https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46169

У парохијском дому храма Светог Александра Невског на Дорћолу, ће од 19 часова предавање на тему “Значај поука старца Тадеја за наше време”, одржати презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ.

---

Извор: Радио Слово љубве

Представљање књиге "Беседе Светог Јована Кронштатског" у преводу почившег проте Дејана Дејановића, биће одржано у крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану у четвртак 13. марта 2025. године, са почетком у 18 часова. Говориће ђакон проф. др Владан Таталовић, уредник Издавачке куће АЕМ „Духовна реч“, јереј Василије Војводић и ђакон др Петар Дабић.

---

Извор: Радио Слово љубве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, братство Светосавског храма организује великопосни циклус предавања. У уторак 11. марта 2025. године, предавање на тему "Пост - лек за бесмртност" одржаће архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета, у крипти Храма Светог Саве на Врачару са почетком у 18 часова и 30 минута.

---

Извор: Радио Слово љубве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у уторак, 11. марта, у Руском дому биће организована духовна трибина "Наслеђе свете Ксеније Петроградске: Вера, чуда и исцељења". Предавање ће одржати јереј Иван Цветковић, старешина храма Свете Тројице. Улаз је слободан, а трибина је заказана за 19ч.

---

Извор: Радио "Cлово љубве"

У Манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду ће у суботу, 8. марта 2025. године, од 21 час, бити служено свеноћно бденије, а од поноћи ће бити служена Света Литургија. Добро дошли на молитву!

---

Извор: СПЦ

Братство Храма светог Симеона Мироточивог на Новом Београду позива благочестиви народ на Литургијску прославу храмовне славе. У уторак, 25. фебруара биће служено празнично бденије са почетком у 17 часова. Сутрадан, на дан празника, биће служено празнично јутрење од 7 часова и 30 минута, а света Архијерејска Литургија почеће у 9 часова.

Овај петокуполни храм налази се на адреси Антифашистичке борбе 2а.

---

Мисионарско одељење АЕМ организује ново предавање на енглеском језику у оквиру "Nеvski talks" пројекта - у среду, 26. фебруара 2025, од 18.30 часова, у парохијском дому Храма Светог Александра Невксог, на тему "Свети Јован Шангајски - живот, дело и наслеђе". Говориће г. Бранислав Бубало који је живео две деценије у Калифорнији и присуствовао канонизацији Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског, 1994. године у Сан Франциску.

Житије Светог Јована чудотворца Шангајског и Санфранцисканског

Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.

Још као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље.

Као осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром.

У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. Живећи као избеглица у оскудици бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „Политику“. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета.

У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске заграничне цркве, произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић.

Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, и то само једном дневно, да се никада не љути и никада не спава, већ проводи ноћи клечећи пред иконом. Од дана свог монашког пострига па до смрти, никада није спавао у постељи. Пошто никада није спавао, дешавало се да га за време часа ипак ухвати сан. У Битољу се убрзо прочуо као добротвор и доброчинитељ. Отац Јован Максимовић посебно је поштовао светог Наума охридског јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника. Још из тог времена потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима.

Године 1934. постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак три и по хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане налазио је по буџацима шангајских четврти изгладнеле и болесне. Тешко су га погађале и посете душевним болесницима и за њих се посебно молио. Сачувана су многобројна сведочанства некадашњих смртно болесних људи којима је Јован Шангајски помогао.
Руси су, после доласка комуниста на власт у Кини, поново кренули у изгнанство. Епископ Јован био је с њима. Свети синод Руске заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. Дошао је у Париз. Служио је свету литургију на француском и холандском, баш као својевремено на грчком, црквенословенском, кинеском, или касније енглеском. Свети синод преместио је потом Јована Максимовића у Сан Франциско да би помагао завршетак градње тамошње велике Саборне цркве посвећене Пресвета Богородици. У Сан Франциско стигао је у јесен 1962. године.

Док је службовао у Паризу, називали су га Јованом Босим јер је често ишао бос. Није се обувао јер су му ноге стално биле отечене будући да га готово нико никада није видео да лежи и одмара се. Последње четири деценије свога живота није имао уобичајени сан, одлучио се на подвиг ноћног бдења не спуштајући се никада на кревет. Његов узор у томе био је свети архиепископ Мелентије Леонтович чије су мошти почивале у Успењској цркви у Харкову и који је узео на себе молитвени подвиг борбе са сном проводећи ноћи непомично стојећи руку подигнутих увис и никада не лежући у кревет.

У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја – Коренаја“).Пред њом се и упокојио.

О себи је написао следеће:
„Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“
За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија.

Свети Николај жички: о Светом Јовану Шангајском

Продавац београдских новина кинески владика

У Китају сада се броји између 20 и 30 хиљада православних Кинеза. Кад би сви православни Кинези живели у једноме граду, тај град би био колико наш Прилеп. Руска мисија тамо има сада три епископа, и то: преосвећеног Виктора у Пекигу, Јувеналија у Тианцину и Јована у Шангају.

Садањи владика Шангајски, Јован, свршио је правне науке у Русији. У време безбожничке револуције он је са својим родитељима пребегао у Србију. Његов отац Борис, негда вођ дворјанства, остао је у Београду у први мах без средстава и занимања. Мајка о. Јована, Глафира Стефановић Севастијановић, порекла је српског, од Срба негда пресељених у Русију. Да би исхранио себе и своје родитеље Јован се примио за продавца београдских новина. И с тим занимањем свршио је богословски факултет у Београду 1925. год. Потом је постављен за наставника гимназије у Великој Кикинди. Затим се замонашио у манастиру Миљкову. Замонашен је од знаменитог духовника архимандрита Амвросија. Рукоположио га + архиепископ Чељабински Гаврил. За тим је дошао за наставника Богословије у Битољу 1927. год. Ту је служио до 1934. године, када је изабран за епископа Шангајског, и посвећен друге недеље по Духовима у руској цркви Свете Тројице у Београду. Спомен о оцу ЈОВАНУ остао је неизгладљив у срцима свих православних Битољчана а особито богослова. Док је био у Битољу, он је светлио као звезда својим примером. Чак ни толика удаљеност од Битоља није могла смањити сјај те звезде. У цркви Св. Благовештења где је о. Јован две године служио из дана у дан, име његово спомиње се на богослужењима као и у разговорима. Његове су молитве помагале, његова љубав очаравала, његов аскетизам изазивао дивљење.

Ето, таквога мужа изабрао је Господ и упутио у кинеско царство, да буде Његов јеванђелист и лученосац. Сви му желимо здравље и многолетство.

Мали мисионар, 1934.

Извор: Светигора

 Икона са честицом моштију Светог Јована Шангајског у београдском саборном храму

Лета Господњег 2009, у Саборну цркву стигле су, из Америке, преко Свете Горе, честице моштију Св. Јована Шангајског, трудом једног од парохијана Саборног храма. На дан када га Црква прославља, 2. јула исте године, служeна је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму. Од тога дана, братство Саборног храма је, по благослову Његове Светости, установило редовну седмичну службу – акатист Св. Јовану Шангајском. Јула 2011. године, икона са моштима је кренула пут Сремске Митровице, где је служен акатист Светоме у три храма, а међу њима и у затворском параклису Св. Петке, у оквиру Казнено-поправног дома. У немој тишини и са потресном озбиљношћу, многи и са покајним сузама, осуђеници су прилазили моштима на поклоњење. Током свечане градске литије, која је пратила мошти Светитеља, народ је излазио на улице у великом броју, посипајући пут Светоме цвећем, поклањајући му се у сузама и молећи за помоћ. Био је то један од највеличанственијих догађаја на овим просторима. У свечаним богослужењима учествовало је читаво Сремскомитровачко намесништво, заједно са Епископом сремским г Василијем, као и протојерејем-ставрофором Петром Лукићем, старешином београдског Саборног храма. Икона са моштима Св. Јована Шангајског и Санфранцисканског налази се данас у Саборном храму, крај северне певнице.

*

Саборник – лист београдског саборног храма - посвећен Св. Јовану Шангајском можете преузети  овде

Специјално издање Саборника – листа београдског саборног храма -  посвећено доласку моштију Св. Јована Шангајског у Сремску Митровицу погледајте овде

*

Кондак

Славни апостола Христових наследниче, јавио си се да нас маловерне и хладне срцем спасеш. Древних светих благодаћу и подвизима обукао се јеси, зато си од Бога и Небесне тајне добио. О предобри хранитељу сиромаха, који дајеш наду од света одбаченима, о светилниче Христов, Божанственим пламом у освит Страшнога Суда ужежени. Моли се за нас, светитељу оче Јоване, да се и наша срца разгоре пламеном спасоносне љубави за Христа и да се спасу душе наше у времена последња.

Извор: архива СПЦ

---

Извор: Радио Слово љубве

Одсек за дијалог у јавној сфери МО АЕМ у сарадњи са организацијом "Филозофски вртови" организује панел дискусију "Пред изазовом екранизације". Дискусија ће се одржати у четвртак, 27. фебруара у 18 часова у сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару.

Учесници дискусије су:

Уводничар у тематске целине: Валеријан Матвејев, докторант Електротехничког факултета у Београду, млађи истраживач рачунарства при институту „БиоСенс“ и члан управног одбора организације „Философски вртови“;

Модератор: Презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке;

Презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке;

Владимир Болта, студент социологије и уредник портала „Опсег“;

др Влајко Пановић, специјалиста медицинске психологије и

Ненад Гугл, професор књижевности и писац.

 

---

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

У Храму Светог Александра Невског, у суботу 22. фебруара 2025. године после вечерњег богослужења, око 18 часова и 30 минута, јереј Бранислав Кеџић, професор Богословије Светога Саве у Београду, произнеће тумачење Посланице Светог апостола Павла Римљанима. Сви су добродошли!

---

 Радио "Слово љубве"