Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[The Godfather]

пре 40 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Vrjeme je fundamentalnije od prirodnih zakona, oni se odvijaju unutar njega, ne moze se reci ni da je stvoreno, ono je neki "pali" oblik vjecnosti

Ne postoji dok ga neko ne izmeri!!!

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, The Godfather рече

Ne postoji dok ga neko ne izmeri!!!

Da bi ga izmjerio moras da izmislis jedinicu i izbazdaris instrument, ali bez obzira na to postoji kretanje, medjutim ono ne postoji u ondnosu na vrjeme ili prostor odnosno pojmove, mjere i jedinice, nego samo medju tjelima, na toj spoznaji je Anstajn izgradio relativitet, tako da bi se sa Hajdegerom ustanovilo da vrijeme tece medju bicima, kretanje je odnos dva ili vise tijela /ljudi. Dogadjaj je vremenski, nema podrazumjevanog  vremena i njegovog toka tamo gdje nema zbivanja.

Dalje se pokazuje da zbivanja nema bez covjeka pa se vrijeme daje kao medjuljudski odnos, ono tece kao medju ljudima cime se izbavljamo od egzistiranja pored vremena /van dogadjaja. U dogadjaju ima protagonist pa je vrjeme osmisljeno kao licno, a ne kao objektivno.

U "hriscanskoj razradi ono bi bilo odnos sa Bogom, kretanje ka njemu, dvig, ili sabranje /jedinsttvo vremena. 

To bi znacilo i da ako vrijeme tece medju ljudima, onda jedan covjek (monah) nikad ne moze biti u vremenu, a zajednica je u istoriji a ne vremenu.

Vrjeme je horizont Smisla, pa bi se ono u idealnom obliku  smisao vremena i dogadjaja mogao citati kao Jevandjelje.

[slovoA]

@Bokisd "Свети могу бити приказани у храму на многим иконама и композицијама, и они, као тварне личности, у њима не присуствују. Међутим, Целенгидис истиче да у иконама, које су, по речима светог Јована Дамаскина „божанске енергије судови“⁵², увек је присутна нетварна божанска и обожујућа благодат и енергија изображених светитеља, који су са њом онтолошки повезани.“

Нпр. као конкретна личност, Богородица је у Рају, а по самом обожењу енергијом Божије благодати, у којој већ учествује свим својим бићем, Она је ванвременски присутна у свим Њеним иконама - "божанске енергије судовима"! А исто тако се може јавити и било гдје, било коме, и било када. То јављање је само из наше перспективе - истовремено јављање на више мјеста, а не - ванвременска објава Божија. А тако је и с предукусом будућег Царства. Из наше перспективе је то предукус будућег, али у Божијој перспективи постоји само сада, па је и тај предукус већ искуство Царства које заиста опитујемо, али једино тако - учествујући у тој обожујућој енергији и том Божијем "сада".

"Сјећајући се, другог и славног Христовог доласка..."

Све ово, наравно, нема никакве везе с Ђуровићевом и хаџијином причом. Без обзира колико ту гријешиш, ниси ти ту тај који је у прелести.

[Bokisd]

пре 15 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ali je takodje i unutar vremenski i unutar vremena ga nalazimo po blagodati.

Idi malo u pozoriste da razumijes sta je jedinstvo vremena prostora i radnje pa onda pocni da razmisljas o Crkvi, jer ovako negiras njeno postojanje, svi mi smo prisutni svugdje tamo tamo gdje je prisutan Duh Sveti ili Crkva, sta vise moze se reci i to da Duh Sveti ili Hristos djeluje u Nase ime, da sluzi.

Vrjeme je fundamentalnije od prirodnih zakona, oni se odvijaju unutar njega, ne moze se reci ni da je stvoreno, ono je neki "pali" oblik vjecnosti. Tamo gdje nema vjecnosti i vremena zajedno nema Crkve, ko god daje ikad bio u Crkvu bio je na nebu i na zemlji, i svudaprisutan.

Elem jos jednom, blagodat, Crkva...sve to je potrebno da bi bio autenticno na zemlji, jer npt Hajdeger je pokazao da mi zivimo pored vremena / izvan dogadjaja...A Hristos i Crkva su u vremenu. U Vremenu se dogadja Hristos kako sluti Nikolic, ili  vrjeme kao svoj smisao nosi Hrista / istorija, praznik.

Neko moze biti opcinjen "vlastitim" prestavama u nekoj vrsti virtuelne (vjecnosti) realnosti. u sta spada i ideoligija i drugi kiberneticki nacini i da drzi da je upravo ta prestava, prelest, duhovnost.

Dakle prelest se upravo pokazuje nedoststkom jedinstva vremena prostora i radnje,...nemanjem sveprisutnosti, jedinstva sa zemljom illi nebom, nedostatkom zajednice.

A bre Petrovicu,.... ja preso u hibernaciju za temu......... i sta sad da odgovorim..... 

[Ćiriličar]

пре 15 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Vrjeme je fundamentalnije od prirodnih zakona, oni se odvijaju unutar njega, ne moze se reci ni da je stvoreno, ono je neki "pali" oblik vjecnosti***. Tamo gdje nema vjecnosti i vremena zajedno nema Crkve, ko god daje ikad bio u Crkvu bio je na nebu i na zemlji, i svudaprisutan.

***Da...verujem da podrazumevas, ali nisi spomenuo smrt, a nje nema bez pada tako da se iza "...nekog `palog` oblika vecnosti" nalazi, ustvari, istinski, smrtni pad (ne pada vecnosti, sto i sam uslovno govoris navodnicima,  nego pad Adama iz vecnosti u smrti, a upravo je to "pocetak" vremena).

Vreme je osnovna "komponenta" smrti. Nije smrt "komponenta" vremena, nego obrnuto. Da nema smrti ne bi bio ni vremena. Kad nestane smrti (eshaton i preobrazaj) nestace i vremena.

 

[slovoA]

On 27.11.2021. at 20:33, Вукашин рече

"Схватити Бога егзистенцијално (битијно) и живети Њиме...

Праштај! Нисам прекинуо цитат да нешто извучем из контекста, већ управо да у истом контексту опоменем на ријечи патријарха Порфирија, да је циљ Цркве да свим својим бићем (битијно, егзистенцијално) будемо једно с Богом.

[Рисбо]

Evo sada saznadoh za avino postavljenje. Veoma mi je drago. Pozdrav svima. 

[slovoA]

пре 7 минута, Ćiriličar рече

Vreme je osnovna "komponenta" smrti. Nije smrt "komponenta" vremena, nego obrnuto. Da nema smrti ne bi bio ni vremena.

Само си дјелимично у праву. Вријеме је постојало и у Едену (дан први, други, итд.), али смрт заиста није била компонента тог времена. То и Свети Максим каже, да би се Христос (Логос) појавио и у Рају и осмислио (испунио) то вријеме вјечношћу, те би Логосом и у Логосу Адам стигао на циљ, и у том "временом" (Рају) би се присајединио вјечном (Царству Логоса). Али, ето, Адам је изабрао другачије.

Адамов пад је, значи, узрок његове (наше) смрти, а не и самог времена. Чак и да је он остао у Рају, у том његовом паду би се ми свеједно огледали као мртви који сахрањују своје мртве. Једино што тај Рај више не би ни наликовао на оно што је Бог саздао и што "видје, као веома добро".

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 9 часа, Ćiriličar рече

***Da...verujem da podrazumevas, ali nisi spomenuo smrt, a nje nema bez pada tako da se iza "...nekog `palog` oblika vecnosti" nalazi, ustvari, istinski, smrtni pad (ne pada vecnosti, sto i sam uslovno govoris navodnicima,  nego pad Adama iz vecnosti u smrti, a upravo je to "pocetak" vremena).

Vreme je osnovna "komponenta" smrti. Nije smrt "komponenta" vremena, nego obrnuto. Da nema smrti ne bi bio ni vremena. Kad nestane smrti (eshaton i preobrazaj) nestace i vremena.

 

пре 7 часа, slovoA рече

Само си дјелимично у праву. Вријеме је постојало и у Едену (дан први, други, итд.), али смрт заиста није била компонента тог времена. То и Свети Максим каже, да би се Христос (Логос) појавио и у Рају и осмислио (испунио) то вријеме вјечношћу, те би Логосом и у Логосу Адам стигао на циљ, и у том "временом" (Рају) би се присајединио вјечном (Царству Логоса). Али, ето, Адам је изабрао другачије.

Адамов пад је, значи, узрок његове (наше) смрти, а не и самог времена. Чак и да је он остао у Рају, у том његовом паду би се ми свеједно огледали као мртви који сахрањују своје мртве. Једино што тај Рај више не би ни наликовао на оно што је Бог саздао и што "видје, као веома добро".

Што би рекао +Игњатије све ће нас усмртитити вријеме. Врјеме нас раздваја једнако као простор, оно прави дистанцу међу бићима, благодат је вјечна, зато момак дјевојци каже волим те заувјек, јер љубав разара вријеме/дистанцу. Тако да је Црква и у времену и вјечности, никад само у времену него пресјек/празник/ излаз/ пасха.

У Рају је било кретања, а биће га и у Царству, у том смислу се може говорити да је вријеме облик вјечности и обрунуто.

Да ли вријеме садржи у себи смрт? Да, али не по себи, него као међуљудски однос и као однос са Богом, чим се успоставља заједница вријеме се преображава у историју/ Цркву/ празник. Тамо гдје се нарушава заједница тамо влада смрт.

Мртви су они који не дишу благодаћу, а двоструко мртви они који су поред времена, изван догађаја.

Ако је вријеме хоризонт смисла, како је онда човјек биће за смрт? 

Смрт није у времену, смрт другог да, властита не.

Преведено: смрт нема смисла, Логос разара смрт, значи уводи бријеме у и иза смрти. Јер гдје вријеме ту се живи.

Љубав увјек води битку против смрти, али коначна побједа је у Христу, јер њега смрт није одвојила од љубави, а ако није смрт ратозорила заједницу, хоће ли то грјех и болест који су посљедице а не узроци смрти, јер не умиремо ми што смо грешни, него смо грешни због смртности.

Зато зашто успјевати а не силазити у пакао, мало љубави читав пакао разори. Могуће је у том смислу учинити завичај бољим, улинити вријеме бољим - тако што ћемо се боље и присније, дубље и искреније повезати, тако ћемо и у времену постати сила ненадјебива.

[The Godfather]

пре 10 часа, Ćiriličar рече

Vreme je osnovana " komponenta " smrti

Osnovna komponenta smrti je popadjivost tela!

[Milan Nikolic]

Смрт нема везе са временом, него са самим Богом. И да не буде забуне, са Богом ван времена и пре него што је било шта створено.

Смрт је када нечега нема, а постоји воља да тога има.

Што се тиче времена, тај начин постојања творевине је најтајанственији и необјашњиви појам у модерној физици и космологији.

Постоји некаква математика која нагони да се ствари развијају одређеним поступцима, али имамо и доказ да је тај процес неодређен, него насумичан. Постоји само једна могућност, ако постоји Бог, а то је да сваки догађај, као урушавање неодређености, јесте директно дејство остварења воље Божије о творевини.

[The Godfather]

"Христа треба да осећамо као свог пријатеља. 
Он и јесте наш пријатељ. 
У то нас и Сам уверава када каже: „Ви сте пријатељи моји"  
Гледајмо на Њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу."                  
Старац Порфирије  Кавсокаливит

[Јанко]

On 30.11.2021. at 16:10, Milan Nikolic рече

Смрт је када нечега нема, а постоји воља да тога има.

Као што НИЈЕ било (времена) кад Сина није било (Арије), тако НЕЋЕ бити (времена) кад нас неће бити, а само Бог ће имати вољу да постојимо (ако на то мислиш, јер говоримо о смрти, а смрт је промашај циља стварања бића створеног за вечност). И ми смо деца Божија, и Христос нас назива браћом - па како ће бити да нас неће бити? То што можемо бити "у погрешном универзуму" не значи да нас бити неће...

Овом тезом се придружујеш протестантима типа Јехова, иако сам сигуран да ти то није била намера. Клизав терен...

[Milan Nikolic]

Говорио сам о "структурама" логоса Божијих, а о чему си ти нисам сигуран. 

[Milan Nikolic]

Људи, ништа без фудбалског терена.