Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Александар Милојков]

пре 37 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Za Milojkova su se molili mnogi, ako on misli da je Avina molitva bila presudna sta to koga smeta, u dobroj je vjeri.

Не мислим да је била пресудна, али знам да је била услишена. Док су служили Литургију и молили се за моју супругу, она је дошла свести. То су чињенице, Бог је сведок. Ко хоће да ми верује, нека верује.

[Александар Милојков]

Оно што ме је посебно дирнуло и охрабрило јесте управо брзина, попут каквог пламена који се шири, којом се Црква почела молити - у Београду и широм Србије, у Босни и Херцеговини (Републици Српској), Цној Гори, Грчкој, Хрватској... Молили су се не само православни, него и римокатолици, протестанти, а знам да су се молили и муслимани. Ничије молитве не сматрам мање вредним и свима сам благодаран.

[Александар Милојков]

Ево једног од молитвеника, са срцем, онда када ми је било најтеже:

 

[Родољуб Лазић]

пре 19 минута, Александар Милојков рече

Не видим шта је спорно? Услишене су му молитве и код Свете Петке и код самог Бога. Није Ава чудотворио, само се молио и услишен је.

To je bilo apropo tvog tumačenja da se nije hvalio. Neverovatno kako uspevaš da pomeriš razgovor i ne pogodiš o čemu se radi ili govori.

[Александар Милојков]

пре 2 минута, Родољуб Лазић рече

To je bilo apropo tvog tumačenja da se nije hvalio. Neverovatno kako uspevaš da pomeriš razgovor i ne pogodiš o čemu se radi ili govori.

Рођо, ја заиста не видим да се хвалио. Само је испричао шта се догодило.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Sto jes jes, sad mi je jasno, kada je Rodjeni u pitanju tu su Avine molitve jos neuslisene... i da ne govorim cije jos....

To cudo istemo!

[Родољуб Лазић]

пре 27 минута, Александар Милојков рече

Рођо, ја заиста не видим да се хвалио. Само је испричао шта се догодило.

Добро. Ти не видиш, ја сам поставио и свако нека за себе донесе суд да ли јесте или није. Нема потребе ни смисла да се око тога прегањамо.

[Родољуб Лазић]

Занимљив чланак о чудима у другим религијама:

Валериј Духањин. Како да се односимо ка исламском чуду и уопште како хришћани да се односе ка чудима нехришћанских религија

SRPSKA.PRAVOSLAVIE.RU

---

Не тако давно у средствима јавног информисања се појавила информација о томе да су на телу дагестанског новорођенчета Али Јакубова откривени натписи. То се...

 

Између осталог, пише и ово:

"Например, три древна историчара Тацит, Светоније и Дион Касије сведоче о очевидној чињеници да је римски император Веспазијан извршио два исцељења. Ево шта о томе у својој «Историји» пише Тацит (56-117 године после Христа). Тај текст је веома занимљив: «За неколико месеци које је Веспазијан провео у Александрији, чекајући док се не смире ветрови и док море не постане сасвим мирно, догодило се мноштво чуда, која као да су доказивала благонаклоност неба и пријатељство богова ка новоме владару (т.ј. Веспазијану, примедба аутора). Један од александријских простих људи код којег је како су сви знали, болест одузела вид, пао је Веспазијану пред ноге са сузама молећи га за исцељење. Уверавао га је да тако поступа по наредби Сераписа кога је тај сујеверни народ поштовао више од свих осталих богова и молио је владара да му пљувачком намаже очи и очне капке. Други са парализованом руком, наводно по налогу истога бога, молио је цезара да му стане на болесну руку. Испрва се Веспазијан обојици подсмевао и одлучно их одбио. Али када су они остајали по своме он се поколебао: није хтео да се прочује као превише самоуверен али молбе обојице богаља и уверавања ласкаваца су у њему рађали наду да ће исцељење успети. На крају, наредио је да питају докторе да ли је у човечијој моћи да се избори са сличном болешћу очију и са таквим повредама руке. После дугих расправа ови су одговорили да слепац није изгубио вид до краја и да га је могуће повратити, отклонивши сметње које му не дозвољавају да види; а што се тиче руке да је она ишчашена и да се под деловањем исцелитељске моћи може вратити у обичан положај. «Можда је то,- говорили су доктори, - угодно боговима и они су изабрали владара за испуњење своје воље. Осим тога, ако исцељење успе слава ће отићи цезару; ако се ништа не догоди, објекат подсмеха биће богаљи». Веспазијан, решивиши што га срећа прати на сваком кораку и не постоји ствар чак најневероватнија коју он не би могао да уради, весело се смејући, испунио је то што су га молили. Огромна гомила га је пратила са великом пажњом. Онај који је био ишчашен одмах је почео махати руком а слепи је угледао светлост дана. Људи који су тамо присуствовали тврде да се све тачно тако и догодило; они то понављају до данашњег дана када већ немају користи да говоре неистину» (Историја. 4, 81)."

[Родољуб Лазић]

Свети Атанасије Велики говори о томе да узроком чуда често бива не сам живот неког човека него вера оних који долазе код њега. Такође каже како неки приносе и велике трудове подвижништва и као неку врсту уздарја добијају од Бога дар исцељења, да би у будућем веку чули да су све добро већ добили током живота (Лк. 16,25) и да ништа не очекују у будућем животу. Наравно, помиње и оно познато место из Јеванђеља по Матеју (7, 22-23) :Господе, нисмо ли у Твоје име пророковали и чинили разна чуда, изгонили демоне...А Он ће им рећи - не познајем вас, идите од мене ви који чините безакоња.

О теми чуда говоре и преподобни Анастасије Синаит  и преподобни Никон Антиохијски.

Преподобни Анастасије говори такође да чуда бивају често као последица вере оних који се обраћају за помоћ, а не као последица достојности онога ко чини чуда, и да светост нечију не доказују знамења и чуда него вера и живот тог човека. Каже да су често не само грешници међу православнима чинили чуда и пророковали, него и неправославни, по некој Божјој вољи и допуштењу (Валаам, Саул, Кајафа, Навукодоносор), али да то не значи да су они свети пред Богом.

 

 

[The Godfather]

пре 6 часа, Zoran Đurović рече

Моником Белучи

[Milan Nikolic]

Нека ово буде последња порука на теми.

[mirko1929]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Занимљив чланак о чудима у другим религијама:

 

Валериј Духањин. Како да се односимо ка исламском чуду и уопште како хришћани да се односе ка чудима нехришћанских религија

SRPSKA.PRAVOSLAVIE.RU

---

Не тако давно у средствима јавног информисања се појавила информација о томе да су на телу дагестанског новорођенчета Али Јакубова откривени натписи. То се...

 

Између осталог, пише и ово:

"Например, три древна историчара Тацит, Светоније и Дион Касије сведоче о очевидној чињеници да је римски император Веспазијан извршио два исцељења. Ево шта о томе у својој «Историји» пише Тацит (56-117 године после Христа). Тај текст је веома занимљив: «За неколико месеци које је Веспазијан провео у Александрији, чекајући док се не смире ветрови и док море не постане сасвим мирно, догодило се мноштво чуда, која као да су доказивала благонаклоност неба и пријатељство богова ка новоме владару (т.ј. Веспазијану, примедба аутора). Један од александријских простих људи код којег је како су сви знали, болест одузела вид, пао је Веспазијану пред ноге са сузама молећи га за исцељење. Уверавао га је да тако поступа по наредби Сераписа кога је тај сујеверни народ поштовао више од свих осталих богова и молио је владара да му пљувачком намаже очи и очне капке. Други са парализованом руком, наводно по налогу истога бога, молио је цезара да му стане на болесну руку. Испрва се Веспазијан обојици подсмевао и одлучно их одбио. Али када су они остајали по своме он се поколебао: није хтео да се прочује као превише самоуверен али молбе обојице богаља и уверавања ласкаваца су у њему рађали наду да ће исцељење успети. На крају, наредио је да питају докторе да ли је у човечијој моћи да се избори са сличном болешћу очију и са таквим повредама руке. После дугих расправа ови су одговорили да слепац није изгубио вид до краја и да га је могуће повратити, отклонивши сметње које му не дозвољавају да види; а што се тиче руке да је она ишчашена и да се под деловањем исцелитељске моћи може вратити у обичан положај. «Можда је то,- говорили су доктори, - угодно боговима и они су изабрали владара за испуњење своје воље. Осим тога, ако исцељење успе слава ће отићи цезару; ако се ништа не догоди, објекат подсмеха биће богаљи». Веспазијан, решивиши што га срећа прати на сваком кораку и не постоји ствар чак најневероватнија коју он не би могао да уради, весело се смејући, испунио је то што су га молили. Огромна гомила га је пратила са великом пажњом. Онај који је био ишчашен одмах је почео махати руком а слепи је угледао светлост дана. Људи који су тамо присуствовали тврде да се све тачно тако и догодило; они то понављају до данашњег дана када већ немају користи да говоре неистину» (Историја. 4, 81)."

Заиста занимљиво, поготово кад се узме у обзир чињеница да су одређене јудејске групе у то време сматрале Веспазијана за месију (управо јер их је он коначно сломио).

[Bokisd]

пре 7 часа, mirko1929 рече

http://www.hfpo.com/nietzsches-theology

Kako ovo Mirko ima veze sa Jevandjeljem i verom i istinskom teologijom, to je meni stvarno misterija. 

[Драшко]

Dobro 

nešto sam se zeznuo u citatu 

Tiho tiho Šarlota 

[mirko1929]

пре 30 минута, Bokisd рече

Kako ovo Mirko ima veze sa Jevandjeljem i verom i istinskom teologijom, to je meni stvarno misterija. 

Па Ниче није толико полемичар, колико посматрач. Он описује затечено стање ствари. Отуда анегдота о човеку који у сред бела дана иде са лампом и тражи Бога. Погледај у атачменту. Узроци атеизма XIX века нису били у Дарвину, него у моралу (хришћанство је људима постало морално неприхватљиво*), или Ничеовим речима Видите шта је то што је заиста триумфовало над хришћанским Богом: сам хришћански морал. У данашње време кад се противиш нпр. транџама, или залажеш за смртну казну, људи те виде ко моралног богаља. Зато Ниче каже, морамо се ослободити морала да би живели морално.

 

* -- Чак и самим хришћанима, погледај ето Милојко како се бунио кад сам рекао да Бог осуђује људе на оној тамо теми. Отуда те Милојкове мени бесмислене модерне формулације како заправо сами себи пресуђујемо.

DamnableDoctrine.pdf