Руски храмови, цркве и манастири

[Guest]

Успенски храм Московског Кремља

Северну страну Саборног трга украшава велелепни Успенски храм – најстарије здање у Москви које је потпуно сачувано.

Ово место је место молитве – до почетка XIV века ту се налазио дрвени храм и овде је, 1326. године одлучено да се сагради први камени храм у Москви. Као узор за први Успенски храм од белог камена изабран је храм Светог Георгија у Јурјеву-Пољском. И док је московски храм век и по касније морао бити демонтиран због трошности, његов прототип већ осам векова краси древни Јурјев-Пољски.

Изградњу трећег по реду храма на овом месту започели су неимари Кривцов и Мишкин, али храм није завршен због „труса“, односно земљотреса који се по подацима из летописа у Москви догодио 1474. године. По другој верзији, огроман храм се просто срушио – врло чест случај за староруске храмове од белог камена.

Напокон, за подизање четврте (и последње) „верзије“ храма ангажован је велики неимар и инжењер Аристотел Фјораванти, који је до тада већ посетио Владимир, Псков, Новгород и друге градове, тако да је одлично познавао староруску архитектуру.

Како пише Александар Можајев у прегледу 5 најстаријих храмова у Москви, „постојеће здање је саградио познати Италијан Аристотел Фјораванти 1475-79. године. Ова градња је представљала почетак епохалног пројекта кнеза Ивана III након што је кнежева престоница постала сверуска, а затим и Трећи Рим. Није случајно Фјораванти у Москву дошао после Софије Палеолог, наследнице Византијског престола.

Замисао, конзервативна у суштини, у којој се наручилац угледао на владимирски Успенски храм из XII века Аристотел је успео да претвори у један од најупечатљивијих догађаја у историји руске архитектуре. Уз спољашње поштовање канонског прототипа здање је потпуно новаторско у детаљима. То су и коришћење цигле заједно с каменом (прву циглану у Москви основао је управо Аристотел) и необично танки сводови и необичан, отворен унутрашњи простор „сале“. Храм је у прво време изгледао још пространије пошто је место иконостаса заузимала ниска олтарска преграда. У осталом је храм до нас дошао практично без промена.“

Храм који је грађен по образу и подобију, час храма Светог Георгија, час Успенског у Владимиру, на крају крајева је сам постао извор надахнућа руских неимара.

„У току векова Успенски храм је био и остало главни руски храм и служио је као место крунисања царева и погребења патријараха. Украшен је фрескама из XVII века, раскошним полијелејима из XIX века, велелепном колекцијом древних икона и осталим чудним рукотворинама, као што је изрезбарени дрвени балдахин изнад царског места Грозног или ливени шатор са шарама (1624.) изнад гроба патријарха Гермогена,“ – тако укратко историјско благо храма описује Александар Можајев.

У Успенском храму су се венчали будући родитељи Ивана Грозног, Василије III и Јелена Глинска. Њихов син је увео традицију крунисања међу зидинама Успенског храма – 1547. године он је први од руских владара овде био венчан на царство. Чак и након премештања главног града Руског царства у Петербург Успенски храм је остао место крунисања свих руских царева, почевши од Петра II. У храму у Кремљу су се обављали и обреди крштења: Алексеј Михајлович је овде крстио своју децу, а царица Катарина II је примила православље.

Под сводовима Успенског храма су свечано обележени многи велики догађаји: пад јарма Хорде, покоравање Казања, победе у Северном рату и победе над Турском.

До оснивања Светог Синода у Успенском храму су сахрањени многи московски светитељи. Овде почивају мошти кијевских митрополита, Петра, Теогноста, Фотија, Кипријана и Јоне, московских митрополита Макарија и Филипа, московских патријарха Јова и Гермогена. У храму има укупно 19 гробница, украшених високим шаторима.

Изузетно богата колекција икона Успенског храма настајала је у току XII-XVII века. Неке иконе су насликане специјално за храм, друге су у Москву донете из других градова. Најстарија икона је двострана „Богомајка Одигитрија“. У Успенском храму се налазе иконе насликане кичицом великог иконописца Дионисија. Од 1395. године до 1930. године у Успенском храму се налазила Владимирска икона Мајке Божије. Данас је се ова древна светиња чува у Третјаковској галерији, у храму Николаја у Толмачима.

Једна од главних светиња Успенског хама је „ексер Господњи“, који је у власништво храма предат по налогу Петра I. Овај ексер је некада припадао византијској царици Јелени која га је пронашла на гори Голготи. Касније га је од њеног сина цара Константина добио грузијски цар Миријам, који је примио крштење. А у XVIII веку предат је на чување Успенском храму. По предању, ексер чува од несрећа место на којем се налази.

Испред иконостаса се налазе молитвена места цара, царице и патријарха. Посебно је занимљив такозвани Мономахов трон – раскошна позлаћена фотеља направљена 1551. године специјално за првог руског цара Ивана Грозног. Трон је богато украшен. резбаријом и мистичним фигурицама.

Од 1991. године Успенски храм улази у Држави историјско-културни музеј-национални парк Московског Кремља. У саставу ансамбла Московског Кремља он је укључен у Списак Светске културне и природне баштине УНЕСКО.

Локалне специфичности

На велике црквене празнике у Успенском храму се обављају богослужења.

Успенски храм је леп са свих страна тако да треба обићи круг око њега. Диван поглед се пружа из сваке тачке Саборног трга, као и са звоника Ивана Великог.

Фотографисање и снимање у свим музејима-храмовима је забрањено, али је на територији Кремља фотографисање дозвољено (аматерском фото камером).

Успенски храм се може посетити самостално или у саставу групе. Екскурзија траје око сат и по времена. Проширена екскурзија с обиласком панораме, наравно, укључује и друге храмове на Саборном тргу – Архангелски и Благовештенски, звоник Ивана Великог. Уколико будете имали жељу да посетите Оружану палату, за такву „шетњу по Кремљу“ издвојите најмање 3-5 сати.

Историја, легенде и чињенице

До 1812. године овде се чувао Константинов крстић, који је послат с Атона на поклон цару Фјодору Ивановичу. По предању, некада је припадао цару Константину Великом. Постојала је традиција да овај крст заједно с царем иде у војне походе. По легенди, Константинов крст је спасио живот Петру I. За време Полтавске битке метак је погодио цара у груди и могао је да га усмрти да није погодио крстић.

1812. године храм је похарала и скоро потпуно спалила Наполеонова војска. Сматра се да је напуштајући Кремљ Наполеон наредио да се минира православна светиња. Међутим, неочекивано је почела да пада јака киша и упаљени фитиљи су се угасили.

У фебруару 1903. године у Успенском храму је из Цркве изопштен Лав Толстој. Касније је управо због тога Лењин писцу желео да подигне споменик баш у Кремљу.

Још једна легенда из совјетског времена: у јесен 1941. године Стаљин је наредио да се у Успенском храму тајно служи молебан за спасење земље од најезде туђинаца

Rusija.rs

18 / 04 / 2012

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/20970-%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0/#entry702573

[Guest]

Валаам: химна лепоти Севера

Валаам је највеће острво истоименог архипелага Ладошког језера. Специфична геолошка грађа и географски положај чине да архипелаг има посебну микроклиму. Узрок се крије у стеновитој подлози и самом Ладошком језеру – највећем језеру у Европи.

Валаам је познат пре свега захваљујући Спасо-Преображенском мушком манастиру са величанственом црквом и звоником високим 72 метра. Око манастира и на острвима архипелага монаси су током векова оснивали скитове, градили капеле и постављали поклоничке крстове. Посебно место у историји манастира имају инжењеријске конструкције: извори на литицама, пловни канали и системи за исушивање.

Монаси су у прошлости сами себи обезбеђивали све врсте пољопривредних производа: воће, поврће и месо. На острву су у топлим баштама сазревале лубенице тешке и по осам килограма и диње од три килограма. Гајили су и лековито биље, а код овдашњих лекара долазили су пацијенти чак из престонице Руске Империје. У више наврата манастир су посећивали руски цареви и чланови царског дома. Од 1842. године, када је почео да саобраћа пароброд на линији Петербург–Валаам–Сердобољ (Сортавала), почеле су и редовне посете поклоника. У дане верских празника манастирске гостионице примале су и по 4 хиљаде гостију.

Посетилац Валаама може да ужива у његовим стрмим стеновитим обалама и боровим шумама. Овде су налазили инспирацију сликари Иван Шишкин, Архип Куинџи, Николај Рерих и Роквел Кент, а у 19. веку су питомци Санкт-Петербуршке ликовне академије овде сликали своје дипломске радове. Валаам су посећивали писци и песници, као на пример Фјодор Тјутчев, Николај Лесков, Александар Дима (отац), композитори Петар Чајковски и Александар Глазунов, путописац Николај Миклухо-Маклај и аутор таблице хемијских елемената Дмитриј Мендељејев.

Поред програма стандардне једнодневне екскурзије са посетом централног манастирског комплекса, као и Васкресенског и Гетсиманског скита, гости у договору са мештанима могу да изнајме чамац за риболов, или да се по ветровитом времену провозају моторним чамцем између острва и по каналима, да се искупају и од овдашњих рибара купе мало сушене или димљене рибе. Овде је природа изузетно лепа, а вода је пуна рибе. Није чудо што су први људи дошли овамо још много пре појаве хришћанства. Зато на острву има и древних кругова, обложених камењем, и рунских натписа.

Хришћанско братство се први пут помиње у изворима из 10. века, где се говори о преподобним грчким монасима Сергију и Герману, који су дошли са Истока проносећи реч Божју. Њихову улогу у оснивању монашког братства нико не доводи у питање, али зато око времена изградње првог манастира и данас постоје различита мишљења: по једнима је то било у 10-11. веку, а по другима у 12-14. веку. То није ништа необично, јер је овуда пролазила граница између Русије и шведске краљевине, тако да је ова територија често била захваћена ратним дејствима и уништењима. У тим ратовима је нестало и житије преподобних вааламских подвижника Сергија и Германа, али су зато њихове мошти, сахрањене у храму, до данас сачуване.

Поуздано се о Валаамском манастиру може говорити почев од 1407.године, када се он помиње у писаним изворима. Тада је наархипелагу већ живело око 600 монаха. У то доба манастири нисубили само упоришта вере и центри просвећења, него и тврђаве насеверним границама тадашње Новгородске кнежевине, а касније,када је после похода Ивана III ова територија припојена Русији, и награницама руске државе. Валаамски манастир, међутим, није постаотврђава у правом смислу. Почетком 17. века он и није био више награници, али је године 1617. закључен Столбовски договор којим јецео архипелаг, заједно са манастиром, прешао у руке Швеђана.

Када је 1721. године окончан Северни рат, према Ништатском мировном споразуму Западна Карелија је враћена Русији. Стрпљиво и упорно монаси почињу да обнављају стари манастир, тачније да га изнова граде. На острво се довози плодна земља за гајење воћака и јагодастих плодова. Захваљујући острвској микроклими и топлим баштама, овде почиње успешно да се гаји бостан.

Обитељ доживљава процват завреме игумана Дамаскина,настојатеља Валаамског Спасо-Преображенског манастира. Он јеуправљао манастиром 42 године,почев од 1839, и управо он је довеона острво петербуршкогакадемика, архитекту АлексејаГорностајева. Он је пројектовао изапочео изградњу централногСпасо-Преображенског храма којиможе да прими 3 хиљаде верника.Манастир је чак имао и своју малуфлотилу. Манастирски пароброд„Свети Никола“ вукао је по језерусплавове и чамце са поклоницима.Узгред, до 1917. године гости су поострву могли да се крећу самопутем, и то под присмотроммонаха.

Након Октобарске револуцијезападни део Ладошког језера саВалаамским архипелагом припао јеФинској. После Другог светскограта архипелаг и западна обалаЛадоге враћени су Совјетском Савезу, али за оних 30 година, коликосе налазио у иностранству, манастир је опустео. У послератномпериоду овде је било основано цивилно насеље, а тек 1989. године јеодлучено да се манастир и неке грађевине врате Руској православној цркви. 13. децембра исте године, на дан апостола АндрејаПрвозваног, на острво је допутовало првих шест монаха, а 13.децембра 2005. године на старом звонику поново је одјекнуло звоно„Андреј Првозвани“, тешко преко 16 тона.

Обзиром да у манастиру живе монаси, у кругу манастира мушкарци треба да буду без капе, а жене у сукњама и марамама.

Како доћи

Данас је острво Валаам обавезан део туристичког крстарења бродом по Ладошком језеру. Да би се посетило острво, треба купити карту за крстарење на линији Москва–Санкт Петербург или за бродове који полазе из Речне луке у Петербургу.

Дводневне посете Валааму организује поклоничка служба манастира са седиштем у Санкт Петербургу. У стандардни програм улази путовање аутобусом до Приозерска и даље бродом до острва, смештај у поклоничком хотелу „Мансарда“ са једним ноћењем, ручак у монашкој трпезарији, екскурзија по централном комплексу Валаамског манастира, посета Никољском скиту и Игуманском гробљу, свеноћно бденије у доњем храму Спасо-Преображенске цркве, одлазак до Скитског острва, други ручак и повратак у Санкт Петербург.

Где одсести

Они који желе неко време да бораве на Валааму, могу да одседну у хотелу „Зимски“, који се налази у сеоцету Валаам недалеко од манастира, поред Знаменске капеле. Хотел је смештен у једном крилу зграде подигнуте још 1900. године, тако да у њему влада атмосфера стогодишњег здања: високи сводови и уске собе подсећају на монашке келије.

Двокреветна келија кошта 2 хиљаде рубаља (50 евра) или више, у зависности од врсте смештаја. По истим ценама нуди смештај и хотел „Игумански“, који се налази у централном комплексу Валаамског Спасо-Преображенског манастира, близу пристаништа у Манастирском заливу.

Алексеј Хованов

Руска реч

08 / 08 / 2012

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/20971-%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B0%D0%BC-%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0/

[Срђан Ранђеловић]

Ако вас пут буде повео у Москву, обавезно посетите манастир. У склопу комплекса се налази и музеј који броји око 12000 експоната.

 

Кратак видео:

[Оливера Г.]

 

Борисоглебский монастырь

Город Дмитров, Московская область.

 

 

Pravoslavie.ru

[Оливера Г.]

 

Храм Николая Чудотворца

Город Пушкино, Московская область

 

 

Pravoslavie.ru

[Срђан Ранђеловић]

 

Црква Свих Светих је освећена на земљишту руског космодрома у области Архангелска. Благословом Митрополита архангелског и колмогорског Данила, освећење ове цркве је обавио архијерејски намесник области Мирнинск протојереј Артемијенке.

 

Камен темељац ове цркве је положен 23 јула 2011. године. За краће од две године, уз помоћ официрског особља и војних ветерана, црква је саграђена, крст је подигнут и украшена унутрашњост храма.

 

Прва служба у цркви је парастос 18. марта 2013. г. одржан  на 33. годишњицу инцидента када је приликом лансирања ракете погинуло четрдесет девет људи. Прва Литургија је служена у тој цркви на Дан свих светих, 30. јуна 2013. године.

http://www.spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svih_svetih_na_kosmodromu_plesetsk

[Gordana .]

Дивно...

[Срђан Ранђеловић]

 

Руски федерални нуклеарни центар и манастир Успења Пресвете Богородице у Сарову намеравају да оснују научни и духовни центар.

 

У плану је да се конференције и други догађаји одржавају у будућем Научном и  духовном центру за неговање дијалога између представника научне заједнице и Руске Цркве. Први такав догађај биће  у новембру.

 

Научни и духовни центар налазиће се у зградама које су претходно припадале манастиру, а сада треба да му се врате.

 

О овом пројекту су разговарали прошле суботе Митрополит новгородски и арзамски Георгије и други црквени представници са замеником министра за економски развој Андрејем Клепачем, замеником министра пољопривреде Игором Маниловом, начелником управе у Сарову Валеријем Димитровим и представницима Нуклеарног центра.

http://www.spc.rs/sr/manastir_nuklearni_centar_u_sarovu_otvoritshe_nauchni_duhovni_centar

[Trifke]

Pregledao sam malo sta je ovde pisano ali nisam nasao a zanima me neki sajt sa svim Ruskim manastirima. Da li postoji tako nesto?

[Guest]

Дигитализација архиве Лавре Светог Александра Невског

Jan 24 2014 21:40 | JESSY in Вести из света

 

 

Председничка библиотека дигитализује архиву Лавре Светог Александра Невског

 

Јавности ће бити доступни сви материјали руског Државног историјског архива који се тичу лавре Светог Александра Невског током њеног развоја преко 300 година. Председничка библиотека дигитализује архиву Лавре.

Пројекат се одвија у оквиру сарадње прве националне дигиталне библиотеке Русије и Митрополије санктпетербуршке, а која је започета 2013. године. У години када се слави 300-годишњица лавре, Председничка библиотека је дигитализовала ретке књиге о историји Руске Православне Цркве.

Због високог квалитета снимљених илустрација, ове електронске копије ће се користити током рестаураторских радова у овој манастирској обитељи.

 

Извор: Patriarchia.ru

 

[Натан]

http://www.airpano.ru/files/New-Jerusalem-Monastery-Russia/2-2

[АлександраВ]

On 30.7.2009. at 15:46, Guest Оливера рече

Кијевско-Печерска Лавра

уживајте

http://lavra.ua/3dtour/index.html

[Guest]

3 minutes ago, АлександраВ рече

уживајте

http://lavra.ua/3dtour/index.html

 

Уууу, предивно!