Живе речи утехе: Живе речи утехе

Најава: Хор свештеника Mитрополије Санкт Петербуршке у Београду

Thu, 03 Oct 2019 08:12:13 +0000

Министарство културе Руске федерације и Руски центар за науку и културу у Београду организују концерт Хора свештеника Mитрополије Санкт Петербуршке, поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. Концерт ће се одржати 05. октобра 2019. у Крипти Храма Светог Саве са почетком у 18 часова.

Основан 1971. године, Хор свештеника Лењинградске епархије је једно од најстаријих црквених певачких друштава у Русији. Од самог почетка Хор пева на богослужењима и има богати концертни живот. Године 1988. Хор учествује у обележавању 1000. годишњице Покрштавања Русије.

Савремена етапа у развоју Хора нераскидиво је везана за уметничког руководиоца и главног диригента Јурија Герасимова. Од тада почиње и богат програм гостовања, наступи у многим градовима широм Русије. Нижу се и наступи у иностранству: Естонија, Литванија, Шведска, Словенија, Финска, Италија, Швајцарска итд).

Најзначајни концерти хора одржани су на новој сцени Маријинског театра, Великој сали филхармоније Санкт Петербурга, у Исакијевском сабору где је одржан концерт за више од пет хиљада слушалаца.

Једна традиција коју Хор брижљиво негује од 2010. године су добротворни концерти за децу са онколошким обољењима.

Хор свештеника Санкт Петербуршке Митрополије није само хор. Његови чланови су активна свештена лица, те се сматра да је основни задатак проповедање Речи Божје кроз молитвено појање Руске Православне Цркве и популаризација руске духовне музичке културе.

Хор чине 25 певача, укључујући и диригента хора, који имају музичко и богословско образовање и узраста су од 25 до 45 година.

Током 47 година постојања Хора свештеника Санкт Петербуршке Митрополије многе генерације свештенства су откриле своје музичке таленте.

Мисија Хора је веома значајна: проповедање Речи Божје кроз духовну музику. Сваки наступ Хора показује снагу молитве и лепоту руског духовног музичког наслеђа. Својим појањем Хор улепшава свечана богослужења. Хор је дао много концерата у земљи и иностранству у Италији, Швајцарској, Финској, Естонији, Словачкој, Литванији, Јерменији, Словенији и Великој Британији.

Хор свештеника изводи познате духовне и световне нумере као што су: «Стихира Александру Невском», «Блажен муж», «Ево иде пук», «Снага великана», «Хеј ти, степо широка», «Гледам језера плава», «Ждралови» и многи други.

Диригент Хора од 2010. година је клирик Спасо-Преображенског сабора Јуриј Герасимов.

Извор: Храм Светог Саве

Пред читалаштвом је нови број "Православља" (бр. 1261, 1. октобар 2019)

Mon, 30 Sep 2019 15:06:30 +0000

Српска Православна Црква (1219-2019) - Осам векова аутокефалности.

Првојерарха српског, патријарха Иринеја у грбаљском манастиру Подластви код Будве 27. септембра 2019. године дочекало је хиљаде верних сабраних поводом прославе два величанствена јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве. Више о величанственој прослави читајте на првим странама октобарског броја Православља. Марина Марић пише о још једној великој прослави која се одиграла у манастиру Ћелијама, где је у присуству више архијереја Српске Православне Цркве освештана је тропрестона заветна црква Преподобног аве Јустина Ћелијског. У рубрици Поводи др Владислав Пузовић пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом Осам векова сведочења Васкрслог Христа.

У Рубрици Поводи: др Владислав Пузовић, а поводом осам векова СПЦ, пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом: Осам векова сведочења Васкрслог Христа.

Величанствена прослава значајних јубилеја Српске Православне Цркве – 8. векова аутокефалије СПЦ и 630 година постојања велике светиње Епархије браничевске – манастира Тумане, одржана је 14. и 15. септембра 2019. године. Научним скупом, освећењем нових конака, Светом Евхаристијом и богослужењима, манастир Тумане, познат и као ђердапски Острог, прославио је сведочење вековима (1389–2019). Према процени полицијске управе у Голупцу у манастиру је у недељу 15. септембра на богослужењу било око 15 хиљада људи, а током дана се окупило преко 20 хиљада душа...

И следеће стране Православља су посвећене прослави великих јубилеја наше Свете Цркве: Поводом празника Рођења Пресвете Богородице и крсне славе храма у Зеници служењем празничног вечерња и свечаном духовном академијом 20. септембра 2019. године обележена је 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве и оснивања Епархије дабробосанске.

Поводом 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији централна прослава је одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, на дан када је пре 800 година Српска Црква постала самостална, и настављена у недељу, 15. септембра служењем свете архијерејске Литургије којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Извор: Православље

Библијска енцикопедија – петнаест година после представљена у Дому омладине

Mon, 30 Sep 2019 15:01:46 +0000

У Дому омладине је у четвртак, 26. септембра 2019. године, уочи прославања Воздвижења Часног Крста, представљено референтно дело аутора, протођакона Радомира Ракића, главног и одговорног уредника Информативне службе Српске Православне Цркве.

„У време када се тешко распознају праве вредности, у време када систем за вредновање не функционише, када талог избија на површину и кад нам се нуди у замену за проверену праксу, Библијска енциклопедија професора др Радомира Ракића долази као спас и одговор. Нуди нам тумача за Реч у којој се решење и одговор налази..." - казао је проф. др Здравко Шорђан, један од учесника ове теолошке трибине.

Библија - Књига над књигама, вековима најцењенија и највише критикована; извор веровања милиона људи и предмет најснажнијих оспоравања; инспирација великог броја уметничких дела и најзначајнијих цивилизацијских достигнућа. Који је разлог због кога Библија изазива контраверзе кроз векове свог настајања, на који начин је настала, шта се јавља као најчешћи проблем у њеном разумевању и која су приручна средства која нам то разумевање могу олакшати - била су питања на које се тражио договор.

И одговори су дати: како и зашто треба читати Свето писмо, како је Библијска енциклопедија пратећи или саставни део у тумачењу појмова и догађаја из Светог писма који су побројани у Библијској енциклопедији.

О овом референтном делу аутора протођакона др Радомира Ракића говорили су др Јасмин Милић, који је казао да ће пројекат Библијска енциклопедија бити свима на корист, и истраживање проф. Ракића може нам помоћи да уђемо у суштину Божје речи, да сазнамо више о њој и заволимо је.

Љубитељима речи Божје обратио се и др Александар Нинковић: „Овакав подухват који даје упутства за Свето писмо јесте злата вредан и пружа темељ разумевања онога што је од суштинске и животне важности.“

Јован Благојевић је казао да се референтност овог дела непрестано потврђује и да теолошка полифомија гласова у њој остаје за трајно, а као жељу изразио је да се дело допуни, сматрајући да недостаје православна иконографија.

Аутор двотомног капиталног дела Библијска енциклопедија, протођакон др РадомирРакић, на самом крају поручује: "Штавише, и рационалистички научници долазе до закључка да је Библија меродавни божански ауторитет, јер је настала из суверене воље Откривења самога Бога ... и то је довољан разлог да јој приступимо отворена ума“.

„Проф. Радомир Ракић је један од ретких аутора који се осмелио упустити у овакав захтевни подухват дубинског копања, интелектуалног, па и физичког напора,који и духовно исрпљује. Мислим да ово не може свако, то могу само предани и посвећени својој идеји и намери да створе и оставе нешто вредно потоњем нараштају. Довољно је само биографију проф. др Ракића погледати, па да се човек запита: како је све то стало у једном човеку?! И да ништа друго није урадио, а урадио је много, ова два тома Библијске енциклопедијесасвим су довољна за цели живот. Аутор је овим делом задужио сваког појединца и учинио га одгворним: приближио му је Библију на јединствен начин који је чини разумљивом и поједностављеном...“ казао еје о аутору и књизи проф. др Здравко Шорђан.

На самом крају обратио се аутор Библијске енциклопедије, протођакон Ракић који је заблагодарио свима на учешћу у трибини, као и публици, између осталих, проф. Горан Раденковић (Богословија Светога Саве у Београду), ђакон Ненад Михајловић из Патријаршијске библиотеке, протојереј-ставрофор Предраг Азап, др Јован Јањић, Хаџи Марко Вујичић, мр Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, в ероучитељ др Мијалков и многи други пријатељи и поштоваоци библијске речи и дела проф. Радомира.

* * * * *

Библијска енциклопедија протођакона Радомира Ракића, који у својој биографији исписује звање лектора Богословског факултета Српске Православне цркве у и предавача Новог завета на Духовној академији у Србињу (Фочи), као и званичног преводиоца Светог Архијерејског Синода у Српској патријаршији, изашла је из штампе 2004. године.

Први том обухвата одреднице од слова А до слова Л, на укупно 586 страна (остало литература), а други том - 632 стране од слова Љ до Ш, енциклопедијског формата, двостубачно. Оба тома су снабдевена са по четири географске карте Палестине и древног света, док су кроз књиге донети дијаграми, графички прикази, скице и најнеопходније илустрације.

Издавач Библијске енциклопедије је Духовна академија Светог Василија Острошког (данас Богословски факултет) у Србињу - Фочи). Рецензент овог значајног дела за савремено српско библијско богословље је др Мирко Томасовић, ванредни професор при катедри Новога завета Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, док је стручни сарадник, посебно за јеврејски слог и његову транслитерацију, др Илија Томић, онда доцент на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду.

Извор: Инфо служба СПЦ

Патријарх српски г. Иринеј: Сачували смо веру, језик, културу и државу (интервју за „Политику”)

Mon, 30 Sep 2019 07:51:19 +0000

Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији.

Уочи одласка у Црну Гору, патријарх српски Иринеј дао је ексклузивни интервју за „Политику” поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности. Поглавар Српске Цркве за наш лист говори о значају тог великог догађаја, који ће следеће недеље бити обележен свечаностима на нивоу целе Српске Православне Цркве, али и актуелним питањима с којима се Српска Црква суочава данас и њеној мисији у нашем времену.

-Добијање самосталности за нашу Цркву заиста представља најзначајније размеђе наше историје. Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији. Та два догађаја конституисала су два завета, светосавски завет и светолазаревски завет, којима је наш народ живео вековима, данас живи и живеће – каже у интервјуу за „Политику” Патријарх српски Иринеј.

Стојећи на размеђи великог јубилеја, осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, шта нас учи прошлост и које лекције треба да применимо на будућност?

У осам векова, које сада сагледавамо, било је и успона и падова, победа и пораза, туге велике и радости велике и, ево, Бог је дао и нама да у славу нашег небеског заступника Светог Саве кажемо да смо сачували његову и нашу веру хришћанску, православну, језик, национални дух, културу и државу и да се с том вером и данас и сада суочавамо са свим тешкоћама и искушењима која у животу неминовно следе.

Стога, сви ми православни Срби, од Солуна до Будима где год српских душа има, како песник пева, али и даље по Републици Српској и Босни и Херцеговини, поносној Црној Гори, нашој милој Боки, Далмацији, где смо недавно прославили четири века најстарије наше богословије, и даље по целом Балкану и свим континентима где је наш народ подигао своје храмове, у које је Свети Сава призвао и друге народе, чак друге расе – црнце у Африци, јужноамеричке Индијанце и остале Богу знане, треба да будемо поносни и да се радујемо овој великој, грандиозној годишњици. Ових осам векова српски народ и његова Црква прилажу светској хришћанској, духовној и културној баштини за поколења која долазе. Велика је то и величанствена годишњица, које ми по својој грешној мери и не можемо у потпуности сагледати. Слава Богу на свему!

Стога, читаоцима „Политике” и целом српском роду честитам овај радосни јубилеј и позивам и овом приликом све наше вернике и људе добре воље да од 6. до 9. октобра са својом Црквом Светосавском у манастиру Жичи, у Пећкој Патријаршији и у Београду, у великој радости прославе осамстогодишњи јубилеј аутокефалије Српске Православне Цркве.

Како гледате на различиту перцепцију Цркве у нашем савременом друштву? Има оних који оспоравају верност Српске Цркве својим осамсто година старим коренима, затим оних који је сматрају „застарелом” и мисле да је све што има везе с Црквом ствар за „своја четири зида”, док се глас оних 90 одсто, који се изјашњавају као верници Српске Православне Цркве, готово и не чује.

Овом приликом ви и ја представљамо заједнички глас оних 90, тачније 85 одсто становништва Србије који су се на последњем али и приликом ранијих пописа изјаснили као православни хришћани. Био бих срећан када би нашим разговором, ставовима које о народној прошлости, садашњости и будућности изнесемо на страницама „Политике”, била задовољна не само већина, него и оних преосталих неколико процената. Јер ја их не доживљавам као проценте, него као браћу и сестре. Ту су наша браћа муслимани, протестанти и католици у Војводини, затим браћа Јевреји. Њима свакако не припадају чести гласови радикалне нетолеранције, чак и мржње према Светосавској Цркви. Они не сматрају да све што има везе с Црквом, односно вером у Бога, мора да се дешава у приватна четири зида.

Гласови радикалне нетолеранције према Цркви, чак и мржње, припадају буквално промилима. Ради се о неколико групица људи, Цркви добро познатих, окупљени махом у Београду, око појединих медија и организација финансираних из иностранства, надам се не и од наше Владе. Добар део њих живи искључиво од новца који добија од недобронамерних странаца, који знају да је Црква кључни носилац идентитета српског народа.

У праву сте када кажете да се глас оних који се изјашњавају као верници недовољно чује. Важно је да они који себе сматрају верницима, поготово угледне личности из света науке, просвете, културе, политике, у јавности јасно сведоче своју веру. Не треба да буду некакви фанатици, али јасним изјашњавањем да су православни хришћани даће пример другима, младима и старијима.

Сетимо се само наших пријатеља и браће, недавно преминулих др Јеротића, композитора Александра Вујића, глумца Небојше Глоговца, архитекте др Пеђе Ристића и многих других. Они су били носиоци правог лаичког апостолата. Својим натпросечним професионалним радом, али и јавним сведочењем, учинили су много за своју Цркву и за свој народ. Верујем да им је Господ подарио место у близини Светога Саве, међу свим нашим благочестивим прецима. Сарадници и млађе владике ми кажу да међу јавним личностима – глумцима, музичарима, спортистима – има много људи који с поносом истичу да припадају Цркви Светосавској. И они су за пример и сваку похвалу.

Какав је положај Српске Православне Цркве међу осталим помесним црквама? Видели смо у „украјинској кризи” да је било сусрета на највишем нивоу и с Москвом и с Цариградом.

Брига и одговорност коју наша Црква има за јединство Православне Цркве, њену саборност и верност Светом Предању и канонима, обавезала нас је да настојимо да протагонистима недвосмислено укажемо да њихове активности не само да наносе штету Цркви у Украјини, него озбиљно угрожавају јединство Цркве Православне. И то сам чинио, како писмено, више пута, тако и усмено у непосредном разговору с Патријархом цариградским.

При томе, морам и овом приликом да истакнем да се наша Црква није опредељивала по словенској блискости с Руском Црквом, наравно ни по некаквим политичким или сличним интересима, него искључиво црквено, предањски и канонски сагледавајући настали проблем. Да је нека друга помесна Црква, Руска или друга, чинила било шта слично, поступали бисмо исто.

Многа браћа архијереји духовно су стасали у Грчкој, на јелинској теологији и култури. Сам осећам обавезу и инсистирам на најдубљој захвалности Мајци Цркви и најсветијем трону цариградских патријараха, а с нашим најученијим владикама делим љубав према грчком народу, Цркви и култури. Али, ни мени ни њима та љубав не даје за право да, као што то уосталом чине и неки грчки теолози и јерарси, не укажемо на поступке који су неканонски и неприхватљиви. Од тога нећемо одустати.

Објављено је у украјинским медијима да су ме државне власти прогласиле за непожељну особу. За њих сам, кажу, персона нон грата. Не знам да ли су то тачне вести. Нисам добио ништа званично, али то неће умањити моју подршку Митрополиту Онуфрију и благочестивим Украјинцима, нити пак моју жељу и молитве да се раскол у Украјини заиста зацели. Овако како то чине Фанар и кијевске власти, уз подстицај неправославних сила, само ће раскол продубити.

Више него јубилејом, српска јавност бавила се ове године односима међу епископима. Било је отворених таблоидних напада на поједине владике, написа о неслагањима око става о „украјинском питању”, о ангажману епископа на Православном богословском факултету, о томе ко треба да посети Сабор, а ко жели да буде нови патријарх... Има ли разлога за забринутост над стањем у Српској Цркви?

Када би таблоиди били верна слика било ког сегмента српског друштва било би разлога за бригу или би било касно за бригу. Богу хвала да није тако. Проблем који, ипак, треба да брине није у томе што власници или уредници таблоида желе да свој укус и опскурни начин живота преко својих новина наметну српском православном народу, него због тога што поједини људи који имају велику духовну одговорност у томе учествују.

Под таквим утицајима жута штампа креира афере у Цркви, оцењује одлуке Сабора и Синода, арбитрира о црквеној просвети, о међуправославним, канонским и еклисиолошким питањима. Ми на таблоиде не можемо да утичемо. Можемо само да апелујемо и слично. Али свако треба да препозна проблеме у сопственој кући и да их решава. Црква треба да размотри да ли треба да поново доноси одлуке попут оних које је донела претходних година.

У осам векова дугој историји знатно се мењао однос Цркве и државе. Какав је он данас?

Наравно да ми немамо илузију да се може вратити време симфоније како је било у Византији или у Немањићкој Србији. Али, исто тако, мислим да ми као људи који обнашамо одговорне послове у Цркви и држави, да бисмо доносили одлуке које су од несумњиве користи за грађане, не само вернике, увек треба да имамо за пример начин размишљања какав су имали Свети Сава и његов брат Свети Краљ Стефан Првовенчани. То угледање на њих није нимало анахроно, зато што су околности у којима су они живели и водили српски народ, Српску Цркву и државу веома сличне данашњим.

На пример, сукоб и надметање истока и запада, подељеност српског народа на више државица и слично. У тим околностима Свети Сава и Свети Краљ Стефан Првовенчани су проблеме решавали, пре свега, уздањем и дубоком вером у Бога, који им је давао снагу и мудрост, дипломатском вештином, прагматичношћу, уважавањем различитих интереса и грађењем мостова и према истоку и према западу, али с трајним духовним опредељењем за исток, односно за православље. Такво њихово опредељење и богонадахнута вештина у вођењу државних и црквених послова унапредила је Србију верски, културно и економски, тако да доба Светих Немањића, памтимо као златно доба српске историје.

Наравно, Србија је данас секуларна држава. Устав дефинише Републику Србију као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. Нашем добу је примерен принцип кооперативне одвојености и сарадње. Свако ради свој посао, а када и где је потребно међусобно се помажу. Наслеђе претходних деценија, када је атеизам био државна доктрина, а Црква се налазила на маргинама, а у многим стварима прогнана из јавног живота, није још увек превазиђено. На такав положај, да Црква нема право да се огласи по најважнијим питањима, за који се неки залажу и данас, ја не пристајем, Црква не пристаје.

Да није било Цркве Светосавске, не би данас било ни нашег народа. Неки други људи и народи, а не православни Срби, данас би насељавали ове дивне пределе. Стога ће Црква и даље, када сматра за потребно, посебно када се ради о виталним питањима и идентитету народа, његовој самосвести увек и одлучно дати свој глас. Допадало се то некоме или не. С друге стране, истичем да је однос Цркве с државом, државним органима и властима у узлазној путањи.

То сведочи чињеница да је држава прихватила, између осталог, да заједно с Црквом обележи и прослави велики осамстогодишњи јубилеј, да помаже нашу Цркву на угроженим подручјима, нарочито на Косову и Метохији. Исто је и у другој нашој Републици Српској. И тамо имамо добру сарадњу Цркве и државе. То сведоче наши епископи и свештеници, то тврди и наш народ. И то је добро и на корист нашем народу, држави и Цркви.

Мада у атмосфери празника, мораћу да поменем и трагичну ситуацију у Црној Гори, која је, не мање него Косово и Метохија српска, класична српска земља. Та ситуација је трагична до апсурда. Не само што је тамошња власт признала Косово и Метохију за независну државу, с приштинским властима, који су одреда били припадници терористичке војске, одржава тесне односе, него се с Цетиња чак посеже за Метохијом и говори да не припада Србији већ Црној Гори. Дакле, перфидним и систематским притисцима, затиру српски народ у Републици Црној Гори, а неки кругови истовремено истичу територијалне претензије према Србији.

Да ли је Српска Црква у довољној мери присутна у друштвеним питањима и покушајима да се за проблеме данашњице дају конкретна решења или одговори: попут исељавања младих, ниске стопе наталитета, пораста породичног али и сваког другог насиља, до оних која се постављају као глобални изазови, попут проблема злоупотреба савремених технологија и нарушавања приватности, експериментисања с биотехнологијама, девастације животне средине.

Постоји питање ширег друштвеног ангажмана Српске Цркве, односно успостављања и одржавања равнотеже између молитвене и социјалне делатности. У решавању неких од проблема савременог друштва Црква ради веома активно. У мојој Епархији, у Београду као мегалополису, преко Верско добротворног старатељства, Црква снабдева храном свакодневно хиљаде потребитих.

Има своја здравствена саветовалишта, лекаре који бесплатно указују помоћ, затим психолошка и брачна саветовалишта и слично. Црква лечи многе младе, стотине њих, од болести зависности, наркоманије, алкохолизма... Постоји и мноштво других сличних социјалних служби Цркве у другим епархијама. Ми то не истичемо. Појединци се баве и проблемом злоупотребе савремених технологија, имамо и свештенике који су прави експерти по таквим питањима. Али то све није превасходна улога Цркве.

Наравно, ми је не занемарујемо, настојимо да унапредимо социјалне делатности. Неки од проблема које сте навели се постављају, како на локалном тако и на глобалном плану, не само пред Српску Цркву него и пред друге друштвене факторе све брже и интензивније. Људи с правом очекују одговоре. На неке од њих, попут достојанства личности, етике рађања, противљења насиљу, Црква одговара брзо и релативно лако – посежући за постојећим одговорима из ризница свога богословља.

Над другима питањима мора да се дуже и пажљивије замисли јер она не само у форми у којој се данас пред нас постављају него и у суштинској проблематици коју изражавају у сфери теологије нису постојала. Моје је мишљење да се решење за претеће светске проблеме, које многи виде као апокалиптичне: ратне и нуклеарне, еколошке, климатске... и сличне може наћи само у јасном и недвосмисленом повратку на основне хришћанске вредности које је цивилизација током векова заборављала и од којих је одступала. И никако друкчије.

Ми као древни хришћански народ имамо богато предање, светле примере из ближе и даље прошлости, светитеље, живе манастире и богомоље, Хиландар – право и неизмерно духовно богатство које је нама дато: на чување и коришћење ! А све остало ће – то је вера отаца наших која никада није била изневерена – додати сам Господ. С том вером, с Господом и Светим Савом као помоћницима, све саблазни овога света постају другачије, решивије, незнатније. Сасвим је недопустиво да сматрамо да смо сами, затечени, да су наши проблеми највећи и нерешиви. Црква ту веру свакодневно открива свом народу, као што је то увек чинила, Јеванђељем које проповеда.

Које је данас најважније питање за Српску Православну Цркву? Да ли је то судбина Косова и Метохије?

Свеколико искуство Цркве Христове учи нас да ниједно питање, ниједан проблем, па ни овако важан као што је питање Косова и Метохије нити настаје, нити се трајно може решити посебно, партикуларно. Проблеми неког народа или државе се манифестују територијално, економски, демографски и слично, али увек, рекао бих у основи, имају своју духовну компоненту.

И проблем о којем говоримо је тежак, зато што у себи садржи све наведене компоненте. Имајући то у виду, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом овогодишњем заседању издао посебно Саопштење о Косову и Метохији у коме је упутио позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана.

Сабор је том приликом свесрдно подржао сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије.

Јелена Чалија

Извор: Политика

У београдском Саборном храму, у присуству Патријарха српског служен помен знаменитом Стевану Стојановићу Мокрањцу

Sun, 29 Sep 2019 17:44:30 +0000

У недељу 29. септембра 2019. године, Саборној цркви у Београду служена је Света Литиргија уз молитвено присуство Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Свету Литургију служио је јереј Славиша Поповић уз саслуживање протођакона Радомира Перчевића.

Звучни запис беседе

Литургијску беседу произнео је протојереј – ставрофор Бранко Топаловић. У којој је говорио о смислу јеванђељске љубави као суштине наше вере. Јер Господ сам љубав и то извор љубави. Из љубави створио свет и није престао да га воли чак и онда када је човек згрешио. „Врхунац љубави је оваплоћење Сина Божијег“, рекао је прота Бранко.

На крају Свете Литургије братство Саборне цркве је одслужило годишњи помен Стевану Стојановићу Мокрањцу, нашем прослављеном композитору.

Стеван Стојановић Мокрањац рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији.

Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас је то Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Најпознатија његова дела су свакако богослужбене композиције : велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави и многе друге. Поред тога ту су и световне музичке композиције: „Руковети“, „Приморски напјеви“, духовити скерцо „Козар“.

Био је ожењен Маријом, братаницом нашег истакнутог сликара Уроша Предића, са којом је имао сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета. Умро је у Скопљу 28. септембра 1914. године.

Извор: Радио Слово љубве

Патријарх Иринеј богослужио у Саборној цркви

Fri, 27 Sep 2019 18:38:07 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 27. септембра 2019. године, на празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, архијерејски намесник београдски други, и Петар Лукић, старешина Саборне цркве, јереј Славиша Поповић и протођакон др Дамјан Божић, у молитвеном присуству благочестивог народа престонице. Певницом је руководио протођакон Радомир Перчевић. Празничну проповед произнео је јереј Арсен Миловановић.

Патријарха српског г. Иринеја верни народ је чекао после свете Литургије да прими благослов. За ову прилику стигли су и верни из расејања, чак и из далеке Аустралије, да пренесу поздраве и жеље Његовј Светости да долгодејствује на многаја љета.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Владика Стефан: Само у молитви можемо изградити себе и наше друштво јер се тако нараштајима оставља добар темељ, а једини темељ је - Христос Господ!

Fri, 27 Sep 2019 18:32:00 +0000

Епископ ремезијаснки Стефан, викар Његове Светости, служио је на празник Воздвижења Часног крста, 27. септембра, Свету Литургију у Николајевском храму у Земуну. Литургијско слово произнео је игуман Рмањски архимандрит Серафим.

Поводом славе градске општине Земун, у продужетку Литургије је улицама Земуна прошла свечана Литија, потом је Преосвећени пресекао славски колач испред здања Општине. У беседи је Владика Стефан истакао да само у молитви можемо изградити себе и наше друштво јер се тако нараштајима оставља добар темељ, а једини темељ је - Христос Господ. Како је истакао Владика, у Литији се осетила жеља свих за духовним напретком, а тај напредак је једино у Христу. Преосвећеном Владици се председник Општине Земун захвалио на крају сабрања.

Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм

Најава: Патријарх на Крстовдан богослужи у Саборној цркви

Thu, 26 Sep 2019 20:44:20 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у петак, 27. септембра 2019. године, на празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Богослужење почиње у 9 часова, потврђено је Радију Слово љубве. Позива се благочестиви народ на литургијско сабрање са Првојерархом Српске Цркве.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Патријарх српски Иринеј на Литургији у Саборној цркви

Sun, 22 Sep 2019 14:26:13 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј молитвено је учествовао 22. септембра 2019. године, на празник Светих и праведних Јоакима и Ане, у светој Литургију у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду причестивши се светим Даровима.

Извор: Инфо-служба СПЦ / Телевизија Храм

Владика Стефан: Деца су највећи благослов!

Sun, 22 Sep 2019 14:24:01 +0000

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих Јоакима и Ане у Калуђерици поводом храмовне славе. Његовом Преосвештенству је саслуживало свештенство архиепископије уз присуство братства храма и многобројних парохијана.

Звучни запис беседе

Пред крај Литургије, Епископ Стефан је пресекао колач, а потом уручио црквена одликовања, орден Светог Саве трећег степена, за допринос при изградњи храма г. Страхињи Тодоровићу и г. Драгу Зељићу. На крају се Преосвећени обратио верном народу и истакао да су и данас, као што је то било и у време Светих Јоакима и Ане, деца највећи благослов за родитеље.

Извор: Радио Слово љубве

Викарни Епископ ремезијански Стефан: Данас славимо почетак нашег спасења!

Sat, 21 Sep 2019 20:45:39 +0000

Његово Преосвештенство Владика ремезијански г. Стефан служио је Свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну поводом храмовне славе.

Његовом Преосвештенству су саслуживали многобројни свештеници и ђакони из архиепископије, уз присуство заменика директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Марка Николића, представника општине Земун, званица и многобројних парохијана.

После причешћа, верници предвођени свештенством на челу са епископом Стефаном обишли су храм славском литијом. Пред крај Литургије, Његово Преосвештенство је испред храма пресекао колач, а потом се обратио верном народу и између осталог истакао да је празник Рођења Пресвете Богородице почетак нашега спасења.

Извор: Радио Слово љубве

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије (бр. 1260, 15. септембар 2019.)

Tue, 17 Sep 2019 08:25:30 +0000

Поводом прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у свом петнаестосептембарском броју Православље доноси текст проте Милисава Д. Протића писан пре педесет година поводом 750 година од самосталности Српске Цркве. О томе како је протекло обележавање годишњице самосталности наше помесне Православне Цркве пре пола века, односно обележавање јубилеја 750 година од њене самосталности Православље подсећа читаоце кроз посебан додатак - репринт Православља од 25. септембра из 1969. године.

Поводом почетка нове школске године Правослаље преноси разговор о књизи „Студије о верској настави Православне Цркве“. Књигу потписује и са Маријаном Прокоповић о њој разговара вероучитељ Ивица Живковић, катихета Средње стручне школе у Нишу, дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке.

После 77 година таворења у дубинама реке Дрине мученици старобродски прославише се на најсвечанији начин 7. септембра 2019. године када добише спомен-музеј са изливеним статуама које парајући небо сведоче сву трагедију и агонију догађаја из марта 1942. године. Тих страшних дана хладна река је постала гробница више од 5500 невиних Срба сарајевско-романијске регије и шире. О злочину и геноциду над српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, пише 1260 број новина Српске Патријаршије.

Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и историчар Музеја жртава геноцида, у Рубрици Из посебног угла представља књигу Предрага Илића „Степинац и Холокауст у НДХ“ која отвара још једно, до сада непознато читалачкој публици, поглавље о контроверзној личности – кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу од 1937. до 1960. године.

На странама новина Српске Патријаршије поново се враћамо величанственом јубилеју Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности кроз историјско-архивистички осврт др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве и текст протопрезвитера Братислава Кршића о прослави јубилеја у Епархији западноамеричкој која је протекла у складу са уверењем да су само она дела која су од Господа благословена – савршена.

У Рубрици У спомен часних ликова, поводом годишњице упокојења академика Владете Јеротића своја сећања на ту величанствену личност – једног од последњих универзалних умова српске академске елите – за Православље доноси академик Светислав М. Јарић. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, Православље обавештав кроз натписе у одговарајућим рубрикама.

Извор: Православље

Митрополит Амфилохије посетио гробове патријараха српских Павла и Димитрија

Tue, 17 Sep 2019 08:24:26 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 16. септембра, посјетио је током свог боравка у Београду манастир Раковицу, Цркву Светог Николаја Жичког у Реснику и манастир Богородице Тројеручице у Рипњу под Авалом.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је приликом посјете манастира Раковица обишао гробове блаженог спомена Патријарха Павла и Патријарха Димитрија, првог патријарха обновљене Патријаршије Српске православне цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Слава храма Сабора српских светитеља на Карабурми, богослужио Владика Стефан

Sun, 15 Sep 2019 19:15:29 +0000

Слава храма Саборa српских светитеља на Карабурми прослављена је 15. септембра 2019. године светом Литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.

Саслуживали су архимандрит Филимон из манастира Каоне, протонамесник Милутин Илић, јереји Драган Кирић и Љубиша Јовановић, протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић, ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић, као и чтечеви Милош Шарић и Милош Стаменковић у молитвеном присуству старешине храма протојереја-ставрофора Живадина Протића, братства храма и благочестивог народа престонице.

Извор: Инфо-служба СПЦ