Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 21. октобра 2019. године у Патријаршији српској у Београду бившег премијера Канаде г. Брајана Малрунија са супругом Милицом (рођ. Пивнички). Пријему су присуствовали Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј, пензионисани генерал г. Луис Мекензи и председник Општине Нови Бечеј г. Саша Максимовић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

-Јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске Православне Цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним.

 

 

У недељу, 20. октобра 2019. године, фанфаре су означиле почетак 64. Београдског међународног сајма књига, најрепрезентативније и најпосећеније књижевне и уопште културне манифестације у овом делу Европе. Земља почасни гост ове године је Арапска Република Египат. Овогодишњи Сајам књига свечано је отворио српски писац и један од културних оријентира на овим просторима Милован Витезовић. Своју беседу започео је истином да „На почетку беше реч. И реч беше Бог“: „Овако Библија, која и именом означава књигу, књигу над књигама, у свом првом ретку упућује у тајну стварања и опстајања. Бог је човеку дао реч. Реч је човека упутила Богу. Речи је, сложене у мисли, требало памтити. Да се човек не заборави, али и да се Бог у људима не заборави. Тако су настале књиге, ризнице запамћених речи и великих разговора.

 

Сваки народ има своју библију, свој еп, своју тору, свој куран, своју рамајану, своје саге, своје дајне… Да поменем најлепшу похвалу књизи: ‘Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу оног који је чита’, пише у једном египатском натпису из времена Првог царства.

 

Где смо ми ту?

 

С Богом почињу ове књиге које се у грчком језику зову Номоканон, а ми ћемо их у језику нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког језика и први пут се јављају у светлости језика нашег, записао је на самом почетку Законоправила, прве српске ауторске књиге, негдашњи српски принц Растко Немањић, потом у монашком образу светогорски инок, па архимандрит именом Сава. У српскословенском, односно старосрпском језику, у времену Законоправила, реч језик је имала двојако значење. Значила је и језик и народ.

 

Сад наведено чујмо и овако: С Богом почињу ове књиге које се у грчком народу зову Номоканон, а ми ћемо их у народу нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког народа и први пут се јављају у светлости народа нашег.

 

Архимандрит Сава је, мислећи и на језик и на народ, Законоправило писао са великим наумима који ће се показати и историјским и судбинским и по наш језик и по његов српски народ. Он у наставку исте прве стране и упућује на то да ’сваки учитељ, епископ или презвитер или ко други ко има учитељски чин, ако не зна ове књиге ни себе не зна, а поникнувши у дубину ових Богом надахнутих књига видеће себе и друге и да друге по њима уче’.

 

Законоправило је добило пуни значај 1219. године. Те, 1219. године, по одредбама Законоправила, прво је звонима на тек подигнутом манастиру Жича оглашена самосталност Српске православне архиепископије, а Сава Немањић хиротонисан за првог српског архиепископа. Потом је архиепископ Сава, уз бруј истих звона, васељенским царским венцем, послатим од цара Теодора Ласкариса, овенчао великог српског жупана Стефана за Краља Првовенчаног, који се заклео на Законоправилу. Хиротонисањем Архиепископа, и овенчањем Краља стекла се над нама озакоњена светска симфонија сагласности духовне и световне власти. Законоправило је правно утемељило српску Цркву, српску државу, и обликовало карактер народа. И утврдило највеће поштовање књиге, што се и на овом сајму може видети.

 

Тиме смо ми, Срби, заувек уведени у ред историјских народа. И пре тога смо били Срби, јер од тада знамо да смо Срби. И свет то зна. Тим делом архиепископ Сава Немањић нам се посветио и означио нас заувек светосавским народом.

 

Још за живота архиепископа Саве Немањића за њега се говорило да је свети човек. Не само у Србији, већ и у свету којим је ходио и бродио у ходочашћу или у дипломатском путу. Тако је, стигавши и до Египта 1235. године, био гост каирског султана који га је засуо свом пажњом, дајући му и пратње са којима је ишао по светим местима Египта и по Синају. ’Властела, то јест емири, видевши колику част султан указује Светоме, похиташе да дотакну неки руке, други мантију, говорећи да им овако драг хришћанин још никад није долазио и да је то уистину Божји човек.’

 

Био је то први сусрет српске и египатске културе.

 

Током више од два века уздизане сасвим самосталне српске државе прво краљевине, потом царевине и, најзад, у силаску деспотовине, дизала се српска књижевност и преписивале књиге, до више од петнаест хиљада рукописа.

 

Књиге нашег народа и у слави и у страдању делиле су његову историјску судбину. У слави славио се народ у књигама. У страдању прво су и брже страдавале књиге. Робовао је народ, робовале су и књиге. Селио се народ. Селиле су се и књиге. Било је тешко до опстанка народу. Књигама је било теже. Нестајале су или им се губио траг.

 

Почетком 19. века Србија се поново обнављала.

 

И поред историјских удеса и недаћа брзо смо се нашли у светској књижевности захваљујући народним песмама. Нашли смо се у часу када је са зачетком романтизма Гете увео и термин светска књижевност. Можда баш оном реченицом коју је исказао Вуку Караџићу кад му је овај захваљивао за све што чини за неписмени и прости српски народ: ’Зар је неписмен народ који пева као Хомер, а можда је и Хомер био народ!’

 

Век и по Србија се обнављала и новим писцима и новим књигама. А Народна библиотека је скупљала рукописне ’књиге староставне’.

 

Онда је 1941. године Народна библиотека страдала попут легендарне Александријске библиотеке. Трећи рајх, склон паљевини књига, 6. априла тепихом запаљујућих бомби сравнио је Народну библиотеку. Тако смо остали без скупљене збирке средњевековних рукописа.

 

У свету се, према истраживањима великог зналца старословенских рукописа Анатолија Турилова налази близу пет хиљада српских средњевековних рукописа. Каталог хиљаду истражених рукописа изложен је и на овом Сајму на штанду Чигоја штампе.

 

Ми, писци Србије, заједно са свим научним и културним институцијама и друштвима, уз помоћ дипломатије, затражићемо повратак тих рукописа. Међутим, имајући у виду египатско и грчко искуство, како се светски значајна артефакта тешко враћају у матичну културу, тражићемо дигиталне копије са циљем да се оживе и истраже.

 

Како смо ми, Срби у подухватима често народ напречац, ово неће бити напречац. Планирамо све на десет година, 2020 ‒ 2030. И да једном, у оквиру овог Сајма, приредимо велику изложбу старих рукописних књига, заузевши једну халу, макар је изградили за то. Из свега реченог, јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске православне цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице“, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним.

 

У име земље почасног госта Сајма књига – Арапске Републике Египат – излагачима, гостима и посетиоцима обратио се др Хаитам ал Ај Али, председник Генералне египатске организације за књиге и директор великог Међународног сајма књига у Каиру.

 

Изражавајући задовољство и захваљујући на части што учествује у овом изузетном културном догађају г. Ај Али је констатовао да је „књига пријатељ коме поверавамо наше тајне, предајемо нашу свест и осећања, пријатељ који нам пружа осећај задовољства. Књига је неко кога је људска цивилизација познавала од самих почетака историјског доба“.

 

„Египат је био једна од најстаријих цивилизација која је познавала писану реч, док је данас, у савременом добу, носилац једног од најзначајнијих сајмова књига у свету и најзначајнијег на арапском подручју“, рекао је он.

 

„Међународни сајам књига у Каиру, којим имам прилике да председавам и који је ове године прославио златни јубилеј преселивши се у нову цивилизацијску престоницу, током двонедељне изложбе посетило је више од три милиона људи а излагало је око 1200 излагача, који су имали прилике да присуствују и на око 1400 културних дешавања у оквиру самог Сајма“.

 

„Стога је сајам књига један од најзначајнијих догађаја за љубитеље стваралаштва, књижевности, уметности, мира, доброте и љубави. Нека књига остане оно што нас спаја, од тренутка када упознајемо египатског писара и културу Винче, све до тренутка када Нагиб Махфуз са обале Нила дозива Иву Андрића на ћуприји Дрине или обали Саве. Од устава Константина Великог који позива на мир и толеранцију, па све до небеских књига сакупљених на египатском тлу, схватили смо да оно што нас све спаја, јесу љубав према доброти и толеранцији и љубав према стваралаштву у готово свим облицима његове уметности“, поручио је г. Ај Али.

 

„Данас, Међународни сајам књига у Каиру упознаје културно и цивилизацијско наслеђе Међународног сајма књига у Београду, са својом јединственом природом и карактером, успостављајући оквире за сарадњу који су започети на прошлогодишњем скупу. Драго нам је што је Египат изабран за почасног госта овогодишњег сајма књига. Прошле године исцртали смо културну мапу, а плодови тог рада подржавају наше наде за реализацију постојаног и амбициозног културног развоја и заједничке светле будућности.“

 

„Наше културно наслеђе и уметничка садашњост заслужују све што је до сада учињено и што ће тек бити, а то је да ће Сајам књига, бити и остати скуп за љубитеље стваралаштва, уметности, мира и доброте. Уколико данас, из дубина прошлости наших народа, пренесемо поруку љубави и мира, онда се надамо и будућности која ће нас спајати у даљој сарадњи и пријатељству.“

 

На крају свог обраћања, др Хаитам ал Ај Али је пожелео да „књига буде путоказ за почетак сарадње, а књижевна размена нека буде ослонац за изградњу трајних мостова комуникације између два народа и њихових култура. Нашим пријатељима у Србији упућујемо топле поздраве са Нила, пирамида и тла Египта.За љубав и за мир.“

 

У свечаном програму отварања Сајма књига учествовали су водитељи, глумци Ненад Хаџи Маричић и Биљана Ђуровић, који су подсетили на књижевно-историјски и уметнички контекст у којем се овогодишњи сајам одржава, а својим гласовима догађај су увеличале првакиња Опере Народног позоришта Сања Керкез и извођач етно мелоса Катарина Гојковић.

 

Под слоганом „Писмо=Глава“, Сајам књига одржава се на више од 30.000 м2 сајамског простора, уз учешће око 500 директних излагача, од којих око 60 иностраних, из двадесетак земаља са четири континента.

 

Бројни инострани гости, писци, преводиоци и издавачи ће на овогодишњем Сајму књига учинити част организаторима и љубитељима књижевности у Србији. Гости овогодишњег сајма биће Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдирим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније.

 

Током осам сајамских дана биће организовано чак 667 сајамских програма и промоција посвећених многим темама које су у најнепосреднијој вези са изазовима актуелног тренутка домаће издавачке продукције и значајним јубилејима. За четвртак 24. октобра планиран је традиционални Школски дан, намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. У оквиру 64. Међународног београдског сајма књига биће додељене и награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија. Почев од 23. закључно са 27. октобром на Београдском сајму ће се одржати и Сајам образовања и наставних средстава (хале 2Б и 3А) и Сајам информисања, комуникација и маркетинга „Медиа маркет“ (хала 3). Радно време Сајма књига је: 20.10 (недеља), 25.10 (петак), 26.10 (субота) и 27.10 (недеља) – од 10 до 21 сат; 21.10 (понедељак), 22.10 (уторак), 23.10 (среда) и 24.10 (четвртак) – од 10 до 20 часова. Појединачна улазница кошта 250 динара; цена колективне улазнице током Школског дана, као и свих осталих дана трајања Сајма књига, износи 150 динара. Цена паркинга је 150 динара по започетом сату.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. октобра 2019. године, на празник Светих мученика Сергија и Вакха, свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Сремчици. Саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереј Никола Гаврић и ђакони Владимир Руменић, СавоТопаловић и Драган Танасијевић.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

 

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је 19. октобра 2019. године свечаној академији у београдском Центру Сава којом је обележено 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.

 

 

Свечаности су, поред председника Републике Србије г. Александра Вучића, председника Владе Руске Федерације г. Дмитрија Медведева и највиших представника Републике Србије и Републике Српске, присуствовали и чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид. Опширнији извештај на званичној интернет страници Председника Републике Србије.

 

Ново фототипско издање Београдског паримејника свечано промовисано у крипти Спомен-храма Светог Саве у Београду.

 

 

Повезана вест:

 

Епископ новосадски и бачки др Иринеј учествовао у представљању "Београдског Паримејника"

 

 

На дан спомена светог Стефана и преподобне Јелене – Јелисавете (Штиљановић), у четвртак 17. октобра 2019. године, у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару у Београду, свечано је промовисано ново фототипско издање Београдског паримејника које су приредили и објавили Министарство културе и информисања Републике Србије, Народна библиотека Србије и Издавачка кућа „Платонеум“ из Новог Сада.

 

Реч је, наиме, о једној од најстаријих средњовековних, рукописних богослужбених књига српскословенске редакције из Фонда Народне библиотеке Србије која је настала у првој четвртини 13. столећа, односно у епохи стицања и успостављања аутокефалности Српске Православне Цркве. У промоцији нове фототипије овог величанственог кодекса, који представља један од најрепрезентативнијих ћириличних рукописа, узели су учешћа: министар културе и информисања Републике Србије господин Владан Вукосављевић, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић), управник Народне библиотеке Србије господин Ласло Блашковић и уредник издања и управник Археографског одељења Народне библиотеке Србије господин др Владан Тријић, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског господина Стефана (Шарића), викара Његове Светости Патријарха српског, вршиоца дужности помоћника директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Министарству правде Републике Србије господина др Марка Николића, више свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке,  професора и студената Православног богословског факултета и других факултета Универзитета у Београду, представника јавног и културног живота престонице, многобројне публике, као и представника медијских кућа.

 

Први говорник у оквиру наведене промоције, Преосвештени Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић) изразио је, пре свега, особиту радост услед објављивања фототипског издања поменуте литургијске књиге, у оквиру прославе осам векова стицања аутокефалности Српске Православне Цркве. Излажући своје слово о историјском, културолошком, духовном и богословском значају Београдског паримејника, епископ Иринеј је указао да промовисана фототипија заиста представља најстарију, али и најлепшу књигу српскословенске редакције чије име – Паримејник – води порекло од речи паримија, која означава поучну причу, што ће рећи старозаветни одабрани текст који описује догађаје и личности из Старога Завета. Подсећајући на неоспорну чињеницу да је Паримејник као богослужбена књига познат у Православној Цркви и под термином Профитологион, Преосвештени владика је прецизно подвукао да се одељци из старозаветних књига произносе на свечаним празничним вечерњим богослужењима, потом током Велике четрдесетнице и  Страдалне или Велике седмице. Такође, владика Иринеј је сажето и језгровито изложио смисао читања и разумевања старозаветних списа који подразумева христолошко тумачење описаних личности и догађаја, захваљујући чему се верно и на веома упечатљив начин распознаје једнота и јединственост божанског Откривења у Старом и Новом Завету. Изузев прегледног описа развоја тумачења Светог Писма у Цркви, епископ Иринеј је на одмерен начин појаснио циклус формирања литургијских књига, стављајући у први план поступност обликовања Паримејника као нарочите богослужбене књиге из које се православни хришћани причешћују живом речју Божјом. 

 

Министар Владан Вукосављевић је подсетио да Београдски паримејник, будући најстарија рукописна књига у Фонду Народне библиотеке Србије, чини део својеобразне тријаде – три монументална сачувана кодекса ране српске духовности и писмености, где још спадају Вуканово и Мирослављево Јеванђеље. Представљајући ново фототипско издање Београдског паримејника, министар Вукосављевић је нагласио да је, благодарећи финансијској подршци министарства на чијем је челу, штампано хиљаду примерака ове публикације, од којих стотину у луксузном кожном повезу. Следствено, констатујући да сви послови који су усмерени у правцу обнове или јачања нашег културног идентитета јесу темељи разумне и одговорне културне политике, уважени министар је предочио да управо језик, писмо и духовна и свака друга врста традиције чине основно језгро православног српског народа и уједно су његов штит и начин опстанка на врло изазовној и опасној историјској сцени. При томе, господин Вукосављевић је назначио да је један од приоритета у предлогу стратегије Министарства културе и информисања враћање културних споменика који се стицајем различитих историјских околности тренутно налазе изван Србије и српског културног простора, најављујући скоро коначно враћање недостајућег 166. листа Мирослављевог Јеванђеља из Русије у Србију.

 

Управник Народне библиотеке Србије господин Ласло Блашковић надахнуто је говорио о историјском путу Београдског паримејника, подсетивши присутне на то да је оригинал рукописа чуван у старој Народној библиотеци на Косанчићевом венцу све до 1915. године, када је, приликом евакуације, нестао, проводећи наредни временски период на сигурном изван библиотеке која је бомбардована 1941. године, да би напослетку тек 1969. године био пронађен и враћен Народној библиотеци Србије.

 

Закључујући претходни низ говорника, уредник промовисаног издања др Владан Тријић концизно је и у археографском маниру представио Београдски паримејник наводећи да сачувани рукопис садржи стотину и осам, у већој или мањој мери оштећених, листова различитих димензија, што представља тек око четрдесет одсто првобитног кодекса, док недостају скоро две трећине листова. Осим времена настанка, који се везује за прву четвртину 13. века, утврђено је и да је овај кодекс написан у тада северним српским земљама, у области Рашке, при чему није познато ко је био наручилац Паримејника, јер запис о његовом настанку није сачуван. Узимајући у обзир чињеницу да Београдски паримејник потиче из доба успостављања аутокефалности Српске Православне Цркве, подухват издавања његове нове фототипије, према запажању господина Тријића, задобија, сходно томе, ванредни значај.

 

Коначно, ова изузетно значајна и репрезентативна промоција новог фототипског издања Београдског паримејника украсила је и увеличала, с једне стране, торжествену и целогодишњу прославу јубилеја стицања самосталности наше помесне Цркве и обнову благодати Духа Светога, али и, с друге стране, процес целовитог уређења Спомен-храма Светог Саве на Врачару, који заједно са Народном библиотеком Србије остаје трајни чувар и показатељ неизбрисивог хришћанског и светосавског идентитета нашег благочестивог рода.

 

Ђакон др Србољуб Убипариповић

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Од 21. до 27. октобра у Конаку храмова на Калемегдану одржава се Недеља Свете Петке - садржајан духовно-уметнички програм о којем можете видети на плакату.

 

 

Извор: Радио Слово љубве 

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2019. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у Покровском храму у Београду.

 

 

 

 

Саслуживали су протојереји-ставрофори Стеван Станковић, старешина храма у пензији; Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; Драгослав Стикић, старешина цркве Лазарице на Звездари; Споменко Грујић, старешина Богородичне цркве у Батајници; и Милош Мићић, старешина цркве Светог Илије у Миријеву; протојереј Верољуб Глишић; јереји Игор Лукић, парох цркве Светог Јована Владимира на Медаку; Димитрије Вељковић, старешина цркве у Врчину; и Марко Максовић, парох при храму Светог Василија Острошког; протођакони Томислав Милановић и Радомир Перчевић, као и ђакони Бранислав Кеџић и Урош Стојановић.

 

Храмовној слави присуствовао је и представник Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана Леополд. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. Уследила је литија око храма током које је освештана новоподигнута чесма у порти храма. Преломљен је славски колач г. Слободана и гђе Милице Пешић из Београда, који су приредили славски ручак у Парохијском дому. За следећу годину кумство су преузели г. Лазар и гђа Гордана Симеуновић из Београда.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У манастиру Пећкој Патријаршији свечано је прослављена слава манастира - Покров Пресвете Богородице.

 

 

Свету Литургију са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Преосвећене господе Епископа буеносајреског и централно-јужноамеричког Кирила и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског, као и двадесетак свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве.

 

У препуном храму Светих Апостола и уз појање хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада епископ Теодосије је рукоположио ђакона Јована Радића, професора Призренске богословије, у чин презвитера. Новорукоположени свештеник добио је дужност новог пароха призренског при Саборном храму Светог Георгија.

 

Епископ Теодосије је беседио о празнику Покрова Пресвете Богородице и молитвеној заштити коју Она вековима даје нашем патријаршијском манастиру, а посебно у данашња тешка времена.

 

На крају Литургије, епископ Стефан је благословио славски колач и преломио га са свечарима, игуманијом Пећке Патријаршије мати Харитином и др Гораном Бојовићем. Владика Стефан је пренео благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

 

Славље је настављено уз трпезу љубави, појање старих косовских песама и пригодни културно-уметнички програм са фолклорним играма.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима.

 

 

Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића.

 

Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске.

 

Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“

 

На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“

 

Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“

 

Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“

 

 

Извор: Православље

 

У понедељак, 14. октобра 2019. године, у параклису Пресвете Богородице у касарни Генерал Јован Мишковић у Београду прослављена је слава Војне академије, Покров Пресвете Богородице. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење војних свештеника капетана Александра Затезала из Команде РВ и ПВО и поручника Славка Папића из Војне гимназије, као и протођакона Николе Перковића.

 

 

У божанској служби учествовали су ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, начелник Војне Академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, некадашњи начелници Војне академије генерали у пензији Горан Зековић и Видосав Ковачевић, запослени у тој установи, кадети и ученици.

 

Честитајући присутнима празник и славу епископ Атанасије се у беседи осврнуо на важност учествовања верних у Божанској Литургији: -Ми се данас духовно гостимо, угошћавамо нашу душу, наш дух, наше срце, наш ум гостимо духовном храном. Да би се живело и функционисало неопходна је храна, а ето ми имамо ту привилегију да се данас гостимо за овом изузетно богатом трпезом. Сваки празник наше Цркве православне је једна велика, широка, богата гозба. Коју храну ћемо износити на трпезу зависи од циља који желимо постићи. Ми имамо узвишене циљеве. Желимо да будемо духовно јачи, и физички јачи и умно јачи. Желимо да постигнемо велике резултате, желимо да сачувамо оно што нам је предато. Желимо да корачамо напред, желимо трајати.

 

-Шта желимо пробудити у себи, чиме мислимо остварити племените циљеве. Човек је створен по лику Божјем, и има значајне потенцијале. Човек има склоности ка Богу, способан је да воли. Човек је из љубави према другоме спреман да се жртвује,  да поучава другога, да води другога. Из љубави према тим узвишеним вредностима способни смо сачувати оно што нам је предато, отаџбину, можемо и обнављати љубављу и мудрошћу, поучио је епископ Атанасије присутне.

 

После заамвоне молитве Преосвећени Владика је преломио славски колач и освештао славско жито. Овогодишњи кум славе био је пуковник Драган Савић, начелник Одељења у Секретаријату Универзитета одбране.

 

Током свечаности, генерал Зрнић је Eпископу милешевском уручио плакету Војне академије за изузетну сарадњу и развој верске службе на Војној академији, као и књиге дародавцим параклиса Војне академије господи Синиши Видовићу из Бања Луке и Горану Штрпцу из Београда. Eпископ је даривао ректора Универзитета одбране и начелника Војне академије иконама Белог Анђела.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски Иринеј, служио је данас, 13. октобра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.

 

Звучни запис беседе

 

Патријарху су саслуживали протојереји Јован Планојевић и Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Александар Танацковић, уз присуство ђакона Петра Бакајлића и парохијана овог новобеоградској храма. На крају Литургије Патријарх се обратио присутнима и говорио о стицању аутокефалности наше помесне цркве и о значају свете лозе Немањића за наш народ.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.

 

У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.

 

На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.

 

Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.

 

„Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).

 

Првонаграђени аутори за колекцију фотографија

 

Прва награда

 

Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.

 

Друга награда за колекцију

 

Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.

 

Трећа награда за колекцију :

 

Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.

 

Похвале  за колекцију фотографија

 

Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.

 

Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.

 

Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.

 

Првонаграђени аутори за фотографију

 

Прва награда

 

Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.

 

Друга награда

 

Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.

 

Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,

 

Трећа награда

 

Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.

 

Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012

 

 Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.

 

Похвале за фотографију

 

Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.

 

Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.

 

Изложба се сели у Хелсинки 

 

Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству. 

 

Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.

 

Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ