Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 10. марта 2020. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Арарата Мирзојана, председника Народне скупштине Републике Јерменије.  Пријему је поред представника државне делегације Републике Јерменије присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је, у Недељу Православља 08. марта 2020. године, светом Архијерејском Литургијом у крипти Спомен-Храма Светог Саве на Врачару уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Г. Стефана, викара Његове Светости Патријарха Иринеја. 

 

Звучни запис беседе Патријарха Иринеја

 

Звучни запис беседе проте Стојадина Павловића

 

Благословом Патријарха Иринеја литургијску омилију на прочитано Јеванђељско зачало произнео је протојереј – ставрофор Стојадин Павловић истичући да када „бранимо иконе онда бранимо Реч Божију, а како се она брани показује нам данашње Јеванђеље“. Због тога је ова недеља „први испит, прва провера да ли можемо према Христу да се односимо као што су се према Њему односили Натанаил и Филип и остали апостоли“.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења. 

 

Звучни запис разговора

 

Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године. 

 

О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

Протојереју-ставрофору проф. др Драгомиру Санду онемогућен је улазак у Црну Гору, као и члановима Београдског мушког хора, са којима је, мањим аутобусом 28. фебруара 2020, кренуо на Свету Литургију у Манастир Острог где је требало да пруже подршку нашем народу и да се придруже молитви са уваженим гостима из Украјине и епископима и свештенству наше Цркве. 

 

Звучни запис разговора

 

Проти Драгу, професору Богословског факултета у Београду, председнику Катихетског одбора АЕМ, и члановима поменутог хора, цариници на прелазу Јабука, између Пријепоља и Пљеваља, превртали су и отварали торбе, подругљиво им се обраћали, а приликом претреса су им наредили да "не покушавају ни на једном више прелазу да уђу у Црну Гору". 

 

После четири часа проведених на граничном прелазу, одлука о забрани уласка у Црну Гору није промењена, те су се вратили у Београд. "Мучна ситуација не може да помути осећај према људима који припадају светоме роду. Верујем да је у питању неспоразум, јер нисмо пошли негостољубивим људима него својима. Снага Цркве се увек огледа у народу", каже прота Драгомир у разговору за Радио Слово љубве АЕМ СПЦ.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

У парохијском дому Вазнесењске цркве у центру Београда у четвртак 27. фебруара 2020. године, јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира у Москви и уредник портала Православие.ру, представио је своју прву књигу под називом „Духовни устанак“. 

 

Звучни запис представљања књиге

 

О овом делу говорио је и г. Никола Дробњаковић оснивач и уредник ИК „Бернар“, која је ово дело јавности представила у оквиру 64. Међународног сајма књига у Београду. У препуном парохијском дому могла су се чути интересантна питања сабраних, као и изузетни одговори о. Игњатија.

 

 

Извор: Световазнесенски храм у Београду

 

Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата – Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, а на позив Патријарха Теофила, Патријарх српски Иринеј, са посланством СПЦ, боравио је, 25. и 26. фебруара 2020, на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Цркава у Аману, Хашемитска Краљевина Јордан.

 

 

Ово је историјски тренутак у Црној Гори када никакво оклевање није допуштено – каже академик Коста Чавошки у ексклузивном разговору за новине Српске патријаршије и између осталог констатује: „Мило Ђукановић је, иначе, већ почео да примењује силу, која ће се по свој прилици непрестано увећавати. Највећа сила ће, међутим, бити употребљена када, после промене записа у катастру, црногорска власт науми да запоседне Цетињски манастир, манастир у Острогу и друге највеће светиње. На ту силу мора се одговорити свим расположивим средствима...“

 

Не заборавимо да је Литургија централни догађај у животу Православних хришћана, јер се ту догађа обожење човека! – рекао је Преосвећени Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко у разговору са катихетом Браниславом Илићем, одговарајући на питања о црквеном животу у области којом духовно управља у повереној му Епархији која је саставни део Охридске Архиепископије СПЦ.

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. у Београд. У току дводневне посете, високи гост се два пута сусрео са Првојерархом Српске Православне Цркве, Патријархом Иринејем и архијерејима наше помесне Цркве, представио своју најновију књигу „У шта верују православни хришћани“ и одржао изузетно запажено предавање на ПБФУБ на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“. О свему детаљно читајте у најновијем првомартовском броју Православља.

 

У славу Божију и на радост свих, 22. фебруара 2020. у туманској светој обитељи, древном, поклоничком манастиру који чува мошти Светих Зосима и Јакова, на најлепши начин завршено је обележавање великог јубилеја - 630. година постојања ове светиње, посетом и служењем Српског Патријарха Иринеја.

 

О још једном великом јубилеју пишемо у овом броју новина – 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског...

 

О најновијим догађањима у Босни и Херцеговини читајте у тексту под насловом: „Срби у Федерацији БиХ сведени на ниво статистичке грешке“. На петом годишњем Сабору Тузлака у Бијељини, Преосвећени Владика Фотије је, између осталог, рекао: „Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати!“

 

Епископ Атанасије из Светосавске Херцеговине пише за Православље о професору хелио-физике, др Емануилу Саррису, редовном члану Атинске Академије наука, који је на дан Св. Јована Златоуста (по новом), уочи празника Светог Саве Српског (по старом), примио свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине од Митрополита врилијског Пантелејмона.

 

Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у последњих неколико година организовао је већи број конференција, колоквијума и семинара. Неки од ових скупова посебно су интересантни за домаћу црквено-богословску јавност, попут два скупа која су на поменутом Институту одржана током фебруара 2020. године. О њима детаљније читајте у најновијем броју новина Српске патријаршије, из пера Срећка Петровића....

 

СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ЖЕЛИМО БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ПОСТА! (Редакција)

 

 

Извор: Православље

 

Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, 27. фебруара у преподневним часовима посетио је Српску академију наука и уметности у Београду.

 

 

Посета је отпочела радним састанком са председником Академије проф. др Владимиром Костићем у коме је учествовао и потредседник САНУ за друштвене и хуманитарне науке проф. др Љубомир Максимовић. Епископ Доситеј је упознао руководство Академије са резултатима тридесетогодишњег рада Епархије и свештенсва на духовно-просветној мисији међу српским народом и свим људима који су заинтересовани да се упознају са истинама и наслеђем Православне цркве.

 

Уважени академици подржали су рад Епархије и обећали помоћ САНУ у културно-просветном раду у виду увећања фонда Епархијске и манастирске библиотеке прикладним издањима Академије. Владика Доситеј је исказао захвалност у име садашњих и  будућих корисника тог драгоценог књижног фонда.

 

У наставку посете, владика Доситеј је имао сусрет са управником Архива САНУ проф. др Василијем Крестићем који га је упознао са структуром и обимом историјског блага које се чува у његовим фондовима.

 

Потом је био у просторијама Библиотеке САНУ где је, такође, упознат са радом ове научне институције.

 

Посету САНУ владика Доситеј је окончао пажљивим разгледањем изложбе Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Викарни Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић) служиo je у среду, 26. фебруара, Свету Литургију у Храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, поводом славе ове светиње посвећене родоначелнику светородне лозе Немањића.

 

Звучни запис беседе

 

 

Владика се између осталог осврнуо на догађаје у Црној Гори рекавши да они показују да нас Господ није напустио: "У Црној Гори се дешава велико чудо у нашем времену. А тако ће исто Господ и друге наше крајеве обновити, ако се потрудимо и вратимо стопама Светог Симеона и Светог Саве". 

 

Преосвећеном Епископу Стефану саслуживали су протојереји – ставрофори: Петар Лукић, Трајан Којић, Станко Трајковић, Никола Трајковић, Живота Марковић, Бранко Зелен, протојереји: Јован Планојевић, Небојша Тополић, јереји: Славиша Поповић, Марко Којић, Игор Лукић, Владимир Левићанин, Срећко Богићевић, Милош Велимир, јеромонах Герасим, протођакон Младен Ковачевић и ђакони: Бакајлић и Никола Костић.

 

После резања славског колача старешина храма протојереј - ставрофор Радич Радичевић је заблагодарио Епископу Стефану на упућеној топлим речима поуке и се захвалио и свим парохијанима Храма на њиховом труду и залагању у изградњи Храма. Том приликом прота Радич је прочитао имена заслужних добротвора и поделио им за тај подвиг захвалнице. 

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

У навечерје празника Светог Симеона Мироточивог, 25. фебруара 2020. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке је организовало Светосимеоновски концерт на Православном богословском факултету у Београду.

 

 

Наступио је хор и оркестар Музичке школе из грчког града Катерини. -Овај концерт је покушај да искажемо захвалност митрополиту Георгију који је током више деценија домаћин српским малишанима и вишедетним породицама које, захваљујући њему, добијају прилику да летују на грчком приморју, нагласио је секретар ВДС-а јереј Владимир Марковић.

 

Деца из Музичке школе из грчког града Катерини, предвођена директором школе Георгијем Вардахостасом, првим диригентом Лазаром Цорбазидисом, главним корепетиром Стелом Камбуриту и диригентом Евтихијом Кавалито, извела су низ нумера грчке народне музике, а на крају су публику изненадили са две песме на српском језику: Ми смо деца неба и Тамо далеко коју су отпевали заједно са публиком.

 

Директор школе Георгије Вардахостас је захвалио на срдачној добродошлици: -Са великом радошћу прихватили смо позив позив ВДС-а јер знамо и осећамо да се налазимо у пријатељској земљи код братског народа.

 

На крају је гостима из Грчке на доласку и наступу захвалио декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду јереј проф. др Зоран Ранковић и подсетио: -Оваквих окупљања и концерата било је највише онда када је нашој земљи било најтеже, управо захваљујући тадашњим студентима теологије из Грчке на нашем Православном богословском факултету. Стога, остаје нада да ћемо се и у будуће заједно окопљати.

 

На празник Светог Симеона Мироточивог гости из Грчке су појали на светој Литургији у цркви Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, одакле су се упутили у Крушевац где ће такође приредити концерт.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Слава Придворног храма Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду прослављена је 26. фебруара 2020. године светом Литуригјом у молитвеном присуству Преосвећеног Епископа шабачког г. Лаврентија.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Свету Литургију служили су архимандрит Серафим (Кужић), протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, Слободан Милуновић, Мирослав Миленковић и Стојадин Павловић, јереји Димитрије Вељковић и Игор Грацун, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић.

 

Певао је хор Првог београдског певачког друштва. Богослужењу су молитвено присуствовали чланови Удружења Краљевина Србија.

 

Придворни храм Светог Симеона Мироточивог, Патријаршијска капела у Београду, и ове године свечано је прославила своју 84. по реду храмовну славу од освећења 1936. године у тада новоподигнутом здању Српске Патријаршије, на месту старе београдске Митрополије, по пројекту руског архитекте Виктора Лукомског.

 

У старој згради Митрополије такође је постојала дворска капела која је била посвећена Светом Симеоину Мироточивом, мада се на данашњој згради Патријаршије на спољној страни олтарске апсиде налази мозаик Светог Јована Крститеља, крсне славе тадашњег Патријарха српског Варнаве.

 

Придворна капела је одувек била под директном надзором и управом Његове Светости Патријарха српског, а бригу и старање о капели и ризници поверавана  је најодговорнијим лицима у свештеном или свештеномонашком чину, службеницима или управницима здања.

 

По  указаној потреби, Патријарх српски Герман поставља 1978. године г. Стевана Рапајића, чиновничког приправника Архиепископије београдско-карловачке, прво за помоћника ризничара Патријаршијске капеле, а убрзо 1979. године, после пензионисања тадашњег шефа Патријарховог кабинета и ризничара капеле протођакона Ђорђа Жунића, и за ђакона и старешину капеле. Ту одговорну дужност са великом љубављу и пожртвовањем протођакон Стеван Рапајић обавља непрекидно пуних 40 година. Стога се ове године за домаћина славе Придворног храма прихватио управо протођакон Стеван Рапајић са жељом да он и његова и многочлана породица захвале и заблагодаре Господу за сва добра која им је света Мајка Црква пружила током 40-годишње службе у знаменитом здању Патријаршије српске у Београду.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На позив Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског г. Теофила, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отпутовао је на братско сабрање предстојатеља помесних Православних Цркава у Аман, Хашемитска Краљевина Јордан.

 

 

Посланство Српске Православне Цркве поред Његове Светости чине: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид. У пратњи Патријарха и посланства налазе се протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу; протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник Православља и Теолошких погледа; ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског; и ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског.

 

Висока делегација Српске Православне Цркве узеће учешће на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Православних Цркава у периоду од 25. до 26. фебруара 2020. године.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На седници Наставно-научног већа Православног богословског факултета у Београду одржаној 24. фебруара 2020. године исказано је апсолутно поверење члановима Савета Факултета.

 

 

Од тридесет и пет (35) присутних чланова Већа, убедљива већина од тридесет и два (32) члана указала је поверење и дала пуну подршку свим члановима Савета. Само три (3) гласа су била уздржана, а нико није био против. Исход овог гласања недвосмислено је показао да не постоји никаква подела у Наставно-научном већу Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

 

Наставници Православног богословског факултета сигурни су да ће се овим ставити тачка на неосноване и злонамерне оптужбе на легитимитет Савета и омогућити несметани рад Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

 

Декан Православног богословског факултета 

Универзитета у Београду

Презвитер др Зоран Ранковић

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ