Метохије, новинар Славица Лазић. У Сарпсборгу, на истоку Краљевине Норвешке, у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице први пут је, након скоро девет векова, међу православнима у том делу Норвешке литургијски прослављен Свети краљ Олав Норвешки, а Света Литургија је служена на норвешком, шведском, црквенословенском, српском и грчком језику, сазнајемо захваљујући колегама из Радија Слово љубве...

Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама...

Извор: Српска Православна Црква

На многаја љета Његовој Светости Патријарху Иринеју!

Tue, 28 Aug 2018 19:14:42 +0000

Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја:

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.

По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.

На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке Цркве.

Извор: Радио Слово љубве

Првојерарх српске Цркве на празник Успенија Пресвете Богомајке богослужио у свештеној обитељи манастира Раковица

Tue, 28 Aug 2018 19:12:47 +0000

Навршило се 27 година од упокојења Патријарха српског Германа (Ђорића)

Mon, 27 Aug 2018 09:44:20 +0000

Животопис:

Патријарх Герман (световно име Хранислав Ђорић), рођен је 19. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила, учитеља (који је касније рукоположен у чин ђакона и презвитера), и мајке Цвете. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију у Београду и Сремским Карловцима. Извесно време је студирао права у Паризу, а потом је завршио Православни богословски факултет у Београду (1942. године).

У чин ђакона рукоположио га је Епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. Предавао је веронауку у чачанској гимназији. Рукоположен је у чин презвитера 1927. године и постављен за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године када је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила 1938. године постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На тој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког. Као удовог свештеника, замонашио га је у манастиру Студеници Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман.

Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, Патријарх српски Викентије уз учешће Епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је, у исто време, примио и дужност главног секретара Светог Архијерејског Синода, коју је вршио све до избора за Епископа жичког 1956. године. У исто време уређивао је "Гласник", службени лист Српске Православне Цркве.

На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године изабран је за Епископа будимског. После смрти Епископа жичког Николаја 1956. године епископ Герман је изабран за Епископа жичког.

На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. Био је 32 године Патријарх Српске Православне Цркве - од 1958. до 1990.

Док је био на челу Српске Православне Цркве иако у тешким околностима успео је много тога да спаси и сачува. За његово време манастир Жича, кога су Немци готово потпуно разорили за време рата, обновљен је у потпуности. Успео је да издејствује обнову (враћање у облик какав је имала у 12. веку када је подигнута) Студенице, Лазарице (крушевачке цркве из средњег века) и многих других. Сви важнији храмови Српске Православне Цркве у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских Завода за заштиту споменика културе. У Београду је 80-тих дозидана припрата на малој цркви Светог Саве на Врачару. Потпуно је осликан храм Светог арханђела Гаврила у Београду. Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња храма Светог Саве у Београду - после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Изградња храма на Врачару поново је почела 12. маја 1985. године и том приликом је одслужена архијерејска Литургија и постављена повеља.

Веома се трудио на отварању богословија и издавању црквених листова за верско просвећивање свог народа. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки.

Извор: Радио Слово љубве

Најава: Празник Успенија Пресвете Богородице у српској Престоници

Sun, 26 Aug 2018 18:48:50 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 27. августа 2018. године у манастиру Раковици, уочи славе ове светиње, празнично бденије са почетком у 17 часова. На празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2018. године, Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију са почетком у 8,30 часова.

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служиће на празник Успенија Пресвете Богородице свету архијерејску Литургију у Умчарима. Прослава храмовне славе започеће свечаним дочеком Преосвећеног Владике у 7,30 часова. Света Литургија почеће у 8 часова. Ове године храм Успенија Пресвете Богородице у Умчарима обележава 135 година постојања.

Првојерарх српске Цркве богослужио у храму Преподобног Симеона Мироточивог на Новом Београду

Sun, 26 Aug 2018 18:38:22 +0000

Тренутни и планирани радови у храму Светог Саве

Sun, 26 Aug 2018 15:50:00 +0000

Припремни радови за монтажу мозаика, тј. малтерисање олтара и источне галерије. Завршено је пескарење јужне галерије и очекује се почетак њеног малтерисања ускоро. Први шлепер мозаика за олтарску апсиду требало би да стигне крајем септембра-почетком октобра текуће 2018. године. На њему ради око 140 руских уметника.

Монтажа скеле је у току. У плану је да до краја месеца августа 2018. год. целокупна површина свих галерија у Храму буде под скелама, што ће отворити могућност повећања капацитета радне снаге и отварање нових површина за рад. Уједно се завршава монтажа лифта, који ће служити за подизање терета на скелу, ради монтаже мозаика и преосталих грађевинских материјала.

У току су радови на облагању степеништа каменом у звоницима, које ће дозволити несметан приступ горњим нивоима у храму. Почела је монтажа хорског лифта, која ће омогућити превоз људи на хорске платформе. Вајар Небојша Савовић-Hec ради на украшавању спољних капитела, који ће додатно украсити и увеличичати улазе у Храм и додатно обогатити постојеће капителе и њихове носеће стубове.

Комисија коју је одредио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве редовно се састаје и обилази радове на пројекту завршетка Храма. Тренутно главни инжењер на извђењу радова у Храму је дипл. инж. г. Никола Обрадовић.

У току су фасадерски радови на малој цркви Светог Саве. Изводи се професионална израда фасаде од пикованог камена, водећи рачуна о свим розетнама и украсним детаљима. Са овим фасадерским радовима који се приводе крају, реновирање мале цркве било би у потпуности завршено.

Извор: Српска Православна Црква