Троугао Карпмана у хришћанској средини. Жртва

[JESSY]

                                                             

 

Ирина је прошла већ све свештенослужитеље и духовнике, жалећи се на свог агресивног мужа. За другарицу да и не говоримо – без жалби на супруга не пролази ни један разговор. А Ирина се заиста трудила: и подчињавала се мужу, бринула је о њему, Трудила се око интимних односа, децу васпитавала, спремала храну. „А њему све то није довољно, а шта ја добијам заузврат?…“

Сви су жалили Ирину. Њен муж Олег је заиста био поприлично жесток човек. Није је тукао, али је могао да одговори врло грубо, да се задржи на послу и да се не јави, похвалама је није мазио. А њихов највећи проблем је био у томе што је Олег увек био у праву. У односима са женом се до краја борио за своје интересе. Ирина је дуго уступала јер мужа треба поштовати и слушати, али је периодично и бунтовала. Пролазиле су године, а ситуација се није мењала: Ирина се и даље старала око мужа, али се истовремено и жалила на њега, Олег је и даље „истеривао“ своје.

[JESSY]

Жртву је лако препознати: она је несрећна и налазећи се поред ње осећате жељу да је спасете. Наравно да у животу сваког човека бивају моменти када му је потребна помоћ. Али за жртву је то перманентно стање. Жалбе на шефа, на посао, на супруга(-у), децу, свештенике, цркву и Бога – то су кључне теме свих разговора са Жртвом.

Чиме живи Жртва: осећање стид и кривице је главно. Увређеност и жаљење себе су постојане. Последица таквог односа према животу су безизлаз и убеђеност да се ништа не може изменити на боље. Тај исти безизлаз гура Жртву у нови круг стида, жалости и увреда. Жртва увек осећа умор и немоћ. Човек сматра да од њега ништа у животу не зависи. У близини Жртве присуство Мучитеља (Агресора) и Спаситеља је обавезно, да би се Мучитељ могао окривити за своје невоље и да би се могла тражити помоћ Спаситеља. Притом често Агресор и Спаситељ могу бити једна те и иста особа, на пример супруг.

 

У чему је суштина: Дубоко унутра Жртва има потребу за љубављу, прихватањем, пажњом и подршком. Ако она то не добија од других, онда бар да се неком пожали на своју ситуацију.

[JESSY]

Пут

Жртва Покушава да стекне љубав и прихватање кроз:

• радохолизам – свима ћу све да урадим, свима ћу да служим;

• угађање другим људима у цркви, у породици;

• послушање – привидно (на пример, мужу) с периодичним бунтом;

• успеси у школи – зарађује љубав родитеља помоћу оцена;

• сталне болести, неуспеси, несреће.

Без обзира на сво старање Жртва никада не добија довољну за себе порцију љубави. Њену празнину не могу да попуне људи. На тај начин се само множе Агресори – ти неблагодарни људи, који нису у стању да вреднују жртву Жртве.

[JESSY]

Опасно!

За хришћане је највећа опасност улоге Жртве у том што такви људи не могу да прихвате безусловну љубав Божију. Теоретски ће они то да признају, али ће дубоко у срцу и даље покушавати горе наведеним методама да заслуже ту Његову љубав

                                                                                    .

 

[JESSY]

Истинска жртва и псеудожертва

Улогу жртве носе многи хршћани. Ствар је у том што Свето писмо призива да принесемо себе на жртву, да се не бојимо да пострадамо за Христа. Али ради чега страда псеудожртва? Ради себе. Њен циљ је – љубав, прихватање, састрадавање, она подсвесно тражи корист од свог жртвеног понашања.

Зато Павле у Првој посланици Коринћанима (13:3) пише, да ако човек прода све своје имање и преда тело своје да се сажеже без љубави, све ће бити узалуд. У хришћанству је главна покретачка сила – љубав. Љубав према Богу и ближњему. Покретачка сила Жртве јесте – било каквим методима заслужити љубав.

[JESSY]

Разлог

По мишљењу консултаната телефонске линије поверења „Добра реч“, разлози због којих човек почиње да игра улогу жртве су индивидуални. Најчешће су то ауторитетни родитељи који нису прихватали и нису волели дете безусловном љубављу. А пошто дете не може без љубави, оно је изналазио путеве којим је добијало пажњу родитеља: оцене, послушање без роптања или негативно понашање (друга крајност), беспомоћност или болести.

Како престати изигравати жртву

Жртва најчешће почиње да тражи излаз тек када дође до дубоке депресије или до суицидних мисли. Ако сте код себе приметили пројаве жртвеног понашања, немојте да чекате, почните истог момента са радом! Тај рад не претпоставља рад над Агресором, него над собом

[JESSY]

Две основне тачке које је веома важно да прође Жртва.

1. Научите се да прихватате безусловну љубав Бога – то може да испуни ту унутарњу празнину, коју нису у стању да обухвате људи. Тај пут није тако једноставан и индивидуалан је за сваку Жртву, захтева рад са опитним духовником или консултантом.

2. Научите се да узимате одговорност на себе – немојте да тражите кривце, немојте да тражите спаситеље, немојте да избегавате одговорност за свој живот, а да притом узимате на себе одговорност за неког другог.

На крају крајева, када предстанемо Богу, зар ћемо рећи како је овај или онај човек крив за нашу несрећу или тај и тај ме није спасао. Ми ћемо дати одговор за оно што смо лично чинили или што нисмо чинили.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2017/11/16/trougao-karpmana-u-hriscanskoj-sredini-zrtva/