У уторак 29. децембра 2020. лета Господњег, на празник Светог Пророка Агеја, навршило се четрдесет дана од упокојења Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја (Гавриловића). У спомен на свјатјејшег патријарха и оца нашег Иринеја доносимо овај прилог: 

У спомен на почившег Патријарха српског Иринеја (1930-2020)

Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју

Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја

Приступна беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010.

Последња беседа Патријарха српског Иринеја

Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“

Хор "Бранко" своме оцу и Патријарху Иринеју

РТС: Фељтон - Живот у Христу, емисија посвећена блаженопочившем патријарху српском Иринеју (1930-2020)

Епископ пакрачко-славонски Јован: С патријархом Иринејем по Светој земљи

Нови број "Православља" у спомен на блаженопочившег Патријарха српског Иринеја (Бр. 1289. 1. децембар 2020)

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни свјатјејши владико и оче наш!

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско карловачке г. Јован служио је 30. децембра 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Светих мученика ђакона Авакума и игумана Пајсија у земунском насељу Алтини.

У молитвеном присуству домаћина храмовне славе, породице Кричка, и многобројног верног народа, преосвећеноим Епископу су саслуживали архијерејски намесник протојереј-ставрофор Божа Бакајлић, протојереј Небојша Тополић, јереји Борис Савић и Анђелко Додер, протођакони Стеван Рапајић и Иван Гашић и ђакон Мирослав Митровић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Обавештавамо верне Српске Православне Цркве да је и ове године, у издању Светог Архијерејског Синода, штампан црквени џепни календар за 2021. годину, који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије А-2020, под редним бројем 7349, и као такав представља аутентично дело. Исто тако, извршена је каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије бр. ISBN 978-86-7295-048-9 COBISS.SR-ID 215009292.

Нажалост, приметили смо да се у последњих неколико месеци, откад је званични џепни црквени календар за 2021. годину стављен у промет, на различитим јавним местима (трговима, улицама, пијацама, аутобуским и железничким станицама и на другим местима) готово на читавој територији Републике Србије, продају фалсификовани џепни календари за 2021. годину. 

Обавештавамо верне да црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода на предњој страни има икону Господа Исуса Христа Сведржитеља и заштићен је холограмом, док се на последњој страни налази фотографија храма Светог Саве на Врачару. Календар има 32 стране, на којима се, поред празника и светих које наша Црква прославља, налазе: Молитва Господња, Символ вере, Молитва у свако доба, Две највеће заповести, Десет Божјих заповести, Црквене заповести, постови и трапаве седмице, Седам светих Тајни, Главне хришћанске врлине, главни (смртни) греси, посебни парастоси (помени) који се дају у току године и Химна Светом Сави.

Овим путем позивамо верне наше свете Цркве да не купују нецрквене календаре, који често обилују грешкама, и позивамо их да календар набављају искључиво у својим храмовима или на  црквеним продајним местима, а никако од оних који их пресрећу по улицама и нуде им фалсификате.

Честитајући свима Рођење Христово, Божић, поздрављамо вас древним и радосним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!

Свети Архијерејски Синод Српске Првославне Цркве

Извор: Инфо-служба СПЦ

У уторак 29. децембра 2020. године, навршило се 40 дана од упокојења блажене успомене Патријарха српског Иринеја. Тим поводом, замолили смо Његово Преосвештенство Епископа шумадијског и администратора Архиепископије београдско-карловачке г. Јована (Младеновића), да са нашим слушаоцима подели сећање на блаженопочившег 45. Првојерарха СПЦ.

Звучни запис разговора

Чућете када се одиграо први сусрет два будућа Епископа СПЦ, како су им се укрштали животни путеви, колико је поверење Патријарх Иринеј имао у Епископа Јована и шта Владика посебно памти са бројних путовања и мирних посета Његове Светости на којима га је пратио? Замолили смо Преосвећеног Владику и да нам каже реч-две више о љубави почившег Патријарха Иринеја према богослужењу, Евхаристији, да онима који нису Патријарха познавали покуша да приближи његову личност, али и да каже више о улози и значају блаженопочившег Патријарха Иринеја - и као Епископа нишког и као 45. Првојерарха СПЦ.

Извор: Радио Слово љубве

Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју служени су 29. децембра 2020. године у крипти храма Светог Саве на Врачару.

Повезана вест: 

Навршило се четрдесет дана од упокојења Његове светости Патријарха српског Иринеја (1930-2020)

Началствовао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански и мјестобљуститељ патријарашког трона г. Хризостом уз саслужење Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија, шумадијског и администратора Архиепископије београдско-карловачке Јована, будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, буеносајреског и јужноамеричког Кирила, мохачког Исихија и диоклијског Методија у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја, браничевског Игњатија  и ремезијанског Стефана.

Саслуживали су свешетенослужитељи из Архиепископије београдско-карловачке и других епархија, као и протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве. Прислуживали су дугогодишњи Патријархови најближи сарадници: лични секретар Патријархов ипођакон Дејан Накић и ипођакон Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора.

Поред родбине и најближих сарадника патријарха Иринеја, Литургији и парастосу присуствовали су председник Републике Србије г. Александар Вучић, министар спољних послова г. Никола Селаковић, министар унутрашњиих послова г. Александар Вулин, директор Безбедносно-информативне агенције г. Братислав Гашић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Србије др Владимир Рогановић, богољубиво монаштво и свештенство и свих епархија Српске Православне Цркве; ректори, професори и ученици црквено-просветних завода; службеници Патријаршије српске; запослени у Штампарији Српске Православне Цркве, Патријаршијској библиотеци, Архиву Српске Православне Цркве, Информативно-издавачкој установи Српске Православне Цркве, Верском добротворном старатељству, Патријаршијском заводу за израду свећа, Телевизији Храм и Радију Слово љубве и другим црквеним установама и заводима, представници највиших културних, научних и јавних институција, надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједица, чланови дипломатског кора, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, чланови тима који ради на унутрашњем уређењу храма Светог Саве.

Беседу је произнео Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона. У наставку доносимо ауторизовану верзију беседе митрополита Хризостома:

Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Високопречасни и часни оци, Преподобно монаштво, драга браћо и сестре,

Ево нас на 40-дневном помену блажене успомене упокојеног патријарха нашег Иринеја. Брзо, као све што бива и пролази, прођоше и ових четрдесет дана од његовог упокојења у Христу Господу. Наша Светосавска Црква, а посебно Архиепископија београдско-карловачка, служењем заупокојених Литургија молила се за блаженоупокојеног патријарха Иринеја. Осим молења ово је и изараз нашег поштовање његовог патријарашког лика и дјела. Данас смо се у овај четрдесети дан посебно молили и молимо се Богу и Спаситељу свих и свега, Богу милости и доброте, да данас када душа блаженоупокјеног нашег патријарха Иринеја излази на Суд Божји да му Бог буде Милостив, јер нема човјека који живи, а да не гријеши, како каже црквена молитва.

Молитва Цркве за њеног поглавара је велика и моћна молитва. У молитви Цркве, у самој њеној суштини је Господ наш Исус Христос као Глава Цркве. Црква никада није одвојена  од Њега и никад није без Њега, нити остављена као сиротица. Знамо, јер тако вјерујемо Ријечи Господњој да свако који умрије са вјером у Христа Господа пролази кроз смрт и прелази у живот вјечни и бива једно са Христом Господом. На том искуству наше вјере и живота Свети апостол Павле тјеши хришћане Солуна и Коринта, а и све нас до данас, да имајућу ову вјеру не тугујемо као они који вјере немају, већ да се духовно радујемо и славимо Милостивог и Човјекољубивог Бога Оца и Његовог једнородног Сина и Духа Светога, Тројицу Једносуштну и нераздјељиву, знајући и вјерујући да је данас наш блаженоупокојени патријарх Иринеј у Царству Божјем.

Данас се наш блажене успомене патријарх Иринеј прибројава сабору својих претходника патријараха српских и архиепископа пећких и светих Срба светитеља. Данас га дочекују и поздрављају патријарси Павле, Герман, Викентије, Гаврило, Варнава, Димитрије и сви до Светитеља Саве и препознају га као мудрог и вјерног управитеља повјерене му Цркве њихове Светосавске.

Десетогодишње патријарашко служење Свајтејшег патријарха Иринеја било је веома бурно и тешко по Цркву, како овдје у отаџбини тако и широм свијета. Све га је то тешко болело и патио је због тога. Не ријетко питао је чланове Сабора и Синода: шта нам је чинити? Шта да радимо? Неуморно је журио, као ријетко ко прије њега, да стигне свуда гдје је било тешко и потребно његово присуство. Бивали смо затечени његовим одлукама да без одмарања путује на далеке дестинације, е да би се сусрео са нашим народом, да би му проповједао Ријеч Божју и поучио га шта је свето, честито и миломе Богу приступачно. Настојао је предупредити и спријечити негатине исходе свих тих проблема, али, на његову и нашу жалост, неке случајеве није могао да предупреди и  спријечи. Управљао је мудро бродом наше Светосавске Цркве, настојећи да Цркву сачува у Јединству, Светости и Саборности. Нажалост, неки су испали из тог брода и морске буре су их прогутале и однијеле не кривицом блаженопочишег патријарха нашег и оца Иринеја и наше Цркве, већ непоправљивошћу несрећника. Али, сав суд остављамо Богу и историји.

Данас му се осим молитвеног сјећања и захваљујемо за све што је учинио на славу Божју, на радост, понос и срећу нашег српског рода. Посебно смо му захвални за велик труд који је уложио око завршетка радова на овом величанственом храму Светитеља Саве, храму на ком су ревновали, али и горке сузе лили, његови претходници. Сјетимо се само колико је година овај храм био под забраном не само наставка градње, већ и помињања. Блажене успомене патријарси из безбожног комунистичког периода, Гаврило, Викентије и Герман, даноноћно су деценијама и годинама кољенопреклоњено молили и тражили дозволу за градњу, али умјесто позитивних одговора све више су понижавани, Црква исмијавана, а српски народ обесправљиван.

Духовна опорука блажене успомене патријарха нашег Иринеја јесте да чувамо јединство нашег српског народа кроз Цркву, језик, писмо и културу;  да као зеницу ока свога чувамо нашу Светосавску Цркву у миру, слози и јединству; да наше мученичко Косово и Метохију очувамо у јединству са Србијом; да нашу браћу и сестре у Црној Гори помогнемо у њиховој борби да се одупру свим онима који се боре против Јединства Цркве и нашег народа; да  Републику Српску никад не заборавимо и не оставимо на милост и немилост оних којима она смета као освојени бастион слободе и јединства. Много је бринуо за нашу браћу и сестре у Аустралији, Сверној Америци и Европи. Молио се и наставља да се моли за њих, прије свега за њихово јединство и слогу. Користимо прилику да нашу браћу  и сестре у дијаспори, а посебно у Њујорку, позововемо у име блаженоупокојеног Патријарха на мир, слогу, братски и српски договор, и да их позовемо да вода рачуна - да тражећи и изгонечи своје правде не изгубе оно што је много претежније, а то је њихово јединство у Христу Исусу.

Браћо и сестре, будимо поносни на нашег блаженоупокојеног патријарха Иринеја и никада га не заборавимо у нашим молитвама. Чврсто вјерујемо да он нас неће заборавити и да ће се заједно са Светитељем Савом и свима светима молити за нас и за нашу Цркву. Нека је вјечни помен и Царство небеско блажене успомене патријарху нашем Иринеју. Амин.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Првојануарски број Православља, новина Српске Патријаршије почиње Божићном Посланицом која је посвећена свој духовној деци наше Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Вашој пажњи препоручујемо:

Разговор са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом дабробосанским Хризостомом, мјестобљуститељем патријарашког трона - стр. 6-11.

На наредним странама можете прочитати: Интервју са Митрополитом дабробосанским и мјестобљуститељем Патријарашког трона г. Хризостомом који је преузет са Телевизије Храм...

У сусрет величанственом празнику... Вероучитељ, ђакон Владимир Пекић, у тексту – Христос и Рим – пише о догађају Христовог рођења...

Протојереј Николај Данилевич, заменик председника спољних црквених послова Украјинске Православне Цркве у разговору са Николајем Сапсајем за новине Српске Патријаршије говори о великом потенцијалу за развијање српско-украјинских односа...

Манастир Девич је 15. децембра 2020. прославио своју ктиторску славу у част великог светитеља Српске Православне Цркве и њиховог заштитника – Св. Јоаникија Девичког. Као никада раније у својој новијој историји, манастир Девич је овогодишњу славу дочекао без присуства свештенства и верног народа, по чему ће она свакако остати упамћена...

Свештеник Мирослав Бошковић говори о јубилеју дубровачких Срба који обележавају 230 година Православља у Дубровнику...

Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида излаже делове разговора са др Александером Корбеом, у којем се говори о важним темама за регионалну историографију – о критичком приступу немачким изворима, о предностима компаративног истраживања Јасеновца и других логора те о Бановини Хрватској и њеној улози у динамици развоја геноцида у Независној Држави Хрватској...

Проф. др Богољуб Шијаковић пише О идентитету српске културе...

„Осећам потребу и обавезу да свима који живе у миру у нашем региону укажем на одређене узнемиравајуће појаве које захтевају заједничко разматрање у светлу добробити свих”, истиче Митрополит Порфирије, у тексту под насловом: Црно-бели свет познатог и прљавог медијског казалишта....

Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама...

До наредног броја новина Српске Патријаршије уредништво Православља свим читаоцима и сарадницима новина жели благодат, милост и мир од Бога Оца, Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ!

Извор: Православље

Серијал видео записа Епархије зворничко-тузланске од 3. јануара моћи ћете да пратите и путем програма Телевизије Храм.

Емисије ће од тог датума бити емитоване сваке недеље са почетком у 18 часова, а репризни термин је понедељком преподне.

У записима ће бити представљени епархијски манастири и њихови игумани, потом парохијске цркве и службујући свештеници, а уследиће и циклус разговора са људима из друштвеног живота заједнице, професорима, уметницима, спортистима, о томе како они виде своје служење народу.

Према речима Епископа Фотија, Епархија настоји да кроз издавачку делатност негује културу читања богословских књига, да се људи поуче спасењу, а емитовањем видео-записа о животу Цркве и народа на овим просторима да ту реч о добром приближи људима и кроз савремене начине комуникције.

Видео-записи део су делатности Информативне службе епархије, аутор емисије је Зоран Лукић, а музика кориштена у емисијама су инструментали песама епископа Фотија.

Извор: Телевизија Храм

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на својој седници од 24. децембра 2020. године, донео је одлуку да се заупокојена Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју служе 29. децембра 2020. године у Храму Светог Саве на Врачару. Света Литургија ће почети у 9 часова, а парастос ће бити служен после Свете Литургије, око 11 часова.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Извор: Инфо-служба СПЦ

Телевизија Храм у понедељак 28. децембра у 21.10. часова, премијерно приказује докуменатрни филм о блаженопочившем Патријарху Иринеју сниман током овог лета и јесени. А потом ће бити емитован и истоимени серијал "Мој програм је Јеванђеље".

Извор: Телевизија Храм

Капитално научно издање у част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019)

После двогодишње припреме, из штампе је изашао двотомни зборник саопштења са Међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе“, који је од 10. до 14. децембра 2018. године одржан на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Више о садржини и структури овог капиталног издања, чији је издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве и који са два тома од по приближно шест стотина страница обухвата осамдесет један научни рад, говоре одломци Предговора његових главних уредника – ванредних професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Владислава Пузовића и др Владана Таталовића:

Из Предговора зборнику радова Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве

Пред читаоцима је зборник саопштења са Међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе“, који је од 10. до 14. децембра 2018. године одржан на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. У овом јубиларном тренутку, који је научно обележен по благослову [блажене успомене] Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством Светог Архијерејског Синода, осветљени су, из различитих углова, догађај стицања аутокефалије Српске Православне Цркве с почетка 13. века, као и садржина његовог богатог наслеђа, која је током осам векова похрањивана у откривеним и неоткривеним ризницама српске историје, културе и богословља. Захваљујући великом одзиву истакнутих научних институција и осведочених радника у области друштвено-хуманистичких наука у земљи и у иностранству, овим истраживачким и издавачким подухватом на јединствен начин су ангажовани значајни интелектуални и духовни потенцијали савременог српског бића, и то према мери коју је собом поставила управо непобитна историјска чињеница, узета и за наслов овог двотомног издања – осам векова Српске Православне Цркве.

Полазећи од ових чињеница, главна идеја научног скупа посвећеног јубилеју аутокефалности Српске Православне Цркве садржана је у критичком сагледавању њеног историјског пута, богословског и културног наслеђа. Учесници су били позвани да синтетизују досадашња сазнања и пруже нове увиде у оквиру широког спектра предвиђених тема. У склопу главних тематских целина посебна пажња је била предвиђена за критичко промишљање и анализирање историјских и канонских чинилаца стицања самосталности Српске Православне Цркве у 13. веку. Поред овог, централног историјско-канонског питања, пажња је била посвећена и свим другим кључним аспектима осмовековне историје Српске Православне Цркве, са идејом да се пружи целовита слика, од средњег века, преко доба турске владавине и потоњег деловања српских покрајинских Цркава, до новијег времена, у којем је уједињена Српска Православна Црква прошла кроз сва историјска искушења кроз која је ишао и српски народ. Историјски пут Српске Православне Цркве праћен је путевима српског богословља, у оквиру којих је пажња посвећена дугачком хронолошком луку богословствовања у Срба, од Светог Саве до Јустина Поповића и Николаја Велимировића. Да би слика о осмовековном путу Српске Православне Цркве била целовита, пажња је посвећена њеном рукописном, просветном и уметничком наслеђу, као кључном сегменту целокупног српског културног наслеђа.

Широки тематски оквири научног скупа подразумевали су интердисциплинарни приступ. Место и улога Српске Православне Цркве у историји, науци и култури српског народа, и шире, сагледани су из различитих углова: историографског, богословског, археографског, философског, правног, уметничког, филолошког. Поред наставника и сарадника Православног богословског факултета у Београду, у раду скупа учествовали су представници Српске академије наука и уметности, професори Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Бањој Луци, Источном Сарајеву, као и научни сарадници Византолошког института Српске академије наука и уметности, Историјског института у Београду, Института за новију историју Србије, Института за савремену историју, Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, Народне библиотеке Србије. Поред српског, важан је био и поглед са стране, па су у скупу учешћа узели и инострани истраживачи из следећих високошколских и научноистраживачких институција: Московске и Санктпетербуршке духовне академије, Православног Светотихоновског универзитета у Москви, Института за историју Русије и Института за славистику Руске академије наука, Теолошког факултета Универзитета у Солуну, Хришћанске теолошке академије у Варшави, Православног богословског факултета Великотрновског универзитета у Бугарској, Колеџа Рипон у Оксфорду, Института за Источне Цркве у Регензбургу и Теолошког факултета у Љубљани.

Први том зборника посвећен је историјском путу Српске Православне Цркве и он обухвата прву половину научних прилога – њих укупно четрдесет и један. У оквиру овог тома приметно је преовлађивање неколико тематских целина, које покривају целокупан осмовековни пут Српске Православне Цркве. Прву групу чине радови којима су представљене синтезе досадашњих погледа и изнети нови увиди у питање везано за стицање самосталности Српске Православне Цркве у 13. веку. Потом следе радови посвећени различитим питањима средњовековне српске црквене историје, а затим радови посвећени Српској Православној Цркви под османском влашћу, Карловачкој митрополији и другим српским покрајинским црквама. Први том зборника затвара група радова која обрађује теме из српске црквене историје у 20. веку.

Други том зборника, у којем је смештен преостали део од четрдесет радова, састоји се из две целине. Прва целина обухвата тринаест радова и посвећена је путевима српског богословља, односно темама из историје српске богословске мисли. У оквиру ове тематске целине издвајају се три групе радова. Прву групу чине радови посвећени богословљу Светог Саве, другу – радови посвећени идеји светосавља, првенствено, кроз дела Јустина Поповића и Николаја Велимировића, док трећу групу чине радови у којима су представљени одређени сегменти развоја српске богословске науке у 19. и 20. веку. Друга целина је сачињена од двадесет седам радова, посвећених културном наслеђу Српске Православне Цркве. У оквиру ове тематске целине представљени су радови у којима се анализира српско рукописно наслеђе, просветна улога Српске Православне Цркве, као и њен допринос српској и европској уметности. Радови се објављују на језицима на којима су излагани на скупу, односно на српском, руском и енглеском језику.

Напослетку, неопходно је упутити благодарност свима који су допринели настанку овог зборника. Одржавање скупа и објављивање зборника радова било је могуће првенствено захваљујући иницијативи [блажене успомене] Његове Светости патријарха српског господина Иринеја и покровитељству Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Посебна захвалност припада Митрополиту загребачко-љубљанском проф. др Порфирију Перићу и Епископу бачком проф. др Иринеју Буловићу за помоћ и подршку у свим фазама организације овог сложеног и слојевитог научног догађаја. Огроман допринос остварењу подухвата подједнако су пружили чланови научног и организационог одбора скупа, као и уређивачког, рецензентског и лекторског тима за припрему зборника. Целокупног догађаја свакако не би било без несебичне сарадње свих колега са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а нарочито без његових студената, који су својом пожртвованошћу и способношћу потврдили живо присуство светосавског духа.

Главни уредници зборникa

проф. др Владислав Пузовић и проф. др Владан Таталовић

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и мјестобљуститељ патријарашког трона г. Хризостом и министар спољних послова г. Никола Селаковић учинили су 25. децембра 2020. године радну посету храму Светог Саве на Врачару. Високе госте дочекао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, старешина храма Светог Саве, са прегаоцима на изградњи заветног храма српског народа.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 24. децембра 2020. године, на дан Преподобног Данила Столпника, помен на гробу блаженопочившег патријарха српског Иринеја у крипти храма Светог Саве на Врачару.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора Архиепископије београдско-карловачке г. Јована и Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља Храма Светог Саве, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је помен блаженопочившем патријарху Иринеју на његовом гробу у крипти спомен-храма на Врачару.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Прилог протођакона др Дамјана Божић и катихете Бранислава Илића о важним догађајима, текстовима и осталим садржајима који су у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, објављени у току 2020. године. Објављено у "Православљу" (бр. 1290. 15. децембар 2020). 

ЈАНУАР

-Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Иринеја и архијерејâ Српске Православне Цркве -  У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова, наглашено је у наведеној посланици која је објављена у јануарском двоброју „Православљаˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 2-4)

-Божићни интервју са Његовим блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом - Када би човек усагласио смисао свог живота са смислом живота који је откривен оваплоћењем Сина Божијег, сигурно је да не би било таквих катастрофалних криза у његовом животу. Саме кризе могу бити мотиви за стицање нових вредности, боље речено за превредновање старих и погрешних вредности, истакао је блажењејши Владика Јован у божићном интевјуу за „Православљеˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 8-11)

-У Имену Божјем је суд и правда – Православље је донело извештај са Световасилијевске литије у граду под Требјесом, коју је предводио Митрополит Амфилохије, са браћом и архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом, а у знак неслагања са дискриминаторним законом о слободи вероисповести, „Православљеˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 22-27)

ФЕБРУАР

-Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори - Српски Патријарх је началствовао молебаном за спас СПЦ и народа у Црној Гори уз саслужење свештенства из свих храмова архијерејског намесништва земунско-новобеоградског. На овај свети васкршњи дан сабрали смо се пред храмом Светог Симеона Мироточивог који је целог себе посветио служби Богу и своме народу. Њему прибегавамо данас као што су и наши преци прилазили светима, истакао је тада Патријарх српски Иринеј. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 12-13)

-Обележена 78-годишњица Новосадске рације - Леденог јануара, пре 78 година, Нови Сад завијен је у црно – од 21. до 23. јануара 1942. године мађарски окупатори побили су и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. На новосадском Кеју жртава рације, 23. јануара 2020. године, обележена је 78-годишњица од овог трагичног догађаја. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 16-17)

-Долгоденствуј, Свјатјејши Владико, на многаја љета! - Српска Православна Црква обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 23-26)

МАРТ

-Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата - Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, Аманско братско сабрање одржано је 26. фебруара 2020. у главном граду Јордана, а присуствовали су му предстојатељи и делегације из више помесних Православних Цркава. Сврха скупа била је обнова дијалога и неговање јединства сабраће у православном заједништву. „Православљеˮ (бр. 1271, 1. март 2020, стр. 24-25)

-Први пут у историји прослављен Патрон Епархије тимочке - Саборни храм Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, на празник Сретење Господње, 15. фебруара овог лета Господњег, био је место сабрања и пројављене хришћанске љубави васколиког свештенства, монаштва и верних предвођених предстојатељем Цркве Божије у Епархији тимочкој – Његовим Преосвештенством Епископом Иларионом. „Православљеˮ (бр. 1271, 1. март 2020, стр. 26-27)

-Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије - Мати Февронија, сведок века, Игуманија Пећке патријаршије о непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу. Албанци подметнули пожар. Мени су говорили: Потпиши да сте се саме запалиле. „Православљеˮ (бр. 1272, 15. март 2020, стр. 4-5)

-Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у Сједињеним Америчким Државама - преглед посете. „Православљеˮ (бр. 1272, 15. март 2020, стр. 24-25)

АПРИЛ

-Упокојио се у Господу Епископ ваљевски Милутин - Епископ Милутин (Кнежевић) је уснуо у Господу у ноћи између 29. и 30. марта 2020. године у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду после краће болести изазване корона вирусом. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 4-5)

-Земљотрес у Загребу - Никада једно искушење не долази само. У овом тренуту када се читав свет хвата у коштац са корона вирусом, Загреб је доживео и земљотрес. Колико је мени до сада познато нема пострадалих међу нашим верницима, али свакако постоје велика оштећења на зградама које поседује наша Митрополија, изјавио је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 5)

-Осамдесет година заједнице у Тезеу - јединственог места молитве и созерцања – У Парохијском дому Храма Светог Саве у Београду у понедељак 16. марта 2020. године брат Ришар из Тезеа одржао је предавање о историји, духовности и мисији овог међухришћанског места молитве, сусрета и дружења. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 39-41)

-Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године - Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили, наведено је у Васкршњој посланици. „Православљеˮ (бр. 1274, 15. април 2020, стр. 2-4)

-Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву - Црногорска полиција је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица. „Православљеˮ (бр. 1274, 15. април 2020, стр. 6-7)

МАЈ

-Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија? - Ова одлука представља преседан за споменике хришћанског порекла у Турској, нарочито за Свету Софију. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 20-22)

-Васкрсавање душе народа - Иако одржавање Световасилијевске литије првобитно није било планирано, она је 12. маја 2020, одржана на захтев хиљада верних који су се спонтано сабрали око 18 часова испред никшићког Саборног храма. Литију су предводили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Владика будимљанско-никшићки Јоаникије. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 23-26)

-25 година од операције „Бљесак“ - У култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај је добио сасвим ново значење. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 27-29)

ЈУН

-30 година од хиротоније Епископа бачког Г. Иринеја - У среду, 20. маја 2020. године, навршило се 30 година од хиротоније Епископа бачког Г. Иринеја. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 10)

-Тридесет година Епархије бихаћко-петровачке - Навршило се тридесет година откако је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 19. маја 1990. године, на свом редовном засједању у Београду донио одлуку о оснивању Епархије бихаћко-петровачке, са сједиштем у Босанском Петровцу. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 29)

-Сто година од уједињења покрајинских цркава и васпостављања Патријаршије српске (1920–2020) - Кроз уједињење српских црквених области које су живеле под различитим режимима страних држава кроз неколико векова показала се јака национална свест српског православног народа. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 38-41)

-Епископ Јефрем четрдесет година на трону Епархије бањалучке - На празник Светог и богоносног оца нашег Стефана Пиперског. 2. јуна 2020. лета Господњег, навршило се четрдесет година од устоличења Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Г. Јефрема, у трон многострадалне, али увек васкрсавајуће Богом чуване Епархије бањалучке. „Православљеˮ (бр. 1278, 15. јун 2020, стр. 6)

-Сто година рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду - Ове године се навршава десет деценија рада Богословског факултета у Београду, највише просветне установе Српске Православне Цркве. „Православљеˮ (бр. 1278, 15. јун 2020, стр. 23-25)

ЈУЛ

-950. година манастира Светог Прохора Пчинског - Година 2020. је година више јубилеја, 100 година од успостављања Српске Патријаршије, али и 950 година од постојања манастира Свети Прохор Пчињски. „Православљеˮ (бр. 1279, 1. јул 2020, стр. 10-13)

-Седамдесет година од упокојења патријарха Гаврила (Дожића) (1950 – 2020) - Патријарх Гаврило (Дожић) био је трећи патријарх у обновљеној Патријаршији. Ради се о изузетном архијереју, који је на патријарашком трону провео дванаест година и оставио дубоког трага на време у коме је живео и делао. „Православљеˮ (бр. 1280, 15. јул 2020, стр. 25-27)

АВГУСТ

-Архиепископ Макарије: Црква у Црној Гори пролази кроз Голготу; Васкрсао је народ и Црква се пројавила у својој слави и сили! - Интервју са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом катарским Г. Макаријем (Јерусалимска Патријаршија), са којим је разговарао катихета Бранислав Илић, сарадник Новина Српске Патријаршије. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 10-12)

-Судбина Свете Софије: Симбол Православља под оштрим ударом - Света Софија у Цариграду је и сада православна црква. Посебно за Грке, Србе и Русе, Света Софија може бити само наша црква. Њену тренутну намену можемо посматрати као привремено стање које неће бити кратко. Верујемо да ће се једнога дана у Светој Софији поново служити православна Литургија. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 18-22)

-Деведесет година од упокојења Патријарха Димитрија Павловића (1846–1930) - У судбоносном времену за српски народ, државу и Цркву, у освит XX века, Патријарх Димитрије светоотачком мудрошћу је управљао бродом Српске Цркве. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 29-32)

СЕПТЕМБАР

-Сто година од упокојења Архиепископа цетињског и Митрополита црногорског Митрофана Бана (1885–1920) - Митрофан Бан је после Првог светског рата у својим рукама чврсто држао светлећу бакљу, запаљену помоћу никада угашеног пламена из кандила насилно укинуте Пећке Патријаршије 1766. године. „Православљеˮ (бр. 1283, 1. септембар 2020, стр. 39)

ОКТОБАР

-Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчински – 950 година у српском народуˮ - извештај са Међународног научног скупа Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу. „Православљеˮ (бр. 1285, 1. октобар 2020, стр. 10-11)

-Јубиларни пети Фестивал хришћанске културе у светлу педесетогодишњице упокојења Владике Емилијана - Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој – Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, од 9. до 13. септембра 2020. године одржан је пети Фестивал хришћанске културе, чији је садржај био у светлу педесетогодишњице упокојења знаметог Епископа тимочког Емилијана (Пиперковића). „Православљеˮ (бр. 1285, 1. октобар 2020, стр. 32-33)

-Обнављање Немањићких задужбина - Манастир Светог Николе смештен је на брду изнад Куршумлије са кога се пружа поглед на град који је, због белих кровова светиња у средњевековној Србији, носио име Беле Цркве. Први је немањићки манастир који је имао свој типик. „Православљеˮ (бр. 1286, 15. октобар 2020, стр. 8-9)

НОВЕМБАР

-190 година од престављења Светог Петра Ⅰ, митрополита и чудотворца Цетињског - Будући да се овог 2020. лета доброте Господње навршава 190. година од престављења Светог Петра Ⅰ, митрополита и чудотворца Цетињског, било је угодно да се опет и опет подсетимо на значај овог угодника Божјег из рода нашега. „Православљеˮ (бр. 1287, 1. новембар 2020, стр. 24-26)

-Под Покровом Богородице – О Свечаностима поводом славе храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. „Православљеˮ (бр. 1287, 1. новембар 2020, стр. 28-29) 

-Упокојио се у Господу Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (1938-2020) - У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије. „Православљеˮ (бр. 1288, 15. новембар 2020, стр. 2-3; 6-13)

ДЕЦЕМБАР

-Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј (1930-2020) - У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). „Православљеˮ (бр. 1289, 1. децембар 2020, стр. 4-6)

Приредили:

Протођакон др Дамјан С. Божић, главни и одговорни Уредник „Православљаˮ

и 

катихета Бранислав Илић, сарадник новина Српске Патријаршије

Извор: Православље

ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА", ПОСЛЕДЊИ У 2020. ГОДИНИ (БР. 1290. 15. ДЕЦЕМБАР 2020)

РЕТРОСПЕКТИВА - "Православље" у 2020. години

Српска Православна Црква у данашњем свету

Најновији број новина Српске Патријаршије Православље доноси:

Текст протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, у Рубрици Уместо уводника – Пастирска цртица о томе где зло обитава...

Ексклузивни разговор Николаја Сапсаја са Митрополит бориспољским и броварским Антонијем, руководиоцем послова Украјинске Православне Цркве, поводом блаженог уснућа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и његових речи у којима се увек осећала подршка Украјинској Православној Цркви и Митрополиту кијевском и целе Украјине Онуфрију...

Али Бог може много више – каже Владика зворничко-тузлански Фотије и додаје : – Дар православне вере значи да живимо у истини, да живимо у истинској Цркви; да је свештеник коме се обраћамо истински свештеник, јер када православни свештеник чита молитву, онда то јесте молитва за здравље, за благослов, или било шта друго. Исто тако, када православни епископ или свештеник служе Литургију – то је истинска Литургија. На њој се причешћујемо стварним Телом и Крвљу Христовом и тако учествујемо у светотајинском животу Цркве. То је највеће што ми православни Срби имамо... Међутим, често тога нисмо довољно свесни, па имамо обичај да кажемо како пуно страдамо и како смо мученички народ...

У овом броју доносимо и текст Панајотиса Ј. Скалциса професора Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, који говори о причешћивању, смислу и предобразу лжице, причешћивању апостола, примању часних дарова...

О положају Српске Православне Цркве у данашњем свету, у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије, говори проф. др Милош Ковић, који између осталог каже: Разбијање Југославије објавило је почетак нове епохе. У српској култури на то нико није убедљивије и гласније упозоравао од Милорада Екмечића. То се из Сарајева понајбоље могло видети. Баш као у Хантингтоновим САД, већину верника у црквама и џамијама Балкана данас чине образовани, млади људи. И то је најава света који долази. Углед Српске Православне Цркве у српском друштву, после векова исламизације, унијаћења, западњачког секуларизма, усташког и нацифашистичког геноцида и комунистичког богоборачког атеизма, и данас је необично висок...

У Рубрици: Реч-две са... доносимо ексклузивни разговор са Хирошијем Јамазакијем Вукелићем, преводиоцем монографије о Високим Дечанима на јапански језик...

Поводом сто година од почетка рада Православног богословског факултета у Београду проф. др Владислав Пузовић пише о проти Стевану М. Димитријевићу, првом декану Православног богословског факултета у Београду...

Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић у ауторском тексту за Православље пише о првом српском патријарху обновљене Српске Патријаршије – Димитрију Павловићу...

Протојереј-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки у спомен на блаженопочившег архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија пише о њему и каже да је он био Човјек славе Божије...

Извор: Православља