Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?

[kopitar]

" (Š, 26) Jer Bog se nije sjedinio sa prirodom anđela nego se sjedinio sa prirodom ljudi. Bog nije postao anđeo, nego je Bog postao po prirodi i istinski čovek: „Jer zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avramovu" (Jevr 2,16). Nije priroda anđela postala Sin Božji po ipostasi, nego je ljudska priroda postala Sin Božji po ipostasi (ličnosti). Nisu se anđeli prisajedinili ni postali zajedničari božanske prirode nego energije i blagodati, a ljudi se prisajedinjuju i postaju zajedničari božanske prirode (2 Petr 1,4): oni ljudi koji se pričešćuju telom Hristovim svetim i piju krv njegovu časnu. Jer se (ljudska priroda) sjedinila ipostasno sa Božanstvom, tako da su dve prirode sjedinjene nerazdeljivo u telu Hristovom kojim se mi pričešćujemo, te sa dve prirode opštimo, tela telesno, Božanstva duhovno, bolje reći s obadve uzajamno. Pri tom se ipostasno ne poistovećujemo (jer prvo postojimo pa se onda sjedinjujemo) nego po prožimanju tela i krvi. Pa kako onda da nisu veći od anđela oni koji držanjem zapovesti čuvaju istinsko sjedinjenje. Naša priroda je unekoliko umanjena od anđelske zbog smrti i tromosti tela ali je blagovoljenjem i sjedinjenjem sa Bogom postala veća od anđela. Jer pred njom koja sedi na prestolu slave u Hristu, anđeli stoje sa strahom i trepetom i staće pred nju ustrašeni na Dan sudnji. Sveto pismo njih ne naziva sapričasnicima i zajedničarima božanske prirode („jer su svi duhovi koji bogosluže, šiljani na služenje onima koji će naslediti spasenje", Jevr 1,14), niti da će sacarovati ni biti saproslavljeni, niti da će sesti za Očevom trpezom, a Sveti su nazvani sinovi Božji i naslednici Božji i sunaslednici Hristovi…"

 

Apologetska slova protiv opadača svetih ikona

 

Sveti Jovan Damaskin

[Александар Милојков]

пре 20 часа, Bokisd рече

Naravno, ali u odnosu na ovu pricu da nismo pricasnici Bozanske prirode, kako onda primamo celog Isusa Hrista u sebe, za mene licno to je glavno pitanje.

 

Примамо га по томе што је постао човек. Као такав, дакле, Он је посредник између Бога и света (нас).

[haveaniceday]

пре 30 минута, Александар Милојков рече

Примамо га по томе што је постао човек. Као такав, дакле, Он је посредник између Бога и света (нас).

Ћао Ацо брате само да ти се јавим дуго те нисам видео недостајао си ми .

[kopitar]

пре 34 минута, Александар Милојков рече

Примамо га по томе што је постао човек. Као такав, дакле, Он је посредник између Бога и света (нас).

Što misliš kao stručnjak o ovom viđenju od sv. Augustina

 

Gospodinov glas iz visine: „Ja sam hrana jakih: rasti pa ćeš me jesti. I nećeš ti mene pretvarati u sebe kao hranu svoga tijela, nego ćeš se ti promijeniti u mene“ (Ispovijesti VII, 10, 16).

 

 

 

 

[Bokisd]

пре 34 минута, Александар Милојков рече

Примамо га по томе што је постао човек. Као такав, дакле, Он је посредник између Бога и света (нас).

Da, pa to je neka osnova nase vere. Ja sam vise mislio kako se konkretno desava to nase sjedinjenje sa Bogom, kako da kazem, kako deluje sam taj misticni duhovni proces, kao i sta mu predhodi tj. sta mi konkretno kao vernici trebamo na duhovnom planu da uradimo kako bi primili u sebe Boga u pricescu. 

[kopitar]

пре 11 минута, Bokisd рече

Da, pa to je neka osnova nase vere. Ja sam vise mislio kako se konkretno desava to nase sjedinjenje sa Bogom, kako da kazem, kako deluje sam taj misticni duhovni proces, kao i sta mu predhodi tj. sta mi konkretno kao vernici trebamo na duhovnom planu da uradimo kako bi primili u sebe Boga u pricescu. 

Pa ne primamo mi u sebe Boga na način: on je sada tu kao neki dio mene i neznam što ću sa tim?

Hoće li se apsorbirati u naše tijelo? hoće li vremenom ishlapiti?

Zato sam i postavio pitanje ko koga uzima i ko se u koga pretvara?

Da li stoji ovo što je rečeno Augustin:

"...i nećeš ti mene pretvarati u sebe kao hranu svoga tijela, nego ćeš se ti promjeniti u mene.."

 

 

[Александар Милојков]

пре 50 минута, Bokisd рече

Da, pa to je neka osnova nase vere. Ja sam vise mislio kako se konkretno desava to nase sjedinjenje sa Bogom, kako da kazem, kako deluje sam taj misticni duhovni proces, kao i sta mu predhodi tj. sta mi konkretno kao vernici trebamo na duhovnom planu da uradimo kako bi primili u sebe Boga u pricescu. 

Прочитај овај мој рад, мислим да ће ти дати неке одговоре: 

 

06-II-2017.pdf (pbf.rs)

[Александар Милојков]

пре 58 минута, kopitar рече

Što misliš kao stručnjak o ovom viđenju od sv. Augustina

 

Gospodinov glas iz visine: „Ja sam hrana jakih: rasti pa ćeš me jesti. I nećeš ti mene pretvarati u sebe kao hranu svoga tijela, nego ćeš se ti promijeniti u mene“ (Ispovijesti VII, 10, 16).

 

 

 

 

Ево шта мислим:

 

06-II-2017.pdf (pbf.rs)

[Bokisd]

пре 26 минута, kopitar рече

Pa ne primamo mi u sebe Boga na način: on je sada tu kao neki dio mene i neznam što ću sa tim?

Hoće li se apsorbirati u naše tijelo? hoće li vremenom ishlapiti?

Zato sam i postavio pitanje ko koga uzima i ko se u koga pretvara?

Da li stoji ovo što je rečeno Augustin:

"...i nećeš ti mene pretvarati u sebe kao hranu svoga tijela, nego ćeš se ti promjeniti u mene.."

 

Mislim da se svi slazemo da je Bog u pricescu i da primamo Njega u sebe onako kako pise u vezi pricesca u Pismu. Sad, ko koga uzima i prima, pa ako mi uzimamo Boga kroz pricesce u sebe, onda se mi valjda pretvaramo u njega jer ipak on daje Svoje telo i krv za nas u smislu da nam time daje Sebe i sve duhovno i blagodatno koje primamo na svoju korist i na to je valjda mislio i Avgustin kada je napisao da necemo mi Boga pretvarati u sebe kao hranu svoga tela (po spoljasnjosti kako izgleda da jedemo i pijemo hleb i vino), nego pretvaranje ide ka Bogu, mi se cemo se pretvoriti u Njega iako u pricescu uzimamo njegovo telo i krv u sebe kao hranu, treba da postanemo podobni i slicni Njemu i to je ta zajednica i to je ono sto pise da cemo postati bogovi po blagodati.

Tako sam ja shvatio sve ono sto sam dosad procitao  i neko moje duhovno iskustvo o tome.

[Milan Nikolic]

Треба нагласити да ми не примамо Ипостас Сина кад се причешћујемо, нити је то могуће, као што није могући ни примити суштину Божију. Има нешто што повезује живот Божији и живот наш, а то су енергије Божије, које су нераздвојне од суштине и ипостаси Тројице, али се конкретно разликују од њих.

Треба простудирати књигу епископа бачког Иринеја баш у вези ових питања. Може се закључити да наше постојање не може да има никаквих додирних тачака са суштином Божијом нити са Ипостасима Тројице, осим у благодати нестворених енергија Божијих.

Ова тема захтева пуно пажње и обазривости, посвећености и труда на личном нивоу како би се могло схватити оно што је питање божанског живота. Зато се устручавам да пишем сада детаљније.

[Milan Nikolic]

Наука и вера су се толико укрстиле у спекулативном кључу и логичким претпоставкама, да се данас нужно да применити израз ,,скривених информација'' како у физичком тако и у метафизичком смислу. Метафизиком се проглашава претпостављено постојање пре ,,праска'' класичне теорије Великог праска, као и библијско исповедање и сведочење о ,,стварању''.

Уколико наука жуди да покаже доказ - кога нема - о стварању и пореклу материје, онда и вера има право да примени такву исту по научном смислу претпоставку, не угрожавајући независност и посебност и вере и науке. Све то потиче од стране науке од када је проглашено трагање за беспросторним и безвременим честицама и ентитетима.

Информација добија значење логоса, док се извесне матричне анализе ограничавају на недоказиво веровање. На крају ће свима бити јасно да је пред нама будући откровењски век, а до тада ће вера остати неокрњена и чврста како доликује. Два су необорива стуба, један је Логос надсуштаствени, Ипостас Сина Божијега, Исус Христос, а други је Тело Његово и свет као Црква.

[kopitar]

http://samopismo-forum.net/index.php?/topic/4880-httpspoukeorgforumindexphptopic92297-da-li-prilikom-blagovanja-pric48desti-isus-postaje-dio-nas-ili-mi-postajemo-dio-njega-da-li-on-postaje-mi-ili-mi-postajemo-on/&do=findComment&comment=14651

 

Na putu za Emaus...

I kad sjeđaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga. I njega nestade.

Luka 24,30 - 31  

[kopitar]

пре 11 часа, Milan Nikolic рече

Треба нагласити да ми не примамо Ипостас Сина кад се причешћујемо, нити је то могуће, као што није могући ни примити суштину Божију. Има нешто што повезује живот Божији и живот наш, а то су енергије Божије, које су нераздвојне од суштине и ипостаси Тројице, али се конкретно разликују од њих.

Треба простудирати књигу епископа бачког Иринеја баш у вези ових питања. Може се закључити да наше постојање не може да има никаквих додирних тачака са суштином Божијом нити са Ипостасима Тројице, осим у благодати нестворених енергија Божијих.

Ова тема захтева пуно пажње и обазривости, посвећености и труда на личном нивоу како би се могло схватити оно што је питање божанског живота. Зато се устручавам да пишем сада детаљније.

O mističnom telu Gospoda našeg Isusa Hrista

 

Genadije II Sholaris, patrijarh carigradski

 

 " (Š, 26) Jer Bog se nije sjedinio sa prirodom anđela nego se sjedinio sa prirodom ljudi. Bog nije postao anđeo, nego je Bog postao po prirodi i istinski čovek: „Jer zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avramovu" (Jevr 2,16). Nije priroda anđela postala Sin Božji po ipostasi, nego je ljudska priroda postala Sin Božji po ipostasi (ličnosti). Nisu se anđeli prisajedinili ni postali zajedničari božanske prirode nego energije i blagodati, a ljudi se prisajedinjuju i postaju zajedničari božanske prirode (2 Petr 1,4): oni ljudi koji se pričešćuju telom Hristovim svetim i piju krv njegovu časnu. Jer se (ljudska priroda) sjedinila ipostasno sa Božanstvom, tako da su dve prirode sjedinjene nerazdeljivo u telu Hristovom kojim se mi pričešćujemo, te sa dve prirode opštimo, tela telesno, Božanstva duhovno, bolje reći s obadve uzajamno. Pri tom se ipostasno ne poistovećujemo (jer prvo postojimo pa se onda sjedinjujemo) nego po prožimanju tela i krvi. 

[slovoA]

On 10.9.2021. at 23:29, Bokisd рече

Zato sam i postavio pitanje ko koga uzima i ko se u koga pretvara?

Обрати пажњу на само питање, Боки. Овако формулисано оно подразумијева трансупстанцију. И зашто би онда наставио тим путем? Нема трансупстанције! Ту се само можеш уплести у неку бесмислену причу.

On 10.9.2021. at 23:29, Bokisd рече

pretvaranje ide ka Bogu, mi se cemo se pretvoriti u Njega

А како ћемо се претворити у Њега? Ако би се природа човјека претворила у божанску природу, зар не би постали богови по природи? И шта би било, са самом природом човјека? Да ли би се ту изгубила? На крају крајева, у шта се то претворила природа коју је Христос усвојио оваплоћењем?

И ето ти одговора на то питање. Ако причамо о Богочовјеку, ту су увијек двије природе, несливене и нераздјељиве. А свако то претварање природе човјека у нешто друго, нема никакве везе са Истином Христа, а ни с нама. Усиновљењем не задобијамо ту божанску природу, по себи, нити постајемо Јединородни Син, него се отварамо за благодат Духа који нас чини заједничарима божанске природе и Боговима по тој истој благодати.

То латинско претварање природе, од човјека једино може направити некаквог кентаура или минотаура. Или, ако већ није тако половично, у том претварању би се потпуно изгубила природа човјека и више не би могли да причамо ни о Богочовјеку.

Не причешћујемо се ми, Боки, тијелом и крвљу из некакве чаше у којој је извршена трансупстанција. Не! То би била таблета коју пијемо, да би магијски дјеловала на нашу природу, коју уопште не приносимо Богу, већ само примамо то нешто, из чаше. А причешће Светом тајном Тијела и Крви (не, тијелом и крвљу) то није, оно (причешће = учешће) подразумијева управо наше учешће у том чину. "Твоје, од твојих, Теби приносећи!" Исто оно што је и Христос урадио приносећи Оцу природу човјека, Вазнесењем. И по том Његовом приносу и у том Његовом приносу се једино и спасавамо, у Његовом Тијелу (Цркви), а не у свом. Ту природу коју смо присвојили падом, Њему или предајемо (приносимо) на спасење, у Цркви, или саму Цркву својатамо, као тијело у којем се остварујемо по природи и том неком претварању. Па је тако и сама Црква наша и наше тијело, а није Христова и Његово тијело.

Имаш код оца и владике нашег Атанасија, блаженопочившег, то јасно разликовање између причешћа тијелом и крвљу, и причешћа Тијела и Крви, као благодатне заједнице, дароване нам у Христу.

[kopitar]

пре 11 минута, slovoA рече

On 10.9.2021. at 23:29, Bokisd рече

Zato sam i postavio pitanje ko koga uzima i ko se u koga pretvara?

Обрати пажњу на само питање, Боки. Овако формулисано оно подразумијева трансупстанцију. И зашто би онда наставио тим путем? Нема трансупстанције! Ту се само можеш уплести у неку бесмислену причу.

Gospodinov glas iz visine: „Ja sam hrana jakih: rasti pa ćeš me jesti. I nećeš ti mene pretvarati u sebe kao hranu svoga tijela, nego ćeš se ti promijeniti u mene“ (Ispovijesti VII, 10, 16).