Напади црквених расколника на Епископе и свештенике СПЦ

[Prolece]

http://borbazaveru.info/content/view/3509/1/

„Патријарх јерусалимски Хрисант исказао је православну позицију наспрам папских јеретика:

„Ако, дакле, западна црква прихвати исправљање и одбаци њене новотарије и све што није имала када је била сагласна Источној цркви, тада ће се, наравно, и према епископу Рима односити, као што је природно, на читавој земљи као према првом у поретку патријараха и помињаће се јавно од највећих помесних цркава и од свих архијереја читаве васељене као први у возгласима, и биће враћен у диптихе, као што је било некада пре раскола. Наравно, и његове привилегије и право првенства и части ће обновити уједињење Цркава и вратиће му их са великом радошћу и благодарнишћу“.

До тада, сваки разговор и говор православних о папином „првенству“ јесте издаја Православља!

, piscu teksta navodjenje reci patrijarha Hrisanta ne ide u prilog zato sto su protivne njegovom bezuslovnom negiranju prvenstva medju episkopima, koje on naziva plodom nekakvog novog bogoslovlja u recima

sада се врши „надоградња“ новотарског богословља; придодаје се кључна реч – „први“. Дакле, у свест и у подсвест своје (и туђе) пастве (и судената на Богословском факултету у Београду) има дубоко да урежеш реч „први“

. Dakle, prvo negira prvenstvo uopse, pa onda navodi reci patr.Hrisanta, koji govori o tome da je prvenstvo Rimskog episkopa prirodno, i naziva ih ''pravoslavnom pozicijom''. Protivrecno, zar ne?

Сваки покушај да се у овом тексту пронађе нека логика и смисао је бесмислен. Када неко на основу тога што је владика Игњатије поменуо термин првенство истрипује да је то део психолошке припреме за некакво унијаћење, ту само психијатар помаже...

4chsmu1

[Guest - . . .-]

Пре доста година совјетски државник Никита Хрушчов одржао је пред Врховним саветом у Москви говор о стању у земљи. У свом говору изнео је тешке оптужбе на рачун Стаљина.

Док је говорио, неко од слушалаца му је послао листић с неугодним питањем: "Председниче, шта сте Ви радили док је Стаљин вршио све ове злочине?"

Хрушчов је љутито повикао: "Ко ми је послао овај листић?"

Нико се није помакао.

"Дајем му минут да се јави."

Пролазиле су секунде. И даље је владао мук.

"Добро, рећи ћу вам шта сам ја радио. Радио сам управо оно што писац овог листића ради – апсолутно ништа. Бојао сам се да нешто кажем."

Времена су се променила, све више је храбрих који су почели и да пишу и да говоре, а колико је одговорности пред Богом и пред људима за изговорено и написано просудите сами.

Не тако давно, 19. јула 2008. године обожаватељи лика и дела, за Цркву Божију монаха Артемија, који се данас у јавности лажно представља као епископ рашко-призренски, закључила је после вишедневних хвалоспева, на антицрквеном сајту ''ихтус'', упућених рашчињеном епископу руске православне Цркве Диомиду следеће: ''Тема која је покренута да би хвалила наступе бившег епископа Анадирско-Чукотског Диомида, закључана је јер уредништво форума сматра да последњи догађаји везани за Диомида показују да се безусловна подршка Диомиду не може давати, без преко потребног расуђивања. Поступци које чини Диомид страни су саборном духу Цркве. Истина јесте да је епископ Диомид наступао против учествовања појединих руских архијереја у екуменизму, али истина је и да након санкција које је добио од стране Руског Сабора, његов поступак којим анатемише самог патријарха Цркве којој припада, те све остале архијереје укључујући и оне који живеше у прошлости, није у духу светоотачког ревновања за јеванђеоску истину и правду, јер можемо се сетити да је и сам светионик и стуб православља св.Јован Златоусти био неправедно свргнут са Цариградског архиепископског трона од стране тадашњег сабора Цариградске Патријаршије, и да је био послат у изгнанство. Св.Јован Залтоусти није нашао сходно да анатемише тадашње архијереје нити да позива да се неко њему обрати ако жели да исправно исповеда православну веру. Мирно је и у светињи молитве далеко у изгнанству претрпео неправду која му је учињена... Није малих примера у историји Цркве да је било клирика који су наизглед чврсто стајали у вери, а онда су поклекнули и отишли у раскол или јерес! Ови не мили догађаји са епископом Диомидом, требало би да нам покажу да није свако благочестив и да има одмерене и у духу саборности Цркве исправне наступе ако се противи екуменизму. Зато треба да имамо више опреза када настојимо похвалити нечије деловање, које споља може изгледати православно! Добар пример нам могу бити ИПЦ и њена доктрина, која иако оштро наступа против екуменизма, ипак не ревнује за смирење, него шири погубну теологију и праксу опасну за спасење душа.''

Тако су писали и говорили артемити 2008. г. У септембру 2010. њихова теологија је дошла до ове тачке. ''Овај рат се води пропагандним средствима у којима екуменисти имају предност, јер имају приступ масовним медијима. То је и разумљиво, јер су масовни медији такође екуменистички настројени, у рукама глобалиста, са буџетима за ширење глобалистичко екуменистичке пропаганде. Насупрот њима је свега неколико интернет сајтова на којима се разобличава ова најновија свејерес у Цркви. На тим сајтовима пишу волонтери, аматери, бесплатно, жртвујући своје слободно време, без неке стратегије или тактике. Како ко запази понешто у екуменистичком табору, тако и објави. Борба за веру је за сада стихијска, без јединствене команде, без јединствене стратегије. Зато и није чудно што су многе очи упрте у владику Артемија и његове потезе, јер ниједан други епископ се није огласио ни једним словом од како је синод начинио огромно безакоње у фебруару месецу ове године. Где су сада ти наши "благочестиви" епископи у које су се неки клели до јуче? Зашто се не огласе у овом рату Истине против лажи, Цркве против антицркве, правоверја против кривоверја? Где је благочестиви Никанор банатски, Јефрем бањалучки, Василије босански, да се огласе макар једном једином речју о небивалом иживљавању Патријарха и Синода?! Где су ти ревнитељи јеромонаси, архимандрити, протосинђели из других епархија, зашто се нико од њих није огласио ни једном једином речју? Све устрашене кукавице које брину за своје стечене привилегије и удобности, допуштајући да се распиње праведни и часни епископ, часно монаштво, растаче СПЦ, квари вера!!! Уместо њих оглашавају се браћа Грци, који прате збивања и који се и сами боре против свејереси екуменизма у сопственој Цркви. Срамота је велика за нас Србе да отпор екуменизму пружа шачица верника и само један једини епископ са својим монаштвом!''

За врло кратко време, које је заиста мајсторско решете, што признаје и осведочини борац за веру Владимир Димитријевић, дошли смо до ситуације да се и та ''шачица верника'' међусобно поделила или дели. Дојучерашњи саборци ''ихтус'' и ''борба за веру'' нису више на истом антицрквеном фронту. Лажно поверење, грађено на темељу заједничког пљувања по мајци Цркви, заменило је подозрење, које постаје видљиво у последњим '' братским'' хвалама. Кажу на ''ихтусу'' за г. Владимира Димитријевића:''Владе може једино да отпутује у Грчку (својим најновијим аутомобилом који је добио на поклон за свој "антиекуменизам") и начини једну или више великих метанија пред о. Симеоном и замоли га да се онај помоли за књижевникову искварену душу која не преза ни од каквих перфидних и препредених комбинација.''

Одвајање од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, секте артемита узроковало је код истих неодољиву и немирну чежњу да за Њим(Артемијем) и оним око Њега, крену реке људи, јер би то био најсигурнији знак да је Истина са Њима, а не са Црквом. На њихову велику жалост то се није догодило нити се догађа и зато њихов унутрашњи немир неминовно тражи кривца и издајника. Тренутно је најпогоднији Владимир Димитријевић, јер је он наводно смутио огроман број правоверних да приђу новоформираној секти у крилу СПЦ. У нади да ово пишем на темељу веродостојних слика из живота наше Цркве, не бих желео да преувеличам значај поменутог православног публицисте из Чачка, на црквени живот епархије краљевачко-жичке, али ни да га умањим, јер сам сигуран да тај утицај у извесној мери постоји.Господина Димитријевића познајем лично, скоро двадест година, неколико пута смо око 2000. г заједно говорили, гостовао сам и ја код њега и он код мене и у тим приликама смо разговарали о различитим друштвеним и црквеним темама. Без икакве жеље да у овим сукобима бораца за веру станем на било чију страну не могу а да не кажем да Љубав по дефиницији тражи целога човека. Није никакво чудо што се око једног човека врло често споре снаја и свекрва, јер код обе постоји прикривена сумња и важно питање, којој је реално срце дао? Искуствена мудрост реалног човека, јасно и гласно сведочи да у питањима срца мудрост дипломатије није од користи. Очигледно је да је и г. Димитријевић после много година мудрих приређивања туђих речи дошао до зида пред којим се уз искрено покајање остаје у Цркви или излази из Ње. Вратари изван Цркве постали су нестрпљиви, очигледно им је превише обећавао или превише намигивао.

Читали су и слушали Tвоје речи драги професоре, довео си их до тих врата, тапшеш их по рамену док излазе( грешни Милоје), али Ти би... још да причаш, још би да полемишеш... али чини ми се да је готово, време ти је истекло... Сети се архимандрита Венјамина који је духовно руководио бивше сестре из Стјеника и оне одоше код Акакија, сети се и одговори на питање како је то могуће? Кад је упитан да одговори на ово питање, поменути духовник се заклињао да са тим нема никкве везе, исто као што ни Ти немаш никакве везе са Артемијем. Од давних дана упозораваш и плашиш људе како су дошла задња времена, како ће Црква да промени календар, како ћемо да се покатоличимо, како смо променили Св. Литургију итд. Зато није чудо што су Твоји верни слушаоци и читаоци постали нервозни и што не могу више да Те чекају, на путу који си им Ти трасирао и осветлио. Чак је и ''смирени владика Артемије'' изгубио стрпљење и пустио те низ воду. После свега виђеног, реченог и урађеног, у последњим годинама на територији богоспасаване епархије жичке, верујем да је дошло време да и на овим просторима Црква продише пуним плућима. Зашто?

Вишевековно искуство Цркве сведочи недвосмислено од светог Кипријана да је Она( Црква) '' врт затворен''. То значи да су сви они који су напољу, ван Врта, и да не могу имати приступ к њему. Према томе или су православни Црква или су то јеретици и шизматици, јер не могу бити две Цркве. Због тога Једна Света Саборна Црква нема ничег заједничког са јеретицима и шизматицима, зато што не верују у истог Бога. Сам Христос је утврдио јединство Цркве, заповедивши: '' И биће једно стадо и један пастир'' ( Јн 10, 16). То стадо је Црква, јер да би некоме Бог био Отац, он пре свега мора имати Цркву за мајку.

Расколи и секте у историји Цркве представљају појаве које с времена на време покушавају да разбију јединство Цркве и да око Христа окупљене деце Божије одвоје појединце или веће групе. Суштина овога зла је губитак црквене свести, а резултат је прекидање братског општења, реално отуђење.

Људски неуспех и грех није искључен из Цркве нити представља опасност за њену истину. Једино својом слободном вољом човек може сам себе да искључи из Цркве, а то бива када одбаци Њену Истину или када је по својим мерилима, он као индивудуа или у групи истомишљеника, интерпретира. То наметање Црква је назвала јерес, а у пракси то обично представља избор или опредељење за један део истине, коме се даје апсолутни приоритет, што у сваком случају представља апсолутизацију релативног. Примера ради секта или секте грчких старокалендараца у најмању руку су обоготвориле календар( техничко мерило времена) и изашле из Цркве. У светлу савремених збивања, важно је нагласити, да наша Света Црква користи у богослужбеној употреби ''њихов '' стари календар, али молитвено општи са сестринском Црквом, која борави на територији Јеладе и која је у заједништву са Васељенском Православном Цркво, без обзира што у богослужбеној пракси користи ''нови'' грегоријански календар.

Оваква и слична питања, у Цркви и близу Цркве, показују да и данас као и некад има много боготражитеља који желе да се сусретну са Христом. Кад год тражимо нешто велико, добро, трајно, истинито, праведно, човечно, лепо, свето, онда тражимо лице Божије, тражимо- ЛИК Бога невидљивога. Ово тражење увек је, као и данас, пратила граја истих оних безбожника који су пре ових боготражитељних времена забрањивали Христа, прогањали Христа и у душама деце и у нашем народу у целини. С друге стране утицај Запада, али и са Истока, изводи на лед мисли и осећања сваког од нас. Једни журе да побегну, други да се што пре ограде речима, изјавама и одлукама на папиру, верујући да ће тако сакрити срце своје. Црква као и увек носи ране у времену и историји, као што је и Христос реално бијен, крв пролио и страдао за нас. Ово историјско страдање опет и опет нас утврђује у вери да без искуства Великог Петка нема уласка у Светлост Васкрсења.'' И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасити.''( Мт 10, 22).

Од када је дошао у свет Христос нас учи да је прво Он нас заволео и да жели да нас сретне, ако ми то желимо и ако хоћемо. Једна Света, Саборна и Апостолска Црква свуда је око нас, Она је била, јесте и остаће неразрушиви темељ Истине и место сусрета Бога и човека, историје и вечности, неба и земље. Отворимо двери свога срца да их никад не затворимо, еда би се обновило наше СТАРО и овештало, страсно биће и душе и тела, како би се у том сусрету родио НОВИ ЧОВЕК, преображен и освештан, ЧОВЕК ЦРКВЕ, Коме је припремљено место у ЗЕМЉИ ЖИВИХ.

Са сајта протојереја Милића Драговића

[Лазар Нешић]

Какав текст!

Браво!

[Михајло]

Дал Свештенство овога форума..СТВАРНО мисли да је ова прича готова...и да је једини крвац бивши еп.Артемије?

Људи,Браћо...еј....

ја као да сам са марса пао...

и Лазаре Србине..

Шта Браво?

[Evgenik]

Па добро, одна реци ко је још крив.

[Лазар Нешић]

Дал Свештенство овога форума..СТВАРНО мисли да је ова прича готова...и да је једини крвац бивши еп.Артемије?

Људи,Браћо...еј....

ја као да сам са марса пао...

и Лазаре Србине..

Шта Браво?

Наставља се твоја параноја са верујем.орг?

Тужно.

[Golub]

Текст је одличан!

Погодак у срИду.

Иначе, Влада Димитријевић је као сваки велики и добар поклопац поклапао све лонце... нарочито оне за које поклопац није био ни потребит... ал' шта зна Влада - шта је чоколада...

[Guest - . . .-]

Па добро, одна реци ко је још крив.

Текст гађа у центар и најпре говори о тужним последицама раскола: дељење, дељење, дељење... а коме то највише одговара?

Пре неки дан у једном селу дошла група верника-туриста са аутобусом у сеоску цркву која је тог дана славила своју славу. Но, уместо да се радују заједно са мештанима који су се окупили око свог свештеника служећи Божанствену Литургију којој началствује сам Христос, они су почели да уносе смутњу мешу присутним народом говорећи како је поп "новотарац" и како служи "католичку" мису и како се удружио са Папом... да би на крају, као и сваки клеветници и опадачи (читај "сатана"), отперјали са својим аутобусом, трудећи се да што више људи "придобију" за једину и праву "истину"...

Шта рећи на ово? Треба ћутати? Ако неко нешто не разуме, напре треба да пита. Наш форум и људи на њој било да су свештеници ли теололози-лаици или народ Божији је доста о овоме говорио, али они који НЕ ЖЕЛЕ и НЕЋЕ да слушају можеш да им скинеш звезду са неба не вреди...

То је браћо и сестре подривање Цркве и Артемије уместо да се покаје и врати људе у Цркву, он их још дубље води у пропаст. КО је посетио скоро њихову страницу на фејсбуку види о чему се ту ради: нигде радости у Христу, нигде љубави, нигде разумевања... само мржња, клевета, подлост, лаж...

Нека хвала, ако је то истина и ако је то вера онда нешто дебело не штима. Онда је вера нешто што није дар, што није заправо благодатни дар од Бога већ присила помешана са страхом. Када би то била вера ја не бих био верник. Био би њен најљући противник. Џаба ми неко прича о догматима и не знам чему када ја то не видим на делу. Сва срећа па Православље није то. Православље је заиста слобода у Христу која подразумева одговорност литургијског живота.

[nishizawa]

Дал Свештенство овога форума..СТВАРНО мисли да је ова прича готова...и да је једини крвац бивши еп.Артемије?

Наравно да није - кривци су и комплетна банда хејтера, параноика и разбојника који су са њим напустили СПЦ, као и неколицина људи који су још увек у СПЦ (или седе на две столице - званично јесу у СПЦ, а тајно благосиљају "причешћивање" у Љуљацима) а који баштине исту болесну духовност која је до Артемијевог раскола и довела...

[Ромејац]

Дал Свештенство овога форума..СТВАРНО мисли да је ова прича готова...и да је једини крвац бивши еп.Артемије?

Људи,Браћо...еј....

ја као да сам са марса пао...

и Лазаре Србине..

Шта Браво?

Наравно да монах Артемије није једини кривац. Са њим су и други размонашени људи и а лаици којима влада онај дух који је обузео папство. Дух сопствене не погрешивости - дух гордости.

Они причама плаше неуки народ папством а сами се понашају као папа. Дошли су дотле да су Артемија прогласили за своју Истину (Истина је само једна - владика Артемије) .

[Guest - . . .-]

Само потврђује какав дух води ове несрећнике

[Grizzly Adams]

"Bravo omladinci!"

[Guest - . . .-]

,,Дубоко шокирани” Ранко Гојковић, самозвани бранитељ Православља, требало је да се пробуди из шока и призове свести пре него што је објавио свој клеветнички текст против Епархије бачке и Епископа бачког г. Иринеја. Додуше, није сигурно да би то много помогло јер је очигледно у питању нецрквена свест и савест, али имало би места за зрно потајне наде да би можда схватио да је допис Епископа ставропољског и невиномијског упућен једино епископима Руске Православне Цркве и појединим руским козачким атаманима, а не Српској Православној Цркви, а још мање Епархији бачкој. Да је своје мишљење градио у свесном стању, постојала би нада да може разумети да поздрав Бог благословит, у допису високопречасног протојереја Јевгенија Сироткина, секретара Епархије оренбургшке и бузулуске, не значи благослов за ,,козачку литију“ или ,,крсни поход“ у (на) Србију него представља уобичајени поздрав на крају службеног акта.

Овим пропратним актом се, како у допису стоји, доставља одговор митрополита оренбуршког и бузулског г. Валентина на молбу начелника штаба оренбуршког окружног козачког друштва о измени руте кретања крсног хода. Тај одговор, разуме се, аутор клевете није објавио него прећутно подразумева да исти постоји и да је у њему написан благослов за посету Србији.

Из овог кратког дописа протојереја Јевгенија Сироткина видимо да је у питању молба за одобрење измене руте крсног хода, али не знамо у чему се састоји та измена, као што не знамо ни одговор на молбу. Остаје нам само да закључимо да је у питању производ манипулације неистинама и полуистинама, као и у претходним сличним текстовима ,,бранитеља Православља“. Јер, да је неким случајем добијен позитиван одговор, он опет, сâм по себи, не би значио много. Сагласност и благослов би се даље морали тражити од Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и надлежних епархијских архијереја.

Ако постоји благослов Руске Православне Цркве и њеног Патријарха за крсни ход чудотворне иконе Мајке Божје Табинске кроз Србију, — на који се, иначе, ,,бранитељи“ непрестано позивају, — зашто га до сада нису објавили? Разуме се да би о том благослову сасвим сигурно био службено обавештен и Његова Светост Патријарх српски, као и Подворје Московске Патријаршије у Београду, што није случај. Напротив!

Стога, да је речени Ранко Гојковић, користећи се Вуковим начелом ,,читај као што је написано“, прочитао документа која прилаже уз свој клеветнички текст, чак и у стању дубоког шока би разумео да се ништа од наведеног не односи на Епархију бачку или на Српску Православну Цркву него искључиво на подручја под јурисдикцијом Руске Православне Цркве, односно на један број њених епархијâ којима је допис упућен.

Када је у питању клевета овог ,,бранитеља Православља“, а заправо рушитеља светога јединства Цркве Божје, да епископ Иринеј омаловажава руску једноверну и једнородну браћу, подсетићемо и њега и његове истомишљенике да је Епископ бачки г. др Иринеј у својој младости студијски боравио на Институту Светог Сергија у Паризу, са којим и данас негује присну сарадњу, да је од стране Руске Федерације одликован Орденом светог цара Николаја II Романова, да је, на његов предлог, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Међународни филмски фестивал ,,Златни витез“ орденом Светог Саве првог степена, да је један од најактивнијих архијереја наше Цркве у међуцрквеним односима са Руском Православном Црквом, да је активно учествовао у формирању програма приликом недавне посете митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, и београдске премијере његовог музичког дела Страдање по Матеју, и да је, у својству декана, организовао предавање овог истакнутог архијереја Руске Православне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду.

Дакле, Епископ бачки г. Иринеј не омаловажава руски народ, нашу једноверну браћу, него се, напротив, труди да спречи безакоње у Цркви која му је поверена. Да су свештени канони и традиција Цркве поштовани и да је ова група руских козака заиста дошла са благословом Цркве и са унапред утврђеним протоколом, а не по протоколу Радмиле Војновић и, евентуално, других лица, лишених елементарног појма о функционисању живог организма Цркве, у Епархији бачкој, у Београду и свугде у Србији били би дочекани са љубављу и братским осећањима, као и многи пре њих. Нажалост, организаторима овог похода то није много значило и зато нека одговорност траже међу собом уместо што се бране неистинама и клеветама и, по ко зна који пут, заводе неупућене и простодушне, међу којима се, надајмо се, налази и аутор текста на који одговарамо.

О односу Епископа бачког г. Иринеја и поверене му богоспасаване Епархије бачке према руском народу и Руској Православној Цркви могло би се још много тога рећи, али и ово је довољно онима који имају уши да чују.

Дакле, господа ,,бранитељи“ треба да бране себе од прелести и мржње јер ће, у противном, бити препознати као богоборци који мисле да Богу службу чине.

Из Канцеларије Епископа бачког

СПЦ

[Guest - . . .-]

Горње писмо је одговор на ово:

Ранко Гојковић: Козачки поход Србији

Пошто је у току Први козачки Православни поход Русија-Србија организован у част 90-те годишњице Првог руског заграничког сабора у Сремским Карловцима и пошто се у нашим електронским медијима јављају свакојаке дезинформације, желео бих да православним верницима у Србији пренесем неке детаље око овог догађаја. Претходна два дана био сам више часова у друштву руских козака и једног руског схимонаха који их прати и замољен сам од њих и од сестре Радмиле Војновић да православној јавности пренесем најважније детаље око овог поклоничко-молитвеног похода руске православне браће Србији.

Овај молитвени поход добио је подршку Министарства иностраних послова Русије, затим Комисије за козаштво председника Руске Федерације Димитрија Медведева и Московске Патријаршије. Козаци треба да прођу кроз српске земље путевима руских похода и српских битака, руских војних гробаља, манастира и центара руске емиграције. Козачко братство предводи Владимир Глуховски, главни атаман оренбургшких козака и Константин Крилов, главни руководилац крсних похода православних козачких братстава.

Са доласком руских козака благовремено је упозната и Руска амбасада у Београду и секретаријат српског Патријарха, коме је прослеђен и благослов надлежног руског епископа за овај православни поход руских козака. На свом путу по Србији, руски козаци су наилази на топао дочек верујућег народа и у Банатској и Сремској епархији дочекани су и од народа и од црквеног клира са пуно љубави и топлине. Било је много дирљивих сусрета и догађања, чак и чуда (код једног села у Срему изненада се покварио аутобус са козацима и Табинском чудотворном иконом Пресвете Богородице. Возач је прегледао мотор и није знао шта се дешава, није могао да открије квар. Ускоро су аутобусу пришле три старице и упитале возача да ли ће можда да иде према селу у коме треба да се одржи Крсни ход и не знајући да су у том аутобусу козаци са иконом. По уласку старица у аутобус, возач је без проблема упалио машину и аутобус је нормално наставио своју вожњу).

У епархији Бачкој руски козаци су од верног народа такође дочекани са пуно топлине и љубави, али то се на жалост не може рећи и за свештенство Бачке епархије. Тако у граду Сомбору, козацима није било дозвољено да уђу у цркву, коју су саградили руски емигранти. Чак је и потомак руских емиграната чији је отац био и ктитор и црквењак у том храму, молио свештеника да отвори цркву, али је он то одбио са образложењем да нема благослов од владике. Да би све било још чудније, управо је руски свештеник те цркве Рјазанко крстио садашњег владику Бачког и научио га да говори руски језик. О томе је сведочио Алексеј Панђулизин из Сомбора, син поменутог руског црквењака из тог храма. Заиста чудно, затварају се православни храмови за руску браћу а отворени су за католичке јеретике “сестринске цркве”.

Међутим, искушењима руских козака ту није крај. Јуче је била планирана посета Подворју Московске Патријаршије у Београду, али је јављено да су у Подворју добили допис из Српске Патријаршије да козаци немају благослов за свој поход. Ја сам јуче са козацима и сестром Радмилом Војновић отишао до Патријаршије и тамо су сестра Радмила и Константин Крилов били примљени од стране секретара српског Патријарха. Пошто су предочили благослов за поход надлежног руског архијереја, као и то да су благовремено о томе обавестили секретаријат Патријаршије, њима је одговорено да то није довољно и да Синодални одел Московске Патријаршије треба да упути допис Српској Патријаршији, да би козаци могли да наставе своје молитвено-поклоничко путовање по Србији. Козаци су предузели кораке да се и та формалност обави, надамо се у Господа да ће се све добро завршити, али заиста чуди инсистирање на оваквим формалностима, када је очигледна и добронамерност и братска љубав руске једноверне и једнородне браће и благовремена најава и упознатост са свим тим и руске амбасаде и представника српских власти.

Свакојаке приче у електронским медијима да је козацима забрањено да изађу из манастира, немају никакве везе са истином, истина је да су козаци јуче посетили Патријаршију и да се надају да ће се све добро и богоугодно завршити. Пошто су неки електронски медији заиста злонамерно извештавали у стилу да је “извесна Радмила Војновић узурпирала српске манастире”, желео бих само да напоменем да је “извесна Радмила” лауреат интернационалне награде академије “Иво Андрић” за књигу “Кротка Русија” и да је добитник грамате Свјатејшег Патријарха Кирила као и добитник златне значке КПЗ.

На крају бих само желео написати пар речи о чудотворној Табинској икони Пресвете Богородице.. То је чудотворна икона која је неколико пута у смутна времена нестајала а онда се поново чудотворно јављала. После чудотворног одступања страшне болести колере од града Оренбурга, после доласка и Крсног хода Табинске иконе Пресвете Богородице, она је кренула широм Царске Русије, у походе свим местима којима је требала молитвена заштита. Због небројених чуда, тој икони су одате највеће почасти. По посебном царском указу, на крсним ходовима по Русији ту икону је пратило 10 свештеника. Цар је даровао специјалну кочију са златним куполама за ту икону и 6 специјално дресираних коња је возило ту икону у тим кочијама. На тим коњима је било забрањено јахати, они су само возили чудотворну икону. Такви Крсни ходови чудотворне иконе трајали су неколико десетина година и 1919 године Лењинови црвени бандити су опљачкали икону, на којој је било око 100 килограма злата. Козаци су успели да отму икону и побегну са њом у Кину. Тамо је била велика руска емиграција и у Кини су почели да се одржавају крсни ходови са чудотворном иконом. Међутим, после Културне Револуције у Кини, шездесетих година Двадесетог века, икона поново нестаје. Ни данас се не зна где се налази њен оригинал, али копија те иконе која је данас у посети Србији, пројавила је више чудеса и са том иконом пре две године, са благословом руских архијереја, обновљени су крсни ходови по Русији, по угледу на оне из времена Царске Русије. Пресвета Богородице Табинска моли Христа Бога за нас.

[Nebojsa]

Dakle od svih sektasa meni znanih,*mislim na domace od SPC otcepljenje , poceli da se javljaju i neki novi .Sada su uspeli da me naljute jako .Em mi je trebalo 5 dana da zakljucim da su sektasi (uz moju Bogoslovsku naobrazbu ,sto bi rekli susjedi ) Nije mi jasno zasto nisu kulturni i kazu ja sam Bane sektas jel mogu da dobijem prilog ! Mozda bi i dao nesto ovako me zavlace danima . Elem jel sme da se napravi lista cisto za dijasporu . Dakle Akakijevi specijalci *sa sve puskama* Artemijevi bankari ,Ovi sto manastir kod Valjeva brane ,koji jos imaju ?