Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Zoran Đurović]

пре 8 минута, Bokisd рече

Nevezano da li je pravi, ali je taj Makarije usao u zbirku svetootackih i podviznickih i duhovnih tekstova zbornika Dobrotoljublje koje su sastavili duhovni autoriteti i dobri poznavaoci duhovnog zivota i literature i koristeno je u crkvi od strane svih koje su ti tekstovi interesovali, episkopi, monasi, svestenici, teolozi, i niko nije u Makariju i njegovom duhovnom ucenju video neki problem, pogotovo u pogledu pelagijanizma.

Ти си неуки дебил.

[Bokisd]

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Ти си неуки дебил.

...ipak stoji ovo sto sam napisao,.... 

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Bokisd рече

...ipak stoji ovo sto sam napisao,.... 

Ti i ne bi bio neuki debil da razumes sto ti govorim. 

[Zoran Đurović]

Errare humanum est, perseverare autem diabolicum.

[Bokisd]

Mozemo ovako do sutra, neko je pre nas Zoki koji je mnogo autoritativniji od svih nas uzeo tog Makarija i nije nasao kod njega nikakav problem i uvrstio ga je u Dobrotoljublje na duhovnu korist onih koji citaju.  ...itd...

[Zoran Đurović]

пре 36 минута, Bokisd рече

Mozemo ovako do sutra,

Да, МИШЉЕЊЕ ЈЕ КАО ДУПЕ, СВАКО ГА ИМА. Ти тврдиш да је Косово у Адис Абеби, и то је легитимно. Да је Исус возио Ферари. Само настави тако и нема зиме за тебе. 

[Ćiriličar]

@Bokisd

Мало ми је "грубо" то што пишеш Боки о вољи. Па кад Павле пише, беше ли Римљанима, о Закону и др. па кад каже да да не чини оно што хоће, него оно што неће, ради греха у њему....е видиш, воља се не може узимати буквално. Човек је шизофрено биће због пале природе...тако да то нису ствари или имам вољу или немам за то и то.  Св. Силуан добар пример јер се благодат изливала у изобиљу, и повлачила се.

Боља човек је варљива ствар Боки. Често ми свесно чинимо што нам није по "вољи", а колико тек несвесно. Благодат се излива на разне начине, Сунце греје и грешне и праведне и не пита се ко је какав. Љубав Божија се излива и на најгоре, а тиме и благодат, и вероватно да се благодат не би изливала на најгрешније били би гори од демона. Сад, благодат није само да будеш прозорљив или чиниш чуда или се преображаваш као Св. Серафим...

Постоје ствари које уопште нема смисла анализирати, недокучиве су човеку...воља и благодат су неке од њих. Оно што се сигурно може рећи да воља може да стимулише благодат, да се човек "отвори" за њу, али то није аксиом...воља у себи има много рационалног, а рационално у себи има доста телесног (слабости које утичу на рационализам и кваре га), тако да воља  није пресудна да би благодат осенила човека. То је љубав Божије, љубав Светих, љубав праведних ближњих који се моле за некога и сл. Воља људска је кварљива роба Бокац....

Треба рећи и то, да као што онај слепи би без великих сагрешења и његови, него да се сила Божија прокаже кроз њ', тако и благодат често "удара" тамо где човек сам нема појма о томе, бива "оруђе" Божије ради некх Божијих планова свеукупуног спасења итд.

 

СТАРАЦ СИЛУАН

 

 

СТАРАЦ СИЛУАН О БЛАГОДАТИ
 
У манастир сам донео само грехе, и не знам зашто ми је Господ, док сам још био млад послушник, дао толико много благодати Светог Духа да су ми и душа и тело били испуњени њоме. Благодат је била као код мученика, те сам желео да страдам за Христа.
Нисам тражио од Господа Духа Светог, јер Га нисам познавао, нити сам знао како Он долази у душу и како дејствује у њој, а сада ме радује да пишем о свему томе.
О Душе Свети, Ти си мио души. Описати Тебе није могуће, али душа осећа Твој долазак и Ти дајеш мир уму и сладост срцу.
Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Господ то говори о Духу Светом, јер једино у Њему душа налази савршени мир.
Благо нама православним хришћанима, јер нас Господ много воли и даје нам благодат Светог Духа, и у Духу Светом даје нам да видимо славу Његову. Да бисмо, пак, сачували благодат, треба да волимо своје непријатеље и да за све невоље које нас задесе благодаримо Богу.

[Onufrije]

Неће бити патријарху лако да изађе на крај са црногорским поповима. Ни Св. Петру Цетињском није било лако, Остара сам“, писао је последњих година живота на земљи, „више од зла и непослуха црногорскога, него ли од мојијех данах“, али зато када се представио као Свет има и то у његово житије : „Онај свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа: а наш свети Петар што је на Цетињу, није ни једанпут!“ 

[Bokisd]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Mozes ako si Boksid da zivis po volji Bozijoj koja nije blagodat, on na mala vrata ili uvodi drugi princip u boga ili nasuprot Boga, ne razumijevajuci da je moguc isklucivo unutar slobode covjeka.

Pogledaj sta pisu ovi svetitelji (koje sam citirao) o volji Bozijoj i kako se manifestuje kod stvaranja svega. Volja Bozija moze da se manifestuje i na druge nacine, ali imaj u vidu da sam ovo naveo kao primer u odnosu na pocetno pitanje od pre nekoliko stranica o tome kako se odrzava pakao u postojanju. (da se ne ponavljam).

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Pa ako sam rekao da postoji po blagodati a blagodat i volju i jos sijaset pojmova poistovjetio onda je jasno da pakao postoji i po ljubavi itd... 

Nikakve egzibicije nema pokazujem ti nesto sto bi te iscjelio, a to je da kada razni ljudi (oci) razlicito govore da se apsolutno slazu odnosno da govore isto, a kada ljudi kao ti i ja govore isto, ipak ne govore isto, sto je valjda jasno.

Pokusaj da se izbavis od antroporfizama kada govoris o nestvorenom, jer nema prave analogije. 

Da si govorio valjano "iz covjeka" rekao bi da postoji mjera sjaja, ili da zavisno od toga kako covjek razvija raznovrsne potencijale, jedna te ista blagodat/volja/ljubav/... se pojavljue kao raznovrstan talenat i vokacija, za pet prostih cula ili po bilo kojoj "podjeli" covjeka.

Vuces taj problem jos od mitarstava jer si ih digao na dogmatski nivo i sad Boga adextra saobrazavas nekoj poucnoj prici - zrtvujuci prostotu i jednostavnost.

Podsjeti me na +Ignjatija kad studentima kaze da bi bolje bilo da su gajili krompir nego sto su dosli na teologiju, valjda jer uzmu gradju pa se prema njoj svejedno ponasaju kao da je krompir.

Ok, ako sve poistovecujes, evo recimo taj primer stvaranja voljom Bozijom koja se manifestuje kod stvaranja, tj.manifestuje se kao njegova stvaralacka sila i kao preobrazavanje i kao umetnost i kao premudrost i drugo, i deluje kao da se sve to moze poistovetiti u nekom trenutku, ali ako odemo u detalje, recimo onda stvaranje prve materije i vremena i prva bezoblicna zemlja i voda je zahtevalo Boziju stvaralacku silu, ne znam da li je u tom trenutki bilo potrebe za premudrost i umetnost i lepotu stvaranja svega koje se manifestuje i koje mozemo da vidimo u sledecim etapama i danima. Ili kao recimo na primer ako Bog kroz svoju volju sve cini i dela, pa nekome cini dobro jer je dobar, ali nekoga i kaznjava kako bi se popravio, ali cak i neko ko je dobar opet ga bije i 'iskusava' (radi nekih visis ciljeva), znaci tom svojom istom voljom razlicito deluje u zavisnosti od situacije i ljudi.

I onda u vezi pakla da li moze biti poistovecivanje izmedju volje kao stvaralacke sile koja i odrzava (sve sto je stvoreno, pa i pakao) i ljubavi koja u istom trenutku sa voljom i silom takodje odrzava pakao. Pa kao sto recimo ovo gore sto postoji razlika, tako i ovde bi trebala da bude razlika. I stvarno se ta razlika vidi, da Bog kao svetost i blagodat i ljubav ne moze da ima  veze sa paklom, kroz onaj stih od Isaija 26,10....: Neka ga uzme bezbožnik, neka ne vidi slavu Gospodnju.... i tumacenja svetitelja.....С такой надеждой и такой убежденностью святые усугубляют эту истинную жизнь, потому что в любом случае они также получат небесную радость, о которой не заботятся нечестивые, которые неизбежно лишают себя исходящих от нее благословений и его блаженство.....(sv.Atanasije Veliki).... nazalost nema tamo blagoslova i blazenstava....

Jednostavno, ako postoji i po ljubavi, pa neko moze da nas pita kako je to Bog stvorio sve ljude iz ljubavi i kasnije ih iz te iste ljubavi drzi jos i u paklu i mukama i to vecnim mukama, kakav je to onda Bog koji bi tako cinio. Ajd recimo neko je osudjen ovde na zatvor i kaznu za neki zlocin, i da kazemo da je taj kaznjen iz ljubavi na odredjenu kaznu, jer kroz strah i kaznu i muku moze mozda da shvati svoje zlo delo i da se ispravi, ali kako neko moze da se kazni iz ljubavi i to na vecnu kaznu i bez mogucnosti tj. tamo nema mogucnosti za popravak i ispravak za zlo delo,  to ipak nije odgovarajuce i sa pravom bi moglo da nas neko pita kakav je to nas Bog.

Nego u paklu po defaultu  kao mestu kazne i muke pise da postoji najdublja tama, dubina grobna,oganj vecni, crv i skrgut i drugo i kako onda tu moze biti svetosti i svetlosti i to Bozije. 

I vidi ovo Petrovicu, ako poistovecujes sve u isto vreme, i volju, i ljubav, i blagodat, i slavu, onda kada Isaija kaze da bezboznici nece videti slavu Gospodnju, onda sledtsveno tamo se nece videti ni ljubav i blagodat,..... jer si to sve poistovetio Petrovicu..... to je logika na kojoj pociva to poistovecivanje .... i zato je upitno,.... ili mora tacno da se definise i objasni....

Jednostavno ne moze da se ugura tamo bilo sta sveto i svetinja, mozemo da kombinujemo do mile volje, ovako, onako, ali na kraju ipak ne moze. 

(inace nisam pisao o mitarstvima kao dogmatski obavezujuce....)

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 часа, Bokisd рече

Pogledaj sta pisu ovi svetitelji (koje sam citirao) o volji Bozijoj i kako se manifestuje kod stvaranja svega. Volja Bozija moze da se manifestuje i na druge nacine, ali imaj u vidu da sam ovo naveo kao primer u odnosu na pocetno pitanje od pre nekoliko stranica o tome kako se odrzava pakao u postojanju. (da se ne ponavljam).

Ok, ako sve poistovecujes, evo recimo taj primer stvaranja voljom Bozijom koja se manifestuje kod stvaranja, tj.manifestuje se kao njegova stvaralacka sila i kao preobrazavanje i kao umetnost i kao premudrost i drugo, i deluje kao da se sve to moze poistovetiti u nekom trenutku, ali ako odemo u detalje, recimo onda stvaranje prve materije i vremena i prva bezoblicna zemlja i voda je zahtevalo Boziju stvaralacku silu, ne znam da li je u tom trenutki bilo potrebe za premudrost i umetnost i lepotu stvaranja svega koje se manifestuje i koje mozemo da vidimo u sledecim etapama i danima. Ili kao recimo na primer ako Bog kroz svoju volju sve cini i dela, pa nekome cini dobro jer je dobar, ali nekoga i kaznjava kako bi se popravio, ali cak i neko ko je dobar opet ga bije i 'iskusava' (radi nekih visis ciljeva), znaci tom svojom istom voljom razlicito deluje u zavisnosti od situacije i ljudi.

I onda u vezi pakla da li moze biti poistovecivanje izmedju volje kao stvaralacke sile koja i odrzava (sve sto je stvoreno, pa i pakao) i ljubavi koja u istom trenutku sa voljom i silom takodje odrzava pakao. Pa kao sto recimo ovo gore sto postoji razlika, tako i ovde bi trebala da bude razlika. I stvarno se ta razlika vidi, da Bog kao svetost i blagodat i ljubav ne moze da ima  veze sa paklom, kroz onaj stih od Isaija 26,10....: Neka ga uzme bezbožnik, neka ne vidi slavu Gospodnju.... i tumacenja svetitelja.....С такой надеждой и такой убежденностью святые усугубляют эту истинную жизнь, потому что в любом случае они также получат небесную радость, о которой не заботятся нечестивые, которые неизбежно лишают себя исходящих от нее благословений и его блаженство.....(sv.Atanasije Veliki).... nazalost nema tamo blagoslova i blazenstava....

Jednostavno, ako postoji i po ljubavi, pa neko moze da nas pita kako je to Bog stvorio sve ljude iz ljubavi i kasnije ih iz te iste ljubavi drzi jos i u paklu i mukama i to vecnim mukama, kakav je to onda Bog koji bi tako cinio. Ajd recimo neko je osudjen ovde na zatvor i kaznu za neki zlocin, i da kazemo da je taj kaznjen iz ljubavi na odredjenu kaznu, jer kroz strah i kaznu i muku moze mozda da shvati svoje zlo delo i da se ispravi, ali kako neko moze da se kazni iz ljubavi i to na vecnu kaznu i bez mogucnosti tj. tamo nema mogucnosti za popravak i ispravak za zlo delo,  to ipak nije odgovarajuce i sa pravom bi moglo da nas neko pita kakav je to nas Bog.

Nego u paklu po defaultu  kao mestu kazne i muke pise da postoji najdublja tama, dubina grobna,oganj vecni, crv i skrgut i drugo i kako onda tu moze biti svetosti i svetlosti i to Bozije. 

I vidi ovo Petrovicu, ako poistovecujes sve u isto vreme, i volju, i ljubav, i blagodat, i slavu, onda kada Isaija kaze da bezboznici nece videti slavu Gospodnju, onda sledtsveno tamo se nece videti ni ljubav i blagodat,..... jer si to sve poistovetio Petrovicu..... to je logika na kojoj pociva to poistovecivanje .... i zato je upitno,.... ili mora tacno da se definise i objasni....

Jednostavno ne moze da se ugura tamo bilo sta sveto i svetinja, mozemo da kombinujemo do mile volje, ovako, onako, ali na kraju ipak ne moze. 

(inace nisam pisao o mitarstvima kao dogmatski obavezujuce....)

Грјешиш генерарално јер си објективан, на нивоу како оперишеш са чињеницама а иначе је све тачно што говориш, али нису те чињенице кромпири па захватиш из складишта.

Све би дошло на своје мјесто када би ти схватио да није Бог створио ниједан свијет, ни овај који сад опажаш и у којем живиш, палост коју у свему опажаш креирали смо ми. Дакле Бог је створио све што јесте, свако сушто, све што постоји, а палост и ако је опажамо у свијету није ништа створено, није сушто.

Није сушто, створено ни неки свјетоназор који влада, него је набачај на биће. 

Дакле разликуј створено сушто, од стања суштог: Непалост (рај),палост (садашње стање, стејт, држава) ,пакао итд.  Не ствара Бог сваки пут наново сушто када се мјења његово стање, ко што се и ти поново не рађаш из мајчине вулве сваки пут када се заљубиш, заволиш, када се крстиш и сл, мада се може реи да се поново рађаш за вјечност, јер почиње нова стварност, али стварност није сушто. Спасавање суштог је промјена стања. Ти да си бог, ти би створио ново јер си свемогућ.

Какав је Бог? Такав да неће уништити оно што је створио, нити ће да укине слободу као потенцијал да створено буде обожено, тај божанствени потенцијал створеног може да креира и пакао као свијет, као стање суштог, Божији допринос у "креирању пакла" је тај да не укида створено без обзира на стање, да га одржава истом силом којојм  одржава и овај свијет и рај, јер не мијења се-Бог када се мјења наше стање, ђта више у њему промјене нема, него је исти прост и један. 

Са друге стањем стејт држава Царство Небеско и Цар Царства неће никога утјерати својим свемогућствовом у Славу, односно ми се можемо противити слави, сили Царства, наше противљање је пакао, он се по мјесту остварује у души, ту је аутономија од Царства, која се опажа као да је спољњи тоталитет, тако настаје стварност пакла, али и свака друга стварност, ова, или рај који једиство са Христом, његово обитавање у души, то просветљење има за посљедицу да његову силу/славу/благодат....опжамо у створеном, у другом, чиме се успоставља поредак.

Ништа се у Богу није промјенило стварањем, усвајањем природе - оваплоћењем такође, нити славним Васксењем. За нас су промјене огромне, нпр нисмо постојали, а сад јесмо, али Богнас је волио и кад нас није било...

Што се тиче простора и времена то такође нису сушта па се не може говорити да су створени, није вријеме неко нешта, него неко ништа, или  облик вјечности изведено као дистанца од славе/љубави/благодати, кад љубав дође врјеме стане, неће момак дјевојци рећи волим те два сата или двије гдоине, него заувјек и одувјек, али ти те изразе не читаш, ти читаш Оце као што се кромпир чита.

Такође за простор, духовно он је дистанца међу бићима, филозофски може бити Представа,хоризонт смисла..., нпр Декатров координатни набачај на биће. У Царству нема простора јернема празнине, дистанце,него пуноћа, зато је Цартство Тијело, за тебе је наравно и још ћеш ми наћи цитат, Небески Јерусалим 1000 км широк, хиљаду висок, и 1000 дуг, тако ПИШЕ 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sv.Palama tvrdi i povezuje Boga za Svetlost. Pa kad se osvrne o desavanju na Tavoru kaze da je Bog Svetlost koja obuzima sve a sama ostaje neobuzeta.

Sve u svemu je Bog, te mi Hristom postajemo deo Njegove nestvorene energije bez da gubimo svoje covestvo. Pricescujemo se samim Hristom i ono sto on jeste sta, i onim ko on jeste ko.

Bog slusa o.Zorana, ma kakvim se on nama cinio, on je svoju teologiju podredio sluzbi Bozjoj i tu crpi blagodat i talante koje mu dodjose od Boga.

Prvi susret sa o.Zoranom nikada necu zaboraviti jer me primi kao brata, sto treba svaki svestenik da cini, jer smo mi svi braca u Hristu.

Blagodat Bozja je sam Isus Hristos, ciju Krv pijemo i cije Telo jedemo. Mi zajednicarimo sa Hristom sada i ovde kao sto Hristos vec prilikom ovaplocenja  zajednicari sa Bogom Ocem i Bogom Svetim Duhom.

Kad pocnemo Hrista gledati sa cistom ljubavlju, onda otkrivamo sta on jeste i ko on jeste. Sve muke pale prirode je Hristos uzeo na sebe, kako bi nas priblizio i uzeo u sebe. Tako da smo mi vec sada i ovde istinski udovi Tela Hristvog, te Njegove muke postaju i nase.

Svako ko veruje u Hrista je istinski ud Tela Njegovog i zivece vecno, jer Hristos razori pakao i ucini da se najveca prepreka, smrt, pobedi smrcu i vaskrsenjem Njegovim.

Pricescujemo se vaskrslim Hristom, kao sto je On pricestio apostole na tajnoj veceri.

[Родољуб Лазић]

пре 14 часа, Ćiriličar рече

У манастир сам донео само грехе, и не знам зашто ми је Господ, док сам још био млад послушник, дао толико много благодати Светог Духа да су ми и душа и тело били испуњени њоме. Благодат је била као код мученика, те сам желео да страдам за Христа.
Нисам тражио од Господа Духа Светог, јер Га нисам познавао, нити сам знао како Он долази у душу и како дејствује у њој, а сада ме радује да пишем о свему томе.

Међутим, исти тај свети Силуан на много места говори о томе како се благодат губи због греха, па чак и за једну рђаву мисао.

У аскетској литератури има помена и о два "вида" благодати - просвећујућа и спасавајућа - што би можда могло да разреши овај "спор" који Боки има са понекима овде. 

Свети Филарет Московски у свом Катихизису каже:

"123. Каково предопределение Божие по отношению к людям вообще, и к каждому человеку в частности?

Бог предопределил и даровал всем людям предваряющую благодать и средства к достижению блаженства. Непосредственно к блаженству Он предопределил тех, кто подаваемую Им благодать добровольно приемлет, употребляет подаваемые Им спасительные средства и идёт к блаженству указанным Им путем.

207. За всех ли людей пострадал Спаситель?

Со Своей стороны Господь Иисус Христос принёс Себя в жертву за всех людей и всем приобрёл благодать и спасение. Но пользуются этим те, кто, в свою очередь, добровольно принимают участие в Его страданиях, сообразуясь смерти Его (Флп. 3:10)."

https://pravobraz.ru/filaret-moskovskij-svt-prostrannyj-xristianskij-katexizis/

А у књизи "Духовна градина", коју смо, вероватно, сви на нашим хришћанским почецима читали, епископ Мелетије у вези са благодаћу даје цитате разних Светих Отаца:

Blagodat Božja je spasavajuća sama po sebi, ali nas ona ne spasava bez nas. (Filaret Moskovski).
Blagodat Božija spasava one koji to hoće, a ne one koji to neće. (Sv. Tihon Zadonski).
Bog, stvorivši nas bez nas, odredio je da nas spase, no ne bez naše volje. (Filaret Moskovski).

Zemlja ništa ne proizvodi bez kiše, i bez zemlje je opet kiša nekorisna; tako isto i blagodat ne dejstvuje bez učešća samoga čovjeka, ni volja čovjekova bez učešća blagodati. (Sv. Zlatoust).

Prljavo ogledalo ne može primiti u sebe odsijavanje i slike; i duša, koja je zauzeta svjetskim brigama (stvarima) i pomračena strastima tjelesnoga mudrovanja, ne može primiti u sebe obitavanje Svetoga Duha. (Sv. Vasilije Veliki).

Ukoliko mi, vjerujući, ispunjavamo zapovijesti Božije, utoliko i Duh Sveti proizvodi u nama svoje plodove. (Sv. Marko Isposnik)

Blagodat je talenat, dar Gospodara svijeta Boga, kojim on vjernoga i marljivoga slugu nagrađuje, a od nevjernoga i ljenjivoga oduzima i ograđuje. (Filaret Moskovski).

Kao što je milosrđu Božijemu svojstveno otkrivati za nas, čak i nedostojne, riznicu blagodati svoje u očekivanju našega pokajanja i popravke, tako i pravosuđu Njegovu svojstveno je da oduzima božanske dare od onih koji ih vrijeđaju i da kažnjava neblagodarne. (Isti).

Kao što vatra potrebuje drva, tako i blagodat traži našega usrđa da bi se raspalila. (Sv. Zlatoust).

„Duha ne gasite“ (1 Solunj. 5, 19), govori Apostol, i time daje vidjeti da kao što se obična vatra gasi ako joj se ne daje sagorijevajuća materija, a još će se većma ugasiti ako se bude voda na nju lila, tako i u našem duhu vatra blagodati nesumnjivo će se umanjivati, sa umanjivanjem u nama svetih misli, čistih osjećaja, bogougodnih namjera i djela; i tim prije će se ugasiti kada punimo dušu onim što je protivno svetinji Duha. (Filaret, arhiep. Černigovski).

Utjeha blagodati ponekad ostavlja i napušta i onoga koji pobožno, pa čak i isposnički, živi; ali to nije gubitak blagodati, te se ne treba ni uznemirivati. Blagodat nikada ne ostavlja onoga koji vjeruje, već sakrivši se, ostavlja u njemu samo mjesto radi većih podviga njegove vjere i trpljenja.

https://svetosavlje.org/duhovna-gradina/5/?pismo=lat

Остаје да чујемо ко су међу овим светима пелагијанци (пошто неки Бокија прогласише јеретиком за врло сличне, ако не и истоветне, исказе које читамо овде).

[Родољуб Лазић]

пре 15 часа, Zoran Đurović рече

Да, МИШЉЕЊЕ ЈЕ КАО ДУПЕ, СВАКО ГА ИМА. Ти тврдиш да је Косово у Адис Абеби, и то је легитимно. Да је Исус возио Ферари. Само настави тако и нема зиме за тебе. 

@Иван Ц.

Видим, оче, да си на ову мудрост ставио зачуђени емотикон. Можда имаш неки емотикон (или други, вербални, коментар?) и за ову мудрост:

пре 16 часа, Zoran Đurović рече

Ти си неуки дебил.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne postoji zaradjena blagodat.

[mirko1929]

пре 50 минута, Родољуб Лазић рече

Остаје да чујемо ко су међу овим светима пелагијанци (пошто неки Бокија прогласише јеретиком за врло сличне, ако не и истоветне, исказе које читамо овде).

Ти си пелагијанац, пошто си тамо на теми о Ђоковићу негирао да су свеци били грешни. А Бокси је мало мањи јеретик, семи-пелагијанац, пошто негира да је и сама жеља да се живи по Богу дело благодати. Прочитај каноне које сам поставио. Канон 18 јасно каже: Да благодати не претходи заслуга. Накнада је за добра дела ако су извршена; али благодат, на коју не полажемо тапију, им претходи, и омогућава да она буду вршена.