Zašto i kako Katolička Crkva proglašava svece?

[Aristotel]

(... nastavak)

2. Rimska faza

Rimsku fazu provodi Kongregacija za kauze svetaca kojoj na čelu stoji prefekt (što često prevode na hrvatski kao “pročelnik”), u pravilu kardinal. Kongregacija ima svoje stručnjake, teologe, liječnike, povjesničare (istoričare) i druge, a po potrebi često angažira i vanjske stručnjake. U završnoj fazi sudjeluje više kardinala i biskupa/episkopa, a konačnu odluku donosi papa.

Kongregacija najprije provjerava je li u biskupijskoj fazi sve pravilno i potpuno provedeno. Zatim se pristupa sintezi i ocjeni. Nakon pozitivne ocjene stručnjaka i kardinala u kongregaciji, predlaže se papi odluka.

Prvi korak je napravljen kad papa prihvati dekret o herojskim krepostima, odnosno dekret o mučeništvu. Kandidat se od tada naziva “časni sluga Božji”.

Drugi korak je prihvaćanje čuda po zagovoru sluge Božjega. Put kojim se do toga dolazi je isti kao I za herojske kreposti. Zašto se traži čudo i kakvo ono mora biti već sam pisao.

Nakon svega papa može kandidata, slugu Božjega ili blaženika, proglasiti blaženim ili svetim.

(nastavak slijedi …)

[Aristotel]

(... nastavak)

Kako se dokazuje čudo?

U biskupijskom postupku treba prikupiti svu dokumentaciju o događaju koji se smatra čudom. Budući da je najčešće riječ o čudesnom ozdravljenju, potrebno je prikupiti svu liječničku dokumentaciju o bolesti, načinu ozdravljenja i stanju bolesnika nakon ozdravljenja.

U kongregaciji dva liječnika, nezavisno jedan o drugome, prouče svu medicinsku dokumentaciju i daju pismeno svoje mišljenje. O tome onda raspravlja petročlana konzulta (savjet), koja uključuje i tu dvojicu, detaljno raspravi o svemu.

Konačni sud konzulte se pismeno formulira u pet točaka: dijagnoza (koja mora biti sigurna), prognoza, terapija (koju je bolesnik primao i nije imala učinka), način ozdravljenja (naglo ili neobjašnjivo brzo i potpuno) i trajnost ozdravljenja (da se ovo utvrdi može biti potrebno više godina). Na kraju je zaključak o naravi ozdravljenja, koji može biti: znanstveno neprotumačivo, ili protumačivo, ili se odgađa sud u iščekivanju novih podataka o slučaju.

Već sam prije rekao da nakon suda stručnjaka, obično liječnika, slučaj proučavaju teolozi koji moraju utvrditi da je znanstveno neobjašnjivi događaj plod molitve sluzi Božjemu i njegovog zagovora.

(nastavak slijedi …)

[Aristotel]

(... nastavak)

Kako se dokazuje čudo? (nastavak)

Iako su ozdravljenja najčešća čuda, može se raditi i o drugim čudima. Jedno takvo meni poznato čudo je ono koje je prihvaćeno u postupku za proglašenje blaženom Marije Propetog Isusa Petković (1892.-1966.).

Poručnik peruanske vojne mornarice na vojnoj podmornici u koju je udario japanski brod uspio je spasiti život dijelu posade i spasiti podmornicu od potapljenja tako da je sam učinio rad u kojemu je trebalo suzbiti pritisak koji odgovara pritisku nekoliko hiljada kilograma. U kritičnom momentu on je zavapio molitvom za pomoć Mariji Propetog Isusa.

Slučaj je detaljno istraživala peruanska vojna komisija, a onda i crkvene komisije. Slučaj je peruanska vojska detaljno istraživala jer je nečijom greškom japanski brod ušao u područje gdje je peruanska mornarica imala vojne vježbe, a tamo nije smio moći ući. I dio posade i zapovjednik podmornice su poginuli u toj nesreći.

O blaženoj Mariji Propetog Isusa Petković imate ovdje:

http://marijapropetog.hr/home_hr.htm

O čudu o kojemu sam govorio imate ovdje:

http://marijapropetog.hr/cudo_hr.htm

Blaženom ju je proglasio papa Ivan Pavao II. u Dubrovniku 6.juna 2003.

(nastavak slijedi …)

[marko_13]

И после сте се чудили када сам питао о примесама јуридике. Ако ово не личи на правничку процедуру... Но, добро, то је ваша Црква, ваша организација, ваша ствар. Мислим да је овакав начин гуши избор, односно проглашење некога за светог па се може десити да Никола Тавелић пострада 1391, за блаженог буде проглашен 1889, а светог 1970!? Је л' то треба да значи да Ватикан није могао скоро 600 година (!?) да схвати да је човек живот дао за Христа, мученички пострадао, био свето пример верницима, опонашао Христа у свим битнијим аспектима живота итд итд. А каже се да је фрањевац који је присуствовао погубљењу одмах послао извештај о његовом херојском држању и животу уопште. Или то онда значи да гломазна структура не може све да постогне и потребно да је да прође скоро шест векова да би схватили да човек јесте свети.

Било би лепо да, а надам се да ћемо ускоро завршити са овим законским актима, прописима и уредбама, прећи на конкретне примере, да видимо да ли се ово што је лепо записано и прецизни формулисано заиста примењује.

Такође интересује ме да ли Конгрегација за проглашење светих узима у обзир доказе из других Цркви, да се не позивам на Степинчев случај пошто ће бити о њему више речи, а и он је стално присутан. Интересује ме случај кандидаткиња за светитељке познатих као Дринске мученице. Из Кнежине на Романији послат је у 1986. документ у надбискупију Врхбосанску у Сарајеву у којем су изложена нечасне радње поменутих сестара. Наравно, да је на првом месту упитно откуд потреба да се отвори самостан на Палама!? У том документу, поред прозелитизма, наведен је и случај њихове отворене сарадње са усташама и омогућавање да се преко њиховог дома логистички заузме Равна Романија и злочини који су потом вршени над старцима и децом. Иако оне јесу погинуле да ли се поставља питање је ли то било за Христа или као одмазда за њихове радње, односно сарадњу са усташама? Иако је послат пре 24 године тај докумет да бројним сведочанствима и актима локалних власти Надбискупија је остала нема.

[syd]

Mene narocito interesuje onaj deo o Stepincu. Ostao si mi duzan odgovor, Ivane.

[Aristotel]

(... nastavak)

Sveci i blaženici

Vidim da mnoge pravoslavne zbunjuje razlikovanje u Katoličkoj Crkvi između blaženika i svetaca.

Reći ću odmah da između blaženika i svetaca nema nikakve bitne razlike. I jedni i drugi moraju proći sav postupak kojega sam prije opisao (dakle, sveci ga prođu dva puta!). I jedne i druge Crkva daje za uzor vjernicima, i jedne i druge javno štuje, posvećuje im crkve i župe (parohije).

Razlika je dosta relativna: kult svetaca bi trebao biti više proširen, iako nema nikakvog ograničenja da se blaženici štuju na bilo kojem mjestu na zemlji.

Zato ima teoloških stručnjaka koji drže da bi ovu razliku koja se javila u posljednjim stoljećima trebalo ukinuti i da će se to i dogoditi. U prvom mileniju su se izrazi “sveti” i “blaženi” koristili kao sinonimi...

(nastavak slijedi …)

[Aristotel]

(... nastavak)

Zaključak

Postupak za proglašenje svetim (i blaženim) Katolička Crkva shvaća krajnje ozbiljno.

Provjerava se detaljno sve što se tiče potencijalnog sveca (ili blaženika), akti sadrže hiljade i hiljade stranica.

Postupak traje godinama i desecima godina.

Nema “lokalnih” svetaca (ili blaženika), na svakom slučaju radi veći broj ljudi iz cijeloga svijeta, a konačnu odluku donosi poglavar cijele Crkve i ona vrijedi za cijelu Crkvu.

Napomena: U ovom prikazu koristio sam velikim dijelom podatke iz slijedeće male knjige:

Fabijan Veraja, Na tragovima svetosti, Split, Crkva u svijetu, 2006.

Mons. Fabijan Veraja je dugo godina bio podtajnik Kongregacije za kauze svetaca.

Ne talijanskom jeziku je napisao veću knjigu:

Fabijan Veraja, Le cause di canonizzazione dei santi: Commento alla legislazione e guida prattica, Città del Vaticano, Libreria Editrice Vaticana, 1992. (ova knjiga je prevedena i na njemački)

Ovim završavam prikaz.

Odgovorit ću na vaša pitanja, ako budem znao...  0205_whistling

(kraj)

[marko_13]

Нека питања су већ постављена.

[Владан]

добро пријатељу сачекаћу да ми се одговори "Где су мошти, гдје су чуда, гдје благодатни огањ?" то тада ћу читати тему.

НАПОМИЊЕМ НИЈЕ МИ НАМЈЕРА ДА ВРИЈЕЂАМ НИТИ ДА  НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ПРОВОЦИРАМ, НИСАМ ТЕОЛОШКИ "ПОТКОПАНА" ОСОБА, ПИТАМ ЗА  ОНО ШТО СЕ ОКОМ МОЖЕ ВИДЈЕТИ?

волио бих да до помирења Цркава дође али се вјероватно не може мијењати нешто што се назива ПРАВОславље без обзира на то колико је оно кроз вијекове имало "одступништва" по неким питањима, генерално није ништа промјењено.

хвала и сачекаћу овјашњење

уздравље госп. Зелићу

[Aristotel]

добро пријатељу сачекаћу да ми се одговори "Где су мошти, гдје су чуда, гдје благодатни огањ?" то тада ћу читати тему.

НАПОМИЊЕМ НИЈЕ МИ НАМЈЕРА ДА ВРИЈЕЂАМ НИТИ ДА  НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ПРОВОЦИРАМ, НИСАМ ТЕОЛОШКИ "ПОТКОПАНА" ОСОБА, ПИТАМ ЗА  ОНО ШТО СЕ ОКОМ МОЖЕ ВИДЈЕТИ?

волио бих да до помирења Цркава дође али се вјероватно не може мијењати нешто што се назива ПРАВОславље без обзира на то колико је оно кроз вијекове имало "одступништва" по неким питањима, генерално није ништа промјењено.

хвала и сачекаћу овјашњење

уздравље госп. Зелићу

1. Mošti (moći, relikvije) svetaca su već od prvih vjekova, da tako kažem, za svece "obična" stvar. Potpuno sačuvana tjelesa svetaca (na to misliš?) postoje na mnogim mjestima i nakon puno (stotina) godina.

2. O čudima sam već dosta govorio, onima koja se uzimaju u obzir u postupcima za proglašenje svetaca. Događaju se i mnoga druga čuda koja nemaju veze sa proglašenjima svetaca. Jesi li mislio na jedna ili druga, ili oboje? Uostalom, kako je netko lijepo rekao, nije čudo da Bog čini čuda.

3. Ako pod "благодатни огањ" misliš na oganj koji se javlja u crkvi Isusova Groba u Jeruzalemu, ja ne znam za išta slično igdje drugdje u svijetu. Jesi li na to mislio?

Jesam li (dovoljno jasno i zadovoljavajuće) odgovorio na pitanja?

Što se tiče Tvojih riječi da "се вјероватно не може мијењати нешто што се назива ПРАВОславље", slažem se da se prava vjera (u grčkome je to "ortodoksia" - doslovno: pravovjerje) ne može mijenjati.

Ljudi mogu mijenjati ono što dolazi od njih, a sigurno (ne samo "вјероватно") ne ono što dolazi od Boga.

[Aristotel]

Jel' ce u sledecem nastavku pasti objasnjenje zasto ce se Stepinac proglasiti za sveca?

Ja ne znam što će biti - to zna jedino Bog.

Ali iz svega što sam napisao možeš vidjeti da nema bitne razlike između blaženika i sveca, tako da (eventualno) proglašenje svetim ne bi ništa bitno promijenilo.

Blaženim ga je proglasio papa Ivan Pavao II. 3.oktobra 1998. u Mariji Bistrici.

A kako dolazi do proglašenja blaženim (ili svetim), koji postupak treba proći, tko sve u njemu sudjeluje i što se treba potpuno dokazati - već sam napisao.

Mene narocito interesuje onaj deo o Stepincu. Ostao si mi duzan odgovor, Ivane.

Za prvu "on-line" informaciju o blaženom Alojziju Stepincu možeš pogledati:

http://www.glas-koncila.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=123&Itemid=116

Za daljnje "štampane" informacije možeš pogledati:

http://www.glas-koncila.hr/docs/BL_ALOJZIJE_STEPINAC_Katalog.pdf

[Aristotel]

Такође интересује ме да ли Конгрегација за проглашење светих узима у обзир доказе из других Цркви,

Da, u postupku se uzimaju u obzir sve relevantne informacije.

Интересује ме случај кандидаткиња за светитељке познатих као Дринске мученице.

http://www.kblj.hr/drinskemucenice/

[marko_13]

Такође интересује ме да ли Конгрегација за проглашење светих узима у обзир доказе из других Цркви,

Da, u postupku se uzimaju u obzir sve relevantne informacije.

Интересује ме случај кандидаткиња за светитељке познатих као Дринске мученице.

http://www.kblj.hr/drinskemucenice/

Питао сам ово зато што нама изгледа да је РКЦ игнорисала све што је било послато од нас о Степинчевим делима и, очигледно, одбацила. Ако је за светог потребно да само још једном прође то што је прошао и за блаженог, али да је потребно да буде прослављан ван свог народа онда можемо очекивати да никакве препреке не стоје да Степинац постане свети.

Као и за Дринске мученице, јер, као што сам рекао, игнорантско понашање Врхбосанске надбискупије траје већ 24 године. На сајту који сте ставили апсолутно ништа се не помиње о њиховом злочиначком удруживању.

[Владан]

1. Mošti (moći, relikvije) svetaca su već od prvih vjekova, da tako kažem, za svece "obična" stvar. Potpuno sačuvana tjelesa svetaca (na to misliš?) postoje na mnogim mjestima i nakon puno (stotina) godina.

2. O čudima sam već dosta govorio, onima koja se uzimaju u obzir u postupcima za proglašenje svetaca. Događaju se i mnoga druga čuda koja nemaju veze sa proglašenjima svetaca. Jesi li mislio na jedna ili druga, ili oboje? Uostalom, kako je netko lijepo rekao, nije čudo da Bog čini čuda.

3. Ako pod "благодатни огањ" misliš na oganj koji se javlja u crkvi Isusova Groba u Jeruzalemu, ja ne znam za išta slično igdje drugdje u svijetu. Jesi li na to mislio?

Jesam li (dovoljno jasno i zadovoljavajuće) odgovorio na pitanja?

Što se tiče Tvojih riječi da "се вјероватно не може мијењати нешто што се назива ПРАВОславље", slažem se da se prava vjera (u grčkome je to "ortodoksia" - doslovno: pravovjerje) ne može mijenjati.

Ljudi mogu mijenjati ono što dolazi od njih, a sigurno (ne samo "вјероватно") ne ono što dolazi od Boga.

под Ваше 1....

Реците ми где постоје мошти било ког римокатоличког саветца код којих се јављају чудеса (исцељења, Св Мира итд...)?

под Ваше 2

Код нас правосалвних је чудо  Свето Миро  или рецимо појава суза са икона Светих, наведите ми конкретан примјер где то има код римокатолика, молим Вас немојте са "појавило се видио велечасни па када је народ дошао то нестало или томе слично"?!

под Ваше 3

Да мислим на БЛАГОДАТНИ ОГАЊ у Цркви Гроба Господњег које се икључиво долази у руке  ПРАВОСЛАВНОМ ПАТРИЈАРХУ, гдје је исти у рукама надлежног бискупа, кардинала или самог "Замјеника Сина Божијег" тј римског епископа...?

НИСТЕ довољно јасни били јавља ми се мисао коју је неки од браће раније написао "пресипање и шупљег у празно"...

не желим да вријеђам или да негирам нечију вјеру у Бога  али да је Римокатоличка Црква настала расколом ЈЕСТЕ и као такву Сведи Дух ју је напустио због тога нема ни чуда, ни Огња нити било какве МИЛОСТИ БОЖИЈЕ.

НАПОМИЊЕМ ДА СЕ РАДИ ИСКЉУЧИВО О МОМ МИШЉЕЊУ НА КОЈЕ демократијом ИМАМ ПРАВО

НЕ ЖЕЛИМ ДА ВРИЈЕЂАМ А АКО ЈЕСАМ ОПРОСТИТЕ МИ!

свако добро

владан

[Aristotel]

Tko nije pročitao ovu temu - još uvijek može.