Његово Преосвештенство Епископ шабачки и адмнистратор Епархије ваљевске г. Лаврентије је данас, у преподневним часовима, хоспитализован у Клиничком центру Србије у Београду. С обзиром на ту околност, сутрашњим заседањем Светог Архијерејског Сабора председаваће Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Извор: Инфо-служба СПЦ

Светом архијерејском Литургијом којом ће, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовати Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом, уз саслужење отачаствених архијереја, започеће Свети Архијерски Сабор за избор новог поглавара Српске Православне Цркве.

Изборни Сабор биће одржан у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару по процедури одређеној Уставом Српске Православне Цркве и канонима Свете Цркве. Није предвиђено присуство медија овом догађају, а по завршетку заседања биће издато званично саопштење за јавност.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Извор: Инфо-служба СПЦ

У најновијем, првофебруарском броју новина Српске Патријаршије Православље, вашој пажњи препоручујемо текст игумана манастира Високи Дечани, архимандрита Саве Јањића под насловом Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије; разговор са Епископом баришевским Виктором, представником Украјинске Православне Цркве при европским међународним организацијама; разговор са Митрополитом Иларионом, председником Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије...

Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије

Свудаприсутни конзумеризам или духовни вакуум

Текст о обележавању 79-годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године у којем Владика бачки Иринеј каже: „Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор...“

Разговор са ђаконом Радомиром Маринковићем о Светом Сави као узору и светосављу као опредељењу... Ауторски текст Eпископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка под насловом: Да ли је Израел још увијек предводник у истраживању холокауста?, у којем Преосвећени између осталог каже: –Унаточ – или баш COVID-a ради – oвoгодишња главнa тема унутар снажне и разуђене свјетске заједнице специјалиста за холокауст није постало, како би се очекивало, отварање архива Пија XII, него извјештај посебне комисије Израелске националне академије наука, која је имала за задатак да истражи стање проучавања холокауста у Израелу...

Ауторски текст Срећка Петровића о српским Ромима који између осталог пише о једном споменику подигнутом Ромима палима током балканских ратова и Првог светског рата, заједничком животу и страдању Срба и Рома, месту и положају Рома у српском друштву и Српској Православној Цркви, и култу неканонизоване ромске светице Бибије...

У Рубрици Свет књиге прочитајте приказ књиге Дневник дечанског монаха 1903–1906, из пера протојереја-ставрофора Велибора Џомића; приказ књиге о Епископу Симеону Злоковићу, добром пастиру Карловачког владичанства из пера Епископа горњокарловачког Герасима и приказ књиге о сакралној архитектури бањалучке епархије...

Овај број Православља читаоцима доноси и текст о Сретењу Господњем ђакона Владимира Пекића, као и друге текстове о црквеним дешавањима и поводима кроз сталне рубрике новина Српске Патријаршије...

До следећег броја

Свако добро од Господа!

Извор: Православље

У центру Београда, код некадашње Железничке станице, свечано је откривен споменик Стефану Немањи (Преподобни Симеон Мироточиви), великом жупану и једном од највећих српских владара. Председник Александар Вучић је поручио да је од Стефана Немање до данас српски народ државотворни народ. "Без свести да је постојао неко пре нас, ко је имао снове које ми данас живимо, ниједан сан о будућности није могућ", истакао је Председник. Свечаности су присуствовали Преосвећена господа Епископи шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Јован, бачки Иринеј, крушевачки Давид, ремезијански Стефан и мохачки Исихије.

Споменик Стефану Немањи доминира тргом и гледа ка храму Светог Саве

Споменик Стефану Немањи који је откривен на Савском тргу, дело је руског вајара Александра Рукавишњикова. Стефан Немања стоји на византијском шлему. У једној руци држи мач, а у другој Хиландарску повељу. Споменик је висок 23 метра и тежак 68 тона.

Председник Вучић: Споменик је прича о нама

"Стајати овде значи покајање за све године током којих смо га заборавили, али и свест да смо коначно открили корен из кога је настало најлепше дрво које се зове Србија. Имали су Срби Властимировиће. Имали су Срби Војислављевиће. Имали су Срби и Вукановиће. Имали су и Вишеслава и Михаила и Светог краља Јована Владимира. Имали су Срби и архонте и кнежеве и жупане и краљеве и свеце - пре Немање. Да је Србији подарио само Светог Саву, много би јој подарио. Да је Србији подарио само Стефана Првовенчаног, много би јој подарио. Подаривши нам обојицу, подарио нам је Србију, јаку, први пут истински централизовану Државу, која је умела да нађе свој суверени простор између Истока и Запада, између Првог и Другог Рима", истакао је председник Вучић и додао да је споменик Стефану Немањи - споменик великом жупану, али и Србији.

"На Хиландару, и дан данас, ниче лоза, чудотворна, са места на којем је Стефан Немања првобитно био сахрањен. У Београду, из овог споменика, та лоза, тај пут, та свест о Србији, треба да настави да расте, да се развија и да нам стално говори колико је важно имати корен, име и идентитет. И овај споменик је велики, зато што је прича о нама велика. И овај споменик је тежак, зато што је прича о нама често била тешка. И леп је, колико је и прича о нама лепа. Овај споменик је, дакле, и пре свега, прича о нама. О томе ко смо били, о томе где смо били, шта смо радили, и највише о томе шта смо данас и шта хоћемо да будемо", рекао је председник Вучић. Он је навео да смо се у претходном периоду трудили да Србију подигнемо из пепела, да обновимо и изградимо пруге, путеве, болнице, школе, али и да покушамо да вратимо веру у себе, у могућности и снагу српске државе.

Председник Вучић је истакао да смо успели да објединимо оно што је најважније, да земљу економски  усправимо, национално одбранимо и духовно повратимо и уздигнемо.

"Вечерас сам посебно срећан, јер овде, где стојимо, изнад, налази се и храм посвећен Немањином трећем сину Растку Немањићу, великом и нашем Светом Сави. И баш онако како данас на дан Светог Саве откривамо овај велелепни споменик, тако смо за кратко време успели, не да завршимо, већ да суштински изградимо и осликамо најфинијим мозаиком, најлепши и највећи православни храм на свету, Храм Светог Саве, а тако ћемо обновити и Хиландар и целу нашу Србију", поручио је председник Вучић и додао да споменик представља Стефана Немању као одлучног владара који држи мач у десној руци, а Хиландарску повељу у левој.

"Од њега па до данас смо државотворни народ. Тим мачем правио је и градио, затим чувао Србију. До Немање смо били култура опонашања и превођења, од њега култура креације, хранитељства и писања, а то симболизује Хиландарска повеља", рекао је председник Вучић и нагласио да и ми данас морамо да градимо, као што је Немања градио задужбине, свесни да је наша садашњост задужбина наше будућности.

„Без свести да је постојао неко пре нас, неко ко је имао снове, које ми данас живимо, ни један сан о будућности није могућ. Ми имамо садашњост, због Стефана Немање, и његовог Растка, а нашег Светог Саве, и због Стефана Првовенчаног, због Милутина, Душана, Уроша, Лазара, Вука, Ђурађа, Стефана, и због Ђорђа, и Милоша, Михајла, и Милана, Петра, једног и другог Александра. Због људи који су причали ту причу, причу о нама, причу о Србији. И реч коју данас изговарамо, реч Србија, није наша. Они су је створили, стварајући и нас, и то никада не смемо да заборавимо. Они су је исковали, од Ситнице до Марице, од Косова до Куманова, од Цера до Кајмакчалана. Много крви и много олова је у тој речи. Зато је тако тешка, зато је и тако велика. Зато је толика обавеза, за свакога ко се усуди да је изговори.

И није било лако доћи до овог дана, до овог чина делимичног враћања тог огромног дуга. Није могла Србија, није имала чиме, није ни знала како. Дуго се плашила, била крива и себи и другима, и стајала погнуте главе и пред својом прошлошћу и пред својом будућношћу. И нема кривца за то, осим у нама самима. Није било ни разлога, осим, опет, у нама.

Требало нам је времена, требало нам је храбрости, знања, да поново поверујемо у то да нисмо никакав балкански изрод, никакво бесно племе без икаквог корена, никакав дежурни кривац, и да опет станемо на своје ноге, усправимо се и сетимо сваког трена те дуге историје и сваког човека који нас је, кроз њу, стварао. Требало нам је времена  да свима кажемо да нисмо овде да било коме претимо, да нам је доста и крви и ратова, да разумемо, волимо, праштамо, кајемо се, али и да нећемо ни тек тако да не постојимо. Да имамо име, да имамо историју, нашу, да имамо очеве и да, кроз њих, имамо и понос и да, захваљујући томе, њима, имамо и слободу. Нашу, баш као што је и та историја наша и језик, наш, култура, наша, традиција и вера, опет наше. Нисмо их ни од кога отели, нико нам их није дао, и немамо коме да их враћамо. Нећемо ништа ни од кога, занима нас да, попут овог споменика, растемо у висину, али нико више, и никада више, неће Србију натерати да се одрекне ни имена, ни дела. Зато је овај споменик, што би рекли, голем. Зато што треба да га виде, и да, кроз њега, виде нас. Усправне и поносне. Људе спремне да раде и да граде. Пријатеље који никоме не желе зло, који ни од кога ништа неће да узму, али и који држе до себе и који се неће стидети, ни пред ким. Зато је овај споменик и својеврсна тачка коју стављамо на крај једне приче. Оне о лепој и тешкој прошлости, оне о ратовима, крви, робовању, ослобађању, грешкама, лошим одлукама, гробовима и поновом уздизању", поручио је председник Вучић и додао да је истина о јединству нашег народа једна од наших најважнијих прича и да данас разумемо колико је важно да будемо једно и јединствено биће, чувамо свој језик, историју, своју културу и своју будућност.

Председник Вучић је захвалио свим представницима нашег народа који су вечерас били присутни: руководству Републике Српске, представницима српског народа из Црне Горе, али и многих других земаља у окружењу и истакао да, иако живимо у различитим државама, никоме нећемо дозволити да нам одузме свест да припадамо истом роду и истој породици.„Захвалан сам свима који су дали свој допринос стварању овог уметничког ремек дела, од вајара Светомира Арсића Басаре, Владимира Величковића и Емира Кустурице до Александра Рукавишњикова, заслужног уметника Руске Федерације и члана Руске академије уметности. Овде, где се симболички спајају улице Немањина и Карађорђева, ми данас славимо и раскош својих историјских домета, и обнављање државности, и просперитетну будућност коју ми и наши потомци морамо вредно да градимо. Немања је, за нас, био почетак. Овај споменик је крај, али само тог почетка. Пошто од њега почињемо ми, и сви који после нас долазе. Он је доказ и да је створила историја нас, али и да смо ми у стању да историју стварамо. И то ону добру историју, историју мира, историју знања, историју раста, каквог никада нисмо имали. У име те историје смо данас овде, у име те историје и откривамо споменик. Стефану Немањи, оцу, родоначелнику, творцу и свецу. И нека стоји овде, уздигнут, осветљен, и нека га сви виде. Нека виде Србију, какву смо ми направили. Искрено, из дубине душе обичног српског смртника, желим да ово обраћање завршим речима Светог Саве којима се у Служби Светом Симеону обраћа своме оцу: Моли Бога за нас, Симеоне блажени, да се сачува стадо твоје неповредно! Слава, и сада! Живела Србија!“, поручио је председник Вучић у свом обраћању.

Како је патријарх Иринеј говорио о Стефану Немањи

Пуштен је и видео-снимак са речима блажене успомене патријарха српског Иринеја. Он је сматрао да је Стефан Немања био велики државник. "Можда међу водећим државницима тог времена, Он је знао шта је значила црква за један народ". Председник Вучић је захвалио патријарху Иринеју за све "што је урадио и што нас је гурао и храбрио да радимо велике ствари".

Додик: Потребно стално сећање на то како смо настали

Окупљенима се обратио председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. "Сваки дан налазим довољно разлога и поноса што припадам српском народу. Данас сам посебно поносан што са вама делим величанствени тренутак у којем Србија, Београд и сви Срби одају пошту великом ујединитељу српског народа Стефану Немањи", навео је Додик. "Срби су давно научили да без државе нема слободе", додао је. Истакао је да се споменик налази у непосредној близини модерног дела града. Како каже, потребно је стално сећање на то "како смо настали и шта смо радили". Додик је рекао да је тај део средњовековне историје био потиснут и да је време за повратак темељима. Поручује да је данашња Србија све напреднија и да је Република Српска загледана у Србију. "Нека живи Србија, Република Српска и нека живи српски народ где год се нашао", поручио је Додик.

Уметнички програм истакао значај Стефана Немање

На свечаности је изведен пригодни уметнички програм. Музичари обучени у средњовековну одећу извели су музику која подсећа на то време, а у улози великог жупана Стефана Немање наступио је глумац Небојша Кундачина.

Бројни званичници и црквени великодостојници присуствују свечаности

Свечаности на Савском тргу присуствовали су председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник Парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске Православне Цркве, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић и председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Иван Стојиљковић.

Споменик је дело руског вајара и академика Александра Рукавишњикова. Постављен је крајем прошле године на Савском тргу. Стефан Немања који стоји на византијском шлему у једној руци држи мач, а у другој Хиландарску повељу. Реконструисани Савски трг добио је полукружни облик са централном фигуром Стефана Немање и саобраћајем измештеним на ободе трга. Обновљена је и фасада зграде старе Железничке станице, која ће постати Музеј историје Србије.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Дана 17.01.2021. године, на дан Св. Јевстатија Српског, од последица Корона вируса, упокојио се у Господу протојереј Владимир Цупаћ бивши парох I парохије у Покровској цркви у Београду. Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак 21.01.2021. у 09.00 у, а затим и опело у храму Вазнесења Господњег у Болечу на чијем гробљу ће бити сахрањен новопрестављени прота Владимир. Вјечнаја памјат!

Извор: Покровски храм у Београду

Ђакон др Александар Прашчевић одбранио је 14. јануара 2021. године постдокторат на тему „Допринос Српске Православне Цркве дијалогу са муслиманима (1920-2020)“ на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну под научним руководством проф. др Ангелики Зјака.

Овај постдокторат у Грчкој представља наставак његовог посвећеног проучавања историјског развоја односа између православних хришћана и муслимана на Балкану, који је започео на докторату у Русији, затим наставио на другом докторату у Канади, постдокторату у Швајцарској и другом постдокторату у Русији.

Проф. др Ангелики Зјака је у свом обраћању професорима и студентима нагласила да научни рад ђакона др Александра Прашчевића представља резултат великог труда који је он уложио у истраживање и проучавање историјских извора на основу којих је написао седам научних монографија уз рецензије и препоруке истакнутих научника у области међуверских односа. Она је изразила задовољство јер су четири монографије већ објављене на српском и енглеском језику, а очекује да ће исте бити преведене на грчки и друге језике због значаја који имају за развој преко потребног дијалога између хришћана и муслимана на Балкану. 

Писац ових редова је као познавалац савремене историје балканских народа имао прилику да на одбрани постдоктората ђакона др Александра Прашчевића истакне значај његовог научног рада не само за историју Српске Православне Цркве него и за историју међуверских односа на Балкану. 

Ђакон др Александар Прашчевић је одржао успешну презентацију којом је професорима и студентима представио значај, проблематику, методологију, теоријски оквир, сажет садржај, кључне резултате и закључке свог научног рада, а у наставку је уследила интересантна дискусија.    

Др Атанасије Атанасиадис

Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну, Република Грчка

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке г. Јован началствовао је 14. јануара 2021. године, на празник Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и на дан када Црква слави Светог Василија Великог, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Петар Лукић и Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић, ђакони Александар Секулић и Бранислав Јоцић, као и јерођакон Василије (Старовлах).

Том приликом Преосвећни Епископ је рукопроизвео јереја Славишу Поповића у чин протојереја, г. Марка Ковачевића у чин ипођакона, а г. Вида Ерцега у чин чтеца.

Извор: Инфо-служба СПЦ

ЦРКВА 2021; Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2021. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2021.

Ево, већ је осма година како Календар „Црква“ Српске Православне Патријаршије, публикацију коју издаје Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, уређује протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, његов главни секретар, који је у овом чињеницом најпостојанији уредник поменуте престижне публикације у новијој историји српског црквеног издаваштва. Календар је приручник сваког православног дома, парохије и монашке обитељи. Он даје основне смернице богослужењима, указује на библијска читања и помаже читаоцу да сагледа „црквено време“ којим се узноси до непролазности. Обично мерљиво време је ковитлац огреховљености, лишено пуноће, а „црквено време“ је освештани простор космичких координата, где је релативитет оплемењен котвом златног тежишта преко Оваплоћења Божанског Логоса.

Коледарске песме, свакако познате у српском фолклору, записиване код проучавалаца усменог налеђа, асоцирају на староримске календе (calendae), а то су били дани на почетку месеца, тј. сваки је месец имао своје календе. Тако су постојале јануарске, фебруарске и сваке друге календе у свих дванаест месеци током године. Да је име знамен (nomen est omen) и некакво назначење налази се, свуда око нас, посејано на много места, попут оних „семених логоса“ о којима је писао Св. Јустин Философ. Гледано кроз ту призму и начин: једна од парохија у којој је на почецима своје свештеничке службе, прота Саво Б. Јовић био народни пастир и учитељ, носи чудесно име – Календеровци, а то је главног секретара Светог Архијерејског Синода, на неки начин, предодредило да буде сочинитељ црквених календара свих ових година.

У библиографији српских народних и црквених календара 19. века почетна места заузимају стари коледари, публикације различитих крајева и аутора где су бележени црквени празници, сајмови и сабори, поучни текстови и цртице од користи за земљораднички и тежачки живот наших предака. Такви коледари, првобитни календари имали су дидактички значај јер су са мало речи просвећивали народ везујући га додатно за Цркву и њен канонски, богослужбени, морални и општи духовни поредак. Српске коледарске песме кореспондирају са правим штампаним календарима који се штампају и пуштају у свет око Божића – Рождества Христовог. Наши далеки преци су певали, прослављајући Оваплоћеног Спаситеља и библијску слику његовог Рођења кроз топле месијанске наде старе вере:

„Бог се роди, Коледо,

у вечери, Коледо.

Људи му се, Коледо,

Радујеју, Коледо,

Понајвише, Коледо,

Божја мајка, Коледо,

Божић поје, Коледо,

На сва врата, Коледо,

Нека поје, Коледо,

Слава му је, Коледо“.

Коледарење се преко првих штампаних календара, на многим местима и крајевима нашег народа, преобразило средином 19. века у једну јасну црквену и националну свест. Значај таквих календара који су претече и даљи рођаци овоме „Црква 2021.“ је велики и управо је мерљив њиховом еклисијалном одговорношћу. Српски годишњак, црквени календар већег штампарског формата, има своје паралеле у сличним календарим помесних православних цркава. Међутим, од многих се он разликује наглашавањем, разумевањем и тумачењем јубилеја преко пропратних наративних, популарно-историјских текстова.

Овогодишњи календар „Црква 2021. године“ започиње успоменом на блаженоупокојеног поглавара наше Свете Цркве, Његову Светост Патријарха Српског Иринеја који се преселио у вечност 20. новембра 2020. године и подсећањем на, такође, преминуле архијереје Високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Преосвећеног епископа ваљевског Милутина.

Такође, ово издање обележава 350 година од упокојења Св. Василија Острошког (епископ Јован Пурић), 700 година од упокојења Св. краља Милутина (проф. др Драгољуб Марјановић), 800 година од Жичке беседе Св. Саве (архимандрит др Тихон Ракићевић), 80 година од мученичке кончине епископа Саве Трлајића и митрополита Петра Зимоњића (протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић), као и 80 година од мученичког страдања епископа Платона Јовановића (проф. др Владислав Пузовић). Такође, у овогодишњем црквеном календару се налазе текстови о 30-годишњици преноса моштију Св. Николаја Жичког (јереј др Сава Милин), 170 година од смрти Петра II Петровића Његоша (др Немања Девић), 30 година од упокојења патријарха Германа Ђорића (протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић), 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског (проф. др Богдан Лубардић), 650 година од Маричке битке (др Радован Пилиповић), 150 година од оснивања Призренске богословије (ђакон Будимир Кокотовић). „О чудотворству као пројави Божанског човекољубља“ пише протојереј проф. др Љубивоје Стојановић, а око централног календарског дела ове лепо илустроване публикације свијају се познате рубрике као што су „Архијереји Српске Православне Цркве“, „Црквена тела“ и „Црквено-просветне установе Српске Православне Цркве“, „Нови посленици на њиви Господњој“.

Календар „Црква 2021“ остаје сведочанство и водич једног времена кога је и овога пута зналачки уредио протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

др Радован Пилиповић

Извор: Инфо-служба СПЦ

Божанствена Литургија и Молебан за благослов новог лета Господњег биће служени у поноћ 01./14. јануара (среда на четвртак, 00:00 часова) 2021. у централном делу Храма Светог Саве.

Како је наведено из Храма Св. Саве година која је за нама била је година озбиљних искушења.

- И наш се народ нашао пред озбиљним испитом – испитом вере и трпљења, љубави и смирења. По својој премудрости Господ нам је и у овом тешком времену послао утеху. Упркос свим искушењима наш православни народ довршио је велико дело изградње и украшавања своје заветне светиње – Храма Светог Саве. Ова светиња нам је светионик ка сигурном пристаништу вере Христове, којом је благословен наш православни род - наводе на сајту Храма.

Поручили су да дочекујући ново 2021. лето Господње помолићемо се Оцу Небеском да нас од искушења избави и да нам подари снагу да свој животни подвиг носимо достојанствено, достојно имена хришћанског.

Извор: Телевизија Храм

Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост уз сверадосни божићни поздрав:

Мир Божји – Христос се роди!

Празник Рождества Христовог прослављен широм Српске Православне Цркве:

Торжествена Божићна Литургија у спомен храму Светог Саве, богослужио Митрополит дабробосански Хризостом

Рођење Христово прослављено је у загребачком Саборном храму Божанственом литургијом коју је служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије

Епископ Јован на Божић богослужио у крагујевачком Саборном храму

У Саборном храму у Новом Саду прослављен празник Христовог Рођења, богослужили епископи Иринеј и Исихије

Краљево: Епископ Јустин предводио Божићно молитвено сабрање

Божић молитвено прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови, богослужио владика Јоаникије

Епископ Фотије служио Божићну Литургију у Саборном храму у Бијељини

Божићна Литургија у Саборном храму у Карловцу, богослужио владика Герасим

Владика Кирило служио Божићну Литургију у саборном храму у Подгорици: У оваплоћењу Сина Божијег вјечност је сишла у вријеме

Епископ Сергије на Божић богослужио у Бихаћу

Епископ нишки Арсеније предводио Божићно сабрање у нишком Саборном храму

Божић у требињском Саборном храму, богослужили епископи Димитрије и Атанасије

Епископ Херувим на Божићној Литургији: Нека би Господ дао да се кроз Богочовека у целом свету роди мир, да завлада љубав и слога

Владика Методије на Божић богослужио у Цетињском манастиру

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и Мјестобљуститељ трона патријараха српских г. Хризостом началствовао је 6. јануара 2021. године, на Бадње вече, чином освећења бадњака и празничним бденијем у храму Светог Саве на Врачару.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и Мјестобљуститељ трона патријараха српских г. Хризостом молитвено је присуствовао 6. јануара 2021. године, на Бадњи дан, светој Литургији у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и Мјестобљуститељ трона патријараха српских г. Хризостом примио је 5. јануара 2021. године у Патријаршији српској у Београду Министра просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије г. Бранка Ружића у пратњи специјалног саветника министра др Милете Радојевића.

Пријему су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Са радошћу обавештавамо верни народ, драге парохијане и суграђане, те све поклонике наше Заветне светиње, да су главни радови на унутрашњем уређењу Спомен-Храма Светог Саве приведени крају. Након трогодишње паузе у централном делу Храма биће служена Божанствена Литургија - саопштено је из Храма Светог Саве.

У саопштењу су позвали вернике да Божић 2020. (2021.) године Господње дочекамо сабрани у једном од највећих православних храмова на свету, Храма који је понос целог српског и свеколиког православног рода.  

У Храму Светог Саве биће служене две Литургије.

 - Поноћну Литургију са почетком у 00:00 часова, служиће Његово Преосвештенство Епископ ремезијански господин Стефан, уз саслужење свештенства Храма Светог Саве.

 - Божићну Литургију са почетком у 09:00 часова, служиће Његово Високопреосвештенство Митрополит даборбосански и Местобљуститељ патријарашког трона господин Хризостом.

Извор: Телевизија Храм