Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Bokisd]

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

Касијаново учење је осуђено на сабору у Оранжу. После се назвало полупелагијанством. Није догматизовано као православно учење. 

Moje misljenje u vezi toga oko Kasijana :

https://svetosavlje.org/dobrotoljublje-tom-ii/12/

Jasno ispoveda na pocetku i pise da nas trud makar bio i najveci ne moze da nam bude na korist ako nas ne pokrece Bozija blagodat i u 188. pise da osobito nadahnuce Bozije polaze u nas dobro raspolozenje i upraznjavanje u vrlinama, i onda nas trud je da se sa manjom ili vecom (zavisi od coveka do coveka) spremnoscu pokoravamo tim nadahnucima i Bozijom pomocu i blagodacu, i u zavisnosti od toga da li smo nemarni prema blagodati ili se pokoravamo blagodati zasluzujemo nagradu ili kaznu ..... (moje,....sto je i sasvim logicno, jer da nema slobne volje onda ne bi moglo da nam se sudi, jer sami izabiramo ili dobro ili zlo i zato i moze da bude sud...jer da nema slobodne volje onda bi sve bilo iz nuznost i odredjenosti i bez suda i nagrada ili kazne...)

I dalje objasnjava kakva je sinergija izmedju blagodati i naseg truda, i to je sve slicno nacinu kako Avgustin objasnjava.

I onda u 192. pise da mnogima nije jasno kako u nama deluje blagodat, da li kada se u nama ispoljavaju dobre zelje ili kada nas poseti blagodat Bozija. I on ovde ponavlja da treba blagodat, ali i kaze da je iskustvo i praksa pokazala da moze i ovo drugo i navodi primer za koje misli da su odgovarajuci.

I onda opet dalje nastavlja u kljucu kako nas blagodat Bozija preduhitruje i onda tek idu nasi odgovarajuci napori i takodje slicno kao Avgustin tumaci ono od ap.Pavla.

I cini mi se da u 195. opet pise slicno kao u 192. o tome da u onima koji imaju zelju i traze spasenje poptomaze tu zelju, dok u onima koji nemaju tu zelju Bog izaziva i nadahnjuje tu nameru i zelju i na kraju zakljucuje :

"Он, слично најнежнијем Оцу и састрадалном Лекару, чини све у свима: у једнима побуђује почетак спасења и разгорева усрђе ка Њему, а код других приводи дело завршетку, и врлине савршенству; једне задржава од блиског пада, а другима пружа прилике за спасење; онима који желе и који се труде, помаже, а друге, који не желе и који се противе, привлачи и скреће према добром расположењу. Он свагде све чини побуђујући, помажући и утврђујући, премда без нарушавања слободе коју нам је дао."

U vezi teme i ovo boldovano moze da bude problematicno, sve ostalo deluje okej.

Sad, ako je taj polupelagijanizam osudjen na zapadnom saboru u 2.Oranzeu, da li je to prihvaceno i na Istoku i celoj crkvi, recimo kroz Kartaginske kanone i sabor koji se posebno bavio pelagijanizmom i koji je sabor opste prihvacen, ali predpostavljam da je svejedno i da se moze i 2.Oranze smatrati legitimnim.

Zasto je Kasijan tako pisao i u vezi toga da Bog hoce da podpomaze i one koji sami od sebe krenu sa dobrim namerama, ne znam, mozda je imao takvu situaciju u svojoj crkvi da hteo da pomiri neke koji nisu shvatali kako to blagodat deluje pre nas i nase volje, mozda ima veze i sa nekim drugim pitanjima, mozda ko zna sta vec ne.

Ali u svakom slucaju Kasijan je ispovedao i da je blagodat Bozija ta koja nas pokrece na dobro i da mi sadejsvujemo svojim trudom, ovo drugo mozda moze da bude i neki njegov licni teologumen.

[Bokisd]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Па ту си се у старту зајебао. Ратујеш против благодати и зато тебе и Рођеног нервира када ја велим: Не живи Ава него Христос у њему! - Имаш у Аг: расправљао сам се са благодаћу и слободом, победи благодат. 

Ми смо место у коме Бог пали своју светлост.  

Ima razno stosta kod Avgustina u raznim kljucevima,..... pobedi blagodat, pa i treba,.... ali da li Avgustin odrice negde da je potreban i nas trud i napori kako bi bilo to da pobedi blagodat.

Da te pitam, sta je problem u tome da treba i nas trud, predpostavljam da je to nesto sto zameras, jednostavno nekako si mi nedorecen i ne mogu da prokljuvim sta tacno zameras.

[Александар Милојков]

пре 11 часа, Onufrije рече

 

Прво се подвиг повеже са некаквом самодовољношћу човека, а онда се то прошири на сва подвижничка дела. Наравно да без Божије помоћи нема подвига на нашу ползну то и врпци знају, али нема ни обожења без подвига..  Исправније је онда рећи: благодат Божја не задобија се са некаквом аутономном и самодовољном људском вољом, све можеш да окачиш мачку о реп - сам и самодовљан можеш да чиниш само зло итд.....подвижничка дела резултат да је багодат већ ту - да је дотакла човекову вољу и активно је помаже. Само облагодаћена људска воља може да чини добро.

Говоримо о православаном одговору на пелагијанску јерес. У том контексту треба разумети оно што сам горе написао. Дакле, против пелагијанског концепта слободе одлучивања - која је управо, по њима, самодовљна да чини добро.

[Александар Милојков]

пре 56 минута, Bokisd рече

Ima razno stosta kod Avgustina u raznim kljucevima,..... pobedi blagodat, pa i treba,.... ali da li Avgustin odrice negde da je potreban i nas trud i napori kako bi bilo to da pobedi blagodat.

Поента је да благодат Божја у човеку покреће и тај труд и напор о којем говориш. Без благодати Божје, не би ти пало на памет да се потрудиш. Јел сад јасно?

[Плаво Небо]

пре 5 минута, Александар Милојков рече

Поента је да благодат Божја у човеку покреће и тај труд и напор о којем говориш. Без благодати Божје, не би ти пало на памет да се потрудиш. Јел сад јасно?

Значи, Бог је свим људима усадио Своју благодат, само је питање да ли ће је човек препознати и својом слободном вољом прихватити? Јесам ли добро разумео?

[Zoran Đurović]

пре 52 минута, Bokisd рече

ali da li Avgustin odrice negde da je potreban i nas trud i napori kako bi bilo to da pobedi blagodat.

Ја сам прочитао:

de correptione et gratia (426/7)
de gestis Pelagii (417)
de gratia et libero arbitrio (418)
de gratia Christi et de peccato originali (426)

de correptione et gratia (426/7)
de gestis Pelagii (417)
de gratia et libero arbitrio (418)
de gratia Christi et de peccato originali (426)

de libero arbitrio (387/8 391/5)
de natura et gratia (413/15)
de peccatorum meritis et remissione et de baptismo parvulorum ad Marcellinum (411/12)
de perfectione iustitiae hominis (415)
de dono perseverantiae (428/9)
de praedestinatione sanctorum (428/9)
као и дела против Јулијана Екланског. Ти ниси прочитао ниједно ових ових дела, и постављаш ми бесмислено питање. Да ли видиш да ти немаш никаквог труда, а да га ја имам? Ти си у неком первертираном свету.   

 

[Zoran Đurović]

пре 6 минута, Плаво Небо рече

Значи, Бог је свим људима усадио Своју благодат, само је питање да ли ће је човек препознати и својом слободном вољом прихватити? Јесам ли добро разумео?

Nije bas tako. Aли може да буде тако. Нигде Аг не говори о неодољивој благодати (Божија сила која би те убедила у добро, како је после у калвиниста), али говори о предодређености светаца. Бог зна своје свете пре стварања света. То је павловска тема. Ја имам решење зашто јеАг тако говорио и да је то било сасвим исправно, али чувам за научни текст. 

[Александар Милојков]

пре 27 минута, Плаво Небо рече

Значи, Бог је свим људима усадио Своју благодат, само је питање да ли ће је човек препознати и својом слободном вољом прихватити? Јесам ли добро разумео? суд Божји

Ја бих рекао да је тако, иако Августин тврди другачије. Он каже да Бог, по свом скривеном промислу, који je за нас недокучив, некима даје благодат, некима не. На питање зашто, Августин одговара да не зна, али да зна да је тај суд Божји праведан. Покушао сам да ово тешко питање сагледам у овој емисији:

HORIZONTI VJERE – 6. epizoda (sv. Augustin i Pelagijanizam) – IPA

IPAPRKC.ORG

---

U šestoj epizodi Horizonti vjere ugostili smo pravoslavnog teologa iz Beograda, dr.sc. Aleksandra Milojkova. Aleksandar Milojkov je doktorirao 2019. na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu...

 

[The Godfather]

Zaista ne mogu da razumem ljude kojima se nesto objasnjava od strane ljudi koji su tome sto objasniavaju posvetili ceo zivot i oni i dalje bleje neku svoju pricu - jer misle za sebe da su pozvani tj da su oni  ti koji pravilno razumeju neke stvari - i  treba da poduce dr nauka.

Tragikomicno!

[Kafanski amater]

[Александар Милојков]

пре 15 минута, The Godfather рече

Zaista ne mogu da razumem ljude kojima se nesto objasnjava od strane ljudi koji su tome sto objasniavaju posvetili ceo zivot i oni i dalje bleje neku svoju pricu - jer misle za sebe da su pozvani tj da su oni  ti koji pravilno razumeju neke stvari - i  treba da poduce dr nauka.

Tragikomicno!

То не значи да смо попили сву памет овога света. Нека их.  Поготово што ово и није тако једноставно питање. Срећом, Црква је саборно рекла своје, па слободно можемо да знамо и кажемо да је пелагијанство јерес. Додуше, сам Пелагије, колико ја знам (нек ме исправи Ава ако грешим, јер више зна од мене) никада није осуђен, из једног разлога - не зато што је био заста правоверан већ зато што је био лукав и што је са тим лукавством успео да избегне осуду. Пелагијанство је осуђено и локално и васељенски у лику Пелагијевог ученика Целестија.

[Плаво Небо]

пре 49 минута, Zoran Đurović рече

Бог зна своје свете пре стварања света.

Да, јасно ми је.

[Bokisd]

пре 59 минута, Александар Милојков рече

Поента је да благодат Божја у човеку покреће и тај труд и напор о којем говориш. Без благодати Божје, не би ти пало на памет да се потрудиш. Јел сад јасно?

Pa ne znam zasto meni to kazes, stvarno, pokrece i nadahnjuje, ali sta posle, o tome pricamo, valjda i mi treba da odgovorimo na taj poziv blagodati, nece valjda blagodat automatski za nas da sljaka.

Ja mislim da se slazes sa tim.

[Bokisd]

пре 55 минута, Zoran Đurović рече

Ја сам прочитао:

de correptione et gratia (426/7)
de gestis Pelagii (417)
de gratia et libero arbitrio (418)
de gratia Christi et de peccato originali (426)

de correptione et gratia (426/7)
de gestis Pelagii (417)
de gratia et libero arbitrio (418)
de gratia Christi et de peccato originali (426)

de libero arbitrio (387/8 391/5)
de natura et gratia (413/15)
de peccatorum meritis et remissione et de baptismo parvulorum ad Marcellinum (411/12)
de perfectione iustitiae hominis (415)
de dono perseverantiae (428/9)
de praedestinatione sanctorum (428/9)
као и дела против Јулијана Екланског. Ти ниси прочитао ниједно ових ових дела, и постављаш ми бесмислено питање. Да ли видиш да ти немаш никаквог труда, а да га ја имам? Ти си у неком первертираном свету.   

 

Pa eto, vidi sad ovo, mozda je tebe Bog nadahnuo da se zainteresujes za teologiju i ovo pitanje i onda si ulozio svoj maximalni trud i procitao sve to..... malo blagodat, malo ti.... 

To je taj kljuc o kome pricamo i pisu svetitelji.

[Плаво Небо]

пре 36 минута, Александар Милојков рече

некима даје благодат, некима не. На питање зашто, Августин одговара да не зна, али да зна да је тај суд Божји праведан.

Па сад, мени то звучи мало сурово. То би мени значило да је неко у старту већ у предности. Мада, са друге стране могу да прихватим и то мишљење баш због способности да Бог већ унапред зна ко би како поступио и да му да и да му не да благодат па из тог разлога некима је и не даје. Не знам, Бог зна.