Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 6. фебруара 2020. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију шејха Мухамеда бин Абдул-Кериму Ел-Ису.

 

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дочекао је генералног секретара Светске муслиманске лиге – Рабите шејха Ел-Ису у Патријаршији српској у Београду речима добродошлице, изразивши радост због посете којом се укрепљује сарадња између православних хришћанских и муслиманских верских великодостојника.

 

Шејх Мухамед бин Абдул-Керим Ел-Иса је захвалио Патријарху српском г. Иринеју на срдачној добродошлици и топлом пријему, нагласивши значај међуверског мира и дијалога у свету и региону.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На празник Светог Атанасија Великог, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха срспког, служио је, 31. Јануара 2020. Лета Господњег, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном ову угоднику Божјем у Земуну. У свом надахнутом архипастирском слову Владика Стефан је казивао о значају светог Атанасија Великог који је на савршен начин послужио Господу и себе уградио у вечност. Доносимо видео прилог Телевизије Храм:

 

 

У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. фебруара 2020, највећа пажња посвећена је прослављању празника Светога Саве првог српског архиепископа, као и дешавањима у Митрополији црногорско-приморској, епархијама: будимљанско-никшићкој и милешевској, тачније у Црној Гори.

 

 

 Спорни закон о слободи вероисповести, који је крајем прошле године усвојила црногорска скупштина, изазвао је снажну реакцију наше помесне Православне Цркве и вернога народа који у величанственом броју мирним литијама, молебанима и протестима скреће пажњу широке јавности Региона и света на недемократски, нецивилизацијски и нечовечни закон уперен против Српске Православне Цркве и њених светиња у Црној Гори.

 

У овом броју читајте и интегрални текст интервјуа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија који је у разговору за дневне новине „Новости“, говорио о положају СПЦ у Црној Гори, односу Срба и Хрвата и могућности превазилажења ратних траума и сећања у Хрватској, обављању архијерејске дужности у већинској римокатоличкој средини, односу наше Цркве са Васељенском патријаршијом после њеног неканонског мешања у устројство Православне Цркве у Украјини...

 

У тексту под насловом: „Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори“, читајте како је на хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку СПЦ и народу у Црној Гори.

 

Православље преноси и Светосавску беседу Епископа диоклијског Методија, изговорену 26. јануара 2019. г. у навечерје празника Светог Саве на централној Светосавској академији Митрополије црногорско-приморске, у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду.

 

Поводом обележавања 78 година од Новосадске рације доносимо извештај са молитвеног догађаја код споменика Породица, где су се окупили представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава.

 

У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног Закона 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју. И о овом дешавању у првофебруарском броју Православља читајте комплетан извештај, као и беседу Владике будимљанско-никшићког Јоаникија изречену том приликом.

 

У четвртак, 23. јануара 2020, сви православни житељи Пљеваља били су у литији под слоганом „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом!“ Била је то 14. По реду узастопна литија коју је предводио Епископ милешевски Атанасије.

 

Ове године СПЦ обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском.

 

У Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године обележени су јубилеји Првојерарха српског мултимедијалним двочасовним програмом. Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабрано 15 хиљада фотографија о активностима Патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј. Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије.

 

У Рубрици: Свети Сава Српски: задати Отац, даровани Брат, читајте о прославама Светог Саве у Далмацији, Милвокију, Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама широм Српске Православне Цркве.

 

 

Извор: Православље

 

Светом Литургијом и свечаном академијом на Православном богословском факултету Универзитета у Београду прослављен је празник Светога Саве, првог Архиепископа српског.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 27. јануара 2020. године, на Савиндан, свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару са Епископом ремезијанским Стефаном.

 

Звучни запис беседе

 

Саслуживали су протојереји-ставрофори: Владимир Вукашиновић, Божо Бакајлић, Бранко Митровић, Радивој Панић, протојереј Ненад Јовановић, јереј Владимир Левићанин, прођакон Младен Ковачевић, ђакон Радомир Вручинић, ипођакон Владимир Јелић, и чтечеви: Милош Шарић и Милош Стаменковић.

 

Поред певнице појала су два мешовита хора: хор Мокрањац и хор храма Светог Саве, диригент Станковић Катарина и дечији хор Растко под диригентском палицом Стојанке Вукомановић.

 

Прослави је присуствовао и изасланик Владе Републике Србије министар здравља г. Златибор Лончар.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На празник светих Ермила и Стратоника, у недељу 25. јануара 2020. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду.

 

Звучни запис беседе

 

Његовој Светости су саслуживали протојереј – ставрофор Радич Радичевић, протојереј – ставрофор Станко Трајковић, протојереј – ставрофор Недељко Марјановић, протојереј Невенко Сукур, јереј Славиша Поповић, јереј Милош Марковић, јереј Слободан Маринковић, протођакон Дамир Перчевић, протођакон Ненад Божић, ђакон Никола Јанковић који је рукоположен у чин јереја.

 

У току свете Литургије Његова Светост Патријарх Иринеј рукопроизвео је у ђаконски чин вероучитеља Никоу Јанковића, док је ђакона Николу Јанковића рукоположио у свештенички чин. Исповедно писмо за новорукоположеног ђакона прочитао је протојереј – ставрофор Недељко Марјановић, док је за свештеника Николу исповедно писмо прочитао протојереј Невенко Сукур.

 

Свјатјејши је после Светог Причешћа произнео беседу поучивши свештенство и верни народ о значају мученика Христових који су своје животе положили за веру. „Господ и Спаситељ наш Исус Христос послан је роду људскоме да све људе призове своме путу, да их призове Богу. А ту Његову службу су до детаља описали пророци. Тако је јеврејски народ био припремљен за Његову Божанску мисију. И он се најпре њима обрати као изабраном народу. Али они га, нажалост, нису познали као Сина Божијег и спаситеља људског“, рекао је Свјатјејши и додао да је Христос после тога послао Апостоле да се обрате многобошцима. 

 

Тако су Апостоли веру раширили, а именом хришћанским су први пут у Антиохији названи, јер су хришћани они који носе Христа у себи и свом животу. „И ми се називамо хришћанима јер следимо пут и Јеванђеље Христово“, истакао је Свјатјејши указујући да хришћане страдање прати још од времена Апостола: „али колико год се крв хришћанска проливала, толико се број оних који се називају хришћанима повећавао“. 

 

Мученици Христови су страдали сматрајући страдање за благослов Божији, јер су се гледали на Христа који је крв своју пролио за спасење света. И наш Београд има такве мученике, то су св. Ермил и Стратоник, закључио је Свјатјејши.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

Хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку Српској Православној Цркви и народу у Црној Гори. 

 

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 26. јануара 2020. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, док је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан богослужио у храму Светог Димитрија, такође на Новом Београду.

 

Верни народ Земуна са својим свештенством сабрао се код манастира Свете Тројице у Земунском парку и формирао литију која је кренула ка Новом Београду. Новобеограђани су се, са владиком Стефаном и свештенством, окупили код храма Светог Димитрија где су сачекали земунску литију и у непрегледној колони се упутили ка храму Светог Симеона Мироточивог где их је дочекао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

 

Његова Светост Патријарх је началствовао молебаном за спас Српске Православне Цркве и народа у Црној Гори уз саслужење свештенства из свих храмова архијерејског намесништва земунско-новобеоградског. 

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Приказ књиге: протођакон Дамјан С. Божић, Параболе наше стварности, Београд 2020.

 

 

Православље, новине Српске Патријаршије, у својој дугој историји је имало значајну улогу у животу и мисији Српске Православне Цркве. У данашњем времену апсолутне доминације електронских медија, оно још увек налази пут до читалаца и тако наставља своју започету мисију. Православље није гласило Цркве које има за циљ да ширу јавност упознаје само са минулим црквеним догађајима, него да кроз пријемчив начин свакоме приближи основне истине наше вере и на делу показано трудољубље за Цркву као Тело Христово и неуморну ревност црквених посленика за Дом Очев. Верујем да ће неким будућим хроничарима, историчарима и истраживачима данашњег времена и догађаја новине Српске Патријаршије бити добар путоказ и показатељ живота Цркве и свих искушења са којима се суочавала.

 

 

У црквеној литератури и ризници њене писане речи налазимо мноштво сабраних беседа свештенослужитеља Цркве Христове и свака од њих је јединствена и посебна по свом садржају и надахнућу, без обзира што су теме, по природи ствари, сличне или готово исте. Они мање упућени би могли да кажу ─ а неки и говоре ─ да се Црква и њени пастири непрестано понављају и да не доносе ништа ново, али они који мало боље познају дух Цркве добро знају и осећају да ничег новог под сунцем нема, осим Богочовека Христа, те да се она вековима ,,понавља” јер је Исус Христос исти јуче, данас и у векове (Јевр. 13, 8). Стога је и њена порука непромењена и вечна: Христос воскресе! Овом књигом, насталом из уредничког пера протођакона Дамјана Божића, црквена ризница је богатија за још један усклик Васкрсењу и још један позив да се сви саберемо у Цркви Христовој, где је једино могуће наћи одговоре на сва питања која муче савременог човека. Аутор у форми језгровитих поука које подсећају на драгоцене разговоре са пријатељима, подстиче читаоце да кроз призму црквеног поимања поретка ствари и збивања у свету и литургијског живота, промишљају о искушењима времена у којем живе и актуелним проблемима. Његово писање уноси потребну свежину у сагледавање изазова данашњице, али се истовремено чврсто ослања на искуство светих отаца и учитеља Цркве. У једном маху, он упућује читаоце на вечне јеванђелске истине и упознаје их са надахнутим мислима домаћих и светских писаца.

 

 

Протођакон Дамјан Божић је међу корицама ове књиге вредно сакупио своја уводна слова и брижне речи које је као уредник Православља с љубављу писао, покушавајући да сваком броју подари ново лице и читаоцима преда на дар занимљив садржај, али и да, на себи својствен начин, заинтересује свакога за вечне истине о којима пише. Зато Параболе наше стварности јесте својеврсна збирка текстова који, само на први поглед, немају додирних тачака. У свом препознатљивом стилу, отац Дамјан своје мотиве тражи у идејама и порукама врхунских мислилаца, али се у истој мери бави и суштином црквених празника, значајним јубилејима и светим Тајнама Цркве. Он гласно размишља о проблемима (пост)модерног друштва, односу човека према Богу и ближњима и смислу живота, из перцепције савременог човека оптерећеног нормама потрошачког друштва, а одговоре налази у Цркви и њеном духовном искуству. Ове разнолике уводнике Православља, на једном месту, обједињује и сједињује личност њиховог аутора и његова жеља да што боље послужи Цркви и њеној пастирској служби. Познајући оца Дамјана још из школске клупе славне Kарловачке богословије, нисам ни на тренутак посумњао да ће његов труд бити Цркви и народу на корист и да ће се у потпуности остварити као мисионар и благовесник Извора воде која тече у живот вечни (Јн.4,14).

 

 

Можда је ова књига прерано угледала светлост дана, јер ће отац Дамјан, ако Бог дâ, наставити са својим писањем и мисионарењем, али нека она буде зрно посејано на добру земљу (Мт. 13, 8) и залог будућих издања његових надахнутих текстова. Свима којима прија реч о Небу исказана на јединствен, занимљив и свима разумљив начин, срдачно препоручујем ову књигу уредничких уводника у Православљу који ће, верујем, умножити број читалаца овог црквеног гласила, без обзира на дигитално време у којем живимо и доминацију електронских медија.

 

Протопрезвитер Владан Симић

 

 Животопис протођакона др Дамјана С. Божића

Протођакон др Дамјан Божић рођен је 1978. године у Пећи на Косову и Метохији. Основну школу завршио je у Београду уз упоредно похађање ниже музичке школе (1993.). Призренску петоразредну богословију матурирао је 1998. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао 2011. године у Сједињеним Америчким Државама. Рукоположен је у чин ђакона у Саборном храму у Чикагу од стране митрополита Христофора 2003. године. Од 2003. до 2012. године служио је у Саборном храму у Чикагу и обављао више дужности при канцеларији Митрополије, Саборне цркве као и на Богословском факултету у Либертивилу. У октобру 2011. одликован је чином протођакона. Због потребе службе, а по благослову Патријарха српског г. Иринеја,  2012. године постављен је за ђакона Саборне цркве у Београду.

За штампу је приредио: Катихизис владике Николаја (на енглеском), О посту и причешћивању (на енглеском и српском), Шематизам Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (на енглеском и српском), Монографију фрескописа Саборног храма у Чикагу (на енглеском и српском), Чин благосиљања путника (црквенословенски превод), Шематизам Епархије средњоевропске (на немачком и српском), Ходих ширинама – водих висинама - Патријарх Иринеј у Канади (на енглеском и српском), Неизмењена српска душа - Изабране проповеди митрополита Христофора (на српском). Тренутно завршава збирку проповеди митрополита Христофора на енглеском језику. У припреми је двојезична монографија поводом 40 година од хиротоније митрополита Христофора (1978.-2018.). Члан је Управног одбора Привредне фондације Архиепископије београдско-карловачке. Служи у Саборном храму у Београду. У слободно време преводи и пише кратке приче и песме.

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 24. јануара 2020. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Боцана Харченка, амбасадора Руске Федерације у Републици Србији.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Благодарје Удружења књижевника Србије Патријарху српском г. Иринеју, Епископу бачком г. Иринеју  и Првом београдском певачком друштву.

 

 

Удружење књижевника Србије од 2011. године за Савиндан организује светосавску академију у славу и част Светог Саве, првог Aрхиепископа српског, дипломате, књижевника... Изражавајући захвалност за све што је учинио за свој народ, а негујући дух српске народне и уметничке књижевности, Удружење књижевника Србије на тај начин доприноси очувању знамена Светог Саве.

 

Благодарје је признање које се додељује заслужним појединцима и институцијама за изузетан допринос у неговању духа српске народне и уметничке књижевности, за очување српске традиције и народних обичаја између два Савиндана.

 

Ове 2020. године Благодарје је припало Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеју.

 

Дв дана раније  у просторијама Удружења Благодарје је уручено и Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју.

 

Остали добитници Благодарја су: Прво београдско певачко друштво на чијем челу је старешина Саборне цркве у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић, Александар Б. Лаковић, Драган Марковић, Бранкица Нововић, Ђорђе Сибиновић, Гордана Пешаковић, Тања Шикић, Јелена Котевић, Саша Паунић, Гордана Крајачић, Јања Тодоровић, Мајо Даниловић, Биљана Пашић, Александар Аврамовић, Културни центар Пожаревац, „Јединство-Панорама“, часопис из Приштине, часопис Стремљење и часопис Стиг.

 

Скуп, који је почео Светосавском химном, благословио је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, Патријарха српског. Преосвећени Владика је пренео благослове патријарха Иринеја и казао: -Данашњом Светосавском академијом отпочињемо прослављање Светог Саве. Овом приликом указана је велика част Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју који је добитник овог високог признања Удружења књижевника Србије.

 

Скуп је отворио заменик председника Удружења књижевника Србије г. Милош Јанковић који је и уручио признања. Из поздравног слова председника Удружења књижевника, г. Милована Витезовића издвајамо: „Дело Саве Немањића јесте крштеница српског народа, сведочанство о његовом историјском пунолетству, јемство како се подиже дедовина, његова тапија на српску  земљу, тестамент којим се наслеђује отаџбина, доказ о историји да је заувек изборио своје место на карти Европе и завет да му то место нико не сме и не може одузети."

 

У име свих награђених обратио се добитник Благодарја г. Ђорђе Сибиновић.

 

У програму су учествовали: проф. др Богољуб Шијаковић који је произнео Светосавску беседу; „Хор краљице Марије“, Леонтина Вукомановић, Александра Станковић и Јелена Марјановић са дечјим хором ОШ „14. октобар“, др Урош Дојчиновић (гитара), Тања Андријић (сопран), Сара Влајић (харфа и глас), као и књижевници Гојко Ђого, Слађана Ристић,  Бошко Сувајџић. Програм су водили Миљурко Вукадиновић и Гроздана Лучић Лалић.

 

Светосавској академији су присуствовали чланови Удружења књижевника Србије, протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, свештеник Александар Михаиловић, проф. на Академији за уметности и консервацију Српске Православне Цркве.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Документарни филм о Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Иринеју поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе. 

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У организацији Патријаршијске управне канцеларије у Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године прослављена је деценија од избора Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја за 45. по реду поглавара Српске Православне Цркве.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Повезана вест:

 

Деценија патријарашке службе Првојерарха српске Цркве

 

 

Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабранo 15 хиљада фотографија о активностима патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј који илуструје животни пут предстојатеља Српске Цркве.

 

Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије. Издавачи фотомонографије су Патријаршијски управни одбор и Службени гласник. 

 

Свечаности у Патријаршијском двору, поред Патријарха српског, присуствовали су и престолонаследник Александар Карађорђевић, представници традиционалних цркава и верских заједница, Војске Србије, Полиције, образовних установа, здравствених установа, културног и јавног живота престонице и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.    

 

У име издавача присутнима се обратила директорка Службеног гласника гђа Јелена Триван, док је слово о Патријарху произнео је универзитетски професор и књижевник Дарко Танасковић.    

 

Уследила је пројекција филма након које је, видно изненађен, присутне поздравио и благословио Патријарх српски Иринеј. -Нисам очекивао догађај оваквог нивоа. Све док нисам дошао у салу нисам знао да ће овом скупу присуствовати оволики број еминентних личности и драгих гостију. Мислио сам да ћемо филм погледати у уском кругу сарадника. Ово је за мене заиста велико изненађење и благодаран сам на свему овоме, истакао је Патријарх српски Иринеј додајући да живимо у времену када није лако бити на неком високом положају, па тако није једноставно ни бити Патријарх српски, али да се током протеклих 10 година трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем.    

 

Патријарх jе на крају обраћања захвалио протoјереју-ставрофору Стојадину Павловићу на труду и посвећености, свим запосленима при Патријарашкој управној канцеларији и Патријаршији српској, Служебном гласнику као издавачу десетотомне фотомонографије као и проф. др Дарку Танасковићу и драмској уметници Биљани Ђуровић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ