У суботу, 18. маја 2019. године, у Митрополитовом конаку, данас ризници и музеју храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, одржан је први шаховски турнир у част Светог цара Николаја II Романова.

Организатори турнира, Топчидерски храм и обновљено Друштво цара Николаја потрудили су се да леп пролећни дан буде прави празник. Пре почетка турнира служена је света Литургија, којом је началствовао јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. Беседу на литургији одржао је свештеник и професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду Драган Милин, говорећи на дан рођења Светог цара Николаја II о његовом значају за српски и руски народ, историјској улози Светог цара као и о његовој љубави према древној шаховској игри.

Мало је познато и да је цар Николај организовао неке од највећих турнира у историји шаха 1912. и 1914. године у Петрограду, на којима су учествовали бројни светски шаховски прваци.

После свете Литургије, организовано је послужење за учеснике турнира, њих више од четрдесет, госте, родитеље деце учесника и верни народ који се сабрао на Литургији. Све госте поздравио је најпре старешина храма јереј Владимир Марковић, а турнир је отворио јеромонах Игњатије, духовник и оснивач Друштва цара Николаја.  -Ово је први турнир у свету посвећен Светом цару, кога су Срби први и прославили сликајући његове фреске у Жичи и Охриду и оснивањем овог Друштва пре готово једног века, рекао је јеромонах Игњатије и подсетио да је Света царска породица играла шах који тек од њиховог времена од привилегије богатих постаје игра обичног народа.

После свечаног отварања одређени су први такмичарски парови. У музејском делу конака играли су одрасли учесници, а у гостопримници деца основци из шаховских школа Делфин и Краљ. Турнир је игран по швајцарском систему у седам кола, и на њему су учествовали бројни реномирани шахисти, чланице женске шаховске репрезентације Србије и наши најуспешнији млади такмичари. Поред шаховских зналаца међу које свакако спадају и професори Драган и Сава Милин, на турниру су учествовали и декан Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију Зоран Михајловић, угледне судије, адвокати, привредници, преводиоци и вероучитељи.

Дечји турнир је завршен пре турнира за одрасле, па су деци прво додељене захвалнице за учешће на турниру и поклони у виду иконе Свете царске породице, шаховских и православних издања за децу. Најбољи међу њима добили су вредне награде сарадника и донатора турнира, капитална издања реномиране куће Caissa commerce и пробрана црквена издања. На дечјем турниру победио је Филип Лазић, друго место заузео је Вук Војин Вујновић, а треће Марко Јевтић.

На турниру за одрасле додељене су награде за првих осморо такмичара, а сви учесници су добили вредне поклоне и захвалнице. Најуспешнији међу њима награђени су поред осталог и великим иконама Свете царске породице и монографијом Свети цар. Треће место код одраслих заузео је Славко Азарић, друго место Иван Мартић а прво место осамнаестогодишњи интернационални мајстор Михајло Радовановић. Међу дамама најбоље пласирана је била Радмила Ковачевић, на високом четвртом месту, а одмах иза ње петопласирани је био отац Драган Милин.

После доделе награда и захвалница учесницима, организатори су благодарили дародавцима турнира за ту прилику посебно израђеним иконама царске породице а благодарнице и захвалнице је исписао наш велики уметник и професор Академије Српске Православне Цркве ђакон Срђан Радојковић.

Донатори и сарадници у организацији турнира били су господа Петар Стијовић, Добривоје Цвијић, Милован Шљиванчанин, Радован Вујковић, Небојша Баралић и Душан Секулић. Главни судија турнира био је национални судија Раде Гобељић, а дечји турнир судила је међународни судија Марија Лукић. Организатор турнира Милан Татишић именован је за сталног сарадника Друштва и одговорног за све будуће турнире Цару у част.

По завршетку турнира уприличен је свечани ручак за све учеснике, сараднике и госте на платоу испред Митрополитовог конака. Слике у прилогу говоре саме.

Извор: Српска Православна Црква

На празник Праведног Јова и Преноса моштију светог Саве, у недељу 19. маја, Патријарх српски Иринеј служио је, уз присуство Епископа британско-скандинавског Доститеја и викарног ремезијанског Стефана, и саслужење више свештеника и ђакона, Свету архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару. 

http://www.slovoljubve.com/uploads/Audio/BESEDA PATRIJARHA, KRIPTA.mp3

По завршетку Литургије и Причешћа Патријарх је са свештенством и верним народом пресекао славски колач. У богослужењу је учествовао многобројни верни народ који је испунио крипту Храма. Патријарх је у беседи истакао да је данашње Јеванђеље, које говори о Христовом исцељењу болесног човека у Бањи Витезди, веома важно. У речима Господњим том човеку: „Иди и не греши више, да ти што горе не буде“ ми имамо велику поуку и науку од Господа, оне нам говоре да када нам се деси болест, да је то често опомена да ми размислимо о свом животу и погледамо зашто нас Господ опомиње. Кад ово знамо, а то је Јеванђељска истина, ми треба најпре Богу да се обратимо покајањем, молитвом, исповешћу, а нарочито Причешћем.

Извор: Радио Слово љубве

Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Хризостом посетио је 17. маја 2019. године Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Патријаршији српској у Београду.            С обзиром да је заседање Светог Архијерејског Сабора у току, Његово Блаженство г. Хризостом је примљен од стране тог највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве са чијим је члановима водио срдачан братски разговор.

Извор: Српска Православна Црква

Директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије др Милета Радојевић приредио је 17. маја 2019. године свечани ручак за архијереје Српске Православне Цркве, учеснике редовног заседања Светог Сабора.

Извор: Српска Православна Црква

Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру.

Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину.

Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић приредио је 15. маја 2019. године у Белом Двору свечану вечеру за архијереје Српске Православне Цркве, учеснике редовног заседања Светог Сабора.

Извор: Српска Православна Црква

Празник Светог Атанасија Великог свечано је прослављен 15. маја 2019. године светом архијерејском Литургијом у храму посвећен том светитељу у Земуну.

Торжественимм богослужењем је началствовао Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства Архиепископије броградско-карловачке. Том приликом, преломљени су славски колачи принети поводом славе храма и имендана епископа Атанасија у молитвеном присуству архијерејског намесника протојереја-ставрофора Божа Бакајлића, старешине храма јереја Анђелка Додера, свештенства и благочестивог народа Земуна и околине.

Извор: Српска Православна Црква

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић.
Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић.

Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи

У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега...

У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић.

Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију.

Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић.

Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији –  У том правом српском рају.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења...

Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама.

Извор: Православље

Кроз овогодишњи летопис – извештај о нашем раду желимо да се најпре захвалимо свим нашим добровољцима – волонтерима свесни да они чине нашу моторну снагу и највезивније ткиво нешег Светог Тела - Цркве Христове.

Без њиховог времена које су нам ставили на располагање као најдрагоценији дар све што чинимо не бисмо постигли, а без њихове чисте вере не бисмо свакодневно брали плодове поверења многих који нам се касније прикључују. Сведоци смо томе да велики број њих код нас проналази утеху и задовољава глад и жељу за заједницом и припадањем заједници. Осећај да се чини нешто добро, а посебно онда када немамо пуно тога материјалног да дамо јер се и сами учимо и васпитавамо ономе најважнијем у животу доводи до тога да људи желе да своје време поклоне другоме и то чине преко нас.

Свако доба има своје изазове. Изазов овога нашега јесте у томе да стално морамо да ослушкујемо брзе промене у друштву и потребама друштва. Зато је данас најдрагоценији дар поклонити некоме своје време и поделити причу са неким другим.

Разне маркетиншке агенције су то врло добро схватиле да човек ових година окружен информацијама, а посебно сликама на сваком кораку, не може више ни да прима садржаје дуже од пар минута. У таквим приликама више него икада долази до изражаја само спремност да некога саслушамо. Кажу за доброг човека данас „знаш он је спреман да саслуша“, а кад томе додамо и да послуша долазимо до основне хришћанске врлине на којој се темељи лични однос са Богом свакога од нас. Није наш задатак да исправимо „Божју неправду на земљи“ наше је да сведочимо своју веру и да „људи виде наша добра дела и прославе Оца нашега који је на небесима“.

Ту се Верско добротворно старатељство разликује од свих других „хуманитарних организација“. По томе своме циљу, да кроз наше добро људи приме и заволе Бога се разликујемо од других. Живимо окружени морем таквих различитих организација које у центар свога деловања стављају самога човека а не заједницу Бога и човека. Управо је неразумевање тога јасног циља многе у Цркви који су свесни опасности и тековина хуманизма одвело на другу страну размишљања да је непотребно да се Црква бави социјалном делатношћу јер је њена мисија далеко узвишенија. И једне и друге је демантовало време у коме живимо. Прве јер не могу дуго да трају без благодати Светога Духа који само у Цркви делује, а друге неуспех њихове јеванђелске мисије јер баријеру материјалног света и човека не могу да пробију без укључивања и материје и времена и свих других овоземаљских категорија. Не можемо у данашње време очекивати да нам људи дођу у Цркву - морамо ми изаћи у свет и постати ловцима људи.

Додатни реални проблеми наших снага и капацитета се додатно продубљују кроз благосиљање разних фондова и организација који нису увек јасно црквени нити функционишу као саставни део Цркве. Разна удружења и појединци који не желе да прихвате механизам деловања и устројство Цркве иако можда и сами крштени и црквени људи кроз своју делатност уносе смутњу. Никада ми неће бити јасно шта спречава некога да оквиру своје парохије и конкретне литургијске заједнице са својом браћом истомишљеницима чини и сведочи своје хришћанско милосрђе. Све је те опасности имао на уму патријарх Варнава Росић када је вођен благодаћу Светога Духа основао Верско добротворно старатељство Уставом Српске Православне Цркве и трасирао пут за све епархије и парохијске заједнице. И ми данас видимо како оно постоји у скоро свим епархијама наше Цркве (додуше не са истим именом, али са истим начином деловања и устројства) и како је социјална брига неодвојива од мисије Цркве у свим крајевима. Ми своје име нисмо мењали из поштовања према визији почившег патријарха Варнаве и свих оних који су се трудили да у тешким временима оживе социјалну мисију Цркве, а опет свесни да све што чинимо чинимо у име Онога „који познаје име свакога од нас „још од утробе матере његове“. Зато смо одабрали да кроз добра дела и поверење, које се из године у годину повећава код свих наших донатора, волонтера и потребитих, тај призвук архаичног у имену мењамо у вечномодеран тон неодвојиво следећи Свету Литургију Цркве и благодарење Богу за сва добра која нам је дао.

јереј Владимир Марковић, 
генерални секретар ВДС

Извор: Српска Православна Црква

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве примио у згради Патријаршије председника Републике Србије г. Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ г. Милорада Додика.

"Председник Вучић се јуначки бори за Србију, Косово и Метохију и све што је везано за српско име", рекао је патријарх Иринеј после седнице редовног годишњег заседања Светог Аархијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржане 13. маја 2019. године. Патријарх је истакао да је то не само његов лични став, већ и став Сабора наше Цркве.

Патријарх је такође рекао да је у разговору констатовано да је стање на Косову и Метохији врло тешко и да је веома неизвесно како ће се пронаћи решење за питање Косова и Метохије.

Наша љубав према Косову и Метохији је велика, истакао је Патријарх, али је ситуација налик на пословицу која каже: "Желим ти, ћерко, да те царев син узме, али други играју око куће..."

"Борићемо се и нећемо посустати у одбрани Косова. Колико ћемо успети? Надамо се у Бога и историју и помоћ пријатеља да ћемо нешто успети. Колико - остаје да видимо, зависно од ситуације у свету и оних који подржавају нас и другу страну", рекао је Патријарх новинарима.

Битно је, каже, да имамо разумевање и оно што видимо то је да се наш председник јуначки бори и за Србију и за Косово и Метохију и за све оно што је везано за српско име.

"Не сумњамо у његове добре намере и труд који видимо", нагласио је Патријарх.

Истакао је да се диви енергији Вучића и да наш председник води јако тешке разговоре.

"Дивим се и молим се Богу да му да снаге и мудрости да обави улогу председника државе на најбољи и најкориснији начин", рекао је Његова Светост патријарх Иринеј и на питање да ли је то његов став, прецизирао да је то и његов и став Сабора Српске Православне Цркве.

"Два и по сата смо разговарали са нашим драгим председником о проблему нашег народа и Цркве", рекао је Патријарх.

Највише пажње смо посветили, истиче Патријарх, разговорима око Косова и Метохије и констатовали да је стање врло тешко на Косову и Метохији и да је, с обзиром на прилике, неизвесно врло како ће се наћи решење за питање Косова и Метохије.

У разговорима у Патријаршији учествовао је и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Додик је изјавио да је разговор Александра Вучића са Патријархом и владикама Српске Православне Цркве од значаја, јер, истиче, без заједничког става свих важних фактора у Србији и свих Срба не може да се реши ниједно важно државно и национално питање.

"Подељеност око тога како решити неко важно питање, попут Косова и Метохије свакако смањује шансе да то буде у прилог добрих решења која очекујемо", рекао је Додик.

Додик је оценио да треба бити рационалн и реалан, те додао да је то оно што се данас први пут чуло и говорило и о разним могућностима за евентуално решење...

"Без заједничког става свих важних фактора у Србији и свих Срба у целини не може да се реши ниједно важно државно и национално питање", подвукао је Додик.

Он је захавлио патријарху Иринеју на позиву да учествује у заседању Сабора, који је прилика да се најотвореније раговара о свим питањима државне и националне политике, у чему Црква има значајну улогу.

Додик је пренео да је разговор био отворен и да није било "никаквих скривених ни тема ни одговора, нити је шта остало скривено", већ је био озбиљан разговор, у којем је, каже, њему било нешто лакше него председнику Србије.

"Видео сам искреност у дискусијама свих, а приступ који је Вучић показао на отворене теме био је веома јасан и није оставио дилеме, као што ни закључци нису оставили никакве дилеме", рекао је Додик.

После разговора са Патријархом и владикама на седници Сабора Српске Православне Цркве, председник Вучић је истакао да је његово да настави да се бори, да извуче максимум од свега што може да добије за српски народ, уз чување мира и стабилности, али без пристајања на уцене и давања оног што није наше право да дамо, нити смемо да дамо.

Вучић је пренео да је током састанка који је трајао два и по сата, изнео велику бригу за наш народ на Косову и Метохији, говорио отворено и искрено о свему што тишти наш народ, одговарао на питања и примебде.

"Чини ми се да смо се добро разумели, да је важно да разумемо наше различитости, али да поштујемо једне друге и да верујемо да радимо у најбољем интересу за нашу отаџбину. Говорили смо и о односима Српске и Србије, о добрим односима, јединственом буквару за српски етнички простор, меморијалном центру у Јасеновцу, као и о важној ствари, да у Србији, а слично је и на српским етничким просторима, изгубимо 104 човека дневно, јер више умре него што се роди. Нас је сваког дана мање за 104 човека, и то су свари на којима морамо да радимо", објаснио је он.

Указао је на то да је после отворене дискусије са појединим епископима успео да оствари рационалан и нормалан однос.

"Говорио сам отворено, искрено, упозоравајући на, а и неке владике су то дорбо приметиле, да некада нисмо били у пуном сагласју са реалношћу и да нас је то скупо коштало. Не бих да нам се сличне ствари догађају, као у не тако далекој прошлости", рекао је он и изразио уверење у плодотворност састанка.

Подвукао је да, за разлику од неких, сматра да је Црква важан друштвени чинилац који има право на своје ставове, а који не морају да буду исти као ставови државе.

Црква је, подсетио је, помагала на свим територијама где је српски народ био угрожен, посебно на Косову и Метохији.

"Пред нама је тежак период. Изнео сам све своје бриге. Мислим да је Патријарх одлично разумео, као што сам ја разумем његову бригу и муке, да неко мора да доноси не тако лаке овоземаљске одлуке. Неко од владика је рекао- 'шта год да урадиш, бићеш увек некоме крив'. Ја сам то одлично разумео", пренео је Вучић.

Навео је да је обавестио Сабор о свим разговорима и преговорима, као што је и Црква њега обавестила о свим својим бригама и ставовима.

"Хвала Његовој Светости, који је показао огромну одговорност за развој и напредак српског друштва. Хвала и Милораду Додику који је добро разумео, а није морао, јер је могао лако да скупља само политичке поене на Сабору. Био је веома коректан и искрен, добро је разумео државну позицију Србије", указао је Вучић.

Вучић је најавио да ће наставити да ради у најбољем инетресу народа на Косову и Метохији и државе у целини.

Изразио је уверење да ћемо моћи у будућности да се радујемо новим економским успесима, отварањима фабрика, да више то буде више тема, а не ова стратешка питања.

Извор: Српска Православна Црква

Редовно годишње заседање Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару одржано је 11. маја 2019. године у Парохијском дому Спомен-храма. 

После поздравне речи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, председника Одбора за завршетак градње и унутрашњег уређења Спомен-храма Светог Саве на Врачару, извештај о активностима у Спомен-храму поднео је настојатељ Храма и викар Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, док је извештај о радовима на мозаичкој декорацији Храма поднео г. Николај Мухин, шеф уметничког тима и руководилац радовима.

Извештај о финансијском пословању градње Спомен-храма Светог Саве поднео је г. Радивоје Минић, благајник Храма. Уследио је парастос ктиторима и приложницима заветног храма српског народа, који је, у крипти храма посвећеној Светом великомученику кнезу Лазару, служио Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован у присуству Његове Светости Патријарха г. Иринеја и архијереја сабраних на редовном заседању Светог Сабора Српске Православне Цркве.

Извор: Српска Православна Црква