Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено славимо 13. јула. Ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину:

Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Дечји логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је  доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара. Поступајучи према наређењима данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечја тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци. У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце. Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје „радне дане“ рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада деце покопане“. На следећем листићу је забелешка: „Рачун за укоп – 243 комада деце x 150 куна – 36.450 куна“. Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је сваког дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или уносио само усправне цртице, свака цртица представљала је једну смрт.

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. августа 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце, од тога више од 2.000 са Козаре. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена.

Истраживач Драгоје Лукић је на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама. Архив Југославије у Београду поседује фонд „Савезна Комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина,“ (фонд 179, XXXIV, 46, A. 93) у ком је и списак 560 имена деце која су пострадала у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора.

Четврта кордунашка бригада НОВЈ је заузела Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен. Комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене деце. Дечји логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године.

Прву икону Светих новомученика младенаца јастребарских су урадиле монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.

Иницијативом и трудом Епископа горњокарловачког г. Герасима, Свети Архијерејски Сабор 21. маја 2022. године донео је одлуку: „На основу предања Православне Цркве, а сходно члану 69. тачка 8) Устава СПЦ, децу мученике јастребарске и сисачке прибројати Лику Светих.“ Њихов помен се прославља 13. јула/31. јуна.

                                                                              Ђакон Будимир Кокотовић

Тропар, глас 1.

Православља изданци
и у телу анђели и нови страдалници, показали сте се,
о, младенци, у Јастребарском и Сиску храбро пострадавши,
украсили сте Цркву која вам вапије:
Слава Христу који вас прослави,
слава Њему који вас овенча,
слава Њему који нам
кроз вас кротост дарује.

Извор: Информативна служба СПЦ

Српска Православна Црква - Архиепископија београдско-карловачка и Институт за трансфузију крви Србије, поново организују велику акцију добровољног давања крви на Петровдан, у недељу 12. јула 2026. године, од 10 до 14 часова у шест београдских цркава: светог Јована Владимира у насељу Медаковић, Храму Светог Саве на Врачару, светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, светог Апостола и Еванђелисте Марка на Ташмајдану, светог Александра Невског на Дорћолу и Вазнесењском храму у Жаркову. Позивају се сви којима здравље то дозвољава, да узму учешћа у овом човекољубивом делу и помогну браћи и сестрама у београдским и другим здравственим установама.

Извор: Радио "Слово љубве"

У књижари Српске Православне Цркве "Слово" у улици Ђуре Јакшића број 4, у четвртак, 9. јула 2026. године од 17 часова и 30 минута, биће приказан играни филм "Христос се зауставио у Еболију" редитеља Франческа Росија. Разговор о филму водиће проф. др Дражен Павлица, социолог и религиолог. После ове, 33. филмске вечери "Хришћанског кинематографа" и одржаних 15 књижевних сусрета, следи летња пауза културних догађаја у књижари "Слово". Ако Бог да, богат филмски и културни програм биће настављен крајем августа.

Извор: Радио "Слово љубве"

Највећи храм у Србији при болници - Храм Светих Козме и Дамјана у Делиградској улици, при Клиничком центру Србије, прославиће славу 14. јула, у уторак, Светом архијерејском Литургијом, која ће почети у 9 часова, и Светом тајном Јелеосвећења, истог дана у 16 сати. Добро дошли!

Јединствен је по својој архитектури и разноликој историји у трајању од 92 године.

Саграђен је 1929. године и имао је више намена. Првобитна идеја је била да буде капела различитих вероисповести, због чега и има троделну структуру. Током Другог светског рата, 1941-1945., храм је припао војсци и у њему су били смештени рањеници. Након рата је постао државно власништво и био је претворен у мртвачницу. Године 1989. враћен је Српској православној цркви. Налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Храм је дуги низ година био запуштен, тако да су и темељи ослабили. Обнова је започета 2006. године, од темеља до куполе и још увек траје. Првобитно није постојала купола и заједно са архитравом представља умањену реплику куполе и архитрава скупштине града.

Овај свети храм има изузетно важну улогу јер је место молитве за болесне, пружања утехе, радости и помоћи. У њему се годишње причести и излечи на хиљаде болесника.

Значајно место у храму је и његов сутерен, где се налази мала капела, библиотека и читаоница.

Храм такође има и многобројне светиње: делиће моштију Св. лекара Козме и Дамјана, Св. Пантелејмона, Св. Нектарија Егинског и чудотворну икону Пресвете Богородице Исцелитељке.

Црква је посвећена Светим лекарима Козми и Дамјану. Они су рођена браћа, родом из Рима, васпитани у православној вери. Добили су благодат од Бога да лече сваку болест. Лечили су људе и животиње од свих болести бесплатно, због чега се називају бесребреницима. Оклеветани код тадашњег цара Карина, изведени су на суд, када је цар примио православље задивљен њиховом вером. Мученички су пострадали. Празнују се 14. јула.

Извор: Храм Светих Козме и Дамјана, Инстаграм

У књижари Српске Православне Цркве Слово (ул. Ђуре Јакшића 4), на Ивањдан, 7. јула 2026. године, са почеком у 19 часова и 30 минута, у оквиру циклуса филмова "Хришћански кинематограф", биће приказан документарни филм "Рош", о животу Ђорђа Роша - посвећен животу Ђорђа Роша, борца, официра, предузетника, дипломате, добротвора и колекционара, који због својих великих заслуга почива у светом манастиру Хиландару. Разговор о овом остварењу ће после пројекције водити писац, аутор и редитељ Душан Крстић. У четвртак, 9. јула, у 17 часова и 30 минута, биће приказан играни филм "Христос се зауставио у Еболију" редитеља Франческа Росија (1979, 222`). Разговор о филму водиће проф. др Дражен Павлица, социолог и религиолог. Улаз је слободан. Добро дошли!

После ове 33. филмске вечери "Хришћанског кинематографа" и одржаних 15 књижевних сусрета, следи летња пауза културних догађаја у књижари   "Слово". Ако Бог да, богат филмски и културни програм биће настављен крајем августа.
 

Извор: Информативна служба СПЦ

У оквиру пројекта Летње школе родитељства, у организацији Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке и Храма Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, у недељу, 5. јула 2026. године, после Свете Литургије, биће одржано предавање на тему „Лајк, група, култ: дигитално секташење међу младима“. Предавач је г. Зоран Луковић, религиолог и координатор Апологетског одсека Мисионарског одељења АЕМ.

Предавање је везано за област нових изазова савременог родитељства. Кроз конкретне примере из праксе, анализу савремених интернет трендова и разговор са учесницима, биће осветљени нови модалитети сектног деловања у дигиталном добу, уз практичне смернице намењене родитељима, просветним радницима и свима који раде са децом и младима.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, сваког петка после вечерњег богослужења у храму Светог Саве на Врачару служи се Молебни канон Пресветој Богородици пред иконом Њеног Појаса. Овога петка, 3. јула 2026. године, после молитве, од 19 часова, биће приређено и представљање књиге „Христос је дуга у облаку - православно суочавање са хомосексуализмом“, аутора проф. др Здравка Пена, професора Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. О делу ће поред аутора говорити и презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије.

Извор: Радио "Слово љубве"

Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке позива сву заинтересовану децу и родитеље на радионицу православног веза, која ће бити одржана у недељу, 5. јула 2026. године, након Литургије у парохијском дому храма Свете Тројице у Сремчици. Ово је прилика да се деца упознају са лепотом и символиком православног веза и заједно се опробају у овој племенитој вештини. Учешће на радионици је добровољни прилог, а сва прикупљена средства намењена су акцији "Нахрани гладног". Број места је ограничен а пријава је обавезна на број телефона: 061 69 31 712.

Извор: Радио "Слово љубве"

У књижари Српске Православне Цркве Слово, (ул. Ђуре Јакшића 4) у уторак, 30. јуна 2026. године, у 19 часова биће одржано поетско вече Тренуци у поезији, на коме ће бити представљена збирка песама Летње бајке песникиње Кајоко Јамасаки.

О књизи ће говорити проф. др Зорица Бечановић-Николић и аутор. Књига ће бити доступна по промотивној цени.

У петак, 3. јула 2026. године, у 19.30 часова у оквиру циклуса Хришћански кинематограф, пројекција играног филма Рим, отворен град (1945, 103`), редитеља Роберта Роселинија. После пројекције, о филму ће говорити Горан Антонић, историчар.

Улаз је слободан. Добро дошли!

Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке наставља са организацијом редовних месечних предавања на енглеском језику, у измењеном NevskyTalks формату, који нагласак ставља на дијалошку форму. У недељу, 28. јуна 2026. године, у 11:30 часова, након Свете Литургије, у порти храма Светог Александра Невског биће одржан разговор на тему „Значај Видовдана у доба вештачке интелигенције“, на енглеском језику.

Уводничари разговора биће:

презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке,
презвитер Александар Секулић, војни свештеник у Војсци Србије,
ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у Богословији Светог Саве у Београду.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Представљање књиге протојереја Александра Михаиловића, "Усред дана и ноћи", биће у четвртак, 25. јуна 2026. године у 19 часова у Библиотеци "Милутин Бојић", Ул. Илије Гарашанина број 5 у центру Београда. Говориће књижевник Владимир Коларић, модератор је Светлана Марјанов.

Извор: Библиотека "Милутин Бојић"

Добротворни концерт под називом "За цркву на Шари" у организацији Удружења "Круна завета" биће одржан 23. јуна 2026. године, са почетком у 20 часова на великој сцени Центра за културу "Влада Дивљан" у Београду. Читав прилог прикупљен те вечери намењен је за завршетак изградње Цркве Светог великомученика Пантелејмона у селу Сушиће на Шар планини, где данас живи 145 Срба, од којих је 45 деце! Програм сачињен од најлепших духовних и родољубивих песама, извешће истакнути уметници у области духовне и традиционалне музике, а међу њима су: Алекса Недељковић, Анђела Пиљак, Анђела Доганџић, Милош Николић, Анђела Кулић, Данило, Анђелија, Мирослав и Јован Трифовић, Ана Ивановић, Марко Качаревић и Љуба Манасијевић, а кроз програм ће нас водити Марија Петровић. Придружите нам се и вашим учешћем подржите изградњу још једне косовско-метохијске светиње, која ће засигурно бити важан део живота нашег народа који крај ње живи!

Рачун за уплату из Србије: 190-181470-38

За уплате из иностранства:
RS35190007080000129128
correspondent bank: SWIFT: KTAGDEFF
beneficiary bank: SWIFT: JMBNRSBG

Поетско-музичко вече у сећање на монаха Романа Матјушина биће одржано 25. јуна у црквеној књижари "Слово", у Улици Ђуре Јакшића 4 у центру Београда, са почетком у 19 часова. Више на плакату поред.

Вече у сећање на монаха Романа Матјушина

WWW.SLOVOLJUBVE.COM

---

Поетско-музичко вече у сећање на монаха Романа Матјушина биће одржано 25. јуна у црквеној књижари "Слово", у Улици Ђуре Јакшића 4 у центру Београда, са...

Непоновљива је прилика да у Београду видите наслеђе из Хиландара које готово никада не напушта Свету Гору, а чак и тамо, у ризници српске царске лавре, многе од реликвија чувају се у посебним условима, далеко од очију јавности! Навешћемо само неке од њих, а сви посетиоци ће детаље сазнати на лицу места, у Галерији САНУ, у Кнез Михаиловој 35, али само до 19. јула 2026. када ће се светиње вратити "кући": Карејски типик Светог Саве који је написан за његову посницу у Кареји током лета 1199, затим, из исте године, игумански штап који је Свети Сава добио од византијског цара Алексија III Анђе­ла као симбол царске потврде самосталности новооснованог српског манастира на Светој Гори, па Савину Патерицу коју је добио у Лаври Светог Саве Освећеног у Јудеји током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, а онда и чувене и чудотворне иконе - Богородицу Тројеручицу, Млекопитатељницу, Одигитрију, Христа Пантократора и многе друге реликвије.

Ове светиње су у Београд донете захваљујући ангажовању Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и угледу који Српска Православна Црква има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, уз благослов Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске српске лавре Хиландара, а у оквиру изложбене поставке „Свети Сава“, уприличене поводом 850. годишњице рођења хиландарског оснивача, првог архиепископа самосталне Српске Цркве и великог просветитеља српског народа, законодавца и дипломате. Аутори ове изузетне изложбе су викарни Епископ моравички проф. др Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ проф. др Игор Борозан, и заменик управника Музеја СПЦ и уредник каталога изложбе др Миљана Матић, а изложба је организована у сарадњи Галерије САНУ и Музеја СПЦ како би српској јавности приказала живот, дело и наслеђе Светог Саве (око 1175–1235), једне од најзначајнијих личности српске историје која је оставила дубок и трајан траг у обликовању српског културног и духовног идентитета.

Извор: Радио Слово љубве