Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду г. Милана Кркобабића, министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Извор: Српска Православна Црква

У Чисту среду прве недеље Часног поста, 13. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и храма Светог Саве, служио је Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Саве на Врачару. Саслуживали су свештеници Ненад Јовановић, Предраг Продић, Драган Шовљански и Далибор Стојадиновић, као и протођакон Младен Ковачевић.

На Литургији пређеосвећених дарова заједница се причешћује претходно освештаним светим даровима. Зато се Литургија пређеосвећених дарова разликује од Литургије Светог Јована Златоустог и Литургије Светог Василија Великог по томе што на њој нема приношења (проскомидије) и освештања светих дарова (канона Евхаристије). Литургија Пређеосвећених Дарова води порекло из првих векова хришћанства, али може се претпоставити да је њену коначну редакцију у писменом виду дао Свети Григорије Велики. Ова Литургија припада византијском литургијском типу. Поред овог, сачуван је и чин Литургије пређеосвећених дарова Светог апостола Јакова. Ова Литургија служи се током читавог Васкршњег поста, у сваку среду и петак првих шест седмица поста, у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, уторак и среду током Страсне седмице. Не служи се суботом и недељом током Великог поста, када се служе Златоустова и Василијева Литургија.

Извор: Српска Православна Црква

Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. 

Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве.

После свега што је Цариградска Патријаршија урадила у Кијеву, – а Кијев је, као што је познато, „мајка руских градова”, – став Српске Цркве, такође званично саопштен свим помесним Православним Црквама, јесте следећи:

1.  Српска Православна Црква не признаје неканонско улажење Његове Светости Патријарха цариградског у канонски простор најсветије Руске Цркве будући да се Кијевска митрополија ни на који начин не може поистоветити са данашњом ,,Украјином”, која обухвата и десетине других епархија. Она је 1686. године предата Московској Патријаршији, што се може закључити из граматâ цариградског патријарха Дионисија IV, из декретâ његових наследникâ, из званичних, од тада редовно објављиваних ,,тактикона”, ,,синтагматионâ”, ,,диптихâ”, ,,календарâ” и ,,епетиридâ” (аналâ, годишњакâ) које не издају само друге Цркве већ и сама Цариградска Патријаршија, па, штавише, и из личних изјава и декларација данашњег Цариградског Патријарха до априла прошле године.

2.  Српска Православна Црква, исто тако, не признаје вештачку „конфедерацију” украјинских расколничких групација (које се већ поново боре једна против друге и незадрживо хрле ка разлазу), проглашену за „аутокефалну Цркву Украјине”, јер је то канонски непостојећа Црква, а у самој ствари је силом наметнута. Расколници су остали расколници. Једампут расколник — увек расколник, осим у случајевима искреног обраћења и дубинског покајања. Једина Црква коју у датом случају Српска Православна Црква познаје и признаје јесте канонска Украјинска Православна Црква на челу са Његовим Блаженством Митрополитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем.

3.  Српска Православна Црква не признаје ни кијевски — тобоже „ујединитељски” — сабор, на којем ниједан архијереј канонске  Украјинске Православне Цркве није узео учешћа (пошто су, дан раније, и титуларни митрополит Александар Драбинко и митрополит виницки Симеон примљени у јурисдикцију Цариградске Цркве, и то без канонског отпуста од стране њихове Цркве). Читави сценарио и све што се догађало иза кулисâ овог чудног скупа, а што није непознато јавности, изазива само неверицу и тугу у душама православних хришћана широм света. Ради се, заправо, о противујединитељском псевдосабору који раздваја и разбија и који је ископао још дубљу јаму отуђења и распада друштва у несрећној земљи Украјини. Због свега тога Српска Православна Црква сматра његове одлуке антиканонским и неважећим, па, дакле, и нимало обавезујућим за Српску Православну Цркву.

4.  Српска Православна Црква не признаје расколничку јерархију за православну јерархију ни расколнички клир за православни клир будући да су припадници Денисенкове групације своју ,,црквену ипостас” стекли од једног рашчињеног, екскомуницираног и анатеми подвргнутог архијереја (ту чињеницу је, својевремено, званично признао и сâм Васељенски Патријарх), а да припадници Малетичеве секте немају ни апостолско прејемство ни свештенство уопште. Ниједан службени акт, ниједан, како се простонародски каже, ,,потез пера”, не може да оно што се догодило претвори у нешто што се није догодило нити да оно чега нема претвори у нешто што постоји. Српска Православна Црква не прихвата, следствено, да је г. Думенко (звани Епифаније) уопште архијереј, акамоли предстојатељ аутокефалне Цркве (ово последње својство не приписује му ни његов ,,духовни отац”, г. Денисенко, ,,стварни предстојатељ” и, штавише, доживотни ,,патријарх”).

5.  Најзад, Српска Православна Црква је, силом приликâ, принуђена да својим Високопреосвештеним и Преосвештеним јерарсима и часним клирицима препоручи да се клоне литургијског и канонског општења не само са споменутим г. Епифанијем Думенком и његовим следбеницима него и са архијерејима и клирицима који им саслужују и ступају у општење са њима, сходно канонском начелу да ће се онај ко ступа у општење са неким ко је ван општења и сâм наћи ван општења.

*

Жалећи и тугујући због разбијеног јединства свете Православне Католичанске Цркве, Свети Синод Српске Православне Цркве поново моли Његову Светост патријарха Вартоломеја да ревидира своје досадашње одлуке и да васпостави пређашњу благословену љубав и јединство светих помесних Цркава Божјих. Ништа није нужније ни драгоценије од љубави, мира и једномислија међу браћом.

Из Канцеларије 
Светог Архијерејског Синода

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. марта 2019. године свету Литургију пређеосвећених дарова у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј Славиша Поповић и протођакон Дамјан Божић. 

Извор: Српска Православна Црква

ЈКП „Инфостан технологије“ и Верско добротворно старатељство организовали су акцију прикупљања финансијских средстава за помоћ Црквеној народној кухињи која сваки дан припрема више од две хиљаде оброка за суграђане који нису у прилици да себи обезбеде оброк. Уз фебруарски рачун за инфостан, који пристиже средином марта, Београђани ће добити уплатницу којом ће моћи да дају свој прилог и помогну рад Црквене народне кухиње.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј молитвено је присуствовао 11. марта 2019. године читању Великог канона Светог Андреја Критског у Саборној цркви у Београду.

Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју се чита Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, Епископ критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору.

Написао је доста поучних књига, песама и канона од којих је овај који читамо у време Великог поста најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше". У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења. Ево неких за пример: „Од куда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но Ти као милостив даруј ми опроштај грехова. Похитај жалосна душо, заједно са телом твојим, исповеди се Творцу свих, окани се досадашњег безумља и принеси Богу сузе покајања. Из раја Адам беше протеран, јер не одржа Твоју једину заповест Господе. И ја страдам што увек одбацујем спасоносне речи. Помилуј ме Боже, помлиуј ме."

Извор: Српска Православна Црква

Дана 10.03.2019. године, а на празник Светог Тарасија Цариградског у Богословији Светог Саве у Београду служено је вечерње богослужење којим је началствовао јеромонах Петар Крачун. Након вечерње службе, услиједио је цјелив праштања. 

Професори заједно са ученицима присјетили су се свега онога што се раније догодило, а на шта и нису најпоноснији и том приликом опростили једни другима. Праштање нас уводи у Велики пост који има покајнички карактер. Тек када опростимо, можемо сагледати себе и приступити покајању. Богословију је посјетио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, и својим присуством на покладној вечери показао да упркос многим обавезама брине о нашој школи. Захвалност је изразио ректор Богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић, након чега се патријарх обратио професорима и ученицима. Хришћанском љубављу и духовним поукама подсјетио је све присутне на значај Великог поста и празника Христовог Васкрсења.

Извор: Богословија Светог Саве

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је 10. марта 2019. године, у Недељу сиропусну - Недељу праштања, светом архијерејскм Литургијом у цркви Светог Саве на Врачару. Саслуживало је братство Светосавског храма: протојереј Ненад Јовановић, јереји Драган Шовљански и Бранислав Кличковић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Радомир Врућинић.

-Јеванђеље нам јасно казује да ако не опростимо једни другима сагрешења неће ни нама Господ опростити сагрешења наша, подсетио је присутне протојереј Ненад Јовановић после читања зачала јеванђелисте Матеја.

Многобројни верни народ пришао је светој Чаши, причестивши се и на тај начин пројављујући живу Цркву Христову.

Као и сваке недеље, благољепију литургијског сабрања допринели су чланови хора Мокрањац, под диригентском палицом др Катарине Станковић, као и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Последњи дан пред почетак Великога поста Црква од давнина назива Недељом праштања. На тај дан у црквама се читају Христове речи: Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења. Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и верени народ - мирећи се једни са другима - улази у пост, у период очишћења, продубљења и освећења живота.

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у недељу сиропусну свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Његовој Светости саслуживали су Преосвећени Епископ крушевачки Г. Давид, свештенство храма, архијепископије и из других епархија, уз присуство многобројних парохијана. Пре него што је приступио причешћивању верног народа, Његова Светост је нагласио да се треба озбиљно припремити молитвом и приступити Светим Тајнама, а не зато, како се у народу каже, што се ваља. На крају Литургије Свјатјеши се обратио верном народу беседом о Великом Посту и његовом значају за све нас.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 10. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића.

Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић.

Председник Вучић је упознао Његову Светост Патријарха и чланове Светог Синода са садржајем платформе коју су усвојили косовско-метохијски Албанци, са опасним последицама тог чина, како по наставак преговора Београда и Приштине тако, и још више, по српски народ на Косову и Метохији, и са тренутном тешком ситуацијом у јужној српској покрајини. Председник Вучић је захвалио Патријарху и архијерејима што са својом државом деле забринутост и одговорност.

У разговору са представницима медија, после сусрета, Његова Светост патријарх Иринеј је поручио да је стање на Косову и Метохији из дана у дан све теже и компликованије, али да је добро да су Црква и државни врх на истој страни. „Битно је да имамо исто мишљење о проблему и о томе како да реагујемо у оваквим приликама“, каже Патријарх и сматра да су овакви састанци веома потребни. „Пожељно је да буду што чешћи. Управо како се проблеми јављају, да тражимо најбоље решење и да уобличимо став Цркве и став државе“, рекао је поглавар Српске Православне Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 6. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Пријатељи 72. специјалне и Удружења ветерана 63. падобранске бригаде.

Извор: Српска Православна Црква

У Господу се, после дуге и тешке болести, 17. фебруара 2019. године упокојила мати Матрона (Радојичић). Монашко опело је 20. фебруара у Световаведењском манастиру служио игуман манастира Гргетега архимандрит Доситеј, уз садејство више свештеника и сестринства манастира Ваведење и манастира Гргетег. После опела, посмртно слово на гробу уснуле мати Матроне произнео је др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду. За звучни запис овог слова, као и за животопис мати Матроне који можете прочитати у наставку и фотографију, благодаримо породицама Радојичић и Симеуновић, као и сестринству Ваведењског манастира на Сењаку.

Звучни запис беседе

Кратак животопис монахиње Матроне

Рођена је 19. јула 1950. године у Пироту од оца Милорада и мајке Стане Симеуновић као једно од њихове троје деце. У историји њене породице било је више православних српских свештеника.

Након успешног похађања Девете београдске гимназије завршила је са одличним успехом три факултетска студија: прво педагогију, затим студије српског језика и књижевности на Универзитету у Београду, а касније и студије богословских наука на Богословском институту при Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду.

Била је удата за грађевинског инжењера Милуна Радојичића са којим је у узорном браку стекла две ћерке, Анђелу и Ану и унучад Милицу, Душицу и Анику. Радила је целог свог радног века као новинар и била главни уредник у више редакција. У тешким временима за српски народ, посветила је од краја 80-их година прошлог века, велики део свога живота сталним хуманитарним активностима у разним црквеним доброчинитељским удружењима и Колу српских сестара. Живећи смерно и са вером у Бога увек је тежила да што више људи уведе у веру.

По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја замонашила се у чин расе на дан 5. јуна/23. маја 2015. г у манастиру Св. Илије у Очагама код Богатића, добивши на монашком постригу име Матрона. Касније у истом манастиру прима и малу схиму.

Њене планове и активности на обнови српских православних манастира, чему је била дуже времена посвећена, убрзо је прекинула тешка и неизлечива болест (рак коштане сржи) од које је уснула у Господу 17. фебруара 2019. године.

Сахрањена је по сопственој жељи и са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја дана 20. фебруара 2019. године, у манастиру Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку у Београду.

Вјечнаја памјат!

Извор: Радио Слово љубве

Радио Слово љубве у години великог јубилеја дарује серијал од капиталног значаја „Путевима Светих Отаца“. Поводом великог јубилеја наше свете Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалности, Радио Слово љубве АЕМ дарује својим слушаоцима и стручној јавности капитално дело у сопственој продукцији – серијал „Путевима Светих Отаца“.

У 54 емисије, саговорници аутора ђакона Бошка Савића, професора Патрологије и Догматике у Богословији „Свети Сава“ у Београду, су истакнути познаваоци историје богословља, наслеђа, традиције и развоја Цркве - професори Православног богословског факултета: др Радомир Поповић, др Ивица Чаировић, др Златко Матић, др Вукашин Милићевић, др Андреј Јевтић и други, затим професори Богословије „Свети Сава“ Горан Раденковић, Бранислав Кеџић, Верољуб Сандо, Александар Јевтић, свештеници и теолози, као што је јереј Арсеније Арсенијевић и други.

О значају серијала:

Појам свети оци Цркве неодвојив је од Црквеног Предања - једног од најдубљих темеља наше вере. Код хришћана је један учитељ - Господ Исус Христос. Христово учење није Он лично сачувао у писаној форми него Његови ученици, апостоли. Њима је било поверено да запишу све што су видели и чули. Током тог периода сећање на живот и речи Исуса Христа преношено је од уста до уста и тако настаје, поред писменог, и усмено предање. Живот Цркве нераскидиво је повезан са Светим Предањем и управо то Предање, као и Свето Писмо у Цркви, су бранили људи од ауторитета. Они су називани Оцима Цркве.

Цео серијал ће се емитовати у следећим циклусима:

Апостолски ученици (Дидахи, Варнавина посланица, Пастир Јермин, Свети Климент Римски, Свети Игњатије Богоносац).
Апологети (посланица Диогнету, Свети Јустин мученик и филозоф).
Велики писци богослови (Свети Иринеј Лионски и Свети Иполит Римски).
Афрички (Картагински) Оци - (Тертулијан, Свети Кипријан Картагински).
Александријски оци (Свети Климент и Ориген).
Златни период (Свети Атанасије Велики, Свети Кирило Јерусалимски, Кападокијско Богословље, Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов, Свети Григорије Нисијски, Свети Јован Златоусти).
Монашко Аскетски писци (Евагрије Понтијски и Макарије Велики, Свети Јован Дамаскин).
Западни оци (Блажени Августин, Свети Иларије Пиктавијски, Свети Амвросије Милански, Блажени Јероним).
Источни Оци петог века (Свети Кирило Александријски и Теодорит Кирски).
Византијски оци (Дионисије Ареопагит, Свети Максим Исповедник, Свети Фотије патријарх Цариградски, Свети Симеон Нови Богослов, Свети Григорије Палама, Свети Никола Кавасила).
Васељенски Сабори (Први Никејски, Други Цариградски, Трећи Ефески, Четврти Халкидонски, Пети Цариградски, Шести Цариградски и Седми Никејски).
Велики Свеправославни сабори (Сабор Светог Фотија, Сабор Светог Григорија Паламе).
Унијатски сабори (Лионска Унија и Флорентинска унија).
Свети Сава.

Пилот пројекат који је Радио Слово љубве започео о Савиндану, изазвао је огромно интересовање слушалаца, а сада добија свој пуни замах. Од понедељка, 4. марта 2019. године, емисије серијала „Путевима Светих Отаца“ емитујемо сваког радног дана у 20 часова. Серијал започињемо првим циклусом Апостолски ученици (4. март, 20 часова). Продукција и емитовање серијала су реализовани захваљујући покровитељству Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

Серијал „Путевима Светих Отаца“ представља један од најобухватнијих и најзахтевнијих самосталних пројеката Радија Слово љубве од свог оснивања и представља први од неколико важних пројеката у 2019. години којим ће Радио Слово љубве АЕМ обележити десетогодишњицу свог постојања и рада.

Извор: Српска Православна Црква