Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиo je 19. децембра 2019. године, на празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, свету архијерејску Литургију у Николајевском храму у Земуну.

 

 

 

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), игуман манастира Рајиновца; јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумана, протојереји-ставрофори Љуба Милошевић из Њу Џерзија и Лука Новаковић из Филаделфије, протонамесник Драшко Тепавац, јереј Владимир Прашић и ђакони Владимир Руменић и Драган Танасијевић.

 

После торжествене Литургије, Његова Светост Патријарх је, сходно одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио мр Горану Влаовићу из Београда високо одликовање орден Светог Саве другог степена за осведочену и несебичну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану свесрдним помагањем храму Светог оца Николаја у Земуну, као и другим храмовима у Архиепископији београдско-карловачкој и широм Српске Православне Цркве.

 

Његова Светост је затим уручио грамате појединцима који су показали несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, посебно уложеним трудом и прилозима приликом обнове те земунске светиње, и то: г. Дејану Матићу, председнику ГО Земун; г. Дамиру Ковачевићу, заменику председника ГО Земун; г. Александру Арсићу, приватном предузетнику из Земуна; г. Вадиму Смирнову, заменику директора НИС-a; г. Николи Владимиру Новаковићу, генералном директору Апатинске пиваре; г. Владану Антанасијевићу, и г. Ненаду Антанасијевићу, приватним предузетницима из Београдa; г. Саши Ђокићу, приватном предузетнику из Земуна; г. Алену Вуковићу, приватном предузетнику из Земуна; гђи Наталији Миљковић, домаћици из Земуна; г. Момиру Ракићу, економисти из Земуна; г. Немањи Костићу, г. Горану и гђи Весни Дисић, као и г. Мирку Лунићу, приватним предузетницима из Земуна.

 

Патријарх српски г. Иринеј је том приликом одликовао и старешину Николајевског храма Драшка Тепавца чином протојереја.

 

Овогодишњи домаћини славе били су братсво храма са породицом Арсић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У име Његове Светости Патријарха академији је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан.

 

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у недељу, 15. децембра 2019 године, са почетком у 15 часова, Светосавско звонце и Верско добротворно старатељство, са домаћином Комбанк двораном, организовали су Светониколајевсјку академију.

 

Ово већ традиционално окупљање најмлађих поводом наступајућих празника одржано је по девети пут. Све је почело у малој сали Патријаршије српске 2011. године, затим је настављено у крипти храма Светог Саве на Врачару, да би како је догађај растао по свом садржају и интересовању најмлађих, доспео од прошле године у најбољу салу у престоници Србије за овакве догађаје - Комбанк дворану.

 

Овогодишња ђачка академија је по свом организацијском и продукционом смислу у односу на претходне подигнута на још виши ниво, а број деце посетилаца, којих је било преко 1.400, потврдио је и потребу за постојањем оваквих културно-образовних програма и садржаја у животу Цркве. Организатори су у жељи да данашњим генерацијама испричају праву причу о Светом Николи и врате га тамо где и припада у њихова детињства одакле је истргнут пре готово 80 година, уз асистенцију Катихетског одбора успели анимирају веома велики број ђака основних школа Београда да дођу. Поред њих веома окретни и вредни вероучитељи из Панчева, Обреновца и Сремске Митровице су довели своје ђаке.

 

У име Његове Светости Патријарха догађају је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. у име САНУ академик и песник Матија Бећковић, а у име академске публике професор Философског факултета др Милош Ковић. Са ђацима су дошли вероучитељи, учитељи, родитељи, баке и деке.

 

Академија је почела ђачком представом, петнаест талентованих полазника Школског центра Звонце, који припадају истоименој позоришној трупи, уз музичку пратњу дечјег хора Српске Патријаршије, такође полазника центра, а по тексту вероучитеља ОШ Бранислав Нушић у Београду г. Владимира Радовића и режији Данице Тодоровић.     

 

Присутна публика, деца - из многодетних породица, најбољи ђаци који похађају веронауку, учесници квизова из катихетике, деца спортисти Православног спортског удружења Свети Срб и ја, као и деца запослених у црквеним телима, имала су прилику да уживају и науче нешто ново гледајући премијерно одиграну ђачку представу Врлинко Добрић која описује живот Светог Николаја Мирликијског у пет сцена.

 

Публика је јаким аплаузима награђивала глумачке бравуре млађаних драмских уметника после завршетка сваке сцене, а на крају су им аплаудирали и два пута на бис.

 

После уметничког дела програма, водитељ малена Марија Радовић је позвала најпре гђу Радмилу Мишев, главног и одговорног уредника Светосавског звонца, да поздрави крцату салу Комбанк дворане у име домаћина, указавши да су на истом, мисионарском путу, и Старатељство - које храни хлебом насушним, и Звонце - које храни хлебом Речи, трудећи се да помогну, теше, баш као и сви остали који су помогли у организацији.

 

У име Његове Светости Патријарха топлим речима духовног пастира деци се обратио и Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. Он их је поучио најпре кратком беседом где је истакао да Врлинко, односно Свети Никола, помаже свима који верују, да нам је дао задатак да волимо децу и да је свако дете "мали Никола - мали Врлинко", као и да "преноси благослов највећег Врлинка међу нама, а то је Његова Светост Патријарх г. Иринеј".

 

У наставку академије, гђа Мишев је уручила академику Матији Бећковићу посебну плакету Звонца за досадашњу сарадњу, поготово пружену на реализацији првог Звонцетовог цртаног серијала Дедино благо, за који је славни песник, за кога тврде да је најбољи које данас имамо међу нама, даривао сценарија за неколико епизода и оживео један од протагониста тог серијала цртаног филма дајући му свој глас.

 

Захвалност академика Бећковића је испраћена громким аплаузом: -Ја сам у овој сали био на многим академијма, али ниједна од њих није важнија од ове одржане данас. Овде су се скупљали многи људи током деценија, али никад нико важнији, здравији, вољенији и лепши није био од вас! Добијао сам многа признања, дипломе, али од свих тих диплома најмилија ми је ова коју сам добио данас од вас!.

 

На самом крају по изласку из сале подељени су за преко 1.400 малишана светониколајевски пакетићи, дар Верског добротоворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке и њихових сталних пертнера: Хуманитарне организације Наши Срби из Чикага, Културно-просветног друштва Коло српских сестара и млекаре ”Шабац”.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

С обзиром на дешавања која су током претходних месеци обележила рад Православног богословског факултета Универзитета у Београду, о којима је јавност само делимично сазнавала информишући се путем једностраних интерпретација у одређеним дневним новинама, недељницима и електронским медијима сличне идеолошке и политичке оријентације, сматрамо за сходно да у овом тренутку изнесемо наше виђење и тумачење наведених збивања које би могло да допринесе окончању медијских спекулација о њима.

 

 

Као академска институција, Православни богословски факултет има правно легитиман статус члана Универзитета у Београду, остварујући, као такав, пуно учешће у његовом раду. Истовремено, Православни богословски факултет Универзитета у Београду органски је део Српске Православне Цркве и представља израз њеног вековног прегалаштва на стварању и унапређивању теолошког образовања свих лица на првом месту заинтересованих за стицање потребних знања и вештина за обављање свештеничке и катихетске службе као и академски утемељено истраживање историјског, културног и богословског наслеђа свеколиког хришћанског света, превасходно његовог православног огранка. У тим оквирима обликована су правна акта Православног богословског факултета. Са свим специфичностима које их карактеришу, она су, као таква, призната односно препозната као легална и легитимна и уведена у институционални организам Универзитета у Београду, у систем академског образовања које је прихваћено и подржано од стране Републике Србије.

 

Имајући у виду наведене чињенице, одлуке које је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео у вези са радом двојице бивших наставника Православног богословског факултета, др Максима Васиљевића и др Марка Вилотића, као и у вези са радом претходног декана факултета, др Игнатија Мидића, прихваћене су, у колективу факултета, апсолутном већином. О томе и посредно и непосредно говори чињеница да је за новог декана факултета апсолутном већином изабран професор др Зоран Ранковић, а нарочито факат да је предлог Наставног и научног већа о овом избору у Савету факултета једногласно потврђен тајним гласањем. Свака тврдња о нелегалности рада управних тела Православног богословског факултета није заснована на чињеницама, него представља злонамерну спекулацију. У разлоге ових спекулација које, користећи се, надамо се недовољно обавештеним а не злонамерним структурама универзитетских тела и јаким медијским притисцима, генерише неколицина појединаца у колективу факултета, Управа факултета на овом месту неће улазити, али ће на сваки могући и правно легитиман начин настојати да од њиховог штетног деловања сачува будући рад факултета. Посебно тужан и мучан утисак представља чињеница да наведене колеге покушавају да у остварење својих циљева увуку не само чланове наставног и ненаставног особља, него и студенте.

 

Пред Православним богословским факултетом се налазе високи, захтевни и одговорни циљеви формирања таквих нараштаја будућих теолога - свештенослужитеља Цркве, наставника верске наставе и свих других лица који ће својим богословским образовањем потпомоћи сведочење и тумачење православног хришћанства у савременом друштву. То се може остварити само под претпоставком да ова институција посвећено и мирно обавља своју делатност – онако како то задају очекивања проистекла из исправног разумевања његовог теолошког и академског идентитета.

 

У нади да ће такво разумевање постићи пуни учинак у дане Божићног поста, и затим увек и са правом мером надаље, Управа факултета са посебном пажњом подстиче своје запослене, студенте и све (православне) хришћане као и друге људе добре воље да у духу исконског мира Божијег дочекају рождество Онога који јесте љубав, радост и спасење, Витлејемског Богомладенца Исуса Христа.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Дана 16.12.2019. године, Богословију Светог Саве посетила је делегација ФК Црвена Звезда. Велику част нашој школи указао је овогодишњи учесник Лиге Шампиона а сама посета изазвала је велику радост наших ученика. 

 

 

Испред делегације првака државе у фудбалу били генерални директор фудбалског клуба господин Звездан Терзић, тренер фудбалског клуба господин Владан Милојевић Владан и господин Светозар Мијаиловић, председник клуба. Поред управе клуба, присутни су били и играчи Марко Марин и Милош Дегенек. Поред разговора и фотографисања са ученицима, наши гости обишли су интернат и учионице наше школе. Ректор Богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић свечано је уручио фудбалском клубу Црвена Звезда икону Свети Оци и Богослови Богословије Светог Саве. 

 

 

Извор: Богословија Светог Саве у Београду

 

Фестивал „Божићно сеоце код Храма“ одржаће се трећи пут на платоу испред Храма Светог Саве од 4. до 28. јануара 2020. године.

 

 

Очекујемо да манифестацију током јануара посети преко пола милиона Београђана и гостију главног града. „Божићно сеоце код Храма“ биће свечано отворено 4. јануара 2020. године, а отвориће га Његова Светост Патријарх српски г.  Иринеј и поделити деци пакетиће, у организацији Верског добротворног старатељства. Програм првог дана манифестације наставиће се од 19 часова наступом Репрезентативног оркестра Полиције Републике Србије и Гарде Војске Србије, а од 20 часова очекује вас наступ Сање Илића и Балканике. 

 

На сам дан Божића, 7. јануара 2020. године, ломљење чеснице одржаће се на платоу испред Храма Светог Саве, у организацији Уније пекара, са почетком у 11.00 часова.

 

Дочек Православне Нове године биће обележен музичким програмом, пред поноћ молебаном и ватрометом.

 

Током манифестације Божићно сеоце код Храма, на платоу испред Храма Светог Саве наступиће велики број музичких извођача међу којима су: Тропико бенд, Лена Ковачевић, Душан Свилар, Сергеј Ћетковић, Неверне бебе и многи други. Поред музичког програма, посетиоци ће имати прилику да погледају различите позоришне представе, изложбе и филмове. Прошле године је, испред Храма и у Крипти, наступило преко 100 музичких извођача, дечјих и црквених хорова, вокалних састава, глумаца, плесних трупа.

 

Дечији и црквени хорови из целе Србије сваке вечери улепшаваће јединствену конструкцију – Божићну распевану јелку. Свакога дана нека од амбасада у Београду биће домаћин Распеване јелке а амбасадор ће нам говорити о новогодишњим и божићним обичајима у његовој земљи.

 

Ове године имаћемо, први пут, и зону Ски колиба у којој ће гости у планинском амбијенту са огњиштем и јелкама моћи да се опусте док пију кувано вино и једу српске специјалитете. Покренута је и хуманитарна акција Божићно сеоце дарује током које организатор уз помоћ пријатеља дарива божићне пакетиће најмлађима, онима којима је помоћ најпотребнија.

 

У оквиру фестивала одржаће се и полуфинале и финале међународног квиза Немањићи у организацији фондације Мир Божји а поводом јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. Идеја је настала са жељом да се сви празници током јануара обједине и обележе на истој, јединственој локацији, платоу испред Храма Светог Саве, уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

 

Жеља организатора је да свакодневним програмом и пропратним активностима понуди Београђанима и туристима, који током празника посете Београд и Храм Светог Саве, јединствену манифестацију намењену најмлађима, али и оним старијим посетиоцима, са циљем да Божићно сеоце код Храма постане традиционална манифестација.

 

Сваког дана, посетиоци ће уживати у наступима дечијих и црквених хорова на јединственој конструкцији – божићној јелки, имаће прилику да се провозају фијакером око самог Храма, уживају у музичком и драмском програму на бини у дрвеним кућицама пронађу различите поклоне, рукотворине, сувенире, украсе, традиционалне специјалитете,  и присуствују многим другим активностима.

 

Манифестацију Божићно сеоце код Храма организује Храм Светог Саве и компаније Color Media Communications и Ninamediа. Пријатељи манифестације су: Град Београд, Градска општина Врачар, Министарство правде – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, ПДМ АгроФруит, Србијагас, Рајфајзен банка, ДМ дрогерие, Ђенерали осигурање, Орбит, Декси ко, Неретва комерц, Стерлинг д.о.о., Унија пекара, БНМ д.о.о. и многи други.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Избор новог декана Православног богословског факултета окончан је крајем прошле недеље па је тако ђакон проф. др Зоран Ранковић, професор црквенословенског језика, одлуком савета ове високошколске установе преузео обавезе које му именовање доноси. 

 

 

Подсећања ради, професор Ранковић је изабран са 22 гласа од 29 присутних чланова пошто је претходни декан владика браничевски Игнатије поднео оставку на ту функцију јер му је Свети архијерејски синод ускратио благослов за обављање те дужности, наводно због тога није спровео раније одлуке овог црквеног тела.

 

Зато новог декана питамо да ли ће спровести одлуку Светог архијерејског синода, који је повукао благослов епископу западноамеричком Максиму и доценту Марку Вилотићу. Процедура спровођења те одлуке започета је онда када је упућена претходном декану, а одлуке Синода су обавезујуће, не само за унраву факултета, него за све клирике, а самим тим и за лица на која се односе. Исти принцип се, примера ради, примењује и на одредбе статута нашег факултета, Закона о високом образовању или Статута Универзитета у Београду.

 

-Какав је ваш став о мишљењу Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду од 8. новембра 2019. „да је утицај Светог архијерејског Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета”?

 

Статутом Православног богословског факултета је прописано да је факултет под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве, те да је врховни покровитељ овог факултета, екс официо, патријарх српски. Статутом је прописано да се ради о научној и највишој образовној установи у области православног богословља на Београдском универзитету и у Српској православној цркви, која своје учење заснива на Светом писму и Светом предању православне цркве. Такође, прописана је и конкретна надлежност Синода СПЦ при избору наставника, а то је да даје или не даје, односно ускраћује одговарајуће одобрење за службу учења. По овим статутарним принципима, прихваћеним од стране универзитета, факултет ради од 2004. године, када је одлуком владе др Зорана 'ђинђића враћен у састав универзитета. Од тада до данас је по овом статутарном принципу прошао низ процеса акредитација. На основу оваквог решења које је у складу с европском праксом и стандардима, на идентичан или веома сличан начин у оквирима многих европских и светских универзитета функционишу богословски факултети оних цркава и верских заједница који на њима постоје.

 

-Да ли је угрожена аутономија Православног богословског факултета, било од стране оних који се критички односе према одлукама Синода, било од стране црквених органа како то види део академске јавности, али и запослених на факултету?

 

Уверен сам да претежни део академске јавности, укључујући и запослене на овом факултету, који на аутономију Православног богословског факултета гледају кроз призму онога што је прописано статутом овог факултета, као и другим прописима, не доживљава улогу Синода СПЦ као „удар” на аутономију овог факултета. Од академске јавности се очекује да своје ставове увек преиспитују чињеницама и потребом да се поштују прописи. У том смислу, Свети архијерејски Синод СПЦ својим одлукама никако не утрожава аутономију Православног богословског факултета. Када се питање аутономије факултета посматра таквом визуром, проблем лежи, сложићете се, на другој страни.

 

-Део професора ваш избор сматра нелегитимним јер је изборе за новог декана спровео Савет факултета чији чланови, како наводе, нису изабрани на легитиман начин, односно апсолутном већином гласова. О овоме је дописе факултету упутила и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Како гледате на ове наводе?

 

Надлежности Ректора БУ су изричито прописане законом и одредбама Статута БУ. У тим општим акгима нигде није прописана надлежност ректора БУ да оспорава одлуке надлежних органа Православног богословског факултета о избору органа тог факултета. По другој страни, ректор БУ нема положај надзорног органа, нити положај другостепеног органа у поступку избора органа Православног богословског факултета. Одредбама Закона о високом образовању изричито је прописано да рекгор универзитета упозорава декана и савет факултета само на оне одлуке које су супротне том закону или статуту универзите- та. У конкретном случају, избор органа Православног богословског факултета, рачунајући и савет овог факултета, искључиво је прописан одредбама статута овог факултета, а не одредбама Закона о високом образовању и Стагута БУ. Уколико Ректор БУ полази од онога што је прописано по том питању, не би требало да постоји простор за оптужбе на рачун овог факултета од стране тог органа БУ. Међутим, ректорка БУ је изнела оптужбе, да Савет Православног богословског факултета наводно није изабран у складу с прописима и да због тога не може да остварује своје надлежности. Када се узме у обзир оно пгго је прописано, постаје јасно да се намеће сумња, да је рекгорка БУ прекорачила своја овлашћења када је такву критику изнела. Посебно је неприхватљиво да се оптужбе такве садржине износе без претходног утврђивања чињеница из одговарајућих доказа, те да се рекгорка БУ обраћа само писмима, у већини случајева, упућених само тадашњем в. д. декана, а не и савету овог факултета. Аутономија Православног богословског факултета очито је угрожена противправним поступањем које сам описао, при чему се јавност непотребно узнемирава и пажња преусмерава на иначе легитимно поступање Светог архијерејског Синода СПЦ. Јавност ће, уверен сам, правилно разумети да је у питању нелегални посег у сферу одлучивања о саставу органа Православног богословског факултета, да би се створио простор да ти органи не буду састављени по избору органа овог факултета, како је то прописано одредбама статута ове високошколске установе. 

 

-Који су први задаци који вас чекају као декана, односно шта ћете ви поставити као своје приоритете?

 

Потребно је да све започете послове и пројекте завршимо и ову календарску, а потом и академску годину успешно приведемо крају. Упоредо с тим трудом правимо планове за прославу стогодишњице рада Православног богословског факултета, једног од утемељивача Београдског универзитета, припремамо се за нови циклус акредитације, планирамо разговоре о сарадњи с другим научним и образовним институцијама. И, наравно, у духу обележавања осмовековног јубилеја аутокефалије, с радошћу ишчекујемо и припремамо литургијску и академску прославу спомена највећег српског просветитеља Светога Саве - патрона нашег факултета. Али, пре тога, да сви наши студенти, садашњи и свршени, са својим наставницима садашњим, бившим и умировљеним с радошћу дочекамо и прославимо предстојећи празник рођења Исуса Христа.

 

 

Разговарала: Јелена Чалија

"Политика"

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 16. децембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Мешихата Исламске заједнице у Србији муфтију др Мевлуда еф. Дудића.

 

 

Муфтија др Мевлуд еф. Дудић захвалио је Патријарху српском г. Иринеју за уприличен пријем током кога су разговарали о актуелним изазовима са којима су суочени православни и муслимански верници у земљи, региону и свету, као и о могућностима да се исти превазиђу.

 

Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да односи између верских представника служе као пример верницима и да треба увек радити на међусобном зближавању јер „имамо много заједничког“. Муфтија еф. Дудић се сложио са наведеном констатацијом Патријарха српског, додавши да су муслимани и православни хришћани „најпречи једни другима“ и да треба заједничким напорима радити на подизању младих генерација које ће, пре свега, бити добри људи. У том погледу, еф. Дудић је упознао Патријарха српског г. Иринеја са низом хуманитарних активности Мешихата којима је указана помоћ и православним верницима у Републици Србији после временских непогода (земљотрес у Краљеву, поплаве у Обреновцу, итд.).

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је захвалио еф. Дудићу на посети и врло садржајном разговору којим су покренута многа питања од обостраног значаја за Српску Православну Цркву и Мешихат Исламске заједнице у Србији.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеје служио је данас 15. децембра 2019. године, у недељу 26. по духовима, Свету Архијерејску Литургију у цркви Ружици на Калемегдану у Београду. Његовој светости саслуживали су протојереји – ставрофори Саво Јовић и Предраг Пузовић и ђакони Сава Милин и Србољуб Убипариповић. Светој Архијерејској Литургији молитвено су присуствовали: старешина храма протојереј – ставрофор Владимир Вукашиновић и протојереји – стафрофори Драган Милин и Драган Протић.

 

Звучни запис беседе

 

После Светог Причешћа Свјатјејши је произнео беседу у којој је поучио свештенство и верни народ истакавши да је „Господ Отац наш, а када је Бог Отац наш, онда смо и сви ми браћа међу собом“. И то можемо видети у веома важној причи из данашњег Јеванђеља, кроз коју нам Господ саопштава да смо ми народ Божији који долазимо и пролазимо кроз овај свет. „Ми овде на земљи имамо свој рок, своје време, који треба да испунимо и да се вратимо дому своме. А дом наш је Царство Божије, и ми се овде припремамо својим трудом и благодаћу Божијом “, рекао је Свјатјејши. И зато све што имамо примили смо као дар од Господа, а једино што имамо то су наша дела.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

Дана 13.12.2019. године, на празник Светог Апостола Андреја Првозваног у Богословији Светог Саве у Београду, прослављена је крсна и заветна слава ученика четвртог разреда. 

 

 

Ученици су са својим разредним старешином, професорима, родитељима и осталим званицама, пререзали славски колач у школском параклису. Поред славских приноса - колача и кољива - своје госте дочекали су са највећом љубављу и пажњом да све протекне како ваља, уз богату славску трпезу, музички наступ ученика четвртог разреда, као и свечаног обраћања гостима од стране Ректора наше школе протојереја-ставрофора др Драгана Протића, разредног старешине господина Александра Јевтића, као и представника разреда Филипа Светозарова који је по традицији изговорио беседу у име ученика четвртог разреда.

 

На крају своје беседе, ученик Филип Светозаров, захвалио се у име целог разреда свим добротворима и приложницима наше
школе, који им омогућавају боравак, школовање и
живљење у овом училишту. По већ устаљеном обичају, ученици четвртог разреда свечано су предали крсну славу изабраном ученику трећег разреда, који ће догодине бити домаћини славе. 

 

 

Детаљнији извештај прочитајте на интернет страници Богословије Светог Саве у Београду

 

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас, 13. децембра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у Дворској капели Св. Андрeja Првозваног, поводом крсне славе Краљевског дома Карађорђевића. Свјатјејшем су саслуживали протојереји – ставрофори Бранко Митровић и Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Владимир Руменић.

 

Светој Архијерејској Литургији молитвено су присуствовали Преосвећени Епископ шабачки Г. Лаврентије, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, Преосвећени Епископ милешевски Г. Атанасије, Преосвећени Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије и Викарни Епископ мохачки Г. Исихије и више свештеника АЕМ, директор Канцеларије Владе Републике Србије за односе са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, професори Факултета и културни послeници. Светој Литургији је присуствао и представник Београдске Надбискупије.

 

По причешћу Свјатјејши је у својој беседи честитао славу Краљевском дому, рекавши том приликом да „ми верујемо и следимо Господу нашем. Јер као што није оставио оце наше, ако будемо верни Господу неће оставити ни нас.“

 

Након Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г. Лаврентије пресекли су славски колач са Њиховим Краљевским Височанствима принцом Александром и принцезом Катарином.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте:

 

 

У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске.

 

У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“

 

Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“.

 

Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату...

 

Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“...

 

Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу.

 

Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац.

 

У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера...

 

Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“!

 

Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину.

 

Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић.

 

У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу....

 

Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина...

 

 

Извор: Православље

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 12. децембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду директоре основних и средњих школа са територије Архиепископије београдско-карловачке.  Свечани пријем је почео Молитвом Господњом коју су појао хор студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а затим је поздравно слово произнео предстојатељ Српске Православне Цркве.

 

 

Његова Светост Патријарх је срдачном добродошлицом поздравио директоре београдских основних и средњих школа, истакавши да је већ постао обичај да се крајем године сви заједно сусретну и дискутују о ономе што просветни радници и Црква заједно чине како би образовање деце и верска настава били на висини и по садржајима како то и заслужују. Свјатјејши је присутнима казивао о значају веронауке, или боље речено, науке о вери, посебно, данас. 

 

Присутнима се, затим, обратио протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, председник Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке, који је подсетио да се и ове године наставља лепа традиција да Његова Светост директорима београдских школа отвара врата свог дома да би са њима разговарао о заједничком раду на просвећивању младих. Професор Сандо је истакао да верска настава бележи успехе, да се неки од проблема и слабости у ходу решавају, јер Црква има капацитете да понуди све оно што је потребно за извођење верске наставе у српским школама. У години јубилеја када Српска Православна Црква прославља осам векова аутокефалности веронука која прославља своје пунолетство крупним корацима ходи у будућност. 

 

Поздраве у име Министарства просвете пренео је др Александар Пајић, посебни саветник надлежан за послове средњег образовања и образовања одраслих, који је истакао да је сарадња Министарства просвете и Цркве веома добра, да је труд велики како би се утемељиле заједничке вредности на којима почива друштво, а то су породица, просвета и Црква. Пријему је присустввао и помоћник минисгра за предшколско и основно образовање и васпитање др Милан Пашић. 

 

Божићном песмом коју су извели ученици Музичке школе Ватрослав Лисински, вођени диригентском руком вероучитељице гђе Јелене Тимотијевић, засијала је Витлејемска звезда и најавила скори долазак Рођења Христа Богомладенца. 

 

У име директора свих београдских школа захвалила је директорка Школе за негу лепоте гђа Веселинка Животић, председница Актива директора школа ГО Вождовац и председница Пословног удружења директора школа у подручју рада личне услуге, која је између осталог казала да је сарадња Цркве и школе изузетна и да је живот младих поверен и вероучитељима којих је око три стотине и непрестано делују на Њиви Господњој трудећи се да пре свега усаде деци верско образовање које подразумева поштовање Бога, породице, ближњега, као и припадника других вероисповести. 

 

Захвалнице су уручене истакнутим директорима основних школа: г. Драгољубу Гачићу (ОШ Никола Тесла, Винча), г. Горану Шупљеглаву (ОШ Борислав Пекић, Нови Београд) и мр Милибору Саковићу (Прва економска школа, Београд). На свечаности су похваљени вероучитељи: г. Мирослав Васић, (ЕТШ Раде Кончар), гђица Јасминка Милинковић (ОШ Змај Јова Јовановић), мр Драгана Тодоровић (Гимназија Свети Сава), која је дала иницијативу за пливање ђака за Богојављенски крст у београдским базенима, као и гђица Софија Ковачевић (ОШ Стефан Дечански, Железник). 

 

На крају пријема Свјатјејши Патријарх је поделио пригодне поклоне сабранима и пожелео срећну и благословену сарадњу Цркве и школе. 

 

Пријему су присуствовали члан Светог Архијерејског Синода Епископ шумадијски г. Јован, Епсикоп ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, секретар Епархијског управног одбора Мирослав Чолаковић, управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, бивши помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање и васпитање гђа Весна Недељковић, вероучитељи, пријатељи и сарадници Катихетког одбора Архиепископије београдско- карловачке. 

 

Да скуп протекне у најбољем реду побринули су се организатори: председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, секретар Одбора мр Сандра Дабић и чланови јереј Бранислав Кеџић и проф. Јован Лазаревић, док је оперативну подршку пружио дипл. теолог Стефан Недић, дугогогодишњи сарадник Одбора, као и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду, г. Вук Ерцег и г. Драган Каиновић.  

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Поводом 800 година од посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа, Српска академија наука и уметности организује свечану академију у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, с почетком у 11 часова. На свечаној академији беседиће академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, и биће изведене пригодне композиције академика Светислава Божића и прочитани одломци из Житија Светог Саве од Доментијана, његовог првог биографа. Скуп ће поздравити и отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ.

 

Програм свечане академије

 

Програм научне трибине

 

Византолошки и Хиландарски одбори САНУ, у сарадњи са Светогорским центром у Солуну, Задужбином Светог Манастира Хиландара и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда, уз подршку Града Београда и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, такође у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, у 14 часова, организују научну трибину под насловом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава. Осамсто година од посвећења за првог српског архиепископа“, на којој учествује 18 говорника и излагача.

 

Свечана академија и научна трибина део су свечаности којима се у Солуну и Београду, у заједничкој организацији наведених установа, обележава овај изузетан јубилеј.

 

 

Извор: Српска Академија наука и уметности

 

Центар за литургичке студије Монс Хемус и Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују научни скуп под називом „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве“. Овај научни симпосион биће одржан у понедељак и уторак, 16. и 17. децембра, у Београду и Новом Саду.

 

 

Поздравну реч у Матици српској, у уторак, 17. децембра 2019. године од 9 часова, учесницима ће упутити професор доктор Драган Станић, председник Матице српске, и протопрезвитер-ставрофор Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке