Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Александар Милојков]

Нека прочита, када буде у прилици, моје Катихизисе за први, други и трећи разред средњих школа и гимназија, па нека види колико сам пута наводио речи Светог Јустина Ћелијског.

[Александар Милојков]

Али сам једнако ставио и прелепу икону Свете Тројице, коју је иконописао наш Ава Зоки.

[Александар Милојков]

Ево управо пребројах број цитата и позивања на Светог Јустина Ћелијског, само у Православном катихизису за трећи разред гимназија - СЕДАМ пута. А неко мени говори како ми је на студијама ускраћена Догматика Аве Јустина...

[slovoA]

пре 2 минута, Александар Милојков рече

успут, прочитај Прву теолошку беседу Светог Григорија Богослова, где се између осталог каже ко, када и како може да се бави теологијом.

А шта, ако сам прочитао много више и још проживио то прочитано? Гдје си ту пошао, онда?

Џаба се ту кријеш иза Светог Григорија, мада ми је јасно да је то, заправо, један збрзан и површан одговор. Али свеједно, тим прије ти нећу дати за право. Једини предуслов за бављење теологијом није ни то - ко, ни то - када, него - како?! И само о томе и прича Свети Григорије, о једином начину како можемо приступути познању Бога. А о чему ја причам, него о "том истом приступу познању"? Не, по свом створеном духу, већ у саборности са Духом и Истином Цркве. И зашто ми онда супротстављаш Светог Григорија?

[Александар Милојков]

пре 1 минут, slovoA рече

А шта, ако сам прочитао много више и још проживио то прочитано? Гдје си ту пошао, онда?

Џаба се ту кријеш иза Светог Григорија, мада ми је јасно да је то, заправо, један збрзан и површан одговор. Али свеједно, тим прије ти нећу дати за право. Једини предуслов за бављење теологијом није ни то - ко, ни то - када, него - како?! И само о томе и прича Свети Григорије, о једином начину како можемо приступути познању Бога. А о чему ја причам, него о "том истом приступу познању"? Не, по свом створеном духу, већ у саборности са Духом и Истином Цркве. И зашто ми онда супротстављаш Светог Григорија?

Па неће бити да "само о томе прича", али добро. Не вреди да га цитирам, јер обде најексплицитније ствари не пролазе. Овде важи парла - ако су чињенице против нас, тешко чињеницама.

[slovoA]

@Александар Милојков То овде, то ме не занима у овом разговору. А ни тебе не би требало. Ако већ причаш са мном, немој ми онда одговарати неким тамо причама.

[Bokisd]

пре 14 минута, Александар Милојков рече

@Bokisd не гасим форум, али стварно нема смисла овако дискутовати. Вређање и игнорисање чињеница, уз најприземнију замену теза. Човеку покажеш јасно да јасније не може бити шта Августин каже на тему благодати и слободне воље - тако што му наведеш саме речи Светог. Јасно му покажеш да Свети Јустин није био у праву са својом тврдњом о Августину, по том питању, јер га највероватније није ни читао, а он онда замени тезе и оптужи те како нападаш српске светитеље!? На страну што заборавља да је и Августин једнако у календару светих и да га прослављамо кад и Светог кнеза Лазара. Али, није у томе поента. Поента је што човек један критички приступ, јасно показивање да нечији став није, у том неком егзгетском и научном смислу, исправан назива нападом на тог светитеља!? А кладим се да није прочитао ни пет процената од Јустинове догматике.

Dobro, (iako mi deluje da tu ima neki odredjeni medjusobni misunderstanding na temi u odredjenim stvarima...)

[slovoA]

@Александар Милојков Кад већ причаш о чињеницама, дај ми неку чињеницу - кад будеш стигао, која оповргава оно што сам рекао.

"Тако, ни за богопознање није никаква гаранција сам предмет (познања = Бог) којим се бавимо, већ сам приступ том познању. Зато сваки теолошки елитизам припада ђаволу, тј. створеним духовима, као директно супротан саборности и Духу Цркве."

То у заградама сам сад додао, пошто кажеш да ме не ништа не разумеш.

[Александар Милојков]

пре 13 минута, slovoA рече

@Александар Милојков Кад већ причаш о чињеницама, дај ми неку чињеницу - кад будеш стигао, која оповргава оно што сам рекао.

"Тако, ни за богопознање није никаква гаранција сам предмет (познања = Бог) којим се бавимо, већ сам приступ том познању. Зато сваки теолошки елитизам припада ђаволу, тј. створеним духовима, као директно супротан саборности и Духу Цркве."

То у заградама сам сад додао, пошто кажеш да ме не ништа не разумеш.

Против кога то пишеш? Ја те заиста не разумем. Какав теолошки елитизам? Теолози су људи Цркве. Читав њихв процес образовања - од конкурса на факултет, студија, завршетка студија и даљи рад, неодвојив је од црквене саборности. Ствар је у томе што ти изгледа мислиш, да неки унутрашњи твој осећај да си у праву, вреди више од теолошког образовања самих теолога - које, понављам, увек бива унутар саборности Цркве. Да ли си се некада запитао - да ниси можда у прелести? Ја за себе јесам, много пута. И увек и изнова се то питам. Ако ме је од ичега страх, страх ме је од самога себе. Зато и верујем да ми је једини гарант да не одлутам Божја благодат. И увек мерим да ли сам на правом путу једном и једином мером - припадам ли Телу Христовом. Дакле, не сувим интелектом, већ бићем.

[Onufrije]

Интересантно је да је сам Владика Игнатије на својим предавњима био против оваквих схоластичких преклапања, да ли се благодат добија или се стиче,или  у ком тренутку се дарови претварају у Тело Христово,  које долазе са запада, и да православље никада то много није инересовало (зато смо видели да није био ни важан онај канон у Оранжу), али су га студенти прескочили јер његова почетна премиса да се занемари монаштво, светитељство и подвиг нужно води у схоластику и накарадну теологију.

[Zoran Đurović]

Опрелешћени су моје муштерије.  Овима се не обраћам да бих их освестио - јер је то немогућа мисао - него пишем ради других не би ли избегли замке нечастивог и упали у прелест. 

[Александар Милојков]

пре 16 минута, Onufrije рече

Интересантно је да је сам Владика Игнатије на својим предавњима био против оваквих схоластичких преклапања, да ли се благодат добија или се стиче,

Онда се и апостол Павле бавио схоластичким преклапањима, јер та разматрања потучу управо од њега. Затим су се и сви они помесни сабори (Африка и Палестина), закључно са Римом и коначно са Трећим васељенским сабором, бавили схоластичким преклапањем - будући да су пелагијанство лоцирали као проблем и осудили као јерес. Подсетићу, Свети Августин је био позван да учествије на том Васељенском сабору (431), али га је нажалост упокојење (430) у томе спречило. Тај позив једном епископу да учествује на Васељенском сабору ипак нешто говори (Ипон сам по себи није био нека претерано значајна епархија). Добро се треба замислити пре сваке речи осуде Августиновог богословља.

[Александар Милојков]

пре 17 минута, Zoran Đurović рече

Опрелешћени су моје муштерије.  Овима се не обраћам да бих их освестио - јер је то немогућа мисао - него пишем ради других не би ли избегли замке нечастивог и упали у прелест. 

То је и Августин говорио за пелагијанце  - не пише због њих, јер су stulti и tardi, већ због оних које покушавају да смуте.   (Немој да им преводиш ово са латинског, кумум те Богом!  )

[Поет]

Браво Зоки 

[mirko1929]

пре 24 минута, Onufrije рече

Интересантно је да је сам Владика Игнатије на својим предавњима био против оваквих схоластичких преклапања, да ли се благодат добија или се стиче,или  у ком тренутку се дарови претварају у Тело Христово,  које долазе са запада, и да православље никада то много није инересовало (зато смо видели да није био ни важан онај канон у Оранжу), али су га студенти прескочили јер његова почетна премиса да се занемари монаштво, светитељство и подвиг нужно води у схоластику и накарадну теологију.

Мени ово делује крајње смешно и дебилно. Ем што Августин није схоластик (схоластичари су се појавили малтене хиљаду година касније), ем што су схоластичари море и море књига просули о томе како су монаси супериорнији у односу на све друге, чак и онда када раде све исто што и други. Итд. Итд.