Моцарт и религија

[karadjordje]

klapklap i religija

01/02/2006 | Živica Tucić

Mada je krajem januara obeležena 250. godišnjica rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta, tokom godine nastaviće se sa raznovrsnim svečanostima širom sveta. Predviđeno ih je bar pet stotina. Mnogi koncerti održavaju se po crkvama, uostalom, u  opusu  kompozitora, koji obuhvata 626 dela, ima ih podosta na religijske teme, između ostalog devetnaest misa, rekvijema i drugo. Među  preko trideset hiljada knjiga o Mocartu, nebrojeno disertacija i tekstova, malo je priloga o njegovom odnosu prema religiji.

8084.gif je poživeo 35 godina, ili 13.097 dana, kako je izračunato. U njegovo doba prosečan čovečji vek bio je 37 godina. Tokom celog života pratila ga je crkva. Ona je bila i najveći naručilac njegovih dela. Na krštenju (1756)  dobio je ime  Johanes Hrizostomus Volfgang Teofil (Jovan Zlatoust Vuk Bogoljub). Da ga bogoljublje nikada nije napuštalo dokazuje ono što je sam napisao: „Boga imam uvek pred očima. Priznajem njegovu svemoć i bojim se njegovog gneva. Ali, vidim njegovu ljubav, milostivost, i  dobrotu koju iskazuje svojim stvorenjima“. Ovo ispovedanje vere crkva nikada nije dovodila u pitanje. Njegova genijalnost, kao i svako darovito ljudsko stvaralaštvo, dar je Božji. No, nema evanđeoske ubedljivosti kao kod Baha, ili veroispovedanja kao nešto kasnije kod Betovena, smatraju katolički autori. Mocartova vera je više dečačka. Kako je teolog Karl Bart jednom napisao, bleh je stvaralac koji ne preteruje, sunce kod njega sija ali ne peče, tamu, haos, smrt, pakao on odmereno izražava, čak i strah ili tugovanje kod njega  okružuje mir. Od kada je nastala, njegova muzika izuzetno je prijala ljudima svih prostora, rasa, veroispovesti, uzrasta i obrazovanja. U Beogradu je prvi put izvedena 1790. za vreme kratkotrajne austrijske uprave.

Katolička crkva Mocartu ni danas ne oprašta pripadanje slobodnim zidarima. Masoneriji je on pristupio 1784. U to vreme ova pripadnost nije bila neuobičajena, a loža kojoj je pripadao nije imala okultne ni spiritističke obrede. U nju  su se uključili i neki  retki crkveni velikodostojnici na raznim prostorima, verovatno shvatajući  pripadnost „tajnim društvima“ izazovom, ili čak čašću, iako je pokret  bio u suštini ateistički. Mocartova opera „Čarobna frula“ smatra se, ne bez osnove, masonskom. Po nekim biografima ona ga je koštala života. Otrovan je, misle oni, a većina to smatra mitom, jer je u toj operi obznanio“18 činjenica masonskog rituala“. Ovaj broj, za njega je bio sudbonosan i koban. Drugi pak kažu da je sve veća doza leka sa živom, koji je koristio protiv sifilisa, ubrzano vodila u smrt.

Crkva ne zaboravlja da je bio kršten, crkveno venčan, decu dao krstiti, pre smrti je primio poslednje pomazanje. Kao dečak, kada mu je bilo 14 godina, bio je sa ocem u Rimu, divio se bazilici svetoga Petra i Siktinskoj kapeli. U večnom gradu se brzo pročulo da je u njemu mladi genije, tadašnji papa Kliment XIV ga je više puta primio i darivao medaljom.

Crkva danas ipak smatra, da je Mocartov odnos prema njoj bio distanciran i praćen napetošću, da je do toga došlo zbog kompozitorovih  neprijatnih iskustava u mladosti sa salcburškim nadbiskupom, čije je gostoprimstvo uživao i narudžbe primao. “Crkva kao institucija bila mu je strana“, konstatuju katolici. Kompozitor je međutim iskreno sledio hrišćanstvo - bio je samilostan i darežljiv prema siromasima, ljude nije je cenio po tome koliko su moćni, bio je ljubazan, ali i direktan. U svemu je video delo Tvorca.

Kako je živeo na prelasku feudalnog u građansko društvo, 8084.gif je u sebi imao odlike obe epohe, njihove prednosti, ali i ekstreme. To odlikuje i drugog genija tog vremena, Getea. Dok je on otišao u panteizam, kompozitor je zadržao narodnu pobožnost, ne smatrajući da ju je masonstvom ma u čemu oštetio. Taj spoj crkva ni tada, ni danas ne prihvata. I pored toga, uz podsećanje na Mocartov „vapijući greh“, ona dopušta da se na osvećenom prostoru, pred oltarom, izvodi njegova muzika, koja približava nebo zemlji. Ne samo mnogoizvođeno i uzvišeno „Aleluja“.

Objavljeno u Dodatku Politke "Kulutra, umetnost, nauka"

[w.a.mozart]

samo da dodam,pošto me karadjordje pogodio u centar.... je kompozitor koji je živeo u austiji ali mu muzika zvuči pravoslavnije i životnije od mnogih napeva koji se mogu čuti u crkvama......evo još  citata ovog umetnika

"jedinu utehu u životu mi pruža činjenica da će hristos kada drugi put dodje i mene pogledati......"

"zahvaljujem bogu što me je naučio da je smrt ključ za istinsku sreću....."

http://thinkexist.com/quotes/wolfgang_amadeus_mozart/  0705_read srcee bleh

[karadjordje]

Ма Моцарт је умни горостас  0104_cheesy

[w.a.mozart]

interesantno da si to rekao-a mocart je rekao-ne intelekt niti talenat već ljubav cini sustinu svakog genija....  319.gif

[PD]

Svake godine na nasu Veliku Gospojinu se odrzava koncert "319.gif on the mountain". Inace ovo je koncert koji se odrzava na planini Tri Sestre u prevodu koje su nadomak Banff Nacionalnog Parka. Citavi filharmonijski orkestar i sva publika su na otvorenom u sred planina...predivno.

[w.a.mozart]

kad sam pre par gogina bio u herceg novom kupio sam knjigu -pisma osamljenika-to su mocartova pisma....u originalu...evo jednog odlomka...draga sestro,moram da prekinem pisanje,olovka mi se rascvetala a isto tako i guzica..... 319.gif mocart crvenilo

izvinjavam se na izrazu,on je to rekao

[w.a.mozart]

"Ако икада уђем у рај најпре бих потражио Моцарта, а тек онда бих се распитивао за светог Августина и Тому Аквинског, Лутера, Калвина и Шлајермахера." Карл Барт (Барт уздиже Моцарта не само изнад свих других музичара, већ и изнад својих главних теолошких извора. Он чак сматра да би Римокатоличка црква требало да канонизује Моцарта.)

 

�Blessed Tension�: Barth and Von Balthasar on the Music of Mozart

WWW.THEWAY.ORG.UK