На Духовски понедељак, који је и слава Светототројичног храма, подворја Московске Патријаршије у Београду,  17. маја 2019. године у 9 часова звона руске цркве Свете Тројице означила су почетак торжествене Литургије.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом Литургијом уз саслужење домаћина протојереја Виталија Тарасјева, старешине цркве Свете Тројице, и свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке: протојереја-ставрофора Трајана Којића, старешине цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка; и Николе Трајковића, старешине цркве Свете Петке на Чукаричкој падини; протојереја Небојше Тополића, старешине Богородичне цркве у Земуну; војног свештеника Саше Совиља, старешине параклиса Светог Луке Симферопољског на Војно медицинској академији; kао и јереја Ивана Делића из Епархије банатске епархије.

На величанственој Литургији саслуживали су и протођакон Стеван Рапајић, ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић, као и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијаиловић.

Протојереј Виталие Тарасјев је, после Литургије, заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју што је богослужио у Светотројичној цркви на Ташмајдану:

-Данас смо се помолили за све хришћане. Посебно смо се помолили да Господ сачува Цркву своју од раскола и унутрашњих трзавица. И та молитва је утеха свакоме од нас, пошто сви ми осећамо ране на Телу Христовом, односно, све оне несреће које се дешавају у Православној Цркви. Јер, по речима Светог апостола Павла, када страда један уд, сви удови страдају. И када се један уд радује, сви остали се радују.

У ово тешко време када се нарушава вековно канонско устројство односа између помесних аутокефалних Православних Цркава и односи унутар православне породице, Ви сте, Ваша Светости, принципијелно заједно са архијерејима Српске Православне Цркве стали на страну светих канона, светог предања и апостолских правила који су нама животно важни. Изражавам нашу велику благодарност за љубав, стрпљење и време које издвајате за нашу Светоројичну цркву.

На молитвени спомен на величанствени празник и бескрајну подршку Подворју Руске Православне Цркве, старешина храма протјереј Виталиј Тарасјев је, у име Црквеног одбора и свих чланова руског Светотројичног храма у Београду и, првенствено са благословом Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уручио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју сребрно кандило које симболизује пламен вере и пламен Серафимовске молитве.

О самом празнику, заокружењу обећања које је Господ Бог дао људима и испунио га пославши прво Сина свога Јединороднога међу људе, који је провео неко време проповедајући Реч Божју, и који је за искупљење грехова целокупног човечанства био предан, осуђен и разапет на Крсту, и који је испунио такође обећање о Васкрсењу, казивао је Свјатјејши Патријарх Иринеј:

-Молим се Господу и Духу Светоме да нас све уразуми и да будемо на правом путу који води Господу. Поменуо сам да Руска Православна Црква има великих искушења, али не само она. Испуњавају се речи нашега Спаситеља када је рекао: Гонили су мене, гониће и вас. Православље је гоњено, али никада није убијено, никада није лишено живота на овој планети. Господ је са праведнима. Ми верујемо да је Господ са нама који страдамо за име Божје. Сила Крста и моћ Господња је велика и верујем да неће дати да непријатељ надвлада.

Патријарашки благослов и награде за радове на тему житија словенских просветитеља Ћирила и Методија примили су: Сара Божанић, Дарија Јаблановић и Маријаника Тарасјев.

Прослави славе Светотројичног храма присуствовали су, између других узваница и пријатеља, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин, г. Храпунов из Трговинске привредне коморе; министар за технолошки развој и иновације г. Ненад Поповић; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, као и многе личности из културног и јавног живота престонице.

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Земуну. Саслуживало му је многобројно свештенство из Архиепископије београдско-карловачке.

Овогодишњи домаћин славе био је г. Зоран Арсић са породицом коме је Његова Светост уручио грамату за његову показану, несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и већој донацији приликом изградње новог парохијског дома и палионице свећа при овом светом храму. Такође Патријарх српски доделио је грамату и господину Драгану Дураковићу, предузетнику из Земуна који је великом донацијом помогао за обнову фасаде ове светиње.

Међу многобројним верницима на Литургији  присуствовали су др Марко Николић, секретар Влада Републике Србије, Канцеларија за сарадњу с црквама и верским заједницама, представник општине Земун г. Дамир Ковачевић уједно и новопријављени домаћин за идућу годину 2021., председник Црквене општине Земун г. Бранислав Ивановић, као и многи други из јавног и културног живота српске престонице.

Извор: Српска Православна Црква

Пријемни испит у Патријаршији српској, за упис у богословије из Архиепископије београдско-карловачке полагали су кандидати пред комисијом којом је преседавао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, а комисију су сачињавали и Епископ ремезијански г. Стефан и ректор Београдске богословије протојереј-ставрофор др. Драган Протић.

Извор: Српска Православна Црква

Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве.

Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа.

Српска Црква постаје у потпуности независна тек након што је Сава 1219. године у Никеји благовољењем византијског цара Теодора Првог Ласкариса и благословом патријарха Манојла Харитопула Сарантена посвећен за првог архиепископа свих српских и поморских земаља. Овај догађај представља прекретницу у историји српског народа од предсудног значаја за даље просвећење, уређење друштва и изграђивањe културног и духовног живота Срба.

Стекавши право да самостално посвећује архијереје и свештенство, под Савином управом, Црква оснива нове епархије. У манастиру Жичи, средишту архиепископије, Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног за краља и посвећује епископе Хума, Зете, Хвосна, Будимља, Дабра, Моравице, Топлице, Рашке, Призрена и Липљана. Номоканоном Светог Саве, првим правним кодексом Српске Цркве и врховним законом државе, написаним око 1220. године, Србија постаје правна држава вођена начелом сагласја световне и духовне власти.

Мотив на блоку: манастир Жича и Свети Сава, детаљ фреске из манастира Милешева. Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар. Стручна сарадња: др Миљана Матић, кустос и ђакон Александар Секулић, Музеј Српске Православне Цркве у Београду.

Извор: Српска Православна Црква

Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији.

Из овог броја издвајамо текст: Патријарх српски Иринеј у посети Антиохијској патријаршији (ПДФ)

У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ. Читајте реаговање Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на потезе државних власти у Црној Гори у тексту под насловом: Први пут у историји атеиста покушава да ствара своју цркву! 

У Рубрици Разговор са..., читајте текст катихете Бранислава Илића који је на животна питања тражио одговоре од протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије. 

О духовном животу хришћанског становништва Старе Србије, тачније Северне Македоније 1557–1766. године, за новине Српске патријаршије пише др Радован Пилиповић. Са проф. др Милошем Ковићем, историчарем, о косовско-метохијском бићу, у тексту: Косовски завет је потврда Светосавског завета, разговарала је Славица Лазић. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић из Минхена за Духовско-видовдански број Православља, разматра у Рубрици Из посебног угла перспективе и значења питања еутаназије у данашњем свету. 

А, поводом: 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија пише проф. Предраг Вукић.

„Обрадовани смо преводима важне омилитичке грађе двојице врсних стваралаца на пољу ангажоване теологије“, написао је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић за Православље, а поводом изласка из штампе књига Приручници за савремену црквену проповед, проте Славка Зорице, дугогодишњег професора и инспектора српских православних богословија. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама...

Извор: Православље

У суботу 1. јуна 2019. године, упркос лошим временским приликама, у жарковачкој цркви Вазнесења Господњег одржан је једанаести Литургијски фестивал. Организатори овог фестивала су, као и ранијих година, вероучитељи Актива основних школа Општине Чукарица у сарадњи са ГО Чукарица и Културним Центром „Чукарица“.

Фестивал је отпочео у 8 ч. светом Литургијом. Због јаке кише која је интезивно падала током већег дела дана, број окупљених ученика на овогодишњем фестивалу био је знатно мањи од очекиваног. Ипак, црква је била сасвим испуњена децом. После Литургије, током које су се готово сви присутни ученици причестили, програм фестивала је настављен под сводовима вазнесењске цркве.

По завршетку Литургије окупљенима се обратио свештеник Александар Јовановић, који је истакао значај и смисао верске наставе, дајући снажну подршку ученицима и њиховим вероучитељима у даљим напорима усмереним ка откривању и  ширењу тајни Христове науке.  Уследило је послужење кад су окупљенима подељени сендвичи и сокови.

На почетку програма присутнима се обратио председник Актива вероучитеља основних школа Чукарице и Раковице Милован Парезановић. Он је представио Летопис Литургијског фестивала који је недавно изашао из штампе. Говорећи о садржини летописа, упознао је ученике са историјатом фестивала током прве деценије његовог постојања. Затим је уследио разноврсан културно-уметнички програм. Представа „Јона у утроби кита“, песме „Деца Неба“, „Кресту твојему поклањајемсја, Владико“ и „Сини, јарко сунце са Косова“ - само су неке тачке програма, који је оставио снажан утисак на све присутне. На самом крају су ученици послужени слаткишима, а сваки ученик добио је на поклон по један примерак Летописа Литургијског фестивала.

Ваља напоменути да реализација многобројних планираних и припремљених активности није могла да се оствари услед веома лоших временских прилика. Киша је спречила да се одрже спортске игра, попут скакања у џаковима, навлачење конопца, трка са јајетом у кашици и слично. Спречено је одржавање и многобројних радионица као што су иконопис, мозаик, плетење бројаница итд.

Без обзира на то, можемо са сигурношћу рећи да је Литургијски фестивал и ове године остварио своје најважније циљеве. Деци  је пружена могућност да на јединствен начин доживе искуство живота у Цркви, што је, без сваке сумње, и основни разлог постојања једног оваквог догађаја.

Као и претходнох година, и овај фестивал је имао хуманитарни карактер. Од  дечјих прилога прикупљена су значајна средства за помоћ једној тешко оболелој девојчици са наше Општине.

На крају, потребно је напоменутиу да се и ове године организовању Литургијског фестивала прикључило и Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке, које је, заједно са још неколикоправних и физичких лица, дало немерљив допринос реализацији овог догађаја.

Дарко Николић, вероучитељ

Слава параклиса Светог Луке Архиепископа Симферопољског и Кримског при Војномедицинској академији обележена је светом архијерејском литургијом.

Светој литургији и уједно обележавању славе ВМА,  присуствовали су министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сц. мед. Угљеша Јовичић и начелник ВМА пуковник проф. др  Мирослав Вукосављевић са сарадницима, велики број великодостојника Српске православне цркве, запослених и пријатеља ВМА.

Литургија у параклису при ВМА, посвећеном Светом Луки, руском хирургу, архијереју и сликару служи се редовно од отварања 2009. године.

У параклису се чува икона са моштима Светог Луке Симферопољског, донесена из Русије као дар и благослов Патријарха московског и све Русије Кирила.

Свети Лука - слава Војномедицинске академије обележава се од 2017. године.

фото: Вујичић Хаџи Марко, ФБ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, на теренима на београдској Ади 8. јуна је одржано Шесто Спортско сабрање Свете Србије, у организацији Православног спортског удружења „Свети Срб и ја”. Сабрање је отпочело Светом архијерејском Литургијом на отвореном, коју је служио Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Г. Стефан. Манифестацију су свечано отворили председник ГО Чукарица Срђан Коларић, председник Спортског савеза Београда Драган Томашевић, председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић и специјални гост из Грчке Јоргос Колитас, председник Привредне коморе Крфа и председник ФК Керкира са Крфа. Свештеник Стево Митрић из Новог Брда са Косова и Метохије је благословио скуп, а монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско–приморске одржао је „Повјесно слово у спомен осам векова Српске Православне Цркве“.

Овај догађај, који има статус „Манифестација од посебног значаја за Град Београд“, промовише важност очувања духовног и телесног здравља наших најмлађих, али и њихових породица. Са тим у вези посебна пажња је ове године поклоњена многодетним породицама, а цео културни програм је био посвећен управо овој теми, под слоганом: „Да нас буде више“. Посебан део у програму је посвећен овогодишњем великом јубилеју- прослави осам векова самосталности СПЦ.

Специјални гости Сабрања су била деца спортских филијала Свете Србије са Косова и Метохије, из енклава Ново Брдо и Пасјане, а посебни гости културног програма су деца КУД-а “Свети Јован Владимир” из Бара и КУД-а  „Ђурђевданско коло“ из Подгорице. Програм су својим наступима обогатили многобројни музички уметници и певачке групе.

Овогодишња централна спортска тема била је посвећена одбојци. За ту прилику наше репрезентативке, актуелне светске шампионке, показале су племенитост одбојке присутној деци. Поред тога, деца су била у прилици да се сликају са пехаром које су освојиле наше репрезентативке на Светском првенству у одбојци 2018. године.

Извор: Радио Слово љубве

Светом архијерејском Литургиjoм у Вaзнeсeњскoj цркви и свечаном литиjoм обeлeжена је слава града Београда Вaзнeсeњe Гoспoдњe – Спaсoвдaн.

После свете Литургије, коју је служио Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, централним градским улицама прошла је свeчaнa литиja на чијем су челу, поред владике Стефана и градоначелника др Зорана Радојичића, били и председник Скупштине града Никола Никодијевић, заменик градоначелника Гoрaн Вeсић, помоћник грaдoнaчeлникa Aндрeja Mлaдeнoвић, чланови Градског већа, градски секретари, директори комуналних предузећа, председници општина, представници МУП-а, Војске Србије, свештенство Српске Православне Цркве, као и бројни грађани.  Градоначелник Радојичић је изразио задовољство што као овогодишњи домаћин градске славе има прилику да са великим бројем Београђана буде у славској поворци.

-Уверио сам се у речи владике Стефана да Београд током литије добија посебну енергију. Велики број грађана поздравио је кретање литије, сви су били раздрагани, а мени је као градоначелнику и домаћину славе била част да данас прођем градским улицама, изјавио је др Радојичић, још једном честитавши Београђанима Спасовдан. Према његовим речима, Спасовдан симболизује успеће, веру у бољу будућност и заједништво.

-Због тога је важно да у току литије добрим и позитивним мислима пожелимо грађанима бољи Београд. Уколико желимо бољу будућност, требало би да негујемо традицију, а Спасовдан је одлична прилика да се сетимо онога што се у историји дешавало у Београду. Београд има дугу историју, на коју можемо да будемо поносни, а сећајући се те историје имамо добру основу за добру будућност, поручио је градоначелник. Toкoм свечане литиje, на чијем челу су Јерусалимски крст и барјак града Београда, упућене су мoлитвe зa живoт, здрaвљe, мир и блaгoстaњe Београђана. Житељи престонице молитвено су се сетили и свих оних кojи су живoтe дaли зa oчувaњe и слoбoду Бeoгрaдa. 

Литиja је крeнулa Улицoм адмирaлa Гeпрaтa, зaтим сe упутилa кa Улици крaљa Mилaнa дo Teрaзиja, па Кнeз Mихaилoвoм и Пaрискoм улицoм дo Пaтриjaршиje и Сaбoрнe црквe. Литија се затим упутилa Пoп Лукинoм, Брaнкoвoм, Улицом крaљицe Нaтaлиje и Дoбрињскoм дo пoртe Вaзнeсeњскe црквe. После величанствене литије, у Старом двору домаћин славе градоначелник др Радојичић преломио је славски колач са запосленима у Скупштини Града Београда. Бeoгрaд слaви Спaсoвдaн кao свojу слaву oд кaдa je дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић 1403. гoдинe грaду дao стaтус прeстoницe, у чaст oбнoвe и нaпрeткa.

Извор: Српска Православна Црква

Поводом славе Храма Светог Јована Владимира, Свету архијерејску Литургију је 4. јуна 2019. служио викарни Епископ ремезијански Г. Стефан, уз саслужење архимандрита Серафима (Кужића), духовника Манастира Рајиновац, као и свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке, уз пој Хора Свети краљ Милутин. 

У богослужењу крунисаном Светим Причешћем учествовао је многобројни верни народ престоног града, међу којем је било пуно дечице. Након сечења славског колача, Владика Стефан је вернима казивао о Јеванђелској поруци у овој Недељи Слепог, истакавши да смо сви једни другима потребни, да је у нама Господ, да заједничком молитвом и љубављу можемо постићи циљеве достојне човека, а један од најбољих примера је Свети Јован Владимир кога данас прослависмо, а који је имао Бога у себи и за Бога пострадао: "Страдати са Господом је много боље него царствовати без Господа", поручио је Владика и додао да у ближњима, родитељима, браћи и сестрама, супружницима, деци и унуцима, треба да видимо Господа јер смо тада достојни синови Господњи. 

Извор: Храм Светог Јована Владимира у Београду

Управа и братство храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда, на челу са старешином јерејем Арсенијем Арсенијевићем, позива благочестиви верни народ српске престонице на прославу храмовне славе и славе града Београда. 

Света архијерејска Литургија на дан празника биће служена са почетком у 9 часова, а началствоваће Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић). У продужетку свете Литургије, Преосвећени Епископ Стефан, свештенство, челници града Београда и верни народ кренуће у традиционалну литију градским улицама, која ће из улице Адмирала Гепрата кренути у 11 часова и 30 минута. Домаћин градске славе је г. др Зоран Радојичић, градоначелник Београда.

Спасовданска литија кретаће се устаљеном трасом београдским улицама. Прво стајање за читање молитава за здравље Београђана ће бити код Теразијске чесме, друго стајање за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак код Саборне цркве, а треће стајање за читање молитве за покој душе свим палим јунацима Београда у дворишту Вазнесењске цркве.

Извор: Радио Слово љубве